|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Za Deda Mraza osam miliona pisama iz sveta |
| |
 Deda
Mrazu je ove godine širom sveta poslato osam miliona pisama, saopštilo je
Svetsko udruženje pošta iz Berna, prenosi francuski list Poen (Le Point).
Više pisama Deda Mrazu nego prošle godine napisano je u Kanadi, Francuskoj,
Španiji i Irskoj.
Udruženje je istaklo da je Deda Mraz "ličnost" kojoj se šalje najviše pisama,
većina sa adresom "Za Deda Mraza - Severni pol".
Najviše pisama Deda Mrazu je upućeno iz Francuske, a slede Kanada i SAD.
Pred prošlu Novu godinu na čelu liste zemalja iz kojih je najviše pisama
bilo poslato Deda Mrazu, bile su Francuska (1,7 miliona), Kanada (1,35
miliona), SAD (više od jednog miliona), Brazil (964.315), Velika Britanija (više
od 800.000).
|
|
Pokretne slike: Patuljci dolaze! |
| |
“Hobit: Šmaugova pustošenja” (“The Hobbit: The Desolation of Smaug”),
ko-scenarista i reditelj: Piter Džekson, glavne uloge: Martin Friman, Jan
Mek Kelen, Ričard Armitaž, Benedikt Kamberbač, Orlando Blum, Evandželin Lili
Konačno je stigao holivudski “dan D”. U petak, 13. decembra, počinje
invazija “Hobita” na “multiplekse”. Pažnja, patuljci dolaze!
Najnestrpljivije očekivani film sezone je božićni poklon studija “Vorner
Bros” milionskoj masi konzumenata “pokretnih slika”, koji čekaju u redu pred
bioskopima kao da je “Boksing Dej” u šoping centrima. Film “Šmaugova
pustošenja” bi trebalo da bude u duhu imena kojeg nosi- da “opelješi”
blagajne kino-dvorana i postane instant “mega-blokbaster”. Baš kao što je to
bio i njegov prehodnik, prvi deo “hobitskog” serijala pod nazivom
“Neočekivano putovanje” koji je na “boks-ofisima” širom planete 2011. godine
zaradio preko milijardu dolara.
Za sve ovo je odgovoran novozelandski reditelj Piter Džekson, kojem je u
Holivudu već odavno odobrena licenca za megalomanstvo. Njegova deviza je:
što veće, to bolje! On mnogo voli da pravi trodelne spektakle filmske
fantazije, sa više novih početaka nego krajeva, koji traju po tri časa, čija
cena koštanja dostiže nivo godišnjih budžeta nekih zemalja “trećeg sveta”.
Produkcija “hobitske” trilogije premašila je cifru od 410 miliona dolara!
Džeksonovo pravilo da u snimanje filmova treba uložiti puno novca da bi se
potom zaradilo još više pokazalo se izuzetno profitabilnim. Njegova
prethodna trilogija “Gospodar prstenova” ostvarila je prihod od skoro tri
milijarde “zelenih novčanica”. Ujedno, završni deo ovog serijala- “Povratak
kralja” (2003.) osvojio je čak 11 “Oskara”, izjednačivši time rekord po
broju osvojenih nagrada koji su držali “Titanik” (1997.) i “Ben Hur”
(1959.).
Ekranizacija literarnih dela britanskog pisca Džona Ronalda Ruela Tolkina
postala je uska holivudska specijalnost Pitera Džeksona. “Hobit”, kojeg je
Tolkin napisao još 1937. godine, je zapravo pred-nastavak (preljuel), vrsta
prologa za “Gospodara prstenova”.
