|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Bliski saradnici kineskih vođa sklanjaju bogatstvo |
| |
 Bliski
saradnici najmoćnijih kineskih vođa, uključujući predsednika Si Đinpinga i
bivšeg premijera Ven Đabaoa, deo svog bogatsva skrivaju u poreskim rajevima
u inostranstvu, otkriva jedna mreža za istraživačko novinarstvo.
Prema dokumentima do koji je došla grupa Nezavisni konzorcijum istraživačkih
novinara (ICIJ), čije je sedište u Vašingtonu, skoro 22.000 klijenata
poreklom iz Kine ili iz Hongkonga povezani su sa ofšor kompanijama u
takozvanim poreskim rajevima.
Među njima su milioneri iz sveta biznisa, među kojima su i najbogatija žena
Kine Jang Huijan, ili Poni Ma i Džang Džidong, osnivači gigantske internet
kompanije Tencet.
Ali među 2,5 miliona tajnih dosijea koje je ova grupa našla, takođe je i
svojevrsni "ko je ko" političke elite Kine, iako je imovina rukovodilaca
tabu tema, jer najviši zvaničnici komunističkog režima navodno treba da
služe narodu bez ličnog interesa, navodi agencija AP.
Među imenima nalaze se članovi Narodne skupštine, kao i bliski saradnici
bivšeg predsednika Hu Đintaoa, bivšeg premijera Li Penga i Deng Sjaopinga,
koji je od kraja 1970-ih nadgledao otvaranje kineske privrede.
Takođe se navode imena ljudi bliskih Si Đinpingu, sadašnjem šefu države i
partije, i Ven Đabaou, premijeru od 2003. do 2013, koga su 2012. novinari
već prozivali zbog navodnog ogromnog bogatstva članova njegove porodice.
Bogati investitor za nekretnine Deng Dijagi, koji se 2006. oženio sa
starijom sestrom Si Đinpinga, vlasnik je 50 odsto kompanije registrovane na
Devičanskim ostrvima, nazvane "Edžcellence Effort Property Development".
Sin Ven Đabaoa, Ven Junsong, na tom istom mestu osnovao je 2006. kompaniju u
kojoj je on jedini rukovodilac i akcionar.
Iako takve kompanije možda nisu potpuno ilegalne, one često predstavljaju
sukob interesa i korišćenje veza u vladi, rekao je Minsin Pei, profesor
koledža Klermon Makena.
Prema navodima istraživačke mreže, 90 odsto klijenata u kontinentalnoj Kini
formirali su "offšor" kompanije na Devičanskim ostrvima, često uz pomoć
zapadnih firmi, među kojima su švajcarske banke UBS i Kredi svis (Credit
Susse), ali takođe i velika konsalting kompanija Prajsvoterhauskupers (PricenjaterhousCoopers).
Njih oko sedam odsto osnovalo je firme na ostrvima Samoa, a tri odsto u
drugim zonama, navodi ova novinarska mreža i dodaje da je dokumente
analizirala sa preko pedeset partnerskih organizacija ili medija širom sveta.
|
|
Koji status imaju prve dame u svetu? |
| |
Ljubavna afera francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji ima
nevenčanu suprugu u Jelisejskoj palati i aferu s jednom francuskom glumicom,
pokrenulo je pitanje u svetu o status prve dame, prenose svetski mediji.
U mnogim državama u svetu prve dame nemaju zvanični status, prenosi agencija
AP.
U Francuskoj to pitanje nije rešeno, dok je u SAD Hilari Klinton dobila
status prve dame 1993. godine pošto je to bila odluka federalnog odbora. Kao
i Hilari Klinton i sadašnja prva dama SAD, Mišel Obama je napustila
sopstvenu karijeru i postala "de fakto zvaničnik ili zaposlen" u vladi SAD i
prati predsednika tokom putovanja.
U Nemačkoj suprug nemačke kancelarke Angele Merkel, profesor hemije Joakim
Zauer je veoma nepoznat široj javnosti. On ponekad prati suprugu na
putovanjima, ali je bio daleko od očiju javnosti za vreme izbora.
Prva dama Nemačke, Danijela Šat živi s predsednikom Joakim Gaukom od 2000.
godine. Nikada se nisu venčali, a ona je prošle godine izjavila da "stvari
treba da ostanu tako".
