|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Francuski najprivlačniji jezik na svetu |
| |
 Francuski
jezik je, po nedavnoj anketi, proglašen najprivlačnijim jezikom na svetu, a
iza njega su italijanski i britanski engleski, prenose francuski mediji.
Učesnici ankete sajta Hotels.com odlučili su da je jezik Molijera
najprvilačniji na svetu. Oko 8.000 ljudi smatra da su romantičnost i
elegancija francuskog jezika ispred italijanskog i britanskog engleskog.
Prema tom sajtu za rezervaciju hotela, milione turista svake godine ne
privlači samo veličanstvena arhitektura Pariza već i senzualnost i šarm
francuskog jezika.
U anketi koju je 2009. godine sproveo OnePoll.com, irski akcent bio je
najprivlačniji na planeti, a iza njega su bili italijanski, škotski i
francuski.
|
|
Umro Lu Rid, jedan od najuticajnijih autora u rok muzici |
| |
Umro Lu Rid, jedan od najuticajnijih autora u rok muzici
Lu Rid (Lou Reed), osnivač grupe Velvet andergraund (Velvet Underground)
koji je umro u nedelju u 71. godini, jedan je od najznačajnijih kantautora,
muzičara i pesnika u istoriji rok muzike.
Uzrok Ridove smrti nije objavljen, a magazin Roling stoun podseća da je
slavni roker - koji je u svojim pesmama opevao male ljude i marginalce - bio
podvrgnut transplataciji jetre u maju ove godine. Roling stoun takođe piše
da je Rid, kao kantautor, izvršio "ogroman uticaj, i pomogao uobličavanje
gotovo 50 godina rok muzike".
Rid, čije je pravo ime Luis Alan Rid (Lenjis Allan Reed), rođen je 2. marta
1942. godine u Bruklinu, u Njujorku. Studirao je žurnalizam, filmsku režiju
i kreativno pisanje na univerzitetu Sirakuza gde je diplomirao 1964.
Zajedno s klasično obrazovanim muzičarem, Velšaninom Džonom Kejlom (John
Cale), 1964. godine je osnovao Velvet andergraund, bend koji se ubrzo našao
pod okriljem umetnika Endija Vorhola (Andy Njarhol).
Prvi album benda "Velvet Underground & Nico" (1967), čiju je produkciju
nominalno potpisao Vorhol, jedan je od najznačajnijih rok albuma svih
vremena, i uvršten je u Nacionalni registar značajnih izdanja Kongresne
biblioteke SAD. Prepoznatljiv je po čuvenoj žutoj banani na omotu.
Teme, koje je Rid obrađivao u pesmama kao što su "Sunday Morning", "I'm
Njaiting For The Man", "Heroin", bile su vrlo kontroverzne za to vreme -
uživanje i dilovanje droge, prostitucija, sadizam, mazohizam. Album je
komercijalno prošao veoma loše, i kritici je trebalo vremena da ga otkrije.
Posle drugog, takođe uticajnog albuma "Njhite Light/Njhite Heat" (1968) čiji
je grubi, distorzirani, fidbekom obojen zvuk značajno uticao na pank rok i
eksperimentalni rok, Džon Kejl je napustio grupu.
Posle četvrtog albuma "Loaded" (1970), na kojem se nalazi rok klasik "Snjeet
Jane", Velvet andergraund je napustio i Lu Rid, i započeo nestabilnu solo
karijeru punu uspona, padova, i hirova od kojih je možda najozloglašeniji
dvostruki album "Metal MaCchine Music" (1975) koji se u potpunosti sastoji
od fidbeka i gitarskih efekata.
Najhvaljeniji i komercijalno najuspešniji Ridov solo album je "Transformer"
(1972), u produkciji Dejvida Bouvija (David Bonjie), i na njemu se nalaze i
najznačajnije njegove solo pesme: "Njalk On The Njild Side", "Perfect Day" i
"Satellite Of Love".
Veoma cenjen je bio i mračni konceptualni album "Berlin" (1973), ali je Rid
svoju sledeću zaista značajnu ploču "Nenj York" objavio tek 1989. godine.
