|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
I politička pozadina ubistva Đinđića uslov za pregovore |
| |
 U
Evropskom parlamentu je zatraženo da se rasvetljavanje političke pozadine
ubistva bivšeg srpskog premijera Zorana Đinđića unese kao uslov u poglavlje
Pravosuđe i temeljna prava pregovora o članstvu Evropske unije sa Srbijom.
Četvorica poslanika glavnih političkih grupa u EP su to zatražili u pismu
Evropskoj komisiji, naglašavajući da se vladavina prava u Srbiji neće moći
učvrstiti bez rasvetljavanja zločina režima Slobodana Miloševića i potpune
istrage ubistva Đinđića, "čiji su izvršioci iza rešetaka, a podstrekači i
dalje na slobodi".
"Štaviše", predočili su oni, "nedavne spekulacije da bi bivši šef
Miloševićeve tajne policije mogao biti pušten iz zatvora ako sarađuje s
tužilaštvom, samo su dodatni uzrok našoj zabrinutosti da bi posebni interesi
skovani pod Miloševićevim režimom mogli biti dovoljno žilavi da zaustave ili
uspore i oslabe reforme sadašnje vlade" u Srbiji.
Izvestilac za Srbiju u EP i poslanik liberala Jelko Kacin, poslanik Evropske
narodne partije, koja okuplja stranke desno od centra, Arno Danžan, kao i
poslanici socijalista i zelenih, Marija Elena Kopa i Marije Kornelisen pismo
su uputili generalnom direktoru Direktorata za proširenje u Evropskoj
komisiji Kristijanu Danijelsonu.
Oni su podvukli da su pregovori EU sa Srbijom od istorijske važnosti i da
zato reforme za istinsku vladavinu prava imaju značaj za ceo region, koji "i
dalje trpi posledice ratova iz '90-ih i u teškoj je ekonomskoj i
finansijskoj krizi".
Oni su istakli da predlažu da se pregovori sa Srbijom o poglavljima 23 i 24
u potpunosti otelotvore "tako što će se kao bitno važno, u pregovarački
okvir sa Srbijom uneti stav o zločinima Miloševićevog režima i njegovih
tajnih službi".
I, kako su podvukli, "stav EU konkretno mora biti da se zahtevaju rezultati
u tim slučajevima, a to su politička pozadina ubistva Đinđića, ubistva
novinara i ostalo, i da se traži da rešavanja tih slučajeva budu prelazni
ili uslovi za okončanje pregovora o poglavlju 23".
"Mi smatramo da bi ove mere imale dalekosežne posledice za otklanjanje
opasnih nedostataka u obaveštajnom sistemu Srbije, koji je zadržao veze s
organizovanim kriminalom", obrazlažu svoj zahtev četvorica poslanika EP.
To bi, podvlače oni, "bio i konačni test za nezavisnost i delotvornost
srpskog pravosuđa".
"Ukratko, mi snažno verujemo da se vladavina prava u Srbiji neće moći
učvrstiti sve dok ne bude u potpunosti i celovito istražena politička
pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića", stavljaju do znanja Kacin,
Danžan, Kopa i Kornelisen.
Poslanici EP su zaključili da iako je "srpsko pravosuđe uspelo da izvršioce
Đinđićevog ubistva stavi u zatvor, oni koji su ih podstakli da počine taj
tragični čin su i dalje na slobodi".
Takođe su izrazili spremnost za sastanak sa Danijelsonom kako bi sa njim "razmenili
mišljenja o ovom važnom pitanju i najboljem načinu da se s tim u vezi
postupi".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Zemlje Bakana delimično slobodne i slobodne |
| |
Organizacija za promovisanje demokratije i ljudskih prava Fridom haus
(Freedom House, FH) svrstala je države balkanskog regiona među delimično
slobodne i slobodne zemlje u najnovijem izveštaju o političkim pravima i
slobodama.
Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija su slobodne, a Bosna i Hercegovina,
Kosovo i Makedonija delimično slobodne, prema danas objavljenom izveštaju te
nevladine organizacije.
Zemlje se ocenjuju od jedan do sedam - jedinica označava najviši stepen
slobode, a sedam predstavlja najmanji stepen slobode.
