|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
U BiH registrovane 183 političke stranke |
| |
 Bosna
i Hercegovina je rekorder Balkana po broju registrovanih političkih stranaka
- ima ih 183.
Po podacima Centralne izborne komisije (CIK), u BiH postoje 183 političke
stranke, a od izbora 2010. godine iz sudskog registra je izbrisano 77
stranaka.
Kako pišu sarajevski mediji, najviše stranaka posle BiH u regionu ima
Hrvatska - 112, slede Srbija sa oko 90, Makedonija s 53, Crna Gora sa 45,
dok ih je u Sloveniji 30.
Među razvijenim evropskim zemljama po broju stranaka prednjači Švedska u
kojoj ih ima 75, a u Velikoj Britaniji svega je 12 stranaka.
Portparol CIK BiH Maksida Pirić izjavila je za sarajevski "Dnevni avaz" da
je u slučaju BiH, ipak reč o podacima koji se stalno menjaju.
"Mi smo sudovima do sada uputili 146 zahtjeva za brisanje stranaka iz
sudskih registara", kazala je Pirić i dodala da su to stranke koje duže
vreme nemaju nikakve aktivnosti, niti dostavljaju obavezne izveštaje o
finansijskom poslovanju.
Predviđa se da će se do planiranih lokalnih izbora u BiH pojaviti još
stranaka jer Komisija neprestano dobija nova pitanja o postupku registracije.
Procenjuse se da je formiranje velikog broja stranaka u BiH posledica toga
što je za izborni cenzus nizak - svega tri odsto glasova.
|
|
Delo: Političari BiH ne žele u EU |
| |
BiH ne nalazi izlaz iz krize i zaslugom Evropske unije (EU), koja je prvi
put u svojoj istoriji naletela na državu koja ne želi da postane članica
evropske porodice, piše danas slovenački dnevnik Delo.
List navodi da su se baltičke države, a takođe Slovenija, takmičile između
sebe koja će pre postati članica EU.
"Iako je BiH pacijent koji je na smrt bolestan, evropska diplomatija
dozvoljava pacijentu da u beskonačnost raspravlja umesto da mu prepiše
strožu i efikasniju terapiju", smatra Delo.
Da se Brisel ne snalazi najbolje dokazuje i neuspeh evropskog komesaara
Štefana Fila u predmetu Sejdić-Finci, a Brisel bi problem nesprovođenja
odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu jednostavno želeo da
prepusti Savetu Evrope, jer je BiH njegova članica, a ne članica EU.
Prema Delu, krizu su "dodatno zaoštrili Hrvati, koji žele da postignu da ih
u organima vlasti zastupaju Hrvati po njihovoj meri i ukusu", a bili bi za
EU "kada bi reforme razvezale njihovu dejtonsku obavezu federacije s
Bošnjacima i dobili svoj samostalni entitet".
List takođe piše da "nikakva tajna nije da Srbi u Republici Srpskoj, koji
najmanje žele u EU, navijaju za otcepljenje", i navodi da je predsednik
Milorad Dodik izjavio da RS nikada neće prihvatiti smanjenje svojih
nadležnosti i autonomije i u tom slučaju će se rađe "zahvaliti na
evroatlantskom povezivanju".
"Za EU su jedino Bošnjaci, jer očekuju jačanje državnih funkcija i barem
ograničavanje, ako ne i ukidanje entitetskog glasanja", navodi Delo.
"Problem je u tome što je za sve bosanske političare zajednička samo bojazan
da će ih dostići sudbina bivšeg hrvatskog premijera Iva Sanadera, zbog čega
ni u snu ne žele pravu državu", zaključuje slovenački list.
Aleksandar Mlač,
Ljubljana
|
|
Dodik: Jačanje BiH je nerealno |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ponovio da je Bosna i
Hercegovina neodrživa država i da je njeno jačanje nerealno.
