|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Može ili ne može mobilni u avionu? |
| |
 Predsednik
Federalne komisije za komunikacije Tomas Viler rekao je poslanicima da ta
komisija ne vidi tehnički razlog za zabranu korišćenja mobilnih telefona u
avionu, ali mu je sekretar za transport Entoni Fok danas rekao da razmatra
ograničenja.
Pozivi s mobilnih telefona su zabranjeni već 22 godine zbog straha da bi
omeli mreže mobilne telefonije na zemlji, ali tehnološki napredak je rešio
taj problem.
Viler je razgovarao s rukovodiocima velikih avio-kompanija i rekao im da je
odluka o korišćenju mobilnih telefona tokom leta sada na svakoj kompaniji
pojedinačno.
Rekao je i da "razume zaprepašćenje izazvano pomišlju da vas neko na
susednom sedištu ometa telefoniranjem tokom leta. Ne želim ni ja da neko na
sedištu pored mene brblja na 35.000 metara", ali "mi nismo Federalna
agencija za ljubaznost", te se telefoniranje ne može zabraniti.
Pre nekoliko nedelja Savezna uprava za vazduhoplovstvo je ukinula zabranu
korišćenja ličnih elektronskih uređaja na visini manjoj od 10.000 stopa
(3.000 metara), rekavši da ti uređaji ne ometaju instrumente aviona u kojem
se koriste.
Anketom agencije AP i instituta GfK u sredu je utvrđeno da je 48 odsto
Amerikanaca protiv toga da se dopusti korišćenje mobilnih telefona za
razgovore tokom leta, a samo 19 odsto to podržava. Ostalih 30 odsto je reklo
da nema stav o tome.
Među onima koji putuju avionom, protivljenje je jače: 59 odsto tih putnika
je protiv dopuštanja razgovora preko mobilnih telefona u avionu, a čak ih je
78 odsto među onima koji godišnje avionom putuju bar četiri puta.
Među američkim kompanijama, samo je "Delta erlajns" izričito saopštila da
neće dopustiti razgovore preko mobilnih telefona tokom leta, dok ostale
velike američke avio-kompanije kažu da nameravaju da prouče i to pitanje, i
mišljenja putnika i članova posade.
Većina bliskoistočnih avio-prevoznika i nekoliko u Aziji i Evropi već
dozvoljava razgovore preko mobilnih telefona tokom leta.
Američki "Sautvest erlajns" od srede omogućava putnicima da koriste mobilne
telefone za slanje i primanje SMS-poruka što im naplaćuje po dva dolara
dnevno.
Najveći sindikat kabinskog osoblja SAD protivi se promeni jer ukazuje da
upotreba mobilnih telefona može dovesti i do tuče među putnicima.
Suprotno tome, Udruženje industrije telekomunikacija zalaže se za promenu.
To udruženje kaže da je u drugim zemljama koje dozvoljavaju korišćenje
mobilnih telefona, pozivi obično traju do dva minuta i da svega po nekoliko
putnika aviona istovremeno koristi mobilne telefone.
|
|
Na Marsu postojala jezera! |
| |
Američko robotsko vozilo Kjuriositi otkrilo je prvi put
direktne dokaze da su na površini Marsa postojala slatkovodna jezera, piše u
najnovijem broju naučnog časopisa Sajens.
"Sada nema vode na tom istraženom području, ali hemijske analize stena
pokazuju da su postojali uslovi za jezero pre možda oko 3,6 milijardi godina",
navodi Sajens.
Ispitane stene imaju tragove ugljenika, kiseonika, azota, vodonika i sumpora,
"što su idealni uslovi za život mikroba".Ti uslovi su slični kao i na našoj
planeti, u pećinama ili ispod površine mora.
Vašington je 26. septembra saopštio da je oko dva odsto površine planete
Mars formirano od vode, na osnovu uzoraka Kjuriozitija.
Mars je inače prekriven slojem peska koji se pomera po planeti zbog čestih
oluja, pa uzorak uzet sa bilo kojeg dela planete predstavlja uzorak cele
planete. Vode u vidu leda ima dosta na crvenoj planeti u polarnim područjima,
posebno na jugu.
Robotsko vozilo Kjurioziti američke svemirske agencije NASA poslato je na
Mars u avgustu prošle godine.
Kjuriositi naredne dve godine na Marsu ima misiju da slika okolinu,
prikuplja i analizira uzorke tla, kako bi se ustanovilo da li su u krateru
Gejl nekada postojali uslovi za razvoj mikroorganizama.