Kraj osamdesetih i početak devedesetih donele su Ridu kreativnu renesansu:
prvo su se nakon smrti Endija Vorhola on i Džon Kejl nakratko udružili, za
album "Songs For Drella" (1990), koji je bio posvećen ovom velikanu
umetnosti, a potom je Rid izdao svoj veoma hvaljeni pozni album "Magic And
Loss" (1992).
Poslednji album, "Lulu" iz 2011. godine, snimio je sa grupom Metalika (Metallica).
Rid se pojavio i u nekoliko filmova, poput "Blue in the Face" Vejna Vangfa i
Pola Ostera.
Reagovanja na smrt Lua Rida
Smrt Lua Rida, koji je i pored samo jednog hita na listi top 20 u svojoj
40-godišnjoj karijeri bio među najznačajnijim autorima rok muzike, izazvala
je mnogobrojna reagovanja u svetu muzike i umetnosti.
Vest o smrti muzičara koji je počeo opisima mračne strane ulica Njujorka s
dilerima droge i opscenim izborom tema, ali 90-ih nastupao i u Beloj kući,
našla se na naslovnim stranama najuticajnijih američkih listova poput
Njujork tajmsa, Vašington posta ili Ju-Es-Ej tudeja, kao i britanskih
Gardijana i Tajmsa.
Francuski mediji su veliku pažnju posvetili smrti Lua Rida. Mediji pišu o
njegovoj dugoj karijeri, navodeći da su neke njegove pesme antologijske i da
će ostati urezane u sećanje svih, dok elektronski mediji puštaju delove
njegovih najpopularnijih koncerata.
Džon Kejl s kojim je Rid 1964. osnovao grupu Velvet andergraund (Velevet
Underground), ali i razišao se uz razmirice 1968. godine, napisao je na svom
Fejsbuk profilu: "Svet je izgubio dobrog tekstopisca i pesnika. Izgubio sam
školskog druga".
Komičar Rik Gervajs napisao je na tviteru za Lua Rida da je bio "jedan od
najvećih umetnika našeg vremena".
"Lu Rid, moj prijetelj, genije koji je prevazišao rok. Moje saučešće
njegovoj porodici. Prvo pesnik, nastupao je kao plaćeni ubica na misiji",
naveo je njujorški komičar Ričard Luis.
Glumac Semjuel L. Džekson napisao je na tviteru da je Rid pravio muziku
njegove generacije i da je i dalje veoma značajan autor.
"Veliki i neverovatni Lu Rid je umro. Moje saučešće njegovoj supruzi Lori
Anderson. Lu je bio poseban i ova obojena devojčica i dalje kaže dedede",
navela je glumica Vupi Goldberg.
"Jedna magična ulična duša koja je stvorila budućnost i istoriju. Tužna sam",
navela je glumica i muzičarka Džulijet Luis.
"Gospodin Lu Rid je sam imao san: Velevet andergraund i promena muzičke
scene. Sada je gore i otišao", napisao je režiser Kevin Smit na tviteru.
Jedan od osnivača izdavačke kuće Def džem (Def Jam) Rasel Simons naveo je da
je "Njujork danas izgubio jedan od svojih najvećih darova".
"Muzičar, umetnik i pionir koji je igrao po sopstvenim pravilima", naveo je
Pol Stenli iz grupe Kiss.
"RIP Lu Rid. Hvala ti za tvoje predivne/mračne stihove, muziku i stav u
životu. Inspirisao si me od mojih tinejdžerskih godina do danas", napsao je
Niki Siks iz grupe Motli kru.
"Počivaj u miru. Muzika zauvek živi", naveo je reper El-El Kul Džej (LL Cool
J).
"Velvet andergraund je imao veliki uticaj kada se Vizer formirao", navodi se
na tviter nalogu grupe Vizer.