Srbija ima ocenu dva i za politička prava i za građanske slobode, Hrvatska
jedan za politička prava i dva za građanske slobode, Slovenija ima ukupnu
ocenu jedan, Crna Gora tri za politička prava, a dva za građanske slobode,
dok su BiH i Makedonija ocenjene u obe oblasti trojkom.
Kosovo je ocenjeno sa pet za politička prava i četiri za građanske slobode.
Delimično slobodne države su one zemlje u kojima je ograničeno poštovanje
političkih prava i građanskih sloboda. One pate od korupcije, slabe
vladavine prava, etničkih i verskih sukoba i političkog okruženja u kojem je
jedna stranka dominantna i pored određenog stepena pluralizma.
Slobodne zemlje su one u kojima postoji politička konkurencija, gde se
poštuju građanska prava i ljudske slobode i zemlje koje imaju nezavisne
medije. Neslobodne su države u kojima ne postoje osnovna politička prava, a
građanske slobode se sistematski krše.
Izveštaj Fridom hausa obuhvata period od 1. januara do 31. decembra 2013.
godine.
|
|
Biće optužbi na Kosovu ali ne za trgovinu organima |
| |
Specijalna istražna grupa za navode u izveštaju Dika Martija o trgovini
organima podići će optužnicu, ali ne za trgovinu organima već za nestanak
jednog broja civila na Kosovu pre i tokom bombardovanja ciljeva u SR
Jugoslaviji 1999, piše dnevnik Tribuna.
Civili o čijoj se sudbini ne zna ništa su iz regiona Prizrena, koji obuhvata
i opštinu Orahovac.
"Optužnica neće imati pretenzija da dokaže da su to žrtve trgovine organima,
kako je napisao u izveštaju Dik Marti, pošto se na osnovu istrage tako nešto
ne može dokazati. Može biti drugih optužnica o drugim krivičnim delima kao
što su ilegalna trgovina naftom, narkoticima i oružjem", piše dnevnik
Tribuna.
U tekstu se takođe navodi kako se visoki predstavnici bivše Oslobodilačke
vojske Kosova, koji sada rukovode politikom na Kosovu, vrlo brzo mogu
završti kao ljudi koje traže međunarodna pravda.
Trogodišnja istraga koju vodi američki tužilac Klint (Clint Williamson) će
se prema dnevniku okončati u martu ili junu ove godine.
|
|
BDP Srbije u 2014. godini 1,3 odsto |
| |
Srbija će u 2014. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP)
od 1,3 odsto, što je najniža stopa rasta u jugoistočnoj Evropi, ocenila je
juče Evropska banka za obnovu i razvoj.
Kako se navodi u izveštaju Regionalni ekonomski izgledi, prognozirana stopa
rasta BDP Srbije niža je za 0,4 procentna poena nego u oktobarskom izveštaju
EBRD.
Izvoz će i u 2014. biti glavni pokretač ekonomskog rasta Srbije, ali će
potrošnja ostati niska, uglavnom zbog niske kreditne aktvnosti i očekivane
fiskalne štednje. Kao rezultat toga rast će biti 1,3 odsto, što je nešto
slabije nego u 2013. godini, navela je EBRD.
Prema proceni EBRD, rast BDP Srbije u 2013. godini bio je 2,2 odsto.
Navodi se da će ekonomski opravak u regionu jugoistočne Evrope i u 2014.
godini biti skroman pošto će prosečna stopa rasta biti 2,1 odsto, posle
rasta od dva odsto u 2013. godini.
Predvodnik po brizini rasta BDP u 2014. godini biće Kosovo sa povećanjem BDP
od 3,5 odsto.
Na drugom mestu je Makedonija sa rastom od tri odsto i jedina zemlje u
regionu kojoj je u januarskom izveštaju poboljšana prognoza rasta, sledi
Rumunija sa rastom BDP od 2,4 odsto, Crna Gora sa dva odsto, Bosna i
Hercegovina i Bugarska sa po 1,8 odsto, a ispred Srbije je i Albanija sa
rastom BDP od 1,7 odsto.
Pred nekoliko država u regionu su veliki fiskalni izazovi, kao kombinacija
slabog rasta i neuspeha obuzdavanja javnih rashoda koja je dovela do rasta
nivoa budžetskog deficita i javnog duga, navodi se u izveštaju EBRD.
Rast BDP u regionu u kojem EBRD investira u 2014. godini ta banka prognozira
na 2,7 odsto.
