|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Evropa ne zna ni (za) koga špijunira sa SAD |
| |
 Otkriće
da telefonske razgovore u Evropi nije pratila američka Nacionalna
obaveštajna služba (NSA), već evropske službe koje su to dostavljale NSA,
stavilo je u težak položaj evropske lidere koji su oštro protestovali zbog
prisluškivanja, piše Vol stri džurnal.
Izveštaji francuskih, španskih i italijanskih novina, na osnovu dokumenata
koje je obelodanio bivši saradnik NSA Edvard Snouden, prošle nedelje
izazvale su lavinu optužbi od evropskih političara.
Milione zabeležnih telefonskih razgovora koji su pokrenuli oluju u Evropi,
evropske službe su tajno dostavile SAD, piše njujorški list.
"Otkriće ukazuje na veći nivo evropske umešanosti u globalno špijuniranje,
povremeno u saradnji s NSA. Otkiće takođe stavlja evropske lidere koji su
glasno izrazili nezadovoljstvo posle izveštaja o špijuniranju NSA, u težak
položaj, pokazujući da su njihove službe pomagale Amerikancima", navodi
list.
Beleške o telefonskim razgovorima koje su prikupili Evropljani u ratnim
zonama i drugim oblastima izvan njihovih granica, delili su s NSA u okviru
nastojanja da se zaštite američke i savezničke trupe i civila, rekli su
američki zvaničnici.
Vols strit džurnal navodi da su podaci između evropskih službi i NSA
razmenjivani prema sporazumima o obaveštajnoj saradnji, a da su SAD ćutale o
ulozi evropskih partnera u prikupljanju podataka kako bi zaštitile odnose s
evropskim zemljama.
"Bajka je da su zla NSA i gnusne SAD jedine učestovale u ovom velikom
kršenju međunarodnih normi", rekao je viši zvaničnik Stejt departmenta, sada
saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije, Džejms Luis.
Evropski lideri, međutim i dalje izražavaju nezadovoljstvo zbog navoda da su
SAD špijunirale desetine svetskih lidera, između ostalih i bliskih saveznika
u Evropi. Špijuniranje visokih zvaničnika, među kojima je i nemačka
kancelarka Angela Merkel, deo je različitog programa od prikupljanja
podataka o telefonskim razgovorima.
|
|
Ne koristite Gugl i Jahu, za sada ... |
| |
Nemački savez novinara (CHV) preporučio je novinarima da za
sada ne koriste Gugl (Google) i Jahu (Yahoo) ni za pretragu niti za slanje
elektronskih poruka.
Povod za ovakvu preporuku su izveštaji koje objavljuju nemački mediji, a iz
kojih proističe da se elektronska komunikacija preko ova dva provajdera
našla na meti američkih tajnih službi NSA i GCHLj.
U saopštenju Saveza nemačkih novinara se preporučuje da se, kako za
novinarska istraživanja, tako i za slanje elektronske pošte koriste "druge
mašine za pretragu i provajderi za koje se na osnovu dosadašnjih saznanja,
može reći da važe kao sigurni".
"Onde gde je to moguće novinari treba sami da izvuku pouke i promene način
rada", naveo je Mihael Konken, šef CHV, ocenjujući da su "apeli vladama, da
garantuju slobodu izveštavanja i zaštitu izvora informacija očito ostali
nedelotvorni".
Konkretne alternative CHV u saopštenju ne nudi, ali nemački mediji citiraju
naknadne preporuke portparola Saveza novinara da bi alternativa mogli da
budu provajderi sa sedištem u Evropi ili Nemačkoj.
Posledice po novinare su, kako se ukazuje, nepovoljne već samim tim što se
među kolegama proširio osećaj nesigurnosti. Još gore su posledice, kako se
navodi, po izvore informacija odnosno informante, posebno po one koji moraju
da ostanu anonimni i čiju anonimnost novinari žele da sačuvaju.
Špijuniranje elektronske komunikacije od strane tajnih službi i mogućnost
zaštite slobode medija u tim uslovima su teme kojima će se baviti i Kongres
Saveza novinara naredne nedelje u Hanoveru.
Snežana Bogavac,
Berlin
|
|
Rekordna stopa nezaposlenosti u evrozoni |
| |
Broj nezaposlenih u sedamnaestočlanoj evrozoni dostigao je u septembru
rekordnih 19,45 miliona ljudi, pošto je uprkos nagoveštaju ekonomskog
oporavka izostalo stvaranje novih radnih mesta, pokazuju podaci evropske
statističke agencije Eurostat.
I oštar neočekivani pad inflacije bacio je sumnju na oporavak evrozone, koja
je tek nedavno izašla iz recesije. Evro se pre objavljivanja najnovijih
podataka Eurostata prodavao za više od 1,37 dolara, da bi po njihovom
objavljivanju, u popodnevnoj trgovini vredeo 1,3615 dolara.
