|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Sporni vukovarski statut upućen na ocenu ustavnosti |
| |
 Vlada
Hrvatske podnela je danas zahtev za pokretanje postupka ocene ustavnosti i
zakonitosti spornog vukovarskog Statuta kojim se taj grad u celosti izuzima
iz primene dvojezičnosti, odnosno srpskog jezika i pisma.
Na predlog Veća srpske nacionalne manjine Grada Vukovara, Ministarstvo
uprave je novembra obustavilo primenu nedavno izmenjene odredbe vukovarskog
statuta koji se odnosi na izuzimanje Grada iz dvojezičnosti.
Za ostale odredbe, kao što je odredba o proglašenju Vukovara mestom posebnog
pijeteta prema žrtvama Domovinskog rata, utvrđeno je da su u skladu s
Ustavom.
Odluka je upućena Vladi koja je imala rok od 30 dana da uputi Ustavnom sudu
zahtev za ocenu saglasnosti sporne odredbe s Ustavom i zakonom.
Statut Vukovara izmenjen je početkom novembra glasovima odbornika Hrvatske
demokratske zajednice (HDZ) i Hrvatske stranke prava "Ante Starčević" (HSP
AS) koji su ih i predložili.
Protiv su bili odbornici Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), a
odbornici Socijaldemokratske partije (SDP) bili su uzdržani.
Statut je tako dopunjen članom kojim se područje Vukovara proglašava mestom
posebnog pijeteta prema žrtvama Domovinskog rata, a izmenjen je i član o
službenom jeziku i pismu, tako da je službeni jezik u Vukovaru hrvatski, a
pismo latinično.
Izmene Statuta su najavljene pošto su septembra ove godine na zgradama
javnih ustanova i državnih institucija u Vukovaru postavljeni dvojezični
natpisi - na latinici i ćirilici što je izazvalo napetosti i proteste.
Statut grada Vukovara prethodno je menjan 2009. godine kada su uvođenje
dvojezičnosti, uz SDSS, podržali odbornici HDZ i tadašnjeg HSP, dok je SDP
tada bio protiv.
Po propisima u Hrvatskoj, upotreba manjinskog jezika i pisma moguća je u
jedinicama lokalne samouprave u kojima pripadnici neke manjine čine više od
trećine stanovništva. Po rezultatima popisa stanovništva iz 2011, u Vukovaru
živi 34,87 odsto stanovnika srpske nacionalnosti.
"Štab za odbranu hrvatskog Vukovara" koji se protivi ćirilici, objavio je
pre nedelju dana da je prikupio 650.000 potpisa za raspisivanje tzv.
referendum o ćirlici, odnosno za izmenu Ustavnog zakona o pravima
nacionalnih manjina tako da nacionalna manjina ima pravo na službenu
upotrebu jezika i pisma samo ako čini najmanje polovinu stanovništva neke
lokalne samouprave.
Premijer Zoran Milanović više puta je poručio da takvog referenduma o
ćirilici neće biti, bez obzira na to koliko se potpisa prikupi.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Vehabija preti Ljajiću i Radončiću |
| |
Pripadnik vehabijskog pokreta iz Novog Pazara Mirza Ganić uputio je pretnje
srpskom ministru Rasimu Ljajiću i ministru sigurnosti BiH Fahrudinu
Radončiću koji su inicirali zabranu odlazaka u strane vojne i paravojne
formacije državljanima Srbije i BiH, piše danas sarajevski Dnevni avaz.
Predstavnički dom Parlamenta BiH usvojio je prošle sedmice Predlog zakona o
dopuni Krivičnog zakona čiji je predlagač ministar Radončić, kojom se
predviđa krivična odgovornost i kazne za građane BiH koji protivzakonito
organizuju odlaske u strane paravojne ili parapolicijske formacije.
Devetnaestogodišnji Mirza Ganić koji se u Siriji bori na strani pobunjenika
i koristi ratničko ime Ebu Šehid, postavio je na svom Fejsbuk profilu
fotografije ministara Ljajića i Radončića uz natpis "Prostitutke Zapada".
