|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
CIA regrutovala agente među zatvorenicima Gvantanamoa |
| |
 Američka
agencija CIA deo zatvorenika u Gvantanamu, uhapšenih posle terorističkog
napada 11. septembra 2001.godine, pretvorila je u dvostruke agente i poslala
ih u njihove zemlje kako bi pomagali SAD u otkrivanju i eliminisanju
terorista, naveli su neimenovani aktivni i bivši zvaničnici SAD.
Iako je taj program završen 2006. godine, oko desetak aktivnih i bivših
američkih zvaničnika opisalo je za Asošiejted pres (AP) način na koji je
funkcionisao program, a svi intervjuisani govorili su pod uslovom da ostanu
anonimni jer nisu bili ovlašćeni da u javnosti govore o tom tajnom programu.
CIA je zatvorenicima obećala slobodu i sigurnost za njihove porodice, kao i
milione dolara sa tajnih računa agencije, navodi AP i dodaje da je to bio
rizičan potez jer su zvaničnici znali da postoji mogućnost da se neki od
zatvorenika predomisle i postanu opasnost za Amerikance.
Desetine zatvorenika bilo je procenjenivano, ali samo nekolicina njih, koji
su poticali iz različitih zemalja, pretvoreni su u špijune koji su potpisali
ugovore sa agencijom.
To je za agenciju bio prihvatljiv rizik u opasnom poslu, dok je za američku
javnost, koja nije bila obaveštena o tom programu, to bila jedna od mnogih
tajnih aktivnosti koje vlada učinila u njeno ime.
Program je bio pripreman u tajnom objektu udaljenom nekoliko stotina metara
od kancelarija administracije zatvora u kubanskom zalivu Gvantanamo, gde je
osam malih vikendica bilo skriveno iza grebena obraslog u šipražje i kaktus.
Neki od učesnika u programu pomogli su agenciji da pronađe i ubije mnoge
vodeće operativce terorističke mreže Al Kaida, dok su neki prestali da
dostavljaju korisne informacije i CIA je izgubila kontakst sa njima, piše
AP.
Portparol CIA Din Bojd (Dean Boyd) odbio je da komentariše.
Iz američke vlade potvrđeno je da se oko 16 odsto bivših zatvorenika
Gvantanamoa ponovo uključilo u borbu protiv Amerike, a neimenovani
zvaničnici sumnjaju u taj broj i misle da je on veći za 12 odsto.
Niko od zvaničnika koje je intervjuisao AP nije znao da navede neki slučaj u
kojem je neki od dvostrukih agenata ubio Amerikance.
|
|
Švedska najslobodnija zemlja kada je u pitanju internet |
| |
Švedska je najslobodnija zemlja kada je u pitanju korišćenje i
pristup internet sadržajima, navodi se u izveštaju Fondacije WWW (World Wide
Web Foundation).
Kako se navodi u izveštaju koji je obuhvatio 81 državu, iza Švedske su
Norveška, Velika Britanija i SAD. Iako su u vrhu te liste, Velika Britanija
i SAD su loše ocenjeni kada je u pitanju zaštita podataka korisnika.
Najbolje rangirana zemlja u razvoju je Meksiko, koja je na 30. mestu po
internet slobodama. Rusija je rangirana na 41, Kina na 57, a Mali, Etiopija
i Jemen su na začelju liste.
Lista pokazuje da bogatsvo neke zemlje ne mora nužno da znači i da je ona
slobodnija. Tako je, na primer, Estonija ove godine bolje rangirana od
Švajcarske.
Navodi se da je 39 odsto svetske populacije u 2013. godini imalo pristup
internetu, što je dvostruko više nego 2005. godine, kada je to bilo 16 odsto.
Najmanje korisnika interneta 2013. godine je u Africi, gde manje od petine
stanovništa ima pristup svetskoj mreži. Većina ljudi na tom kontinentu nema
novca da bi mogla da koristi internet.
Naučnici koji su pokrenuli internet 1990. godine kritikovali su zloupotrebu
svetske mreže za špijuniranje i cenzurisanje i upozorili da bi to moglo da
ugrozi demokratiju.
Tim Berners-Li, koji se smatra ocem interneta, rekao je na predstavljanju
izveštaja da je ohrabrujuće to što se pokazalo da društvene mreže podstiču
ljude da se organizuju i javno iznose sve nepravilnosti i zloupotrebe.
"Neke vlade osećaju se zbog toga ugroženim, a sve češća prismotra i cenzura
prete da u budućnosti ugroze demokratiju", ocenio je Berners-Li.
U izveštaju se navodi da je onlajn špijunaža i blokiranje pristupa određenim
sajtovima u porastu u svetu. Pristup politički osetljivom materijalu
blokiran je u gotovo trećini država koje imaju internet.
|
|
Obami se ne može verovati |
| |
Više od polovine Amerikanaca smatra da se predsedniku SAD Baraku Obami ne
može verovati, navodi se u anketi koju je objavio Si-En-En (CNN).