Pre dve godine, nevoljni “hobitski” junak Bilbo (Martin Friman) se na
nagovor čarobnjaka Gandalfa (ser Jan Mek Kelen) sa grupom od 13 patuljaka
otisnuo na opasno “Neočekivano putovanje” kroz Srednju Zemlju, da pomogne
princu Torinu (Ričard Armitaž) da povrati svoje kraljevstvo i zlato oteto od
strane zlog zmaja Šmauga (svesprisutni Benedikt Kamberbač). Na toj odiseji,
oni sreću grupu ružnih kreatura, upuštaju se u borbu sa njima, zatim susreću
drugu grupu ružnih stvorenja i bore se i sa njima, i tako redom gotovo tri
časa. Bio je to komercijalno uspešan, ali prilično dosadan i predugačak
film, koji pokazuje da superlativni vizuelni efekti i eksperimentalna
upotreba kamere od 48 slika u sekundi (Džeksonova “High-Speed Vision”), ne
mogu da nadomeste staro, dobro pripovedanje.
“Šmaugova pustošenja”, drugo poglavlje Džeksonovog “Hobita”, okuplja staru
družinu koja nastavlja svoj pohod ka istom cilju. Na svom putešestviju, oni
ovoga puta sreću i čoveka–medveda, te samog zmaja Šmauga, kompjuterski
generisanog takozvanom “motion-capture” tehnologijom, ranije upotrebljenom
za kreaciju Goluma u “Gospodaru prstenova”.
Ali, to nije sve! Zadržavajući za sebe pravo na slobodnu interpretaciju,
Džekson je u svoj film dodao dva nova lika između kojih se rasplamsava
ljubavna vatra: Legolasa (Orlando Blum), žestokog borca sa lukom i strelom,
kojeg je pozajmio iz “Gospodara Prstenova”, te “izmislio” večno mladu
ratnicu Toriel (Kanađanka Evanđelin Lili), kao jedinu žensku junakinju.
Kao samoproklamovani ekskluzivni holivudski tumač književnih radova Dž.R.R.
Tolkina, Piter Džekson je svojom adaptacijom “Hobita” podigao obrve
podozrivih, koji su se pitali zašto je on ovaj, u svojoj osnovi jednostavni
roman, namenjen prvenstveno deci, pretvorio u monumentalnu epsku trilogiju
na velikom ekranu. Pa, odgovor je kratak i jasan: zbog što veće zarade!
Takođe, tvrdokorni čistunci za koje su Tolkinove knjige “sveto pismo”
smatraju da je Džekson izdao duh njegovog dela-klasika uvodeći u svoju
modifikovanu filmsku verziju nove likove koji nisu postojali u originalnom
literarnom delu.
Bilo kako bilo, drugi deo “Hobita” je na kursu da sa “boks-ofisa” pokupi
gomilu zlata na kojem bi mu pozavideo i sam zmaj Šmaug.
Za one kojima nije dosta “Šmaugovih pustošenja” već sledeće godine mogu da
uz “king-size” pakovanje “kokica” pogledaju i treće, završno poglavlje “Hobita”.
Taj Piter Džekson prosto obožava trilogije, pa to ti je!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Forbs: Madona i dalje prva po zaradi |
| |
Američka pevačica Madona je sa ovogodišnjim prihodom od 125 miliona dolara i
dalje na čelu liste najbolje plaćenih žena u muzičkom biznisu, objavio je
časopis Forbs.
Lejdi Gaga je sa zarađenih 80 miliona dolara na drugom mestu. Ona je već
treću godinu zaredom među prve tri najbogatije pop zvezde.
Na trećem mestu je pevačica Tejlor Svift sa 55 miliona dolara.
Prema Forbsovoj listi, na četvrtom mestu je Bjonse sa 53 miliona dolara, a
na petom Dženifer Lopez sa 45 miliona dolara.
|
|
Devetnaestogodišnjaci napravili igricu Pčelica |
| |
Devetnaestogodišnjaci Nenad Preradović iz Bajše i Vukašin Laušev iz Subotice
napravili su i pokrenuli igricu "Pčelica" (Busy Bee Sky Kingdoms), koja je
na Guglu za samo nekoliko dana dostigla zapaženu popularnost.
Preradović je za agenciju Beta ispričao da je cela zamisao za igricu nastala
kada su bili treći razred srednje škole, a ozbiljno su joj se posvetili
prošlog decembra.