Robotsko vozilo sa šest točkova je veličine malog automobila i teško 900
kilograma. Misija robota Kjurioziti košta oko 2,5 milijarde dolara i
najskuplja je misija istraživanja Marsa do sada.
|
|
Špijuni nadzirali i virtuelne svetove igara na internetu |
| |
Američki i britanski obaveštajci pored potencijalnih terorista
i stranih političara na internetu su pratili i igrače video igrica širom
sveta, angažujući svoje agente za rad u virtuelnom univerzumu poput igre
Vorld of vorkaft (Njorld of Njarcraft).
Danas objavljeni tekstovi u američkom Njujork tajmsu, britanskom Gardijanu i
Propablici, ukazuju da su američki i britanski špijuni godinama pratili
fiktivne svetove igara Sekond lajf i Vorld of vorkaft tržeći teroriste ili
doušnike.
Detalji, poput koliko je podataka prikupljeno ili koliko je igrača praćeno,
nisu poznati, navodi se u izveštajima.
Ti tekstovi su zasnovani na dokumetima koje je dostavio bivši saradnik
američke Nacionalne bezbednosne agencije (MNSA) Edvard Snouden.
|
|
Građani odaju poštu Mandeli pred sahranu |
| |
Južnoafrikanci i dalje odaju poštu bivšem predsedniku i borcu protiv
aparthejda Nelsonu Mandeli, dok se poslednje pripreme za sahranu obavljaju u
selu Kunu gde je odrastao.
Mandela je umro 5. decembra u 96. godini, a u utorak je održana komemoracija
u Sovetu, predgrađu Johanesburga, u prisustvu svetskih lidera koji su se
oprostili od borca protiv aparthejda i dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Nakon toga, kovčeg sa posmrtnim ostacima je izložen u Johanesburgu kako bi
građani mogli da se oproste od svog vođe, čije će telo u subotu biti odneto
u Kunu gde će u nedelju biti sahranjen.
U Kunuu se obavljaju poslednje pripreme. Vojnici i policajci patroliraju
selom, a radnici postavljaju veliki beli šator koji može da primi 5.000
ljudi. Pristup je rezervisan samo za najbliže. Članovi Mandeline porodice su
još juče stigli u Kunu.
Najbliži aerodrom, u mestu Mtata, takođe se priprema da primi veliki broj
aviona. Taj aerodrom koji ima dve linije dnevno, moraće da primi oko sto
letelica tokom vikenda.
Od početka sedmice obustavljeni su komercijalni letovi. "Vojska je preuzela
kontrolu nad aerodromom. Primaće samo avione koji prevoze zvaničnike. To je
mera bezbednosti", rekao je jedan zvaničnik.
Policajci su raspoređeni duž 35 kilometara puta između Kunua i Mtate i često
zaustavljaju vozila radi pretresa. Deo puta koji vodi ka Mandelinoj kući je
zatvoren za saobraćaj.
|
|
Uručene Nobelove nagrade |
| |
Ovogodišnjim dobitnicima Nobelovih nagrada, u utorak, je na ceremonijama u
Stokholmu i Oslu uručeno po 1,2 miliona dolara, koliko iznosi novčani deo
tog prestižnog priznanja koje se dodeljuje za prirodne nauke, ekonomiju i
književnost.
Po tradiciji, Nobelova nagrada za mir uručuje se dobitniku u Oslu, a
preostale nagrade za ekonomiju, književnost, hemiju, fiziku i medicinu u
Stokholmu.
Generalni direktor Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Ahmet Izimdži
primio je u ime te organizacije nagradu, koja joj je dodeljena za napore u
eliminaciji hemijskog oružja.
Ta organizacija, osnovana 1997. kao telo nadležno za primenu sporazuma koji
zabranjuje korišćenje hemijskog oružja, trenutno nadgleda uništenje zaliha
hemijskog oružja i postrojenja u Siriji.
Kada se radi o Nobelu za ekonomiju, ove godine su ček od 1,2 miliona dolara
podelili Amerikanci Judžin F. Fama i Lars Piter Hansen sa Univerziteta u
Čikagu i Robert Šiler sa Jejla za njihovu empirijsku analizu cena kapitala.
Nobelova nagrada za književnost otišla je u ruke kanadske autorke Alis Manro
(82), koja zbog slabog zdravstvenog stanja nije doputovala na ceremoniju u
Stokholm, te je njena ćerka Dženi Manro primila u njeno ime 1,2 miliona
dolara.
