|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Južni tok: Srbija ruska gubernija? |
| |
 Još
je neizvesno da li će Vladimir Putin, prvi čovek Rusije da u nedelju 24.
novembra da dođe u malo selo Šajkaš kod Novog Sada da zvanično otvori
gasovod Južni tok. Putinova prethodnica je stigla, i preduzeće Gasprom, ali
i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, jedan od petoro najbližih saradnika
velikog Vladimira. Tomislav Nikolić, predsednik Srbije je izaslaniku
predsednika Rusije uručio orden, a srpski ministar odbrane Nebojša Rodić je
potpisao sa njim sporazum o srpsko-ruskoj vojnoj saradnji.
Ministarstva odbrane Srbije i Rusije, kako je rečeno, treba da unaprede
saradnju u oblasti vojnih industrija, obuke i specijalizacije kadrova i
modernizaciji opreme. Dogovoreno je da dve zemlje sledeće godine zajednički
obeleže 70 godina oslobođenja Beograda. Posebno je naglašena potreba
poboljšanja ekonomske saradnje i očekivanja od učešća ruskog kapitala u
privatizaciji srpskih preduzeća, kao i investicije u razvoj privrede u
Srbiji. Time su rusko-srpski odnosi, do skora u najlošiejm izdanju, kako je
rekao Šojbu, uzdignuti na visok nivo. Kako je Sergej Šojgu došao u Vladu
Srbije u dugoj koloni u kojoj su bili i džipovi sa telohraniteljima, a
obezbeđivali su je pripadnici vojne policije i MUP-a Srbije, to se
pretpostavlja da je kao poverljivi Putinov izaslanik došao da ugovori posetu
predsednika Rusije. Da utvrdi maršrutu kojom će Vladimir Putin da se kreće
kroz Beograd i Srbiju do sela Šajkaš. Istovremeno će u drugom selu, Lepenac
kod Brusa na Kopaoniku, srpski gastarbajteri iz Rusije da otvore svoju
fabriku peleta za izvoz u Nemačku. Na ovom otvaranju bi trebalo da bude
predsednik Toma Nikolić.
Sve su to manifestacije sve bolje srpsko-ruske saradnje. Ako Vladimir Putin
dođe u Srbiju da lično otvori radove na gasovodu Južni tok, biće to još
jedan dokaz zapadnjacima, da Rusija ima snažan uticak na Srbiju. Godinama se
bila bitka da Južni tok ne stigne do Beograda, Amerika je čak nameravala da
gradi turski gasovod za Balkan, ali je zvanična Ankara učinila ustupak
Moskvi i odustala od svog američkog gasovoda.
Dolazak Rusa na velika srpska vrata je, međutim, po mišljenju nekih
političara i brzih analitičara, iznuđen potez, jer se Srbija ogrešila o
Moskvu i bila primorana da se izvinjava zbog svojih grešaka. Naime, od kako
su naprednjaci na vlasti njihov ministar energetike neprestano kritikuje
kompaniju Srbijagas i njenog direktora, koji je član socijalista, da loše
vodi preduzeće i da je potpisao štetan ugovor sa Rusima oko gasovoda. Ona je
i jedna srpska, ali strana televizija napravila emisiju o gasovodu kao
kriminalnom delu. Bio je to pritisak ne samo na direktora Srbijagasa, već i
na Ruse, jer je on za njih čovek od velikog poverenja. Zbog toga napada, a i
zbog sporog otkupa seljačkih imanja za prolaz gasovoda, Rusi su stekli
utisak da zvanični Beograd odugovlači sa projektom Južni tok. Možda da ga
čak i bojkotuju. To je Moskva i rekla Beogradu, kada su se sreli nedavno
Vladimir Putin i Tomislav Nikolić.
Političku packu koju je Beograd dobio u Moskvi, rukovodstvo nije moglo da
sakrije, a ni da sa njom ulazi u proces zvanične promocije gasovoda u Srbiji.