"Kroz rad na igri smo mnogo naučili, postali smo bolji u tome što radimo,
pronašli nova rešenja za probleme na koje smo nailazili. Trebalo nam je više
od 11 meseci, nepunih godinu dana da od jedne ideje dođemo do proizvoda koji
je spreman za širu javnost, spreman za market", ispričao je Preradović.
Prema njegovim rečima, igra je predviđena za sve uzraste i ona ne sadrži
nikakav vid nasilja, grubih reči ili poroka.
"Hteli smo da napravimo igru koja će biti opuštena, bez preterane akcije,
bez nerviranja, igru u kojoj će moći da uživaju svi, kako oni najmlađi tako
i oni najstariji. Time smo postigli efekat da se ljudi osećaju opušteno,
smireno i pomalo isključeno iz bučnog i brzog sveta oko nas", naveo je
Preradović.
Dodao je da je igra u 2D tehnologiji, jer se mnogi stariji igrači još sećaju
dana kada su na Nintendu i sličnim konzolama igrali igre kao što je "Super
Mario", i nisu znali za sve "čari" 3D grafike.
On je objasnio da je igrica ipak obogaćena detaljima i sitnicama koje daju
prividni osećaj 3D tehnologije.
Nenad Preradović je zahvalio svima koji komentarišu igricu, jer ih to
motiviše da uče i da rade, kao i da u budućnosti stvore nešto još bolje.
"Naravno, u potpunosti želimo da se držimo naše prvobitne ideje a to su igre
bez ikakvog vida nasilja, jer smatramo da deca sve više uzimaju primer i
grade svoju ličnost na osnovu stvari viđenih sa ekrana", rekao je Preradović.
Igrica je u potpunosti besplatna i dostupna svima koji žele da je skinu i
probaju na adresi
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.p.k
|
|
Evropski film godine - Velika lepota Paola Sorentina |
| |
Film "Velika lepota" ("La Grande Bellezza") italijanskog
sineaste Paola Sorentina proglašen je za najbolji evropski filmom ove godine
na 26. ceremoniji uručivanja evropskih filmskih nagrada u subotu uveče u
Berlinu.
Taj film je bio i veliki pobednik večeri osvojivši još tri nagrade - Paolo
Sorentino je dobio evropsku nagradu za najboljeg reditelja, glavni glumac
Toni Serviljo za najboljeg glumca, a film je dobio nagradu i za najbolju
montažu.
Sorentino, koji je snimio film "Il Divo" 2008. godine, ove godine je osvojio
publiku novim filmom o opadanju italijanskog društva kako ga vidi jedan
svetski i ciničan novinar Đepo Gambardelo, kojeg glumi Sorentinov omiljeni
glumac Toni Serviljo.
Iako film nije otvoreno politički kao što je bio "Il Divo" koji govori o
životu italijanskog političara Đulija Andreotija, on ipak jasno podseća na
ekcese Berluskonijeve Italije.
Sorentinov film je kandidat Italije za Oskara za najbolji strani film.
Evropska filmska akademija ove godine je francuskoj glumici Katrin Denev
dodelila nagradu za životno delo i španskom reditelju Pedru Almodovaru za
evropski doprinos svetskom filmu.
Katrin Denev (69) je snimila više od sto filmova i nagrađivana je na
festivalima u Berlinu, Kanu i Veneciji. Igrala je, između ostalog, u
ostvarenjima "Lepotica dana " Luisa Bunjuela, "Poslednji metro" Fransoa
Trifoa, "Indokina" Režisa Varnijea i "Odbojnost" Romana Polanskog.
Almodovar (63) je režirao filmove kao što su "Kika", "Žene na rubu nervnog
sloma", "Visoke potpetice", "Veži me", "Sve o mojoj majci", "Pričaj sa njom".
|
|
Filmovima Makvina i Rasela po sedam nominacija |
| |
Epska saga o ropstvu Stiva Makvina "12 Years a Slave" i komedija Dejvida
Rasla "American Hustle" vode sa sedam nominacija u trci za Zlatni globus
koji će 71. put biti dodeljen 12. januara na Beverli Hilsu u SAD, objavilo
je Holivudsko udruženje stranih novinara.