"Moj uvod u Lu Rida/Velvet andergraund bila je obrada Džejns adikšn (Janes
Addiction) pesme 'Rock 'n' Roll'. On je bio poseban, jedinstven talenat",
naveo je Tom Morelo iz grupa Rejdž agenst d' mašin (Rage Against the
Machine) i Audioslejv (Audioslave).
|
|
Pokretne slike - Dugi put do slobode |
| |
"12 godina rob" ("12 Years a Slave"), režija: Stiv Mek Kvin, glavne uloge:
Čivetel Edžiofor, Majkl Fasbender, Bred Pit
U Holivudu je sada postalo nepisano pravilo: ako želite da osvojite "Oskara"
ili bar dobijete nominaciju za ovu nagradu, snimite film o diskriminaciji i
zlostavljanju crnaca! Poslednjih godina, svetska prestonica "pokretnih slika"
iskazuje svoju "političku korektnost" nagrađujući filmove koji žigošu
rasizam i nehumani tretman crnaca. Po toj pojednostavljenoj logici,
uručivanje pregršt "Oskara" trebalo bi da donese definitivno iskupljenje i
oproštaj za počinjene grehove prema Afro-Amerikancima!
Bilo kako bilo, kolektivna grižnja savesti bele Amerike podvrgnuta je
terapiji Holivuda, u kojem je procvetao trend pravljenja filmova, različitih
žanrova, o zlodelima i nepravdama počinjenim prema crncima, kroz vekove. Taj
ciklus istorijskih filmova o crnačkim građanskim pravima je na prošloj
dodeli "Oskara" dospeo u prvi plan sa delima "Posluga", reditelja Tejta
Tejlora (nagrada za sporednu žensku ulogu Oktavije Spenser ) i "Đangova
osveta" (nagrade za originalni scenario Kventina Tarantina i za epizodnu
mušku ulogu Kristofa Volca.)
U ovaj krug ostvarenja mogao bi se uvrstiti i Spilbergov "Linkoln" ("Oskari"
za najbolju scenografiju i mušku glavnu ulogu Denijela Deja-Luisa), jer
govori o istoimenom američkom predsedniku koji je, ukidajući ropstvo crnaca,
Ameriku uveo u krvavi građanski rat (1861.-65.).
I na predstojećoj ceremoniji "Oskara" (2. marta 2014.) sasvim je izvesno da
će se naći dva nova, tematski slična filma: "Li Denijelsov glavni sluga",
koji je neka vrsta crnačkog "Forest Gampa" (sa maestralnim Forestom
Vitekerom u naslovnoj ulozi), i " 12 godina rob", koji je po mnogim
predviđanjima glavni favorit u 86-oj trci za famoznim statuetama "malog
ćelavog Amerikanca" (ovo delo je na minulom Međunarodnom festivalu u Torontu
osvojilo nagradu publike).
To je veoma promišljeno ostvarenje crnoputog britanskog reditelja Stiva Mek
Kvina (nije u nikakvom srodstvu sa istoimenim čuvenim, rano preminulim
glumačkim starom), koji uspostavlja nove, visoke standarde u opisivanju
ropstva u Americi. "12 godina rob" je redak holivudski "mejnstrim" film koji
na izuzetno trezven i realističan način istražuje turobnu i mračnu stranu
istorije Amerike, u kojoj je ropstvo od početka bilo u samoj srži paradoksa,
jer je ta zemlja bila utemeljena na principima univerzalne slobode.
Ovaj film je događaj godine, delo koje svakako ne treba propustiti na
velikim ekranima "multipleksa". Za razliku od drugih, gore pomenutih
ostvarenja (sa izuzetkom "Linkolna"), koji strožijem kritičarskom oku mogu
zapravo da deluju kao filmovi za decu napravljeni od strane dece, "12 godina
rob" ne donosi katarzu, iskupljenje i spasenje sa jednim pritiskom na dugme.
To je sumorna južnjačka drama, iz vremena pre građanskog rata u SAD, čija
gorčina ostaje duboko u gledaočevoj duši, dugo nakon završetka gledanja ovog
potresnog dela.
Ranija dva Mek Kvinova art-filma, zatvorska drama "Glad" (2008.) i "Sramota"
(2001.), provokativna priča o seksualnoj ovisnosti, bili su nepristrasni
portreti muškaraca u različitoj vrsti pakla. "12 godina rob" sadrži širi
socijalni spektar, ali u svom srcu nosi istinitu, personalnu sagu o još
jednom paćeniku, Afro-Amerikancu Solomonu Nortrapu (upečatljiva kreacija
Čivetela Edžiofora, nigerijsko-britanskog glumca), slobodnom čoveku iz Nju
Jorka, koji je 1841. godine bio kidnapovan i odveden u ropstvo u Luizijanu,
gde je prisilno radio na plantažama pamuka i šećerne trske, izložen
najbrutalnijim fizičkim i mentalnim zlostavljanjima i poniženjima.