Najvši državnici u Belgiji, Holandiji i Luksemburgu su samci. Te zemlje
imaju kraljevske porodice i grbove monarhije koji sprovode protokolarna
pitanja države.
Premijeri Belgije i Luksemburga su homoseksualci, dok je holandski premijer
samac, a njegov privatni život je veoma važan za većinu holandskih glasača.
U Izraelu supruga Benjamina Netanjahua, Sara, nije popularna pošto narod
smatra da prva dama troši mnogo novca i da se ne zna koliko se meša u
političkim život svog supruga. Sara je treća supruga premijera.
|
|
Pregovori sa EU sve složeniji |
| |
Pregovori o članstvu u EU višegodišnji su proces koji je vremenom postajao
sve složeniji: nekada u pregovorima nije bilo merila i zemlje su pregovarale
grupno, poput istočnoevropskih zemalja koje su pristupile EU 2004. godine.
Proces pregovora o članstvu je postajao složeniji kako se i samo ustrojstvo
Unije menjalo i sticala iskustva u prethodnim krugovima proširenja i
suočavanju sa izazovima poput ekonomske krize.
Slovačka je samo u prvoj godini pregovora otvorila polovinu poglavlja, i to
lakših, dok će Srbija početi pregovore nekim od najtežih, poglavljima 23 i
24 koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu prava i
bezbednost.
Nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom koje nisu u potpunosti ispunile
standarde u tim oblastima, EU je u 2011. usvojila novi pristup proširenju
koji podrazumeva da se poglavlja 23 i 24 otvaraju na početku pregovora a
zatvaraju na kraju.
Taj pristup je prvi put primenjen u slučaju Crne Gore koja je poglavlja 23 i
24 otvorila u decembru prošle godine, godinu i po dana od otvaranja
pregovora u junu 2012. godine. Pregovori su sada dug proces koji zahteva
obimne reforme i ulaganja, a zavise od spremnosti i usklađenosti zemlje sa
EU i obimnosti pravne tekovine.
Neretko se u procesu pregovora ispreče i bilateralni sporovi zemlje
kandidata sa nekom članicom, pošto članice odlučuju o otvaranju i zatvaranju
poglavlja.
U slučaju Hrvatske pregovori su trajali šest godina, od oktobra 2005. do
juna 2011. godine, a u jednom periodu otvaranje poglavlja je blokirala
Slovenija zbog graničnog spora sa tom zemljom.
Pregovori o članstvu u EU nisu pregovori u uobičajenom smislu jer se ne
pregovara o samim evropskim propisima već o uslovima pod kojima će neka
zemlja prihvatiti i sprovesti pravne tekovine EU.
Zemlja kandidat može da traži eventualni prelazni period za usklađivanje pa
i izuzeće, što se odobrava vrlo retko, a pre stupanja u članstvo treba da u
potpunosti primeni pravne tekovine EU.
Prelazni rokovi podrazumevaju dodatno vreme za primenu pravne tekovine EU u
nekom poglavlju, a iskustva pokazuju da treba biti oprezan u zahtevima za
odlaganje jer ima puno poglavlja u kojima se treba uskladiti, svako
odlaganje samo produžava proces.
Pravnu tekovinu EU čine primarno zakonodavstvo koje obuhvata osnivačke
ugovore i sekundarno zakonodavstvo - uredbe, direktive, odluke, preporuke i
mišljenja, kao i akti poput rezolucija, izjava, smernica i zajednicke akcije.
U pravnu tekovinu se ubrajaju i principi definisani u presudama Evropskog
suda pravde, opšta nacela prava i međunarodni ugovori.
Merila se, osim pri otvaranju poglavlja tamo gde Evropska komisija utvrdi da
su potrebna, moraju ispuniti i za zatvaranje poglavlja.
Merila za otvaranje pregovora su uglavnom preporuke za usvajanje strategija,
zakona i podzakonskih akata i ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU, dok se
merila za zatvaranje pregovora odnose na efikasnu primenu pravnih tekovina,
izgradnju kapaciteta za sprovođenje i praćenje rezultata.