Evropska centralna banka (ECB) već je spustila referentnu kamatnu stopu na
rekordno nizak nivo kako bi pospešila kreditiranje. Banke, preduzeća i
domaćinstva i dalje, međutim, strahuju od uzimanja kredita.
Analitičari smatraju da će ECB, ako stopa inflacije nastavi da pada, morati
da interveniše.
Prema podacima Eurostata, stopa inflacije je u eurozoni u septembru iznosila
1,1 odsto da bi u oktobru pala na 0,7 odsto, što je najniža inflacija u
poslednje četiri godine.
Zadatak ECB je, između ostalog, da inflaciju drži ispod dva odsto, ali blizu
te granice. Analitičar Hauard Arčer iz kompanije IHS Global insajt ocenio je
da će ECB pre ili kasnije biti prinuđena da referentnu kamatnu stopu spusti
sa 0,5 na 0,25 odsto i da će to možda morati da učini već u decembru.
Drugi analitičari, međutim, veruju da je snižavanje kamatne stope malo
verovatno, u prvom redu zbog protivljenja moćnih članica eurozone poput
Nemačke, ali ističu da ECB na raspolaganju ima i druge instrumente, kao što
je jeftino kreditiranje banaka kako bi se one ojačale i ohrabrile da daju
zajmove.
Najnoviji izveštaj Eurostata pokazao je da je posebno zabrinjavajuć podatak
nezaposlenost među mladima, koja je sa 14 odsto u augustu porasla na 14,1
odsto u septembru.
Najniža je u Nemačkoj i Austriji, 7,7 odnosno 8,7 odsto, a najviša u
zemljama evropskog juga, koje je teže pogodila ekonomska kriza.
Nezaposlenost među mladima iznosi oko 57 odsto u Grčkoj i 56 odsto u Španiji.
I ukupna stopa nezaposlenosti pokazuje slične disproporcije, pa tako u
Nemačkoj i Austriji iznosi pet odsto, u Španiji 26,6 odsto, a u Grčkoj, za
koju su još merodavni podaci iz jula, 27,6 odsto.
Stopa nezaposlenosti za celu Evropsku uniju ostala je nepromenjena i u
septembru je iznosila 11 odsto.
|
|
Izraelska kolonizacija je ilegalna |
| |
Evropska unija je juče izrazila žaljenje zato što je Izrael ubrzao izgradnju
jevrejskih naselja na palestinskim teritorijama, podsećajući da su ona "nelegalna
prema međunarodnom pravu".
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odobrio je juče četiri plana o
izgradnji 1.500 stanova u istočnom Jerusalimu.
"Želela bih da podsetim da je 'četvorka' za Bliski istok 27. septembra
pozvala sve strane da izbegavaju svaku akciju koja podriva poverenje ili
predviđa konačan status", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu i
bezbednosnu politiku Ketrin Ešton.
Eštonova je dodala da EU stalno podseća da su izraelska naselja "nelegalna
po međunarodnom pravu" i poziva Izrael da obustavi izgradnju tih naselja.
Ona je istakla da je potrebno "hrabro i odlučno vođstvo za uspeh pregovora"
Izraelaca i Palestinaca i da će EU nastaviti da podržava taj proces.
Palestinska uprava saopštila je juče da politika kolonizacije "uništava
mirovni proces i poruka je međunarodnoj zajednici da je Izrael zemlja koja
ne poštuje međunarodno pravo i nastavlja da postavlja prepreke tom procesu".
|
|
Kina i Indonezija traže razjašnjenje zbog prisluškivanja |
| |
Kina i zemalje jugoistočne Azije zatražile su juče razjašnjenje od SAD i
njenih saveznika povodom medijskih napisa da su američke i australijske
ambasade u regionu služile kao centrale tajnog programa Vašingtona za
prikupljanje elektronskih podataka.
SAD su se prethodno našle na meti međunarodnih osuda zbog tvrdnji da su
špijunirale telefonske razgovore 35 stranih lidera. Dokumenat Edvarda
Snoudena, bivšeg analitičara Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), koji je
objavljen ove sedmice u nemačkom magazinu Špigl, opisuje program za
nadziranje "Stejtrum".
U sklopu tog programa, u ambasadama SAD, Velike Britanije, Australije,
Kanade i Novog Zelanda, tajno je smeštena oprema za skupljanje elektronskih
informacija, navodi se u dokumentu.
Tih pet zemalja, dodaje se, imaju sporazum o međusobnom deljenju informacija
nazvan "Petoro očiju".
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je "Kina ozbiljno
zabrinuta zbog spomenutih izveštaja i traži razjašnjenje i objašnjenje".
Prema pisanju australijske novinske agencije Ferfaks, australijanske
ambasade u kojima je smeštena špijunska oprema su one u Džakarti, Bangkoku,
Hanoju, Pekingu i Diliju na Istočnom Timoru. Spominju se i diplomatska
predstavništva u Kuala Lumpuru i Port Morzbiju na Papui Novoj Gvineji.