"Ona bi, možda, i mogla da preživi lokalne strukture, animozitete koji
postoje između Bošnjaka, Srba, Hrvata, ali ne može da preživi strane
intervencije i mešetarenja, što je ključni neuspeh BiH", rekao je Dodik za
Radio RS, komentarišući izvještaj o napretku BiH za 2013, koji je podnela
nemačka poslanica u Evropskom parlamentu Doris Pak.
On je ocenio da evropski parlamentarci "iz daljine ne vide stvarnu sliku u
BiH", i dodao da je "čist promašaj tražiti izmene Izbornog zakona da bi se
sprovela odluka 'Sejdić-Finci'".
Prema njegovim rečima, BiH od rata upravljaju stranci, dok u ovoj zemlji
nikada nije postignut bazični konsenzus tri naroda.
"Sada nije ni čudo što se pokušava nekim deklaracijama i rezolucijama
uvaženih parlamentarnih struktura, kakav je Evropski parlament, kreirati
održivost BiH, a za nju kriviti lokalne strukture i pri tome ne videti da je
kompletna krivica na strancima. Oni su je nametnuli kao jednu neodrživu
državu koja ne može ni u čemu da funkcioniše", poručio je predsednik RS.
Dodik je naveo da RS želi da vrati neka od ovlaštenja koja su sa entitetskog
nivoa preneta na državni nivo, upozorivši da će, ako to ne bude moguće, RS
preduzimati korake na daljem jačanju voje autonomije.
Komentarišući izjavu Doris Pak da Beograd treba da kaže Banjaluci da se
postojanje RS ne dovodi u pitanje, ali da taj entitet postoji samo kao deo
države BiH, Dodik je rekao da će RS nastaviti da vodi "svoju autentičnu
politiku" i da sarađuje s Beogradom što niko ne treba da uzima za zlo.
Govoreći o očekivanju Evropske unije da se u BiH povede hitna borba protiv
korupcije i organizovanog kriminala, predsednik RS je kazao da ne spori
činjenicu da je potrebna efikasnija borba protiv kriminala i korupcije, ali
da RS "već beleži značajne rezultate u vezi s tim pitanjem, što je za
pohvalu".
Komentarišući održavanje prve međuvladine konferencije Srbije i Evropske
unije danas u Briselu, čime su počeli pretpristupni pregovori, Dodik je
istakao da je to "istorijski datum i da je jaka Srbija potrebna i RS".
"Nama je važno da Srbija bude ekonomski i politički jaka, uključena u proces
evropskih integracija i da ima dobru saradnju s Rusijom. Takva jaka Srbija,
kao regionalni lider, najviše može pomoći Republici Srpskoj", naglasio je
on.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Na Balkanu potrebna jača zaštita ljudskih prava |
| |
Vlade zemalja Zapadnog Balkana su tokom 2013. godine učinile
malo za rešavanje dugotrajnih problema ljudskih prava, kaže se u Svetskom
izveštaju za 2014. godinu organizacije Hjuman Rajts Voč (HRV).
Ta organizacija zabeležila je zabrinjavajuće stanje u vezi s ljudskim
pravima u Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu tokom 2013. godine, a
izrazi zabrinutosti za stanje u Hrvatskoj uključeni su u poglavlje o
Evropskoj Uniji.
HRV je ustanovio da je u zemljama zapadnog Balkana ostvaren ograničen
napredak u utvrđivanju odgovornosti za ratne zločine, suzbijanju
diskriminacije i kršenju ljudskih prava pripadnika romske nacionalne manjine
i maltretiranju i nasilju nad novinarima i LGBT zajednicama.
Kako ističu iz te organizacije, nedostaju trajna rešenja za izbeglice i
interno raseljene osobe.
Zabrinutost u vezi s ljudskim pravima, uključujući odgovornost za ratne
zločine, postupanje prema manjinama i sistem azila, postoji i kada je reč o
najnovijoj članici EU, Hrvatskoj.
"Zemlje zapadnog Balkana moraju više raditi na usklađivanju stanja ljudskih
prava s evropskim i međunarodnim standardima," izjavila je Lidija Gal,
istraživač HRV-a za Balkan i istočnu Evropu.