EBRD navodi da će oporavak u regionu biti usporen, uprkos unapređenju stanja
najrazvijenijih privreda EU i SAD.
Izveštaj u celini može se pogledti na
www.ebrd.com/downloads/research/REP/rep-1401.pdf
|
|
Zabrljana "Ravna Gora" |
| |
Srpska javnost je očekivala od glumca i režisera, pisca i organizatora
Radoša Bajića, da posle uspešne hronike o srpskom selu usred Šumadije,
ispriča, kako je sam najavljivao, istorijsku istinu o četnicima i
partizanima, o gerili đenerala Draže, o bratobulačkom ratu.
I da time po prvi put glasno pokaže ko je doneo slobodnu srpskom narodu.
Posle dva meseca prikazivanja tv serije "Ravna Gora" je okončana zbog,
zvanično, nedostatka para da se snimi cela, a nezvanično zbog nesposobnosti
autora da priču dovede do svog kraja.
Sam Radoš Bajić, režiser serije "Selo gori, a baba se češlja", koji je
kreirao istorijski prikaz "Ravne Gore" je zadovoljan uspehom prikazivanja na
programu RTS-a:
- Serija "Ravna gora" je civilizacijski iskorak srpskog društva. Posle 70
godina jednoumlja slodobno smo progovorili o jednom od najdramatičnijih
razdoblja u novijoj istoriji srpskog naroda. Neki su mislili da još nije
vreme - zaboravljajući koliko je prošlo decenija otkako se Vili Brant
poklonio žrtvama Holokausta, ili - kad je pao Berlinski zid. Objektivno -
ogromni društveni značaj je nadvladao umetnički u percepciji "Ravne gore".
Zbog ideoloških raskola koji razaraju srpsko nacionalno biće serija je
dočekana na nož - i umetnički aspekt serije je žrtvovan. Pri čemu su
ideološki protivnici ostali nepovređeni, a najdeblji kraj je izvukao autor,
to jest ja. Objektivno, veliki broj onih koji su analizirali umetnički i
kreativni aspekt, činio je to sa snažnim ideološkim predznacima i zamerkama.
Ovu Bajićevu hvalisavost podržava i RTS saopštenjem da je "Ravna Gora", sa
više od 2.300.000 gledalaca koji su iz nedelje u nedelju pratili seriju
najgledanija tv emisija. Kritičari, i oni sa istorijskog aspekta, i oni sa
televizijskim iskustvom, složni su u oceni da je Radoš Bajić podbacio i nije
ostvario najavljivanu i očekivani istinu o četnicima i partizanima.
Istoričari mu zameraju što je izmešao događaje i datume, stavio Krcuna pored
Tita u Beogradu 1941. godine, što je omalovažio kralja Petra Drugog i
predstavio ga kao kukavicu i begunca, i što je đenerala Dražu prikazao kao
dobrog čiču. Zamera mu se i previše romantizovana i naglašena uloga
komunista, presvučenih u radnike i učitelje, čak i u selima, tamo gde ih
uopšte nije bilo.
Moje zamerke se ne tiču same istorije, jer umetnik ima pravo da je vidi i
prikaže svojim očima, već samog načina kako je ova tv serija pravljena i
realizovana. Prvo, Bajić očigledno nije bio načisto da li radi dokumentarni
tv film ili umetničku viziju "Ravne Gore". Da li prikazuje istinu ili svoju
umetnički fikciju o toj isitni. U seriji se smenjuju već mnogo puta
korišćeni filmski zapisi o nemačkom osvajanju Srbije, koji su grubo
kalemljeni na umetničko kazivanje glumaca. I dok dokumentarni deo, iako
sveden na kliše, ima naboj ratnih strahota, glumački tj. umetnički deo je
bio prazan, razvučen, sa neubedljivim likovima, pa makar to bile i
istorijski poznate ličnosti.
Drugo, kliše Bajićeve režije bili su isti glumci u humorističkoj seriji i u
ovoj tragičnoj trilogiji, koji nisu prevazišli sebe i prikazali nove likove
sa novim karakteristikama. Tako su glumci iz "Selo gori, a baba se češlja"
samo promenili scenu i nastavili da glume kao da nisu na "Ravnoj Gori". Sin
Dragan je u "Ravnoj Gori" momak zaluđen romantikom i prirodom, koji sporo
sazreva u čoveka.