Na kraju procesa, pošto se sva pregovaračka poglavlja privremeno zatvore,
Evropski savet odlučuje o zatvaranju pregovora, a zatim se priprema Ugovor o
pristupanju koji nakon potpisivanja moraju da ratifikuju sve članice EU.
Uobičajeno da se odredi datum kada će država postati članica, uz uslov da se
proces ratifikacije do tada završi.
|
|
Suđenje Snoudenu moglo bi dovesti do otkrića još podataka |
| |
Ako bi se bivši saradnik Američke Nacionalne agencije za
bezbednost (NSA) Edvard Snouden ikada vratio u SAD, suočio bi se sa
optužnicom za odavanje informacija NSA, ali pravni stručnjaci smatraju da bi
suđenje moglo dovesti do otkrivanja novih poverljivih informacija.
Pravnici smatraju da bi do toga moglo doći tako što bi se Snoudenovi
advokati na sudu trudili da izgrade slučaj u kojem bi bilo zaključeno da
informacije koje je otkrio Snouden nisu bile u skladu sa zakonom.
Suđenje pred porotom moglo bi biti nezgodno za administraciju predsednika
SAD Baraka Obame ako bi porotnici verovali da je Snouden uzbunjivač koji je
otkrio vladine nezakonite radnje, ocenjuje Asošiejted Pres (AP).
Snouden bi, dodaje ta agencija, sigurno pokušao da teret prebaci na američku
vladu, tvrdeći da njeno pravo da informacije drži u tajnosti ne prevazilazi
njegovo ustavno pravo da govori.
"On bi se, bez sumnje, pozvao na Prvi amandman (američkog Ustava) za to što
je radio, ističući javni interes u otrkivanju informacija i njegovo služenje
demokratskim vrednostima", rekao je Dejvid Pozen, profesor Pravnog fakulteta
univerziteta Kolumbija i bivši pravni savetnik u Stejt Departmentu.
Prvi amandman Ustava SAD garantuje slobodu govora i druga osnovna prava.
Zvaničnici u administraciji SAD ukazuju da mogućnost nastanka javnog
spektakla ako bi Snouden pokušao da otkrije još poverljivije informacije
nije umanjila nameru Ministarstva pravde da ga krivično goni, a glavnog
tužioca Erika Holdera nisu smekšali pozivi na pomilovanje Snoudena.
Portparol Ministarstva pravde Endrju Ejmis prošle nedelje naveo je da nije
bilo promena u nameri tog ministarstva da procesuira Snoudena, a to je
potvrdila i portparolka Nacionalnog saveta za bezbednost Kejtlin Hejden.
"Nije bilo promene našeg stava: Snouden je optužen za otkrivanje poverljivih
informacija i suočava se sa optužbom za krivično delo u SAD", rekla je
Hejden.
Ona je dodala da bi Snouden trebalo da bude vraćen u SAD što je pre moguće,
gde će imati odgovarajući sudski proces i zaštitu.
Bivši glavni savetnik NSA Stjuart Bejker izjavio je da je pitanje
pomilovanja Snoudena, na koje su pozvali listovi Njujork Tajms i Gardijan,
više ideja koja se pojavila u medijima nego nešto o čemu se ozbiljno
raspravlja u vladi.
"Nisam razgovarao ni sa kim u vladi ko razmatra tu mogućnost", rekao je
Bejker.
Prema rezultatima ankete koju su u Novembru prošle godine sproveli list
Vašington Post (Njashington Post) i kompanija Ej Bi Si njuz (ABC Nenjs), 52
odsto američkih građana podržava optužnicu protiv Snoudena, dok se 38 odsto
tome protivi.
|
|
Sporazum sa SAD o zaštiti podataka pun nedostataka |
| |
Potpredsednica Evropske komisije Vivijan Reding ocenila je danas u Atini da
je sporazum "Safe Harbur" između SAD i Evropske unije (EU), koji omogućava
transfer u SAD ličnih podata evropskih građana, "kao švajcarski sir, pun
rupa" i ocenila da treba da bude ponovo razmotren.
"Amerikanci treba da promene Safe Harbur kako bi zaista bio bezbedan (safe).