Manro, "gospodarica savremene kratke priče", kako ju je okvalifikovala
Švedska akademija, prva je Kanađanka i 13. žena koja je dobila Nobela za
književnost.
Objavila je devet zbirki pripovedaka, kao i roman "Životi devojaka i žena"
(Lives of Girls and Women). Zbirke pripovedaka su joj tri puta odlikovane
nagradom Gavernor, najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi (1968,
1978. i 1986).
I Nobela za hemiju podelila su tri naučnika - Martin Karplus, Majkl Levit i
Arijeh Voršel - a pripala im je za razvoj kompjuterskih modela kojima mogu
da se predvide hemijske reakcije prilikom proizvodnje novih lekova i drugih
hemijskih supstanci.
Fizičari, Belgijanac Fransoa Angler i Britanac Piter Higs podelili su 1,2
miliona dolara za radove na otkriću subatomske čestice.
Kako je navela Švedska kraljevska akademija njih dvojica su nagradu dobila
za teorijsko otkriće mehanizma koji doprinosi razumevanju porekla mase
subatomskih čestica, što je prošle godine potvrđeno otkrićem osnovne,
takozvane Higsove čestice, u CERN-ovoj laboratoriji u Ženevi.
Amerikancima Džejmsu Rotmanu, Rendiju Šekmanu i Nemcu Tomasu Zidhofu, svoj
trojici sa američkih univerziteta, uručen je Nobel za medicinu, za njihovo
otkriće "mehanizma koji reguliše saobraćaj vezikula, glavnog transportnog
sistema u ljudskim ćelijama".
|
|
95.000 poginulih u svetu u 2012. |
| |
U oružanim sukobima u svetu je u prošloj godini poginulo oko 95.000 ljudi, a
ranjeno više stotina hiljada osoba, ali za samo mali broj njih neko je
izveden pred sud, uglavnom zbog nepreciznih zakona, navodi se u istraživanju
u Ženevi.
Ženevska Akademija međunarodnog humanitarnog prava utvrdila je u svom
izveštaju da je u 2012. godini bilo najmanje 38 oružanih sukoba u 24 zemlje
ili oblasti.
Stručnjaci koji su izradili ovu analizu, zasnovanu na njihovom tumačenju
međunarodnog humanitarnog prava, smatraju da su u malom broju slučajeva
sudski procesuirani odgovorni za ratne zločine zbog teškog sporazumevanja
ili dogovora o tome šta se određuje kao oružani sukob prema međunarodnom
pravu ili Ženevskoj konvenciji.
"Nije uvek jasno kada je sukob oružani konflikt, stoga ni kada ratni zločini
mogu biti procesuirani", kazao je profesor prava sa te akademije Andrju
Klapam.
Oko 55.000 ljudi poginulo je prošle godine u Siriji, u Meksiku 9.000, a
Avganistanu 7.500 ljudi, podaci su iz izveštaja te akademije o sukobima sa
najviše stradalih.
Zemlje poput Turske, Meksika i Tajlanda ne priznaju da se na njihovoj
teritoriji odvijaju oružani sukobi, navodi se.
U nekoliko slučajeva zakon je ipak sproveden, a akademija navodi da se to
odnosi pre svega na suđenja u Britaniji i SAD za ratne zločine u Avganistanu.
|
|
Jesti zdravo je skupo |
| |
Svaka osoba dnevno treba da izdvoji dodatnih 1,1 evro za zdravu ishranu, što
je na godišnjem nivou više od 400 evra, saopštila je Svetska zdravstvena
organizacija, a prenosi danas francuski list Nuvel Opservater.
"Ako želite da imate kvalitetan obrok s ribom, povrćem i voćem, treba
izdvojiti još 1,1 evro dnevno", navodi list pozivajući se na SZO i dodaje da
je optimalno dnevno unositi do 2.000 kalorija.
Naučnici su izračunali da je obrok od povrća, voća, ribe i oraha mnogo
skuplji od tanjira sa industrijskim mesnim prerađevinama i drugim dodacima.
Oni su naveli da za dnevno konzumiranje 400 grama voća ili povrća treba
izdvojiti dodatnih 1,17 evra i to za samo jednu osobu.
Za bračni par s dvoje dece to je mesečno dodatnih 131,04 evra.
Studija je sprovedena u deset najbogatijih zemalja na svetu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
