|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Mnogi političari u BiH ne žele u EU |
| |
 Američki
analitičar i profesor Danijel Server izrazio je bojazan da u BiH ima "mnogo
političara koji nisu zainteresovani za evropski put", delimično zbog straha
od borbe protiv korupcije.
Server je za sarajevski Dnevni avaz rekao da "postoje političari koji nisu
istinski zainteresovani za EU, a delom i zbog toga što, ako BiH ostvari
napredak, sledi ispunjavanje uslova iz poglavlja 22. i 23. pregovora s
Unijom, koji zahtevaju uspostavljanje pravne države i odlučni obračun s
korupcijom i kriminalom".
On smatra da je sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u
slučaju "Sejdić - Finci" teško političko pitanje koje se tiče odnosa snaga u
BiH.
"Rešavanje problema 'Sejdić - Finci' poremetiće raspodelu moći u BiH.
Sadašnje snage odbijaju da budu oslabljene na bilo koji način. Stoga se i
predlozi za implementaciju prave tako pažljivo da sadašnji centri moći barem
zadrže svoj uticaj u državi, ako ga već ne mogu povećati", ocenio je Server.
Pri tom, kako ističe, potpuno je zanemarena suština sprovođenja presude,
njen duh po kojem bi trebalo svi građani da budu jednaki pred zakonom.
On je pohvalio odluku Evropske komisije da, režući finansijske fondove za
pomoć BiH, uputi oštru poruku političarima da njihova nemogućnost dogovora
neće ostati bez posledica.
Na pitanje hoće li to postići efekat, Server veruje da to najviše zavisi o
šefu Delegacije EU u Sarajevu Peteru Sorensenu. "Hoće li to biti efikasno,
zavisi o veštini Evropske unije da odluči o tome koje fondove uskratiti i
kako iskoristiti pregovore o njihovom vraćanju. A to je Sorensenova
odgovornost", rekao je Server.
Američki analitičar se osvrnuo i na moguće namere osuđenog za ratne zločine
u BiH koji je nedavno pušten iz Haga, Momčila Krajišnika da se politički
reaktivira.
Prema njegovim rečima, Krajišnik je "platio cenu" i ne vidi ništa sporno u
tome da se vrati političkom životu. "Ali, žele li ljudi u Republici Srpskoj
zaista glasati za nekoga ko je osuđen za ratni zločin? To je njihov izbor",
izjavio je Server.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Uhapšen vođa jednog od barskih kriminalnih klanova |
| |
Baranin Armin Muša Osmanagić, koji je dovođen u vezu sa ubistvom urednika
Dana Duška Jovanovića i u policijskim evidencijama se vodi kao vođa jakog,
barskog klana, uhapšen je danas u Crnoj Gori. Osmanagić je uhapšen u Baru
zajedno sa suprugom Ljiljanom, zbog sumnje da su "prali novac", saopštila je
policija.
Mediji su ranije preneli da je višemesečna istraga policije i tužilaštva
utvrdila da je Osmanagić preko svoje kockarnice "oprao" oko pola miliona
evra, koje, kako se sumnja, nije zaradio na zakonit način.
Osmanagića je policija označila kao vođu jednog od barskih kriminalnih
klanova, a njegovo ime se dovodi i u vezu sa ubistvom direktora podgoričkog
lista Dan Duška Jovanovića 2004. godine u Podgorici.
Tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Mićo Orlandić označio je
Osmanagića kao jednog od učesnika u ubistvu urednika Dana.
Osmanagić je nakon toga neko vreme bio u bekstvu, posle čega se predao
policiji. Svedočio je na suđenju Damiru Mandiću osuđenom za saučesništvo u
ubistvu urednika Dana, a negirao je svoju vezu sa zločinom.
Olivera Nikolić,
Bar
|
|
Grčka predložila ime Slovensko-albanska Makedonija |
| |
Grčki pregovarač u sporu Skoplja i Atine o imenu Makedonije Adamantios
Vasilakis predložio je naziv "Slovensko-albanska Makedonija", piše danas
skopski Dnevnik.
Vasilakis je na prošlonedeljnom sastanku u Njujorku sa posrednikom UN
Metjuom Nimicom tražio da novi naziv za Makedoniju bude na svim dokumentima
bez obzira da li su oni za spoljnu ili unutrašnju upotrebu.
Poslednja runda pregovora Grčke i Makedonije uz posredovanje Nimica, koja je
održana krajem prošle sedmice u Njujorku, završena je bez napretka. Nimic je
posle dvodnevnih razgovora sa makedonskim i grčkim pregovaračima Zoranom
Jolevskim i Adamantiosom Vasilakisom izjavio da i dalje postoje razlike
dveju strana.