Kako navodi Ferfaks, pozivajući se na Špiglov članak i razgovor sa jednim
bivšim obaveštajnim zvaničnikom, ove ambasade su korišćene za presretanje
telefonskih poziva i podataka sa Interneta širom Azije.
Ministarstvo spoljnih poslova Indonezije je saopštilo da ta zemlja "ne može
da prihvati vesti o postojanju opreme za prisluškivanje u američkoj ambasadi
u Džakarti, i snažno zbog toga protestvuje".
"Ako ovo (postojanje) bude potvrđeno, to ne samo da je narušavanje
bezbednosti, već je i ozbiljno narušavanje diplomatskih normi i etike, i
sigurno nije u skladu sa duhom prijateljskih odnosa među nacijama", naveo je
u saopštenju šef indonežanske diplomatije Marti Natalegava.
U Snoudenovom dokumentu se tvrdi da je oprema za špijuniranje skrivena, i da
se antene "ponekad kriju u lažnim fasadnim ornamentima ili u potkrovljima".
Jedan od najpoznatijih australijskih stručnjaka za obaveštajni rad, Des Bol,
rekao je Asošiejted presu da je lično video skrivene antene u pet ambasada
sa spiska u Ferfaksovom izveštaju. Des Bol nije precizirao o kojim se tačno
ambasadama radi ali je ukazao da ono što piše u Špiglovom članku teško da
predstavlja iznenađenje, i nije neuobičajeno.
Prema njegovim rečima, mnoge zemlje rutinski koriste ambasade kao baze za
tajno prisluškivanje telefonskih poziva, i izveštaji o takvoj vrsti nadzora
su javni već decenijama".
|
|
Evropska Unija slavi 20. godišnjicu |
| |
Mastrihtskim ugovorom ili Ugovorom o Evropskoj uniji, čija se 20. godišnjica
obeležava danas, EU je otišla korak dalje od svog prvobitnog ekonomskog
cilja, stvaranja jedinstvenog tržišta, a u prvi plan su izbile i njene
političke ambicije.
Tim ugovorom se uspostavlja Evropska unija koja je do tada bila Evropska
ekonomska zajednica, postavlja osnov ekonomske i monetarne unije, a
integracija proširuje na nove oblasti, piše portal EurAktiv Srbija.
Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992. godine, a
stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine.
Sklapanje novog ugovora je usledilo nakon promena na spoljnom i unutrašnjem
planu, poput pada komunističkih vlasti u istočnoj Evropi i ujedinjenja
Nemačke.
Na unutrašnjem planu članice su želele da se napredak ostvaren primenom
ranijih ugovora dopuni drugim reformama.
Mastrihtskim ugovorom koji se sastoji od preambule i sedam poglavlja, uvodi
se koncept evropskog državljanstva i daje veća uloga Evropskom parlamentu.
Ugovorom iz Mastrihta je ustanovljena Evropska unija na "tri stuba" -
Evropska zajednica, zajednička spoljna i bezbednosna politika i pravosuđe i
unutrašnji poslovi, kao kombinacija nadnacionalnog i međuvladinog pristupa.
Evropska ekonomska zajednica (EEZ) postaje Evropska zajednica (EZ).
Ugovor se odnosi na pet ključnih ciljeva: jačanje demokratskog legitimiteta
institucija i njihove efikasnosti, uspostavljanje ekonomske i monetarne
unije, razvoj socijalne dimenzije i uspostavljanje zajedničke spoljne i
bezbednosne politike.
Zajednička politika se uvodi u šest novih oblasti: transevropske mreže,
industrija, zaštita potrošača, obrazovanje i obuka, politika za mlade i
politika u oblasti kulture.
Ugovorom je predviđeno uspostavljanje evropske ekonomske i monetarne unije
koja podrazumeva koordinaciju ekonomskih politika članica, nadzor tog
procesa i podvrgavanje članica finansijskoj i budžetskoj disciplini, što je
sve vodilo uvođenju jedinstvene valute. Aneksom o socijalnim pitanjima
proširena su prava Komisije u tom domenu i utvrđeni ciljevi poput
zapošljavanja, poboljšanja uslova života i rada, odgovarajuće socijalne
zaštite i socijalnog dijaloga.
Evropsko državljanstvo je omogućilo nova prava građanima, poput prava da se
slobodno nastanjuju na području EU, da se kandiduju na evropskim i
opštinskim izborima u zemlji u kojoj žive, da uživaju zaštitu diplomatskih
predstavništva drugih članica i da ulože peticiju Evropskom parlamentu i
pritužbe zaštitniku građana.
Ugovor uvodi novu proceduru u donošenju odluka kako bi se omogućilo
usaglašavanje Parlamenta i Saveta, a mandat Evropske komisije je produžen sa
četiri na pet godina kako bi se uskladio sa mandatom Evropskog parlamenta.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
