Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
Minimalac se usklađuje sa inflacijom |
|
Kako
se najavljuje, posebno savetodavno telo razmatra mogućnosti da predloži
ontarijskoj provincijskoj vladi da minimalnu cenu rada uskladi sa inflacijom.
To bi značilo da bi, po prvi put u poslednje četiri godine, plata radnika sa
minimalnim zaradama mogla biti uvećana do vrednosti od skoro 11 dolara za
sat.
Postoje indicije da bi zarada čak mogla da se uveća retroaktivno od 2010.
godine, u skladu sa stopom inflacije od tada.
Premijerka Ketlin Vin smatra da je vezivanje za inflaciju veoma mudro, jer
bi u tom slučaju obe strane mogle znati šta ih očekuje.
|
Kanada i SAD razmenjuju podatke o svim putnicima |
|
Trenutno, pogranične službe Kanade i SAD-a prikupljaju i razmenjuju podatke
o državljanima trećih zemalja, osobama sa dozvolom boravka i radnom dozvolom,
turistima i stranim studentima, ali od ovog leta stupa na snagu novi program
o razmeni podataka o svim putnicima.
To znači da će razmena informacija biti proširena i na državljane Kanade i
SAD-a koji prelaze granicu između dve zemlje i da će podaci biti prosleđeni
federalnim ministarstvima.
Agencija za pogranične poslove potvrđuju da će se pri tom poštovati utvrđena
stroga pravila.
Po pitanju zaštite privatnosti ostaje, međutim, nejasno kako će se dobijene
informacije dalje koristiti i da li će ih federalna vlada upotrebiti za
kontrolu imigracije, državljanstva, zdravstva i poreskih prevara. Analitičar
za pitanja imigracione politike Ričard Karland smatra da će vlada, poput
Velikog brata, moći da kontroliše ko, kuda i kada putuje.
Ova kontrola posebno bi mogla biti nepovoljna za osobe koje žele da dobiju
dozvolu boravka ili državljanstvo u Kanadi.
Uslov koji treba da ispune za to je da u zemlji provedu određeni broj dana
ili godina tokom određenog perioda.
Mnogi takozvani ’fantomski imigranti’ su koristili putovanje preko SAD kao
način da izigraju sistem, pošto tamo nije beležen izlazak iz Kanade.
|
Zašto su kanadske provincije tako hladne? |
|
Zanimljivo je šta se na Guglu može pročitati kada se ukuca ime
neke kanadske provincije uz rečenicu „Zašto je ..... tako ...?“, pošto
pretraživač sam sugeriše nastavak, u skladu sa onim što se najčešće dopisuje.
Ispostavlja se tako da se za Ostrvo princa Edvarda javlja dilema zašto je
tako važno i zašto ima crveno zemljište, za Ontario je pitanje vezano za
prenaseljenost, vlagu i toplotu, za Njufaundlend i Labrador se vezuju
pridevi magloviti, hladan, irski i gojazan, dok Britanska Kolumbija asocira
na skupoću, zemljotrese i toplotu.
U stvari, hladnoća je primetna kod najvećeg broja provincija. Pored
Njufaundlenda i Labradora, tim pridevom su okarakterisani još i Nanavut,
Alberta (koja je uz to i bogata, konzervativna i vetrovita), Saskačuan (i
dosadan), Manitoba (i sjajna), i Kvebek (koji je uz to i korumpiran,
rasistički, francuski).
Za Jukon je asocijativan pojam slaba naseljenost, za Nju Brusvik
bilingvalnost, a za Novu Skotiju siromaštvo. Jedino ne postoji ništa što
karakteriše Severozapadne teritorije.
|
BLIC VESTI |
|
MONTREAL – Do sada je potvrđeno da je 17 osoba stradalo, a još
petnaest se vode kao nestali, u velikom požaru koji je 23. januara izbio u
domu za seniore u L’Isle-Verte, jugozapadno od Rimuskija. Pretraživanje
zgarišta otežavaju niske temperature, ali se strahuje da je nesreća odnela
32 života.