"Tvoja priča je neverovatna, ali ne u dobrom smislu!"'- kazaće mu njegov
spasilac, kanadski abolicionista Sem Bas (Bred Pit), kod kojeg će Solomon
posle svih propaćenih tegoba naći utočište.
U vizuelnom aspektu, film svojim zadivljujućim slikama prirode, u dugim
kadrovima, sugeriše na "Novi Svet" (2005.) reditelja Terensa Malika, a u
narativnom pogledu budi poređenja sa bestseler- romanom "Čiča Tomina koliba"
Harijet Bičer Stouv.
Dramatsku okosnicu filma čini psihološki rvački meč između mučenika i
mučitelja - Solomona i robovlasnika Edvina Epsa (u prvoklasnom tumačenju
Majkla Fasbendera, omiljenog glumca reditelja Mek Kvina). Prvi je strpljiv,
dovitljiv i nesalomljivo odlučan, a drugi je impulsivan, alholohičar i
nasilan, ali ne i jedno-dimenzionalan lik.
"12 godina rob" je sirova, kompleksna melodrama koja deluje i kao
univerzalna opomena da neke fundamentalne stvari u životu, koje smatramo
datim i zagarantovanim, mogu lako i naprečac da se izgube!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Sajam knjiga posetilo više od 158.000 posetilaca |
| |
Međunarodni sajam knjiga u Beogradu od 20. do 27. oktobra posetilo je
158.128 posetilaca, oko 7.000 više nego prošle godine, saopštili su danas
organizatori.
Prošle godine Sajam knjiga posetilo je 150.798 osoba, a 2011. godine
148.578, navedeno je na internet adresi Beogradskog sajma knjiga.
Na 58. Sajmu knjiga od 20. do 27. oktobra predstavilo se 897 učesnika, od
kojih 446 iz Srbije i 48 iz 16 zemalja sveta i regiona.
U organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača bilo je priređeno 423
programa, a predstavljeno je šest izložbi i 110 autora, izdavača i drugih
gostiju iz Srbije i inostranstva.
Sajam knjiga pratilo je 1.324 novinara, od kojih 69 iz Nemačke, Francuske,
Grčke, Belgije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Hrvatske,
Ukrajine, Crne Gore, Rumunije, Bugarske, Kanade, Irana i Japana, dodaje se u
saopštenju.
|
|
Biro rada nudi devojkama posao u erotskom klubu |
| |
Biro rada u Varšavi u ponudu nezaposlenima na svojoj oglasnoj tabli i sajtu
uvrstio je i radno mesto plesaciče i pratilje u jednom erotskom klubu.
Vlasniku neimenovanog noćnog kluba nisu potrebne početnice, pošto traži tri
godine prakse, ma šta to značilo, bavljenje gimnastikom i znanje engleskog
jezika.
Za oko 400 evra osnovne mesečne plate očekuje se da plešu oko šipke, budu
pratnja gostima kluba i kako je navedeno promovišu usluge poslodavca, piše
Žečpospolita.
Činovnici biroa koji su prihvatili oglas brane se da nisu učinili ništa
nezakonito, a budući da erotski klub ima dozvolu za rad i da njegov vlasnik
legalno posluje, nisu prema zakonima ni smeli da odbiju oglas za posao.
Sam vlasnik kluba priznao je da u stvari ni ne traži stanovnice Varšave s
razgibanim telom za ples i animiranje mušterija kluba, pošto već ima "lepotice
noći" iz inostranstva.
Na davanje oglasa naterali su ga propisi - ako želi da sve bude legalno,
uslov da primi strankinju animir damu jeste da nijedna Poljakinja ne bude
zainteresovana za taj posao a takvu potvrdu može mu dati samo Biro rada.
|
|
Punije žene tužile Lagerfelda zbog izjave |
| |
Francusko udruženje "punijih" žena podnelo je tužbu protiv nemačkog modnog
kreatora Karla Lagerfelda koji je rekao da je "protiv debelih" i da "debeli"
nemaju šta da traže na njegovoj modnoj pisti.