Prema anketi koju su prošle nedelje sproveli CNN i ORG internešenal, 40
odsto ispitanih je reklo da Obama može efikasno upravljati vladom, što je 12
odsto manje nego u junu i najgori rezultat u devet ličnih kakakteristika.
I druge ankete su pokazale da je poverenje Amerikanaca u svog predsednika u
padu.
Prema poslednjoj anketi CNN-a, 53 odsto Amerikanaca smatra da Obama nije
iskren i pouzdan, što je prvi put da većina ispitanika tako misli.
Direktor CNN-a za ankete Kiting Holand je rekao da izgleda da su sporna
pitanja Obamine reforme zdravstvene zaštite i problemi u njenom sprovođenju
imali značajan uticaj na status predsednika kao menadžera vlade, ali i na
pad njegove ukupne popularnosti.
Za Obamu je 56 odsto ispitanih reklo da nije osoba kojoj se dive, a isti
procenat je naveo da se s predsenikom ne slaže po važnim pitanjima, kao i da
ne uliva poverenje, dok je 53 odsto reklo da ga ne smatra snažnim i odlučnim
liderom.
Svi ti rezultati su najniže ocene Obame u istraživanjima koje je do sada
sprovodio CNN.
|
|
U 22 tajne grobnice u Meksiku desetine tela |
| |
U 22 tajne grobnice nedavno nađene u Meksiku, do sada su otkrivena 42 tela,
od kojih je većina bila vezana ili s konopcem preko usta.
Na ostacima nekih tela su vidljivi znaci torture, rekao je u petak federalni
tužilac.
Jedan lokalni policajac, koji je priznao da je sarađivao sa narko kartelima,
odveo je prošle nedelje agente do masovnih grobnica na granici između
meksičkih država Halisko i Mičoakan.
Ta oblast je poprište rata kartela Vitezovi Templari i Nova generacija.
Desetine tajnih grobnica sa stotinama tela otkrivene su proteklih godina
širom Meksika tokom borbe krijumčara droge i državnih snaga. Računa se da su
bande u sukobima, i iz osvete i radi zastrašivanja, ubile 77.000 ljudi od
2006. godine do sada.
|
|
Problemi Dalekog istoka sa SAD |
| |
Američka vlada uspela je da ostvari izvestan napredak u osetljvim
bezbednosnim pitanjima na Bliskom istoku, ali se zato gomilaju problemi na
Dalekom istoku za koji je predsednik SAD Barak Obama svojevremno najavio da
će biti prioritet njegove spoljne politike, ocenjuje agecnija Asošijetid
pres.
Uprkos naporima da produbi odnose s Kinom, kako bi se istok Azije učinio
stabilnijim, objava iz Kine o uspostavljanju nove zone protivvazdušne
odbrane pogoršala je situaciju oko teritorijalnog spora s Japanom, bliskom
savezniku Vašingtona. SAD su odgovorile slanjem dva bombardera "B-52" u
misiju obuke nad tim ostrvima.
Analitičari ocenjuju da se rizik od vojnog sukoba među azijskim silama
povećao za jedan stepen, što je ozbiljna briga i za SAD s obzirom na obavezu
da pomognu Japanu u takvoj situaciji.
Takođe su se pogoršali odnosi između dva američka saveznika u regionu -
Japana i Južne Koreje. Južna Koreja je nezadovoljna zbog stava Japana prema
svojoj kolonijalnoj prošlosti i želi više od Tokija zbog korišćenja
korejskih žena kao seksualnih robinja tokom Drugog svetskog rata.
"Taj region se kreće u vrlo problematičnom smeru", rekao je bivši viši
američki diplomata i stručnjak za istočnu Aziju Evans Rever, objašnjavajući
da je to rezultat teritorijalnih sporova, istorijskih pitanja, dugovečnih
rivaliteta i nesposobnosti tih zemalja da iza sebe ostave istoriju i
poboljšaju odnose.
Pored toga, Vašington je i dalje suočen s nepredividivom Severnom Korejom.
Sporazum koji je pod vođstvom SAD potpisan s Iranom o privremenom
zamrzavanju nuklearnog programa, samo još više podseća na zastoj u
pregovorima s Pjongjangom. Za razliku od Irana, Severna Koreja već ima
nuklearnu bombu.
Te dalekoistočne probleme razmatraće i potpredsednik SAD Džo Bajden kada
sledeće nedelje bude posetio Japan, Kinu i Južnu Koreju.
Vlada SAD je saopštila da će Bajden u Pekingu u razgovorima s kineskim
vođsvom, između ostalog s predsednikom Sijem Đipingom, izraziti zabrinutost
zbog ponašanja Kine koje uznemirava njene susede. Takođe će se založiti za
smanjenje tenzija između Kine i Japana, druge i treće najveće svetske
privrede.