Ona je dodala da će Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo morati da prekinu s
tim teškim kršenjima ljudskih prava ako zaista žele da se približe Evropi.
HRNj podseća da su tužioci u Srbiji i Bosni i Hercegovini 2013. potpisali
sporazum o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, zločina protiv
čovečnosti i genocida.
Organizacija dodaje da, uprkos određenom broju osuđujućih presuda,
odgovornost za te zločine još uvijek nije utvrđena, a da se pred sudovima u
obe zemlje vodi mali broj postupaka.
Procesuiranje ratnih zločina na Kosovu i dalje se, kako navodi HRNj, obavlja
sporo i otežano je zbog problema zaštite svedoka.
Iz te organizacije navode da je zaštita manjina i dalje nedovoljna širom
regiona i da to uključuje i zaštitu Roma koji su suočeni s raširenom
diskriminacijom u pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i
rešavanju stambenog pitanja, a ima i prisilnih deložacija.
Dodaje se da vlasti u Bosni i Hercegovini nisu izmenile ustavne odredbe na
osnovu kojih su Romi i druge nacionalne manjine isključeni iz učestvovanja u
političkom životu, uprkos pritisku EU i presudi Evropskog suda za ljudska
prava iz 2009. godine, kojom je utvrđeno da je ta praksa diskriminatorna.
Kada je reč Kosovu, HRV ukazuje da je diskriminacija Roma i drugih manjina
poznatih pod nazivom Aškalije i Egipćani na Kosovu pogoršana kontinuiranim
prisilnim deportacijama iz zapadne Evrope bez pružanja adekvatne pomoći za
integraciju tih grupa među ostalo stanovništvo.
Novinari, LGBT zajednice i aktivisti u regionu suočeni su s neprijateljski
nastrojenom sredinom, a ima pretnji i napada, ističe HRNj i podseća da su
vlasti Srbije već treću godinu za redom iz bezbednosnih razloga otkazale
Paradu ponosa u Beogradu.
|
|
Makedonci sve manje veruju u rešenje spora s Atinom |
| |
Građani Makedonije sve su skeptičniji da će spor o imenu države sa Grčkom
ikada biti rešen, a ogromna većina nije spremna ni na kakav kompromis koji
bi zadirao u makedonski identitet.
To pokazuju rezultati istraživanja predstavljenog na okruglom stolu o
odnosima Makedonije sa susedima, prenosi Balkan insajt.
Prema istraživanju koje su sproveli Institut za demokratiju i Makedonski
centar za međunarodnu saradnju, kod građana Makedonije raste pesimizam u
pogledu mogućeg rešenja spora sa Grčkom kao i protivljenje svakom kompromisu
koji bi značio promenu imena.
Iako je više od polovine ispitanika, 54,6 odsto, izjavilo da bi želeli da
spor sa Atinom bude rešen u roku od godinu dana, samo 9,6 odsto očekuje da
će se to i dogoditi u pomenutom periodu.
Oko 30 odsto učesnika u anketi smatra da rešenje nikada neće biti postignuto,
27 odsto očekuje rešenje u roku od pet godina, a 21 odsto smatra da će za to
biti potrebno između šest i 10 godina.
Istraživanje je pokazalo da je pitanje makedonskog identiteta "crvena linija"
za većinu građana.
Više od 70 odsto ispitanika reklo je da se protivi bilo kakvom dodatnom
definisanju makedonskog identiteta i jezika, a više od polovine učesnika u
anketi, 54 odsto, kaže da je suština problema odbijanje Grčke da prihvati
postojanje makedonske države, identiteta i jezika.
Zbog spora sa Grčkom o imenu države, Makedonija još nije počela pristupne
pregovore sa EU uprkos preporukama Evropske komisije niti je pozvana da uđe
u NATO.
|
|
Godišnjica Igmanskog marša |
| |
Tradicionalnim planinarskim pohodom u subotu će biti obeležena
72. godišnjica Igmanskog marša, jedne od najčuvenijih operacija partizanske
vojske u Drugom svetskom ratu.