Pregovori o sporu Atine i Skoplja o imenu traju od 1992. godine, a naziv "Slovensko-albanska
Makedonija" pojavljuje se prvi put. Do sada su pominjani predlozi "Severna
Makedonija", "Republika Gornja Makedonija", "Nova Republika Makedonija" i "Republika
Makedonija - Skoplje".
Poslednji Nimicov predlog je bio "Republika Gornja Makedonija", ali ga je
Skoplje odbacilo kao u potpunosti neprihvatljiv.
Grčka blokira evroatlantske integracije Makedonije zbog spora o imenu. Atina
ne prihvata naziv Makedonija zbog istoimene oblasti na severu Grčke. UN su
1993. godine priznale Makedoniju pod nazivom Bivša Jugoslovenska Republika
Makedonija (BJRM).
|
|
Uskoro dvojezične table na ulazu u hrvatske gradove |
| |
U Hrvatskoj bi za nekoliko meseci trebalo da počne postavljanje
dvojezičnih tabli na ulazima i izlazima iz županija, opština, gradova i sela
čiji statuti predviđaju ravnopravno korišćenje jezika i pisma nacionalnih
manjina, piše Jutarnji list.
List navodi da to znači da će na područjima gde je Statutom utvrđeno
ravnopravno korišćenje ćirlice kao pisma, na tablama stajati latinični, a
ispod njega natpis na ćirlici.
U Baranji i delu Slavonije trebalo bi da budu postavljeni natpisi na
hrvatskom i mađarskom, a u Istri na hrvatskom i italijanskom jeziku.
U Hrvatskim cestama zagrebačkom dnevniku su rekli da je u toku izrada
elaborata kojim će se utvrditi koje sve jedinice lokalne samouprave u svojim
statutima imaju odredbu da se za mesta i lokalitete koristi jezik i pismo
nacionalne manjine. Očekuje se da će elaborat biti gotov za nekoliko meseci,
dok bi postavljanje dvojezičnih tabli trebalo da počne najkasnije za šest
meseci.
Dvojezične latinično-ćirlične table na zgradama javnih i državnih ustanova u
Vukovaru dovele su do napetosti u tom gradu, pa su table, pošto su u
septembru postavljene, više puta skidane i ponovo postavljane, a neko vreme
čuvala ih je i policija.
Kao reakcija na dešavanja u Vukovaru početkom oktobra skinuto je i nekoliko
dvojezičnih tabli u drugim mestima u Hrvatskoj.
Premijer Zoran Milanović sastao se dva puta s protivnicima ćirilice
okupljenim oko Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara, ali rešenje nije
pronađeno. Dok predstavnici Štaba traže moratorijum na uvođenje
dvojezičnosti u Vukovaru i da taj grad bude proglašen gradom posebnog
pijetata, premijer insistira na sprovođenju zakona koji omogućava
dvojezičnost u mestima u kojima živi više od trećine pripadnika neke manjine.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Narodna skupština RS traži ostavku predsednice Suda BiH |
| |
Narodna skupština Republike Srpske je zatražila je u sredu ostavku
predsednice Suda BiH Meddžide Kreso zbog nepoštovanja presuda Evropskog suda
za ljudska prava i zbog retroaktivne primene Krivičnog zakona BiH.
Parlament RS je usvojio zaključke koje su predložile stranke vladajuće
koalicije. Za te zaključke su glasala 44 poslanika, 14 se uzdržalo od
glasanja, a tri poslanika su bila protiv.
Po usvojenim zaključima Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD),
Demokratskog narodnog saveza (DNS) i Socijalističke partije RS, Meddžida
Kreso je "lično odgovorna za dugogodišnju nedopuštenu retroaktivnu primenu
Krivičnog zakona BiH, s velikim posledicama po Sud BiH".
Ukazuje se i da je odgovorna zbog "masovne povrede ustavnih prava građana,
potvrđene kako presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima 'Maktuf-Damjanović',
tako i posle prvih 12 odluka Ustavnog suda BiH o prihvatanju apelacija i
nužnosti revizije sudskih postupaka u Sudu BiH zbog nedopuštene
reatroaktivne primene krivičnog zakona BiH".
Sud BiH osobama optuženim za ratne zločine sudi po Krivičnom zakonu iz 2003.
godine, koji predviđa duže zatvorske kazne od Krivičnog zakona bivše SFRJ,
koji je bio na snazi u vreme izvršenja tih krivičnih dela.
Evropski sud za ljudska prava je u slučaju "Maktuf-Damjanović" presudio da
je primenom Krivičnog zakona BiH iz 2003. godine povređena Evropska
konvencija o ljudskim pravima.
Posle toga, Ustavni sud BiH je poništio 12 presuda Suda BiH protiv osoba
osuđenih za ratne zločine po Krivičnom zakonu iz 2003. godine.