Državni sekretar Džon Keri je pre svega usredsređen na Bliski istok s ciljem
da se okonča sirijski građanski rat, postigne rešenje za
izraelsko-palestinski sukob i obuhvatni konačan sporazum s Iranom pošto
istekne šest meseci privremenog dogovora.
Obama je trebalo da poseti istok Azije u oktobru, ali je zbog problema s
blokadom budžeta bio primoran da otkaže turneju u četiri zemlje. Najavljeno
je da će Aziju posetiti u aprilu.
Američki predsednik je proglasio Aziju prioritetom svoje spoljne politike
kada je dosao u Belu kuću 2009. a posebno se angažovao u odnosu s Kinom.
Iako nije poznat po ličnim kontaktima sa stranim liderima, Obama je nastojao
da uspostavi odnos s novim kineskim predsednikom Sijem kada ga je u junu
sreo u jednom kalifornijskom letovalištu.
Na Obamina nastojanja za poboljšanje odnosa s Kinom, mogla bi negativno
uticati objava nove kineske zone protvvazdušne odbrane. Tu zonu su već
odbacili Japan, Južna Koreja i Tajvan, a SAD su poručile da neće promeniti
svoju vojnu politiku u tom regionu.
Stručnjakinja za Kinu iz Centra za strateške i međunarodne studije Boni
Glejser rekla je da očekuje da će Bajden izneti to pitanje na sastanku s
predstavnicima kineskog vođstva.
|
|
Predstavljena Bela knjiga o nezavisnosti Škotske |
| |
Škotska vlada predstavila je "Belu knjigu" o nezavisnosti Škotske koju će
proglasiti ako na referendumu za deset meseci za to dobije podršku građana.
"Budućnost Škotske sada je u rukama Škotlanđana", rekao je premijer Škotske
Aleks Salmond na predstavljanju dokumenta od 670 strana kojim se nada da će
ubediti građane da podrže ideju o nezavisnosti.
Salmond, aktivan borac za nezavisnost, izjavio je 18. septembra da Škotska
kao država ima "veliki potencijal", sjajno kulturno nasledstvo i ogromne
prirodne resurse i da želi da izgradi zemlju koja će biti još naprednija
nego danas.
U "Beloj knjizi" navode se najvažniji aspekti projekta nezavisne Škotske,
između ostalog, pitanje budućnosti vojnih baza na njenoj teritoriji, podele
naftnih rezervi u Severnom moru i članstva Škotske u međunarodnim
organizacijama, kao što su UN i EU.
Mada aktuelna vlada uživa veliku popularnost, za sada su male šanse da će
većina građana na referendumu 18. septembra 2014. godine podržati ideju o
nezavisnosti Škotske.
Analaitičari takve prognoze daju na osnovu rezultata poslednjih istraživanja,
prema kojima 39 odsto građana Škotske podržava ideju o nezavisnosti, 31
procenat je protiv, ali je čak 15 odsto neodlučno, što u velikoj meri dovodi
u pitanje uspeh vladinog projekta.
Škotska je 1997. u okviru Ujedinjenog Kraljevstva stekla značajnu autonomiju
- ustanovljeni su škotski parlament i vlada, sa sedištem u Edinburgu.
|
|
Više od 20 mrtvih, 13 ubijeno hicima u glavu |
| |
Policija je u okolini Bagdada našla leševe 13 muškaraca s prostrelnim ranama
na glavi, dok je u napadima širom Iraka tokom jednog dana poginulo više od
20 ljudi.
Osam tela je bilo bačeno u poljoprivredno zemljište u jednom sunitskom
okrugu, 25 kilometara od Bagdada. Na drugom mestu vlasti su našle pet tela
kojima su bile vezane ruke i noge.
Takvih ubistava je bilo tokom sektaškog rata 2006. i 2007, kada su i šiiti i
suniti imali "odrede smrti" koji su lutali ulicama, pretresali kuće i
ubijali.
Ove godine je u takvim napadima i bombaškim akcijama ubijeno već više od
5.500 ljudi.
|
|
Post egipatsko proleće - Sud poslao i maloletnice u zatvor |
| |
Sud u Egiptu osudio je juče na 11 godina zatvora 21 ženu, između
ostalog i maloletnice, zbog učešća u protestima zbog pritvaranja svrgnutog
predsenika Muhameda Mursija.
One su optužene po više tačaka optužbi, među kojima su učešće u demonstracijama,
sabotaža i upotreba sile. Sedam od njih su mlađe od 18 godina.
Uhapšene su pre nekoliko nedelja tokom protesta na kojem je zahtevan povartak na
vlast Muhameda Mursija iz Muslimanskog bratsva koji je svrgnut 3. jula.
Sud u Aleksanriji je u odsustvu osudio i šest članova Muslimanskog bratsva na 15
godina zatvora zbog podsticanja na proteste.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