Zato je Srbija pokazala spremnost da oddah uradi sve što Rusija kaže i stavi
na sto za potpisivanje. Tako je i bilo. Sada se samo očekuje da Vladimir
Putin, veliki ruski predsednik, dođe u malu Srbiju i učini je strateški
važnom. Naime, gasovod Južni tok nije samo ruski, i nije samo srpski posao,
kako su poručili Moskovljani, to je svetski projekat od strateškog interesa
za EU i ceo Balkan, izuzev Hrvatske.
Beogradski analitičari, barem neki, smatraju da je do srpskog napada na
gasovod i srpsko krilo projekta došlo jer prvi potpredsednik Aleksandar
Vučić namerava da raspiše izbore i pobedi SPS, pa je zato napadom na
direktor Srbijagasa vršena kritika socijalista. A napadom na biračka mesta
na severu Kosova i Metohije, opet, tvrde analitičari, SNS je hteo da opet
oslabi uticaj SPS-a tj. premijera Ivice Dačića u Srbiji. Rusi su sve to
presekli rečima da veruju Srbijagasu. I da spremaju veliku svečanost početka
radova na Južnom toku u selu Šajkaš. Seljani su već spremili rakiju dudaru
da sačekaju i počaste sa njom dvojicu lidera Rusa i Srba. A ako Putin i
Nikolić ne dođu u ovo selo, seljaci će sami da popiju rakiju od duda, a
posle će da troše novce zarađene od prodaje svojih njiva za trasu gasovoda.
Otvaranjem gasovoda Južni tok zvanični Beograd je pristao na sve ruske
uslove i otvorio vrata za veće prisustvo Moskve u političkom životu Srbije.
Amerikanci zbog toga već godinama kritikuju Srbiju, koju žele da uvuku u EU
i u NATO. Upravo ovih dana izaslaniku Vladimira Putina je u Beogradu rečeno
da Srbija neće u NATO. I da će i dalje da se naoružava ruskim avionima,
tenkovima i transporterima.
I dok se Srbija nenadano, posle bliskih susreta sa Nemcima, Amerikancima i
članicama EU, okrenula Rusima, pa je zbog toga nazivaju novom moskovskom
gubernijom na Balkanu, sami Moskovljani ne znaju mnogo o Srbima i Srbiji.
Ruski diplomatski analitičari otkrivaju da Rusija nema planove da gospodari
Srbijom, već da samo na tom prostoru isteruje minimum svojih strateških
interesa. Prvi je da provede gasovod do Italije i potisne Ukrajinu u
evropskim poslovima sa energentima. A drugi je da bude politiki prisutna na
Balkanu, da ne bi potpuno pao pod američki uticaj.
Rusija ne želi u Srbiji da ovde bude alternativa Evropskoj uniji. Najveći
politički prioritet Rusije danas je kreiranje ruske unije. U toj priči
Balkan nije strateška zona za Rusiju kao što je to postsovjetski prostor, i
to se odlično vidi kad se uporedi odnos Rusije prema izborima u Srbiji. U
Moskvi je samo kuroazno rečeno da Rusija podržava sve što Srbija čini na i
za Kosovo i Metohiju.
Marko Lopušina
|
|
Dačić razgovarao s Trampom |
| |
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić u Njujorku je razgovarao s američkim
poslovnim magnatom Donaldom Trampom koji je, po rečima Dačića, pokazao
interesovanje za izgradnju hotela u Srbiji.
Dačić je nakon sastanka sa Trampom izjavio da je ekipa Trampovih najbližih
saradnika dobila zadatak da ga informiše o tome da li su našli dobru
lokaciju za izgradnju hotela u Beogradu.
Dačić je, ocenivši da je to za Srbiju i za Beograd svakako dobra vest, naveo
da je s Trampom razgovarao o mogućnosti njegovog investiranja u Srbiji u
oblasti za koje je on zainteresovan.