"Ovo su izdajnici islama i kafiri (đavoli), ljudi koji traže da se zabrani
ono što je Allah naredio 'Dakle, traže uvođenje 'zakona' koji će zabraniti
odlazak u džihad. Oni bi da mi sedimo dok Umet krvari. Ništa od toga. Kad
svoje namere sprovedu u delo možda i ispoštujemo da ne ratujemo u drugim
državama. Ostaju nam naša Bosna i Srbija. Radujte se Radončiću i Ljajiću.
Možda vi budete ti koji su pokrenuli džihad na Balkanu", napisao je Ganić.
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je prošle sedmice agenciji
Beta da se zalaže da organizovani odlazak srpskih državljana na poprišta
sukoba, poput Sirije, bude tretiran kao krivično delo.
|
|
Evropa traži od Crne Gore podatke o selektivnim abortusima |
| |
Crna Gora je prema relevantnim istraživanjima među četiri države u svetu sa
najvećim poremećajem u odnosu novorođene muške i ženske dece, zbog čega je
Savet Evrope od te države tražio da se izjasni da li je ta zabrinjavajuća
statistika posledica uništavanja ženskih fetusa, prenose mediji.
"Tačna je informacija da je Savjet Evrope tražio informaciju od Crne Gore o
prenatalnom odabiru pola jer su istraživanja populacionog fonda UN pokazala
da se u nekim evropskim zemljama vrši prenatalna selekcija pola fetusa u
korist muške populacije.
Prema tom istraživanju Crna Gora je uz Albaniju, Azerbejdžan, Jermeniju,
zemlja sa najvećim debalansom među decom muškog i ženskog pola", potvrdio je
Radiju Slobodna Evropa pomoćnik ministra zdravlja Mensud Grbović.
Statistika ukazuje da se u Crnoj Gori rađa 100 devojčica na 110 dečaka, dok
je prirodni prosek 100 naprema 102-104.
Iako su podaci dobijeni još 2011. godine, nadležni na sporne brojke reaguju
tek nakon nedavnog upozorenja Saveta Evrope i na zahtev te organizacije da
predloži mere na suzbijanju poremećenog odnosa u broju novorođenih decaka i
devojčica.
Ministarstvo zdravlja je odgovorilo merom nazora svih zdravstvenih ustanova
u zemlji koje se bave genetičkom dijagnostikom i lečenjem neplodnosti.
"To je desetak koraka koje smo mi preduzeli i koji su vrlo praktični i imaju
za cilj da se stavi pod kontrolu prenatalni odabir pola i to pokazuju i
brojevi.
Ne kažemo da je bila zloupotreba, ne kažemo da je to u Crnoj Gori, ne kažemo
da je to u nekoj zemlji van Crne Gore, samo govorimo o činjenici da se u
Crnoj Gori rađa skoro 110 dečaka na 100 devojčica i to je uočeno.
Nakon sprovedenih mera možemo zaključiti da nema aktivnosti koje su usmerene
ka ranom odabiru pola. Da li se to može uraditi negde van Crne Gore - to je
druga stvar", reči su pomoćnika ministra Grbovića.
"Višak" dečaka pri rođenju kasnije se neutrališe zbog veće smrtnosti muške
dece. Međutim, kada je broj dečaka nesrazmerno veći od broja devojčica,
demografska struktura se drastično remeti.
Stručnjaci upozoravaju da zemljama sa nesrazmerno većim brojem muškaraca
nego žena muškarci imaju problem da nađu partnerke i ožene se, dok nasilje
nad ženama raste.
|
|
Pokrenuta istraga zbog slučaja Sejdić-Finci |
| |
Tužilaštvo BiH saopštilo je juče da je pokrenulo istragu zbog
nesprovođenja odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Sejdić-Finci"
o kandidovanju pripadnika manjina na izborima za Predsedništvo BiH i Dom
naroda državnog parlamenta.
"Nesprovođenje ove odluke dovelo je do obustave sredstava iz IPA fondova u
iznosu od 45 miliona evra čime je naneta velika šteta svim građanima Bosne i
Hercegovine i zbog čega je izazvana ogorčenost građana i međunarodne
zajednice", navodi se u saopštenju iz Tužilaštva BiH.
Dodaje se da je u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal, privredni
kriminal i korupciju Tužilaštva BiH izdata naredba za sprovođenje istrage
protiv nepoznatog počinioca, uz istražne radnje i prikupljanje dokaza.
|
|
U Strazburu o suđenjima za ratne zločine i genocid |
| |
Komitet ministara Saveta Evrope (SE) i predstavnici pravosudnih institucija
iz BiH juče su u Strazburu razgovarali o sprovođenju odluke Evropskog suda
za ljudska prava u slučaju "Maktuf-Damjanović".