Udruženje "Lepa, punija, seksi i samouverena" i odbor takmičenja za "Mis
punija Francuskinja", na diskriminatorske izjave se žalila tužiocu u Sentu,
na zapadu zemlje, izjavila je predsednica Udruženja Beti Obrijer.
"Manjak u socijalnom osiguranju je i zbog bolesti debelih", ocenio je
Lagerfeld jednom prilikom na francuskoj televiziji.
U knjizi objavljenoj septembra, "Svet po Karlu", nemački kreator je npapisao
i da "debele žene koje s kesom čipsa sede ispred televizora kažu da su
mršave manekenke ružne".
Taj kreator i fotograf je naglo smršao rekavši da to želi "zbog vitkog
struka, a ne da bi bio seksi".
Lagerfeld je prosle decenije učestvovao u polemici o mršavim manekenkama jer
se tvrdilo da kretaori u stvari promovišu anoreksiju.
|
|
Sajam čokolade u Parizu |
| |
Najveći svetski poslastičari okupili su se u Parizu na 19. Sajmu čokolade,
prenose francuski mediji.
Na sajmu čokolade koji je sinoć otvoren i traje do 3. novembra, učestvuje više
od 550 izlagača iz celog sveta.
Na sajmu je samo iz Francuske predstavljeno više od 30 različitih vrsta čokolade
i proizvoda od čokolade.
Posetioci mogu da pogledaju istorijat proizvodnje čokolade i njenu popularnost
kroz istoriju.
Ovaj sajam svake godine poseti više od 150.000 ljudi iz celog sveta.
|
|
Posebno priznanje za film Drugi susret Željka Mirkovića |
| |
Posebno priznanje u dokumentarnoj konkurenciji na Zagreb film festivalu žiri
je dodelio srpskom filmu i kandidatu za Oskara 2014. godine "Drugi susret",
autora Zeljka Mirkovića, koji govori o susretu američkog pilota i srpskog
oficira protivvazdušne odbrane, 12 godina nakon NATO bombardovanja Srbije 1999.
godine.
Reč je o susretu američkog pilota Dejla Zelka, čiji je avion F-117A 1999. godine
oborila raketna divizija kojom je komandovao Zoltan Dani.
Dokumentarni film "Drugi susret" biće prikazan 8. novembra u Vašingtonu, 11.
novembra u Njujorku, a 14. novembra i u zgradi Ujedinjenih Nacija.
Zagreb film festival završen je sinoć, svečanom dodelom nagrada i projekcijom
igranog filma "Krugovi" Srdana Golubovića, koji je na festivalu bio van
konkurencije, i koji je takođe srpski kandidat za Oskara u kategoriji igranog
filma.
|
|
U bioskopima uskoro drugi deo Hobita |
| |
"Šmaugova pustošenja", drugi deo filmske trilogije "Hobit", biće prikazan
preko interneta početkom novembra, a u svetske bioskope stiže za mesec dana,
saopštio je novozelandski reditelj Piter Džekson.
Drugi deo trilogije, zasnovane po istoimenom romanu Dž. R. R. Tolkina, biće 4.
novembra prikazan na internetu, a film će u bioskope u Francuskoj, Belgiji,
Švajcarskoj i SAD stići 11. decembra, naveo je Džekson na svom Fejsbuk nalogu.
Bioskopi u Londonu, Njujorku, Los Anđelesu i Velingtonu će 4. novembra biti
povezani satelitom i posle projekcije drugog dela trilogije, na bine će izaći
deo ekipe koja je radila na filmu.
Među učesnicima su najavljeni Orlando Blum, Endi Serkis, Luk Evans, i Li Pejs.
Zainteresovani će taj događaj moći da prate i preko interneta.
Prvi deo trilogije "Hobit: Neočekivano putovanje" premijerno je prikazan u
decembru 2012. godine i zaradio je više od milijardu dolara.
Poslednji deo trebalo bi da izađe u julu sledeće godine, a snimanje trilogije do
sada je koštalo 406 miliona evra.