"Mislim da veliko interesovanje postoji i u skladu sa tim smo se dogovorili
da u narednih mesec-dva ekipa njegovih saradnika hitno dođe u Srbiju kako
bismo razmotrili ta tehnička pitanja - da li je moguće naći lokaciju za
izgradnju jednog ekskluzivnog hotela u okviru njegovog lanca", rekao je
Dačić.
Po oceni premijera, to bi bio bi signal i za druge ozbiljne investitore da
dođu u Srbiju.
"Pitao me je i o drugim oblastima, kao što je energetika, ali u ovom
trenutku počećemo sa razgovorima, očekujem da to bude decembra ili najdalje
januara", dodao je Dačić.
Dačić je dan ranije prisustvovao i ceremoniji u Njujorškoj akademiji nauka,
jednoj od najuglednijih naučnih institucija SAD, i razgovarao sa
predstavnicima kompanije Kolberg Krevis i Roberts (KKR). Posle prijema Dačić
je izjavio da je počastvovan što je bio gost ovako ugledne naučne
institucije, osnovane pre 191 godinu koja okuplja veliki broj Nobelovaca,
naučnih radnika i kompanija koje se bave naučno istraživačkom radu.
Rekao je i da je dogovoreno da predsednik akademije Elis Rubinštajn sa
jednom delegacijom poseti Srbiju.
"Imao sam priliku da prisustvujem godišnjoj prezentaciji dostignuća naučnih
radnika iz Njujorka i dogovor je da predsednik Rubinštajn sa jednom
delegacijom naučnika poseti našu zemlju i da pronađemo zajednički interes
koji bi pre svega bio u jednoj sprezi između univerziteta, odnosno naučnih
radnika i industrije i naravno države", rekao je Dačić.
Dačić je u Njujorku učestvovao na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, a
imao je i druge sastanke.
|
|
Moratinos: EU nije fer prema Srbiji |
| |
Bivši šef španske diplomatije Migel Angel Moratinos izjavio je da pristup EU
u dijalogu Beograda i Prištine "očigledno nije fer i objektivan" i da je u
EU više na strani Prištine, jer je većina članica priznala Kosovo.
"Beograd je apsolutno u pravu kada tvrdi da EU, međunarodna zajednica, ima
dvostruke standarde. To je jedna od glavnih mana međunarodnog poretka danas.
Ljudi, nacije, zemlje, protiv toga moraju da se bore", rekao je Moratinos
Večernjim novostima.
Moratinos je naveo da je kao šef diplomatije Španije trpeo ogromne pritiske
da njegova zemlja prizna nezavisnost Kosova.
"Ne možete ni da zamislite kolike. Ali, jedna od stvari na koje sam ponosan
jeste to što sam odoleo pritisku da Španija prizna Kosovo. Sada mogu mirno
da spavam", rekao je Moratinos i dodao da misli da Španija neće promeniti
stav, jer u toj zemlji i vlast i opozicija imaju isti stav - da se moraju
poštovati međunarodno pravo i poredak.
Na pitanje da li će Srbija morati da prizna Kosovo da bi postala članica EU,
Moratinos je odgovorio da bi o konačnom rešenju trebalo da se dogovore
Beograd i Priština.
"Brisel ne treba da koristi to kao monetu - da konačnim dogovorom Beograda
sa Prištinom uslovljava punu integraciju Srbije u EU", rekao je Moratinos.
Istakao je da "Brisel ne sme više da zateže", nego da bi u decembru trebalo
da počne sa Srbijom pregovore o članstvu u EU.
"Koji novi uslov bi mogao da se ispostavi Beogradu? Šta još Srbija treba da
uradi? Ja to ne vidim", rekao je Moratinos.
Moratinos je ocenio da je 2020. godina "ambiciozan ali ne i nerealan rok" za
ulazak Srbije u EU.