Na sastanku u Strazburu su predsednik Suda BiH Medžida Kreso, glavni tužilac
BiH Goran Salihović i predstavnik Ustavnog suda BiH.
Evropski sud je u slučaju žalbe Abdulahima Maktufa i Gorana Damjanovića,
osuđenih za ratne zločine u BiH, ocenio da se Krivični zakon BiH iz 2003.
godine nije mogao primenjivati retroaktivno na ratne zločine počinjene od
1992. do 1995. godine jer je to "u suprotnosti Evropskom konvencijom o
ljudskim pravima".
Ustavni sud BiH je odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Maktuf-Damjanović"
primenio i na druge predmete ratnih zločina u BiH.
Sud BiH je prošlog meseca oslobodio 10 osuđenika za ratne zločine i genocid
kojima su bile izrečene kazna od 14 do 33 godine zatvora. Oni su bili
osuđeni za ratne zločine počinjene u Jajcu, Čapljini i Srebrenici.
Sud BiH će u naredna tri meseca morati da donese nove odluke u sličnim
slučajevima, koristeći Krivični zakon SFRJ iz 1976. godine prema kojem je za
genocid predviđena kazna zatvora od 20 godina ili smrtna kazna, koja je u
BiH sada zabranjena.
Preživele žrtve su izrazile ogorčenost odlukom Ustavnog suda BiH, a ceo
slučaj izazvao je brojne polemike oko toga na koji način ubuduće teba
odlučivati u slučajevima ratnih zločina.
Merima Spahić
|
|
U Crnoj Gori ove godine prijavljen nestanak 148 ljudi |
| |
U Crnoj Gori je ove godine policiji prijavljen nestanak 148 osoba,
a nađeno je 137 ljudi, od čega osam mrtvih.
Povodom učestalih prijava nestanka, Uprava policije je saopštila da sve što
rođaci prijave kao nestanak, ne mora biti to, niti je nestanak nužno posledica
krivičnog dela.
Najčešće radi o napustanju kuće i mesta boravka iz raznih socijalnih,
finansijskih, emotivnih, porodičnih razloga.
Većina "nestalih" se kasnije vrati kući, a ima i onih koji, kada ih policija
nađe, odbiju povratak porodici, saopštila je Uprava policije.
Svih osam nestalih osoba koje su ove godine nađene mrtve, po navodima policije
izvršilo je samoubistvo.
|
|
Odluka o vili Crnogorka još nije konačna |
| |
Crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija još ne
razmišlja o seldibi Ambasade Crne Gore u Beogradu iz vile "Crnogorka" koja je
odlukom srpske Agencije za restituciju pripala potomcima kneza Pavla
Karađorđevića.
Iz Ministarstva je agenciji Beta juče potvrđeno da će sačekati "konačnu odluku"
o vlasništvu nad vilom "Crnogorka", a do tada će pitanje smeštaja Ambsade u
Beogradu biti otvoreno.
"Tek ako u konačnoj instanci Srbija ne bude i dalje vlasnik tog objekta i time
bude onemogućen svaki međudržavni dogovor, možemo govoriti o alternativnim
rešenjima za smeštaj naše ambasade", preneo je list "Vijesti" objašnjenje
Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore.
Mediji su juče objavili da je Ministarstvo finansija Srbije potvrdilo odluku
Agencije za restituciju da se vila "Crnogorka" vrati Karađorđevićima, na osnovu
čega bi Ambasada Crne Gore trebalo da se iseli do 15. decembra.
Srbija je ranije tražila da Crna Gora plaća kiriju za korišćenje te vile, ali to
Podgorica nije prihvatala.
U Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija navode da Crna Gora i
Srbija još nisu sasvim rešile pitanje međusobnih imovinskih odnosa, ni iz
vremena Državne zajednice Crne Gore i Srbije, ni iz doba SFRJ.
Vilu "Crnogorka" su niz godina posle Drugog svetskog rata koristili predstavici
Crne Gore koji su radili u saveznim organima SFRJ u Beogradu.
Ilija Despotović
Podgorica
|
|
Oglasavanje Marketing
|