Parlament RS je zatražio i da se "utvrdi odgovornost Meddžide Kreso zbog
odbijanja da podnese izveštaj o radu Suda BiH", i zbog njenih istupa u
medijima "s političkim stavovima koji su neprimereni za nosioce pravosudnih
funkcija, a posebno predsednike sudova i glavne tužioce".
Zatraženo je i redefinisanje pozicije, sastava i uloge Visokog sudskog i
tužilačkog saveta BiH (VS TS), donošenje novih zakona o sudovima, te poseban
izveštaj o posledicama retroaktivne primene Krivičnog zakona BiH, uz
reviziju svih postupaka u kojima se primenjivao taj zakon.
Parlament RS je ove zaključke usvojio posle razmatranja izveštaja o radu VS
TS u prošloj godini.
Predsednik VS TS Milorad Novković izjavio je da je nesprovođenje presude
Evropskog suda za ljudska prava "krivično delo", a da VS TS ne može da
pozove predsednicu Suda BiH na odgovornost.
"Zato smo nekoliko puta inicirali izmenu zakona o sudovima u BiH. Ja lično
pre šet godina, ali nismo dobili podršku ni u Federaciji BiH, ni u RS",
kazao je Novković u Skupštini RS.
Narodna skupština nema nadležnost nad radom VS TS, kao ni nad Sudom BiH, te
nije mogla da glasa o izveštaju o radu VSTS, već ga je samo "primila k
znanju".
|
|
Godišnjica zločina nad Srbima u Sarajevu |
| |
Prošle subote je obleženo 20 godina od ubistva Sarajlija srpske
nacionalnosti, koje su u jami Kazani na Trebeviću kod Sarajeva ubili vojnici pod
komandom komandanta 10. Brdske brigade Armije BiH Mušana Topalovića Cace.
Topalović se smatra odgovornim za ubistva hrvatskih i srpskih civila u Sarajevu
koje je on sa pripadnicima svoje brigade iz stanova odvodio na područje
Trebevića kod duboke jame zvane Kazani, gde su bacana tela ubijenih.
Bošnjački politički vrh je zbog zločina koje je Topalović počinio nad civilima
naredio 26. oktobra 1993. da se izvede akcija njegovog hapšenja. Akcija je imala
naziv "Trebević".
Prilikom pokušaja hapšenja Topalovića, 26. oktobra 1993, poginulo je devet
vojnika i policajaca Armije BiH. Topalović je konačno uhapšen i ubijen dan
kasnije u pokušaju bekstva.
Za zločine na Kazanima, na kazne od 10 meseci do šest godina zatvora, do sada je
osuđeno 14 vojnika Armije BiH. Iz jame na Kazanima nakon rata su izvađeni
posmrtni ostaci 29 osoba.
Potpredsednik Federacije BiH Svetozar Pudarić obišao je lokalitet Kazani i
položio cveće na mesto stradanja nevinih Sarajlija, uglavnom srpske
nacionalnosti.
Pudarić je u novembru 2011. predao Gradskoj upravi Sarajeva inicijativu za
podizanje spomen-obeležja na Kazanima, ali ta inicijativa nije realizovana.
|
|
Sto godina od razgraničenja Crne Gore i Srbije |
| |
U sredu se navršilo sto godina od ragraničenja Crne Gore i Srbije posle
Balkanskih ratova u kojima su se oslobodile osmanlijske vlasti.
Sporazum o utvrđivanju državne granice između kraljevina Crne Gore i Srbije,
potpisan je 30. oktobra 1913. godine u Beogradu, a kasnije su ga ratifikovale
njihove skupštine.
Time su Crna Gora i Srbija zajedničku državnu granicu dobile prvi put od 15.
veka.
Sporazum o granici potpisali su ministar prosvete i crkvenih poslova Crne Gore
Mirko Mijušković i ministar vojni Srbije, general Miloš Božanović.
Mijušković je tada za jedan zagrebački list izjavio da "postavljena granica ne
može da spreči, niti ima nameru da ukoči zajednički život, i ona za Crnu Goru i
Srbiju znači samo vezu vekovima čekanu i garanciju za svetlu zajedničku
budućnost".
Prvobitno utvrđena državna granica uglavnom se poklapa s unutrašnjom graničnom
linijom utvrđenom posle Drugog svetskog rata između jugoslovenskih republika
Crne Gore i Srbije.
Još od proglašenja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine neophodno je da se
precizira granična linija, o čemu je bilo nekoliko sastanaka njenih i
predstavnika Srbije, ali sporazum o državnoj granici još nije potpisan.
Crna Gora je takav sporazum potpisala s Bosnom i Hercegovinom, utvrdila granicu
s Albanijom, a najavljenjen sporazum o granici i sa Kosovom. Sa Hrvatskom Crna
Gora još nije rešila pitanje razgraničenja na poluostrvu Prevlaka, kod Herceg
Novog.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
|
Oglasavanje Marketing
|