Makvin je nominovan za najboljeg reditelja, a njegov film ima i nominaciju
za najboljeg dramskog glumca - Čuetel Edžiofor (Chinjetel Ejiofor),
najboljeg sporednog glumca - Majkl Fasbender (Michael Fašbender), najbolju
sporednu glumicu - Lupita Niongo (Nyong'o), najboljeg scenaristu - Džon
Ridli (John Ridley) i najbolju filmsku muziku - Hans Cimer (Zimmer).
Rasel je nominovan takođe u kategoriji za najboljeg reditelja, a "American
Hustle" i za najboljeg glumca u komediji - Kristijan Bejl (Christian Bale),
najbolju glumicu u komediji - Ejmi Adams (Amy), najboljeg sporednog glumca -
Bredli Kuper (Bradley Cooper), najbolju sporednu glumicu - Dženifer Lorens
(Jennifer Lanjrence) i najboljeg scenaristu - Erik Voren Singer i Dejvid
Rasel (Eric Njarren).
U trci za najbolje dramsko ostvarenje su i "Captain Phillips", "Gravity",
"Philomena" i "Rush", dok će se u kategoriji komedije ili mjuzikla za
Zlatnog globusa boriti i "Her", "Inside Llewyn Davis", "Nebraska" i "The
Wolf of Wall Street".
"Her", "Inside Llenjyn Davis", "Nebraska" i "The Njolf of Njall Street"
boriće se, pored "American Hustle" za Zlatnog globusa u kategoriji najbolje
komedije ili mjuzikla.
Pored Makvina i Rasla, za najboljeg reditelja takmičiće se i Alfonso Kuaron
za "Gravitaciju", Pol Gringras (Paul Greengrass) za "Captain Phillips" i
Aleksandar Pejn (Alexander Payne) za "Nebraska".
U kategoriji najboljeg dramskog glumca su i Idris Elba za ulogu u filmu
"Mandela: Long Njalk to Freedom", Tom Henks (Hanks) za "Captain Phillips",
Metju Makonahi (Matthew McConaughey) za "Dallas Buyers Club" i Robert
Redford za "All Is Lost".
Za najbolju dramsku glumicu koplja će ukrstiti Kejt Blančet (Cate Blanchett)
za ostvarenje "Blue Jasmine", Sandra Bulok (Bullock) za naučno-fantastični
film "Gravitacija" (Gravity), Džudi Denč (Judi Dench" za "Philomena", Ema
Tomson (Emma Thompson) za "Saving Mr. Banks" i Kejt Vinslet (Kate Winslet)
za "Labor Day".
Za najbolje glumce i glumice u komediji ili mjuziklu nominovani su i Brus
Dern (Nebraska), Leonardo Dikaprio (The Wolf of Wall Street), Žoakin Feniks
(Her), kao i Džuli Delpi (Before Midnight), Greta Gervig (Frances Ha),
Džulija Luis-Drajfus (Enough Said) i Meril Strip (August Osage County).
U kategorijama sporednog glumca i glumice takmičiće se i Barhad Abdi
(Captain Phillips), Danijel Bril (Rush) Džered Leto (Dallas Buyers Club),
kao i Seli Hokins (Blue Jasmine), Džulija Roberts (August: Osage County) i
Džun Skvib (Nebraska).
Za najbolji film sa neengleskog govornog područja nominovani su francuska
romantična drama "La Vie d'Adele - Chapitres 1 & 2, italijanski "La grande
belleža", danska drama "Jagten", ostvarenje iranskog reditelja Ašgara
Farhadija "Le Passe" i japanska, animirana istorijska fantazija "The Njind
Rises".