Treće, "Ravna Gora" je priča praznog hoda, sa dugim i dosadnim scenama
kliširane mržnje i netrpeljivosti među braćom, srceparajućim lelekanjima
zabrinutih majki i sa likovima komunista koji nose knjige sa crvenim
koricama. Čitava radnja ovog dvomesečnog serijala mogla bi posle montaže da
se smesti u tri dobre epizode. Ovako razvučena i dosadna priča pokazuje ili
da je Radoš Bajić sa svojom familijom, kao proizvođačima serije imao za cilj
što duže trajanje i prikazivanje, kako bi naplatio minutažu firmama koje su
se reklamirale. Ili da nije sposoban da seriju montira na moderna način i
njen sadržaj predstavi kao dinamičnu, nabijenu priču sa tempom kakav imaju
nove američke tv serije, koje dominiraju našim televizijama.
Lepo je čuti da je "Ravna Gora" bila najgledanija, ali ta činjenica treba da
se stavi u srpsku tv realnost. Kako na našim televizijama nema domaće
proizvodnje filmova i serija, već samo prikazivanje repriza starih filmova i
serija iz Amerike, emitovanja rialiti glupih programa ili licentnih kvizova,
onda je jasno da je gledalište željno naših tv priča, pohrlilo da vidi svoju
"Ravnu Goru". Lično se uvek radujem kada na televizijama u Srbiji vidim novi
domaći film ili seriju. I gledam ih čak i kada su ispod uobičajenog
kvaliteta. A Ravna Gora" kompletnog autora Radoša Bajića i njegove porodice
je ispod kvaliteta RTS-a, čiju pretplatu plaćam već pet decenija.
Nema veće srpske porodice čiji članovi nisu stradali kao četnici ili kao
partizani. Takva priča, koja i danas dira narodne rane, traži mnogo veću
odgovornost i mnogo veće umeće da se ispriča na televizijski način. Moja
glavna zamerka je što je ova priča, zvanično nazvana epohalno "Dramska
trilogija 1941-1945", prikazala samo početak rata. I umesto da se ove viđene
epizode zovu "Aprilski rat", pompezno su najavljivane pod naslovom "Ravna
gora". Osećam se prevarenim, jer mi je umesto priče o Ravnog Gori i
Ravnogorcima, ponuđeno snoviđenje Radoša Bajića o početku rata.
U tom njegovom serijalu nije prikazano ništa novi, ništa što ja nisam znao.
Kako je Bajić, a hvalio se, pričao sa četnicima iz SAD i Australije, i došao
do važnih novih činjenica o četnicima, to nije prikazano na način kako sam
ja to očekivao. Nema priče o Dražinom porodičnom životu, o njegovom
školovanju, o boravku u Moskvi i u NKVD, o njegovoj deci koja su otišla u
partizane. Ta porodična priča je najveća srpska tragedija, oličene izdaje u
familiji, jer su Dražina deca bila i javno protiv njega u vreme kada mu je
suđeno. Njegova ćerka Gordana, lekar u penziji je i danas živa i stidi se
svog lošeg odnosa prema ocu Dragoljubu Draži Mihajloviću. I zato izbegava
javnost. Što Radoš Bajić nije dotakao tu tragični priču porodice Draže
Mihailovića?
RTS i Bajićeva firma najavljuju snimanje još pet epizoda. Pitanje je da li
je to dovoljno da se ispriča kako su se četnici borili protiv Nemaca, i kako
je izgledalo srpsko bratoubilačko stradanje tokom Drugog svetskog rata. I da
li je dovoljno da se ispriča tajna priča o bojkotu đenerala Draže od
Amerikanaca i Engleza, kao i istina koju je u svojoj knjizi opisao jedan
američki obaveštajac.
Naime, kada je američki istoričar i bivši vojni obaveštajac Robert Makdauel
početkom 1970. godine u SAD pripremao objavljivanje svoje knjige "Streljanje
istorije" o generalu Draži Mihailoviću, maršalu Titu i borbi četnika i
partizana protiv nacista u Drugom svetskom radu, tajna služba CIA je ovom
univerzitetskom profesoru zabranila štampanje i distribuciju ovog dela. U
strahu po svoj život i ovaj rukopis profesor Mekdauel je tada knjigu dao
prijatelju Blagoju Majklu Radenkoviću iz Los Anđelosa sa preporukom: " Uradi
šta možeš da istina izađe na videlo! Štampaj knjigu posle moje smrti!"