Za sada je taj sporazum kao švajcarski sir pun rupa, a te rupe ugrožavaju
građane i evropska preduzeća, čiji podaci nisu pravedno razmotreni", rekla
je Vivija Reding na francuskom jeziku po dolasku na neformalni sastanak
ministara pravosuđa EU.
"Treba sutra da se u Davosu sastanem sa američkim državnim sekretarom (Džonom
Kerijem) s kojim ću pokrenuti to pitanje", dodala je ona. Evropski zakon
zabranjuje od 1998. godine transfer ličnih podataka izvan država koje nisu
članice evropskog ekonomskog prostora, a tu spadaju zemlje članice EU kao i
Norveška, Island i Lihtenštajn.
Međutim, Evropljani i Amerikanci imaju drugačije viđenje o poštovanju
privatnog života. Sporazum Safe Harbur (Sfera bezbednosti) ima pravni okvir
i omogućava američkim preduzećima da se usklade sa evropskim zakonom, ali
nije usklađen s razvojem interneta.
Evropska komisija je predložila zemljama EU nova pravila kako se poboljšao
zakon iz 1998. godine, ali do sada nije ništa učinjeno. Vivijan Reding je
danas rekla da taj unutrašnji dogovor u EU neće biti postignut pre evropskih
izbora u maju.
Evropska komisija saopštila je krajem godine da SAD treba da ispune 13
zadataka pre leta 2014. godine kako bi taj sporazum bolje zaštitio lične
podatke evropskih građana, koje prikupljaju američke firme.
Glavni zadatak za SAD je da obezbedi pravo evropskim građanima da mogu da
pokrenu sudski postupak u SAD, ukoliko se tamo ne koriste kako treba njihovi
lični podaci. To pravo je priznato u EU za američke državljane.
|
|
Malta odbila poziv Evrope da obustavi prodaju pasoša |
| |
Vlada Malte odbacila je poziv evropskih poslanika da obustavi plan prodaje
malteških pasoša strancima, čime bi oni automatski imali pristup EU.
Evropski parlament je u četvrtak velikom većinom usvojio neobavezujuću
rezoluciju u kojoj od Malte traži da obustavi taj program, uz obrazloženje
da on "potkopava sam koncept evropskog državljanstva".
Premijer Malte Džozef Maskat rekao je na konferenciji za novinare da je
primljena k znanju pozicija Evrope, ali da će ta ostrvska mediteranska
zemlja nastaviti sa započetim planom.
Ona je već počela da prima zahteve, ali je Maskat odbio da kaže koliko ih je
Malta primila od kada je ove nedelje program stupio na snagu. Prema tom
programu, potrebno je da neko investira 1,15 miliona evra, a nije potrebno
da ima prebivalište na Malti. Maskat je rekao da će na taj način 1.800 ljudi
moći da dobije pasoše.
|
|
Drastičan pad poverenja u političare širom sveta |
| |
Poverenje u izabrane lidere naglo je opalo, pokazalo je globalno
istraživanje, a glavni razlozi su maratonska bitka za budžet u Vašingtonu
koja je SAD zamalo gurnula u bankrot, i anemični odgovor Evropske unije na
tamošnju dužničku krizu.
Uoči okupljanja političke i poslovne elite u Davosu, u Švajcarskoj, PR
kompanije Edelman je saopštila rezultate svog istraživanja koje je pokazalo
da samo 44 odsto fakultetski ozbrazovanih ljudi veruje vladama.
To je četiri procentna poena manje u odnosu na prošlu godinu, a koliko 2011.
godine, poverenje u političare iznosilo je 52 procentna poena.
Međutim, Edelmanov "barometar poverenja" za 2014. godinu ukazao je na nikad
veći jaz između onih koji veruju vladi i onih koji veruju poslovnim
krugovima. Taj jaz iznosi 14 procentnih poena, i najveći je od osnivanja "barometra"
2000. godine.
"Ovo je značajna evolucija na terenu poverenja u odnosu na 2009. godinu,
kada je biznis morao da se stupa u partnerski odnos sa vladom da bi povratio
poverenje", rekao je šef agencije, Ričard Edelman.
Po njegovim rečima, pad poverenja u vlade mogao bi da utiče na porast
podrške ekstremističkim političkim strankama, naročito na majskim izborima
za Evropski parlament.