U kategoriji najboljeg scenarija takmičiće se i Spajk Džonz (Spike Jonze) za
"Her", Bob Nelson za "Nebraska" i Džef Poup i Stiv Kugan (Jeff Pope i Steve
Coogan) za "Philomena".
Za originalnu filmsku muziku nominovani su, pored Cimera, i Aleks Ebert (All
Is Lost), Aleks Hefes (Mandela: Long Walk to Freedom), Stiven Prajs (Gravitacija)
i Džon Vilijams (The Book Thief).
U kategoriji animiranog filma boriće se "The Croods", "Despicable Me 2" i
"Frozen".
|
|
Trg otvorenog srca u Beogradu od 14. decembra |
| |
Zimski festival "Trg otvorenog srca" na beogradskom Trgu republike počinje
14. decembra 2013. i trajaće do 12. januara 2014. godine.
Beograd se treći put pridružuje evropskim metropolama, čiju prazničnu atmosferu
upotpunjavaju božićni festivali.
Program je posvećen deci, uz predstave, balet, muzikl, mađioničare, žonglere.
Pozorište "Boško Buha" je za 31. decembar najavilo svečani doček Deda Mraza na "Trgu
otvorenog srca".
Pošto ta manifestacija ima humanitarni karakter, prikupljaće se igračke i odeća
za nezbrinutu decu.
"Trg otvorenog srca" će biti otvoren svakodnevno od 10 do 23 časa, a ulaz se ne
naplaćuje.
|
|
Prvi Srpski filmski festoval u Čikagu |
| |
U prestižnom Muviko teataru u Čikagu u nedelju uveče je okončan
veliki kulturni spektakl na kome su predstavljena najnovija filmska dostignuća
srpske kinematografije. Projekcija filma “Ravna Gora” Radoša Bajića završena je
gromoglasnim aplauzima srpske i američke publike.
Prvi Srpski filmski festival u Čikagu je nadmašio sva očekivanja i bio je veoma
uspešam. U tri dana prvog vikenda u decembru predstavljena su trenutno
najpopularnija ostvarenja srpske filmske produkcije, što se pretvorilo u praznik
kinematografije i pravu paradu sjajne glume – oduševljena je Slavica Petrović,
osnivač i direktor ove srpske smotre.
U zvaničnom delu programa prikazani su filmovi, koji su vec predstavljeni
publici na raznim festivalima u Srbiji i Evropi, sa kojih su poneli i brojne
nagrade: “Krugovi” Srđana Golubovića, “Falsifikator” Gorana Markovića, “Kad
svane dan” Gorana Paskaljevića, “Ravna Gora” Radoša Bajića, “Mamaroš“ Momčila
Mome Mrdakovića i “Država” i “Put ružama posut” Olivere Šaranović. Posetioci su
imali priliku da vide i nekoliko dokumentarnih filmova. Svi filmovi su titlovani
i prevedeni na engleski jezik, tako da su i Amerikanci uživali u njima.
Glumica Vesna Stojanović je za ovu priliku specijalno stigla iz Londona.
Glumac Tihomir Stanić, specijalni gost festivala oduševljen je atmosferom i
posebno publikom, koja je imala prilike da vodi razgovore sa umetnicima.
Naročito je oduševio entuzijazam kojim su ljudi iz Čikaga po prvi put održali
ovakvu filmsku priredbu. Filmska smotra srpske kinematografija je moja davnašnja
želje.
- Poslednjih šest godina sam radila ne njenoj realizaciji, ali sam uspela
festival da realizujem tek kada sam ostvarila saradnju sa Aleksandrom
Vlajkovićem, zamenikom direktora i sa Kancelarijom za dijasporu. Vlajković je
kao bivši direktor u “Avala filmu” imao razumevanja i iskustvo da pomogne ovaj
festival. Zvanični organizator smotre je moj list “Ogledalo” u saradnji sa
Srpsko-američkim muzejom “Sveti Sava”. Dobila sma potom podršku Ambasade Srbije
iz Vašingtona i generalnog konzulata iz Čikaga, kao i članova mog Upravnog
odbora Zorana Golubovića, Miše Ognjenovića, Vesne Zafirovski, Draganalj
Vujoiševića, Vladimira Muline i Vlatka Zdrale – priča Slavica Petrović, koja je
u subotu uveče organizovala Gala prijem i večeru.