Moratinos je saradnik Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj, čiji je
osnivač bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.
|
|
Vučić: Nije naša krivica što tužbe nisu povučene |
| |
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče u Nišu da
je Srbija "izvoznik stabilnosti" i da nije njena krivica što nisu međusobno
povučene tužbe Srbije i Hrvatske za genocid.
"Jedino kod nas nema nemira i nereda na nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj
osnovi. Kod nas nemate fašističkih ispada kakvih ima u Hrvatskoj. Ali videli
ste da ni to nismo pokušavali da koristimo da dosoljavamo bilo šta na ranu
naših komšija", rekao je Vučić novinarima u niškoj regionalnoj privrednoj
komori.
On je kazao da Srbija s Hrvatskom želi dobre odnose. kao i da sa srspke
strane nije bilo nikakvih problema da se postigne dogovor o međusobnom
povlačenju tužbi.
Vučić je rekao i da je siguran da Srbija ima značajno jače argumente u
međusobnim optužbama i međusobnim tužbama, nego što ih ima Hrvatska.
"Mi imamo izvanredan pravni tim i naš advokat je jedan od najboljih na svetu
za to, i mislim da je naša argumentacija čvršća, ali videćemo. Dakle, sasvim
sigurno da nije krivica Srbije to što te tužbe nisu povučene", rekao je
Vučić.
|
|
Broj azilanata iz Srbije se ne smanjuje |
| |
U oktobru 2013. u Nemačkoj je 1.553 državljana Srbija zatražilo azil.
Kako je saopštilo nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova, prošlog meseca
je 12.940 stranaca zatražilo azil u Nemačkoj, što je za 30 odsto više nego u
oktobru 2012. i skoro 13 odsto više nego u septembru ove godine.
Više novih azilanata nego iz Srbije došlo je prošlog meseca u Nemačku samo
iz Sirije - 1.629 ljudi.
Na spisku zemalja iz kojih je u oktobru došlo najviše azilanata posle Srbije
slede Makedonija (999 ljudi), Eritreja, Avganistan, Egipat, Bosna i
Hercegovina (568), Iran, Somalija i Rusija.
U periodu od januara do oktobra ove godine u Nemačkoj su 87.442 stranca
zatražila azil. Tu je Srbija, sa 8.016 građana, na trećem mestu liste
zemalja iz kojih je došlo najviše novih azilanata - posle Rusije (14.001) i
Sirije (9.427).
Državljani Makedonije i Kosova podneli su do kraja oktobra u Nemačkoj 4.682,
odnosno 2.721 zahteva za azil.
Savezni ured za migraciju i izbeglice je, od svih zahteva za azil koje je u
prvih deset meseci ove godine razmatrao, u 13,8 odsto slučajeva odobrio
status izbeglice na osnovu Ženevske konvencije.
U 12,8 odsto slučajeva odobrena je zaštita od proterivanja. Istovremeno je
726 osoba, što je 1,1 odsto razmatranih zahteva, dobilo azil.
Građana Srbije, kao i proteklih meseci, nema u ovim grupama podnosilaca
zahteva za azil koje u Nemačkoj dugoročno ili provremeno mogu da ostanu.
Evropski parlament je u septembru ove godine doneo odluku o uvođenju
mehanizma koji zemljama Evropske unije (EU) dopušta suspenziju bezviznog
režima u slučajevima kada smatraju da je to neophodno, odnosno kada iz
pojedinih zemalja dolazi povećan broj ljudi koji traže azil.
Snežana Bogavac,
Berlin
|
|
Obezbediti uslove za drugi krug izbora na Kosovu |
| |
Premijer Srbije Ivica Dačić pozvao je Prištinu i međunarodne čionioce da
obezbede uslove za održavanje drugog kruga lokalnih izbora u opštinama sa
srpskom većinom na Kosovu kako se ne bi ponovilo grubo kršenje izborne
procedure od 3. novembra.