Četrdeset i dve godine kasnije zabranjena knjiga "Streljanje istorije"
profesora Roberta Mekdauela je štampana u SAD na engleskom i u Srbiji na
srpskom jeziku. CIA ovog puta nije reagovala, ali je zato burno reagovala
američka čitalačka publika, koja je spoznala drugo lice rata na prostoru
bivše Jugoslavije.
U knjizi "Streljanje istorije" profesor Mekdauel otkriva jednu od najvećih
američkih političkih tajni, a to je skrivanje istine i poturanje laži o
Ravnoj Gori i ulozi generala Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu.
Robert Mekdauel je krajem 1944. bio oficir za vezu američke obaveštajne
službe OSS u štabu kod đenerala Draže i šef Odelenja OSS za Jugoistočnu
Evropu. Na licu mesta se uverio i o tome pisao, kako su se pripadnici
Jugoslovenske vojske u otadžbini borili protiv nacista i kako su ih
saveznici, Amerikanci i Englezi izdali i predali komunistima i maršalu Titu.
Ta istina nije bila po volji američkoj vlasi pune četiri decenije i knjiga
je bila pod embargom - otkriva nam Blagoje Radenković.
Radoš Bajić je uzeo u ruke zlatnu kašiku, pravo da nam kaže pravu istinu o
četnicima i partizanima, da prvi ispiše istinite stranice istorije srpskog
naroda, ali on je zabrljao, jer kao pisac i reditelj nije bio sposoban da se
služi tim zlatnom kašikom.
Zabrljao je i gurnuo tv seriju "Ravna Gora" direktno u zaborav. Znam da
Bajić sada očekuje da će od romana, koji je samo običan prekucani scenario,
i od filma u DVD tehnici, zaraditi pare na svojoj "Ravnoj Gori", posebno ako
ih proda u srpskoj dijaspori. Ne verujem i u to čudo, jer koga nema na
televiziji RTS, taj ne postoji u dijaspori. Možda je ovako i bolje, neko
drugi i sposobniji će nam napraviti i prikazati istinitu fimsku priču o
đeneralu Draži Mihailoviću, njegovoj porodičnoj i nacionalnoj borbi.
Marko Lopušina
|
|
Vulin: Poglavlje 35 nije zamena za dijalog s Kosovom |
| |
Timovi Srbije i Evropske komisije u sredu su u Briselu završili "skrining" -
analitički pregled Poglavlja 35 pretpristupnih pregovora Srbija-Evropska
unija, u kojem će se pratiti šta je urađeno i šta još treba učiniti u
sprovođenju dogovora i u daljem dijalogu Beograd-Priština.
To je danas izjavio šef tima Srbije, ministar zadužen za Kosovo, Aleksandar
Vulin i istakao da je srpska strana iznela svoje viđenje Poglavlja 35 koje
ne može zameniti dijalog Beograd-Priština, niti rešavati statusna pitanja
Kosova.
Vulin je podvukao da Poglavlje 35 nije okvir u kojem će se rešavati bilo
kakva statusna pitanja Kosova i izneo da u tom pogledu nema pritisaka na
srpsku stranu.
U okviru tog poglavlja, kako je naveo, samo se prate tok i rezultati tog
procesa, a ne mogu se otvarati nove teme.
Vulin je ukazao da je važno to što su predstavnici Evropske komisije potpuno
razumeli da, bez obzira na to što se ovde dogovore predstavnici Komisije i
Srbije i što za to preuzmu obaveze, na sve to itekako može da utiče i
Priština, i to i činjenjem, i nečinjenjem.
Vulin je objasnio da bi srpska strana želela da pregovori o poglavlju počnu
već idućih meseci i rekao da je srpski tim danas izložio kako vidi postupak
uređivanja odnosa Beograda s Prištinom, izložio je i ono što je do sada
urađeno, a predstavljeni su i planovi.
Ali, kako je dodao, "govorili smo danas o policiji, ustanovili šta je
urađeno i šta bi još trebalo biti urađeno u skladu s Briselskim
sporazumom(Beograd-Priština)... koji je suština poglavlja 35 i njegovo
sprovođenje".