Na svečanosti su prisustvovali predstavnici Ambasade Srbije, Nebojša Aćimović,
generalni konzul, Aleksandar Vlajković, Obrad Kesić, direktor Kancelarije
Republike Srpske u Vašiongtonu, Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta
Srbije i ugledni Srbi i Amerikanci iz SAD. U svom pozdravu gospodin Aleksandar
Vlajkovic, zamenik direktora Kancelarije za dijasporu Vlade Srbije, izrazio je
iskrene cestitke organizaciji i zahvalnost prisutnima na odživu. Rekao je da je
srećan što se nalazi u Čikagu i što je Kancelarija za dijasporu deo jednog ovako
velikog kulturnog događaja i promocije Srbije u srcu Čikaga.
Prvi Srpski filmski festoval u Čikagu završen je svečano uz pesmu i igru i sa
pozdravom „Doviđenja iduće godine u Čikagu!“ – javila nam je direktor smotre
Slavica Petrović.
Čikaška publika je imala privilegiju da glasa i izabere najbolji film na
festivalu. U najuži izbor za nagradu publike festivala u Čikagu 2013. godine
ušli su dela “Falsifikator”, “Ravna Gora” i “Mamaroš“.
Da je srpski film u kulturnom životi naših iseljenika zamenio estradu najbolje
govori činjenica da je tokom ove godine u dijaspori održano čak devet festivala
srpske kinematografije. Ove smotre održane su u Australiji trinaesti put po redu,
u Češkoj, u Rusiji, u Kanadi, u Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i SAD.
Marko Lopušina
|
|
Lagerfeldov film o Koko Šanel |
| |
Modni kreator za čuvenu kuću Šanel, Karl Lagerfeld predstavio je u Dalasu u
SAD na modnoj reviji kratki film čiji je reditelj, o životu poznate Koko Šanel,
koju igra Džeraldina Čaplin, piše francuski list Eko (Les Echos).
U filmu "The Return", Lagerfeld prikazuje kako je Koko Šanel postala poznata i
kako je otvorila svoju modnu kuću 1954. godine. Lagerfeld je već napravio jedan
kratkometražni film "Once Upon a Time" o početku karijere Koko Šanel u
francuskom gradu Dovil 1913. godine.
U novom filmu, pored Džeraldine Čaplin igraju Rupert Everet, Ana Muglalis i
Arijel Dombal.
Koko Šanel, čije je pravo ime Gabrijela Boner (1883-1971), bila je francuska
modna kreatorka čije modernističke misli, moda inspirisana muškom odećom i
traganje za skupom jednostavnošću su od nje učinili važnom ličnošću 20. veka u
svetu mode.
Bila je osnivač jednog od najpoznatijih modnih brendova Šanel i skoro šest
decenija suvereno vladalala pariskom visokom modom. Ona je tvorac čuvene "male
crne haljine", a njeni skupoceni parfemi su i dalje veoma popularni.
|
|
Josipa Lisac za Dan zaljubljenih u Beogradu |
| |
Hrvatska pevačica Josipa Lisac nastupiće u Beogradu na koncertu za Dan
zaljubljenih 14. februara 2014, najavili su danas organizatori.
Legendarna pevačica jugoslovenske pop i rok scene Josipa Lisac poslednji put
gostovala je u Beogradu 14. februara ove godine, a karte za taj koncert bile su
rasprodate desetak dana pre tog nastupa.
"Veselim se što ćemo se ponovo videti u Beogradu, na dan kad se izlazi udvoje,
kada ljudi koji se vole slave svoju ljubav i svoje živote", rekla je Josipa
Lisac i poručila da sa nestpljenjem očekuje taj koncert.