Dačić je na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, održanoj u sedištu UN u
Njujorku, istakao da je Srbija čvrsto opredeljena da aktivno i konstruktivno
nastavi razgovore sa Prištinom na svim nivoima, kao i primenu postignutih
dogovora, i dodao da želja za normalizacijom odnosa ne znači da će Srbija
promeniti stav da ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
"Očekujemo da će Priština učiniti dodatne napore u postizanju obostrano
prihvatljivih rešenja i primeni dogovorenog. Od posebnog je značaja da se
Priština u narednom periodu uzdrži od jednostranih poteza koji mogu ugroziti
dalji tok dijaloga i destabilizovati bezbednosnu situaciju u Pokrajini",
rekao je Dačić.
Dačić je naveo da je Vlada Srbije pozvala Srbe sa Kosova da na lokalnim
izborima delegiraju svoje predstavnike u Zajednicu srpskih opština, koja bi
bila njihov legitimni predstavnik u razgovorima sa Beogradom i Prištinom.
"Smatramo da je to jedini put do trajnog i održivog rešenja i da takva
legalizacija statusa kosovskih Srba pred međunarodnom zajednicom osnažuje
njihov položaj", rekao je Dačić
Istakao je da se, dok je Srbija uložila maksimalni napor da ohrabri kosovske
Srbe da u što većem broju izađu na izbore, dok se vlast u Prištini nije
trudila da stvori ni osnovne uslove za to.
"Zato se može reći da će Zajednica srpskih opština biti formirana ne
zahvaljujući, pored ostalih, i naporima privremenih institucija u Prištini,
već uprkos njima", rekao je Dačić.
Dodao je da Priština ne pokazuje dobru volju i zainteresovana je jedino za
regulisanje postupka ukidanja Zajednice, koja se u izmenama kosovskog Zakona
o lokalnoj samoupravi pominje samo u jednoj tački kojom je propisano da se
Zajednica ukida odlukom dve trećine opština članica.
Dačić je istakao da je Srbija pokazala visok stepen fleksibilnosti verujući
da je pregovorima moguće doći do dugoročnog i opšteprihvatljivog rešenja.
"Mi smo doneli teške odluke tokom ove godine, a stabilna podrška koju
uživamo u biračkom telu govori da većina građana podržava našu politiku",
rekao je Dačić.
Dačić je ukazao na brojne nepravilnosti izbornog procesa za koje je
odgovorna Priština i dodao da na Kosovu nije uspostavljen sistem vladavine
prava i ne postoji odgovarajuća zaštita ljudskih prava, a naročito prava
manjina.
Dodao je da je Vlada Srbije izuzetno zadovoljna jer je na izborima glasalo
više od 45.000 birača i jer je, uprkos zabranama najvišim državnim
funkcionerima da posete Kosovo, uspela da motiviše Srbe da glasaju.
"Ovo je prvi put da su se institucije Srbije, njena Vlada, Crkva i ogromna
većina parlamentarnih stranaka ujedinile u pozivu Srbima sa Kosova da
glasaju", rekao je Dačić.
Dačić je istakao da se od juna 1999. godine na Kosovo vratilo 18.000 ljudi
od 230.000 koliko je napustilo svoje kuće, a da je među njima najviše 4.000
održivih povratnika, što znači da se vratilo između jedan i dva odsto
interno raseljenih lica.
"U međuvremenu, Kosovska agencija za privatizaciju je u septembru na prodaju
je stavila i hladnjaču Šilovo u kojoj je smešten kolektivni centar za
interno raseljena lica iz Kosovskog pomoravlja", rekao je Dačić.
Dačić je istakao da oslobađanje bivšeg vođe Oslobodilačke vojske Kosova
Fatmira Ljimaja dovodi u sumnju funkcionalnost, nezavisnost i nepristrasnost
sudskog sistema na Kosovu.