"A u onoj meri u kojoj se dalje bude vodio dijalog na političkom nivou i
usvoje zaključci, zaključi će postajati deo Poglavlja 35 i onda ćemo se
baviti njihovim rešavanjem", istakao je ministar.
Vulin je objasnio da u Poglavlju 35 ne postoje uslovi koji bi određivali da
se, kada se nešto uradi, onda prelazi na drugo pitanje, a nije ni tačnije
predviđeno kada se to poglavlje otvara.
Predstavnici Evropske komisije su, napomenuo je on, danas "jednostavno
izneli kako vide dosadašnji proces primene" dogovorenog iz Sporazuma
Beograd-Priština.
Srpski tim je predočio kako Beograd to vidi i, kako je naglasio Vulin, "važno
je to što su predstavnici Evropske komisije potpuno razumeli da, bez obzira
na to što se ovde dogovore predstavnici Komisije i Srbije, na to što se mi
dogovorimo i preuzmemo obaveze, itekako može da utiče i Priština - kako
svojim činjenjem, tako i svojim nečinjenjem".
"Shodno tome se mora voditi računa da ono što radimo, može biti ometano i s
neke druge strane", primetio je on.
Miloš Đurić, savetnik predsednika Tomislava Nikolića, kratko je objasnio da
je povoljno to što u razgovorima s predstavnicima Evropske komisije nema
teškoća i stalnih prepreka koje u dijalogu čini Priština.
Đurić je ponovio da je ključno to što pregovori o Poglavlju 35 neće postati
zamena za Briselski dijalog Beograda i Prištine.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Obeležena 72. godišnjica Novosadske racije |
| |
U Novom Sadu juče je obeležena 72. godišnjica Racije, u kojoj
su pripadnici mađarske okupacione vojske od 21. do 23. januara 1942. godine
na zverski način pobili i pod led Dunava bacili više od 1.300 Novosađana.
Na komemoraciji kod spomenika "Porodica", na Keju žrtava Racije,
gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da su stravični zločini u
Novosadskoj raciji počinjeni nad ljudima samo zato što su bili druge vere i
druge nacije.
On je naveo da mladima treba neprestano govoriti o ideji tolerancije i mira,
kako se tragedije poput Racije nikada više ne bi ponovile, i dodao da
suživot nema alternativu na ovim prostorima.
"Sve ideologije i politički koncepti ne mogu da se mere sa veličinom i
značajem jednog ljudskog života", kazao je Vučević.
Prema istorijskim podacima tada je u Novom Sadu i drugim mestima u Vojvodini
pobijeno više hiljada ljudi, među kojima najviše Srba, Jevreja i Roma.
Pomen Srpske pravoslavne crkve služio je bački episkop Irinej, a
komemorativni obred Jevrejske zajednice vrhovni rabin Srbije Isak Asiel.
Episkop Irinej je rekao da nažalost ima ljudi koji se ne pokaju lako za zlo
koje čine ili koje su činili.
"Svako čovekoubistvo kroz istoriju mnogih pokoljenja je u stvari besmisleno
i bezumno ponavljanje prvoga bratoubistva u istoriji ljudskoga rada, ono
koje je izvršio Kain nad Aveljom. Ubistvo jednoga čoveka nije manje zlo nego
pobiti čitavo čovečanstvo", naveo je Irinej.
Prema njegovim rečima, koriste se različiti interesi i motivi za ubijanje
ljudi, a u novije vreme kao izgovor se čak koristi i zaštita ljudskih prava.
Vrhovni rabin Jevrejske zajednice Isak Asiel poručio je da svi treba u sebi
da nađemo snage da pobedimo zlo, kako se ono ne bi ponavljalo.
Komemoraciji su prisustvovali i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor
sa potpredsednicima Milivojem Vrebalovim i Đorđem Milićevićem, predstavnici
Kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića, predstavnici diplomatskog
kora, verskih zajednica, MUP-a Srbije, Vojske Srbije i drugi.
Delegacije su položile vence na spomenik "Porodica", a sa broda ratne
mornarice spušteni su venci u Dunav.
Pomen je završen kod spomen-ploče žrtvama na novosadskoj plaži Štrand, gde
su ubistva i počinjena.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