Ona je rekla da oseća veliku zahvalnost svima koji će doći na njen koncert, jer
to znači da su je ljudi izabrali, zato što su se njihovi životi u nekom važnom
trenutku vezali za muziku koju ona izvodi.
Josipa Lisac stekla je status istinske muzičke legende hitovima "Magla", "Hir,
hir, hir", "Gđe Dunav ljubi nebo", "Boginja" i "Danas sam luda".
|
|
Sidnejska opera prikuplja priloge za renoviranje |
| |
Sidnejska opera, najprepoznativiji simbol tog grada, počela je da prikuplja
dobrovoljne priloge građana za rekonstrukciju svoje zgrade.
Zgrada Opere, u obliku jedara ili školjki, nudi građanima da postanu "virtuleni
vlasnici" po jedne od 125.000 ploča kojima je prekriven njen krov koji
ujedno čini i zidove. Tako bi moglo da se prikupi 15 miliona australijskih
dolara (10 miliona evra) za nužne radove.
Među prvima koji su dali novac je glumac Hju Džekmen, rekavši da je
Sidnejska opera remek-delo, na listi kulturne baštine sveta Agencije UN za
obrazovanje, kulturu i nauku (UNESCO).
U okviru kampanje nazvane "Posedujte našu kuću", krovne ploče se "prodaju"
na internetu. Cena jedne je 100 do 400 australijskih dolara, zvisno od vrste
- srebrne su jeftinije, a snežano bele, kojih je manje, su skuplje.
Izgradnja zgrade Opere je završena 1973. godine pod rukovodstvom danskog
arhitekte Jerna Ukona. To je jedna od najupečatljivijih građevina 20. veka,
i jedna od najpoznatijih građevina scenskih umetnosti u svetu. Opera je na
obali zaliva u kojoj je sidnejska luka Džekson. Građevina i njena okolina su
i simbol Australije.
Sidnejska opera je dom Australijske nacionalne opere, Sidnejske pozorišne
trupe i Sidnejskog filharmonijskog orkestra.
Opera je građena u ekspresionističkom modernom, umetničkom stilu, a čini je
niz ogromnih betonskih školjki od prefabrikovanih elmenata, koje čine i krov
i zidove građevine. Zgrada ima 18.000 kvadratnih metara i leži na 580
postavljenih stubova pobodenih 25 metara u tlo.
|
|
Slikanje može da ugrozi pamćenje ljudi |
| |
Slikanje fotoaparatom, kako bismo se setili određenog trenutka, zapravo može
da ugrozi ljudsko pamćenje, naveli su naučnici sa američkog univerziteta Ferfild,
piše najnoviji medicinski časopis Sajkolodžikal Sajens (Psychological Science).
Naučnici su ispitali grupu od 28 studenata koji se posetili muzej, pri čemu je
svako od njih morao da fotografiše 15 dela, a da drugih 15 dela samo zapamti bez
slikanja.
Narednog dana ispitanici su imali test memorije o detaljima slike na svakom od
30 dela. Ispitanici su bolje pamtili ono što su samo videli od onoga što su i
slikali.
Autori studije navode da posećivanje muzeja uz fotoaparat sprečava normalno
funkcionisanje pamćenja kod ljudi.
"Ljudi uzimaju fotoaparat u ruke bez mnogo razmišljanja, kako bi slikali neki
trenutak koji im se dopada, ali na kraju ne zapamte lepo taj trenutak", navodi
se u studiji.
"S razvojem tehnologije, lakše nam je da slikamo nego da u trenutku razmišljamo
šta se oko nas dešava. Ljudi računaju da će tom tehnologijom sačuvati sećanje,
ali to može da ima negativni uticaj na sećanje samog iskustva", navodi se u
studiji.
Studija ne obeshrabruje fotografisanje, već one koji fotografišu navodi na to da
razmišljaju o trenutku i okolnostima u kojima se nađu, pa da potom to
fotografišu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