Džekson je prethodno snimio i trilogiju "Gospodar prstenova", takođe po
Tolkinovom romanu, u kojoj je opisano šta se u Srednjoj zemlji dešavalo posle "Hobita".
Za "Povratak kralja", treći deo "Gospodara prstenova", Džekson je 2003. godine
dobio Oskara.
Obe trilogije snimljene su na Novom Zelandu.
|
|
U planu izgradnja tematskog parka u venecijanskoj laguni |
| |
Italijanski investitor Alberto Zamperla objavio je da planira da uloži 80
miliona evra u gradnju tematskog parka na jednom napuštenom ostrvu u regionu
Venecije.
Tematski park će se nalaziti na ostrvu na kojem je nekada bilo postrojenje za
spaljivanje otpadnih materijala, a njegovom izgradnjom će biti poboljšana
ekonomska i ekološka situacija, čišćenjem toksičnog otpada i otvaranjem 500
radnih mesta.
Projekat podrazumeva podizanje 55 metara visokog panoramskog točka, voz smrti i
druge atrakcije, zajedno sa instalacijama koje će biti ilustracija krhkog
ekološkog stanja venecijanske lagune i istorije grada.
Zamperla nerado taj park zove zabavnim parkom, a da bi njegov plan bio
realizovan mora da dobije još mnoštvo dozvola.
|
|
Harison Ford u filmu po romanu Enderova igra |
| |
Više od 30 godina pošto je igrao u "Ratu zvezda", američki
glumac Harison Ford ponovo je snimio filmu čija je radnja smeštana u svemir,
pod naslovom "Ender's Game" (Enderova igra) koji danas počinje da se
prikazuje u SAD.
Film "Enderova igra" adaptacija je istoimenog romana Orsona Skota Karda, a
režirao ga je Južnoafrikanac Gavin Hud, koji je slavu stekao filmom "Iks men
počeci: Volverin".
"Kada smo snimali 'Rat zvezda' svemirski brodovi za film pravili su se od
delova automobila, vozova i brodova od plastike, a za snimanje smo ih
postavljali na jedan štap. I funkcionisalo je. Bilo je dobro. Sa malo muzike
stvarala se iluzija da veliki svemirski brod prolazi iznad naših glava",
kaže Harison Ford.
Komentarišući neverovatan tehnološki razvoj i sve veće mogućnosti pravljenja
specijalnih efekata, Ford upozorava da postoji opasnost da oni u potpunosti
potisnu ono što je suština filma.
"Često imam utisak da se gubi kontakt sa onim što je ljudsko u jednom liku,
sa onim šta on oseća - a to je najvažnije", kaže glumac.
Mada je napunio 71 godinu, Ford je aktivniji nego ikada, i ove godine snimio
je tri filma - "42", "Paranoia" i "Anchorman 2: The Legend Continues".
"Biti ikona za mene ne znači ništa. Mislim da sve to ima veze sa ogromnim
uspehom nekih filmova koje sam snimio, ali biti ikona nema nikakvog smisla",
kaže Harison Ford.
Pored njega, u filmu "Enderova igra" igra mlada glumica Hejli Stenfild, koje
je 2011. godine nominovana za Oskara za ulogu u filmu "True Grit" braće Koen.
|
|
Prodavačica cigareta tužila prodavca elektronskih cigara |
| |
Jedna prodavačica cigareta u Francuskoj tužila je susednu radnju koja
prodaje elektronske cigarete smatrajući da to nije "lojalna konkurencija",
prenose danas francuski mediji.
Sud će o tome doneti konačnu odluku 9. decembra.
Prodvačica duvana, čije ime nije navedeno, rekla je da vlasnik druge radnje krši
pravila prodavajući proizvode slične cigaretama i to još reklamira.
Prema francuskom zakonu o zdravlju, storgo je zabranjena čak idnirektna reklama
povezana s cigaretama.
Prodvačica smatra da je reklamiranje elektronske cigarete isto kao i duvana, jer
često te cigarete sadrže nikotin. U Francuskoj je inače zabranjena i reklama
elektronskih cigareta, kao i prodaja duvana maloletnicima.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