U SAD se dogodio dramatičan pad poverenja od 16 procentnih poena, i ono sada
iznosi 37 odsto, što je Edelman pripisao mnogim faktorima među kojima su
ušančena borba oko budžeta u Kongresu, otkriće da je Nacionalna bezbednosna
agencija prisluškivala na sve strane, kao i katastrofalan početak rada sajta
za prijavljivanje za državni program zdravstvene zaštite koju je pokrenuo
predsednik Barak Obama.
Političari na vlasti nisu naročito od poverenja ni u Evropi.
U Francuskoj je, na primer, došlo do još nepoverenja nego u SAD usled
percepirane nesposobnosti vlade predsednika Fransoe Olanda da uredi
ekonomiju. Pad poverenja iznosi 17 procentnih poena, i ono sada iznosi samo
32 odsto.
Međutim, kako je ukazao Edelman, ni lideri poslovnog sveta ne treba previše
da se raduju.
Iako se ukupan nivo poverenja u biznismene drži na postojanih 58 odsto,
istraživanje je pokazalo da među osam grupa koje ono prati, samo je
nepoverenje u vladine zvaničnike veće nego u direktore kompanija.
I šefovi kompanija i političari na vlasti su dve grupe kojima ne veruje
većina ispitanika.
Najviše se, pak, veruje profesorima univerziteta, tehničkim ekspertima i
redovno zaposlenima.
Kako je pokazalo istraživanje, 84 odsto ispitanih veruje da poslovni svet
može da gura svoje sopstvene interese i da istovremeno radi u delatnostima
koje promovišu društvo u celini.
Edelman je, međutim, upozorio da poslovni svet ovo ne treba da shvata kao
priliku da za sebe traži jsos deregulacije tržišta - što je, po mnogima, i
izazvalo finansijsku krizu iz 2008. godine.
"To bi im bila ogromna greška u prosuđivanju", rekao je Edelman.
Zabrinutost u pogledu sposobnosti poslovnih subjekata da sami sebe regulušu,
obnovila se pošto je banci Morgan Čejs izrečena rekordna kazna od 13
milijardi dolara.
Došlo je takođe do najvećeg bankrota u istoriji Latinske Amerike što je
zadesilo kompaniju EBDž koja se bavi podmorskom eksploatacijom nafte.
Istraživanje je obavljeno oktobra i novembra 2013. preko interneta i u njemu
je učestvovalo 27.000 ljudi u 27 zemalja.
|
|
Uhapšen vatikanski monsinjor zbog pranja novca |
| |
Vatikanski monsinjor Nuncio Skarano, protiv koga se vodi proces
zbog tajnog prebacivanja 20 miliona evra iz Švajcarske u Italiju, uhapšen je u
utorak zbog navodnog pranja novca preko svojih računa u vatikanskoj banci.
Finansijska policija Salerna navela je da je Skarano prebacivao milione evra od
fiktivnih donacija ofšor kompanija preko svojih računa u Vatikanskom institutu
za verska pitanja.
Policija je precizirala da je zaplenila 6,5 miliona evra u nekretninama i novcu
na računima, uključujući Skaranov luksuzni stan u Salernu, opremljen skupocenim
slikama, keramičkim vazama i brojnim antikvitetima.
U okviru iste akcije kućni pritvor je određen lokalnom svešteniku, a jedan
opštinski radnik je suspendovan zbog umešanosti u pranje novca. Istragom su
obuhvaćene ukupno 52 osobe, precizirala je policija.
Skaranov advokat Silverio Sika rekao je da je njegov klijent "samo uzimao novac
od donatora za koje je mislio da se rukovode dobrom voljom" kako bi finansirali
dom za obolele od neizlečivih bolesti. On je ipak priznao da je Skarano koristio
taj novac kako bi otplatio hipoteku.
Ova istraga već je bila u toku kad je Skarano uhapšen u junu u Rimu zbog optužbi
za krijumčarenje novca.
I policija i advokat optuženog naveli su da je novac u oba slučaja (švercovanje
iz Švajcarske i pranje novca u Salernu) poticao od jedne od vodećih italijanskih
porodica koje se bave transportom, D'Amikos i njihovih ofšor kompanija.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