"Srbija je neprijatno iznenađena ovom odlukom, ali se nada da će tužilac
Euleksa na nju uložiti žalbu", rekao je Dačić, i ponovio da je neophodno do
kraja istražiti slučaje trgovine ljudskim organima na koje je ukazao Dik
Marti.
Dačić je izrazio očekivanje da će o svi problemi koje je naveo biti predmet
nastavka dijaloga u Briselu, zakazanog za 5. decembar.
Drugi krug kosovskih lokalni izbora zakazan je za 1. decembar.
|
|
Čepurin: Ruse zadovoljava stav Srbije da ne uđe u NATO |
| |
Ruse "zadovoljava" stav Srbije da ne uđe u NATO i da to ni ne
namerava, koji je ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu preneo srpski
državni vrh, izjavio je ambsador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.
"Ako me pitate da li to zadovoljava Ruse - odgovor je da. Jugoslavija je
gotovo pola veka bila neutralna država. Smatramo da za Srbiju nema nikakvog
smisla da bude članica NATO", rekao je Čepurin za NIN.
Čepurin je naveo da se deo nedavne posete Beogradu ministra odbrane Rusije
Sergeja Šojgua ticao odnosa Srbije i NATO i da je srpski državni vrh ruskim
zvaničnicima rekao da Srbija ne ulazi u NATO, niti ima takve namere.
Čepurin je naveo da će srpski deo gasovoda Južni tok biti finansiran iz
ruskog kredita, a refundiran od tranzita gasa i profita kompanije Južni tok
Srbija.
Ambasador je rekao da je reč o kreditu s povoljnom kamatnom stopom, kao i da
je identičan dogovor postignut s Bugarskom.
"Ovim gasovodom neće vladati samo Gasprom, već i srpsko preduzeće. Gasprom
će uložiti 51 procenat od 1,9 milijardi evra koliko košta izgradnja gasovoda.
Dogovor je da ruska kompanija plati i svoj i udeo srpske strane, a srpski
deo će biti finansiran od kredita, a refundiran od tranzita gasa i profita
kompanije Južni tok Srbija u istom delu, u kojem ona pripada Srbijagasu",
rekao je Čepurin.
Upitan da li je neko sabotirao izgradnju gasovoda, Čepurin je odgovorio da
svaki projekat neko podržava a neko koči.
"Znamo i za druge ideje, na primer takozvani 'Južni gasni koridor',
interkonektore, druge projekte mimo Srbije. Ali, ti projekti su još na nivou
ideje, a Južni tok je spreman za realizaciju", rekao je Čepurin.
Upitan da li je realizaciju kočila ministarka energetike Zorana Mihajlović,
kako su tvrdili pojedini ruski eksperti, Čepurin je odgovorio da je najveći
broj izjava o podršci projektu poslednjih dana davala upravo Zorana
Mihajlović.
Povodom predloga ministra rudarstva Milana Bačevića da dug Rusiji za
isporuku gasa u iznosu od 225 miliona evra bude regulisan tako što će
Gasprom preuzeti Petrohemiju, Čepurin je rekao da je najvažnije da su obe
strane počele da razmišljaju na tu temu u potrazi za rešenjem.
"Što se tiče Petrohemije - potrebno je da neko bude zainteresovan za ovu
kompaniju, jer ne živimo više u socijalističkom dobu u kome je neko mogao da
vam naređuje šta da kupite i koliko da platite", naveo je Čepurin.
Povodom lokalnih izbora na Kosovu, Čepurin je naveo da je važno da Srbi koji
žive u centralnoj Srbiji budu solidarni sa Srbima sa Kosova i da je potrebno
je pronaći prihvatljivo rešenje i za jedne i za druge.
"Rusija je spremna da strpljivo i dosledno podržava Srbiju. Ali pogrešno je
razmišljati da će Rusija na neki magičan način sama da reši ovo pitanje",
rekoa je Čepurin.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