Kako javlja TV Sarajevo, pozivajući se na agenciju Fena, očekuje se da će u
komemorativnoj povorci biti 3.000 ljudi iz BiH i susedstva.
Među sudionicima pohoda prethodnih godina su bili i preživeli borci
Narodno-oslobodilačke borbe i predstavnici udruženja antifašista iz BiH,
Hrvatske i Srbije, čiji se dolazak očekuje i u subotu.
Igmanski marš je izveden noću između 27. i 28. januara 1942, po dubokom snegu i
po velikoj hladnoći - temperatura je bila minus 40 stepena. Iako uz velike
teškoće, Prva proleterska brigada je posle teških borbi uspela da se, uprkos
tome što je noć bila vedra, a mesečina jaka, tako izvuče iz obruča jakih
nemačkih snaga na Romaniji.
Odluku o maršu doneo je štab brigade kojoj je pretilo uništenje, i uspeo da je
provede s Romanije, pored italijanskih i nemačkih snaga kod Sarajeva, preko
Igmana, ka oslobođenoj Foči.
Šest partizana je usput umrlo od hladnoće, a četrdeset teško promrzlih je doneto
u Foču gde su im, bez bilo kakvih medikamenata i narkoze, amputirani promrzli
delovi tela. O toj operaciji Prve proleterske brigade je 1983. godine snimljen
film "Igmanski marš".
|
|
Sarajevski srednjoškolci traže reformu obrazovanja |
| |
Srednjoškolci iz Sarajeva juče su protestovali ispred zgrade Parlamenta BiH,
tražeći da se sprovede hitna reforma obrazovnog sistema i uspostavi Ministarstvo
obrazovanja na državnom nivou.
U BiH postoji čak 13 ministarstava obrazovanja, dva entitetska, u Republici
Srpskoj i Federaciji BiH, deset ministarstava u 10 kantona u Federaciji BiH i
jedno u Brčko distriktu, zbog čega su komplikovane nadležnosti u oblasti
obrazovanja.
BiH nema krovno ministarstvo obrazovanja na državnom nivou.
Srednjoškolci su istakli da je "okidač" za protest činjenica da ministarstva
obrazovanja nisu prihvatila "Erasmus", program Evropske komisije vredan desetine
miliona evra, koji bi omogućio studentima iz BiH da se školuju, volontiraju i
dobijaju stipendije u zemljama EU.
Da bi BiH učestvovala u programu, trebalo je odobrenje svih 13 nadležnih
ministarstava obrazovanja, no Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske
je odbilo učešće.
Zbog nemogućnosti jednoglasnog dogovora, Ministarstvo civilnih poslova BiH, koje
ima ulogu koordinatora između entitetskih i kantonalnih vlasti u BiH, dalo je
negativan odgovor Evropskoj uniji na poziv.
"Da se ovakve stvari ne bi ponavljale ubuduće, neophodno je Ministarstvo
obrazovanja na državnom nivou, jer kada jedno telo odlučuje onda će se više
uštedeti i na vremenu i na novcu, a i na strpljenju", poručio je jedan od
organizatora protesta, Denis Čelendžer (Ćallenger), učenik Druge gimnazije u
Sarajevu.
Učenici su nosili transparente na kojima je pisalo "Mi nismo lutke", "Hoćemo
kvalitetno obrazovanje", "Hoćemo promenu" i druge.
Srednjoškolci su danas izrazili nezadovoljstvo ukupnim stanjem u obrazovanju,
ali i zbog toga što se ne ulaže dovoljno finansijskih sredstava u obrazovanje
mladih.
Čelendžer smatra da je potrebno i da se poveže tržište sa obrazovnim
institucijama, kako bi poslodavci mladima po završetku studija ponudili posao
umesto da idu na biroe za zapošljavanje.
"Cilj današnjeg protesta je da pokažemo ljudima koji sede u foteljama da se
nešto mora menjati po pitanju obrazovanja", rekao je Čelendžer.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