OTAVA – Zbog najnovijih nasilnih sukoba između policije i
demonstranata u Ukrajini, kanadska vlada je zabranila ulazak u zemlju
vodećim ukrajinskim zvaničnicima, saopštio je ministar za imigraciju i
državljanstvo Kris Aleksander. ’Kanada nastavlja da podržava narod Ukrajine
koji je hrabro i prkosno progovorio u ime slobode i demokratije’, rekao je
ministar Aleksander. Ministar inostranih poslova Džon Berd je upozorio
Ukrajinu da se situacija prati i da mogu da uslede nove sankcije.
OTAVA – Kabinet ministra za inostrane poslove Džona Berda obavestio
je komesara za službene jezike Grejema Frejzera da je sada sav ministrov
materijal za komunikaciju na oba jezika, francuskom i engleskom. Ministar
Berd je od maja 2011. godine, nakon što stupio na dužnost, imao posetnice
samo na engleskom jeziku, zbog čega je u prošlogodišnjem Frejzerovom
izveštaju upozoren na kršenje propisa.
KINGSTON – Sajmon Hesp, profesor sa Univerziteta Kvin, tvrdi da bi
bilo moguće da saobraćajnice budu bez udarnih rupa samo ukoliko bi asfalt
bio kvalitetniji, bez jeftinih aditiva i modifikatora. Saznanja do kojih je
on došao na osnovu nekoliko provera, koriste se već pet godina sa
izvanrednim rezultatima na ulicama Kongstona, a Hesp trenutno sarađuje i sa
Ministarstvom za saobraćaj u okviru programa za inovaciju infrastrukture
autoputeva.
VANKUVER – Na osnovu izračunavanja koliko je potrebno srednjih
godišnjih prihoda po domaćinstvu uložiti u kupovinu stambenog prostora,
Vankuver je na drugom mestu u svetu, sudeći po godišnjem izveštaju
Demografije. Ispred je jedino Hongkong, sa petnaest srednjih prihoda, dok je
za kupovinu doma u Vankuveru potrebno je deset, a podrazumeva se da je stan
dostupan ukoliko za njega treba izdvojiti tri srednje vrednosti porodičnih
prihoda.
OTAVA – Zvezdi ženskog hokejaškog reprezentativnog tima Hejli
Vikenhajser pripala je čast da nosi zastavu na ceremoniji otvaranja Zimskih
olimpijskih igara u Sočiju. Ona veruje da je neće pratiti maler i kao
barjaktar neće doneti neuspeh svojoj ekipi, kao što se dešavalo godinama
unazad, da upravo sportista izabran za barjaktara ne stigne do očekivanog
uspeha i medalje.
OTAVA – Najnovija anketa agencije Abakas dejta pokazuje da bi Džastin
Trudo bio bolji premijer nego lider NDP-a Tom Malker ili sadašnji premijer
Stiven Harper.
TORONTO – U anketi Medija tehnolodži monitora svaki sedmi učesnik,
najčešće iz starosne grupe 34 do 47 godina, nagovestio je da će prestati da
koristi TV servis koji trenutno gleda i preći na neki koji je jeftiniji,
besplatan ili onlajn.
VINIPEG – Policija u Vinipegu rešila je ovih dana slučaj pljačke iz
oktobra 2007. godine. Ženi, koja je pod pretnjom oružjem pljačkala jednu
bakalnicu, ispala je parcijalna proteza, dok je bežala sa otetim novcem.
Policija je sa proteze uzela uzorke DNK i ovih dana, kada je zbog drugog
krivičnog dela ženina DNK ušla u nacionalnu bazu podataka, ustanovljeno je
podudaranje.
TORONTO – Dvojica lekara, dr Dejvid Coutmen i dr Majkl Šenon,
napravili su izuzetan aparat, Aseptikšur, AsepticSure, koji uz pomoć
kombinacije ozona, pare i peroksida, dezinfikuje tako da praktično ubija sve
bakterije. Aparat je pogodan i toliko uspešan pri čišćenju soba da se u
njima bar šest meseci ne zapate bakterije.
OTAVA – Ministar finansija Džim Flaerti ne može da obeća da će
ovogodišnji budžet, koji će predstaviti 11. februara, biti izbalansiran, ali
kaže da će se iduće godine to sigurno dogoditi i to bez povećavanja poreza
ili smanjivanja transfera provincijama.
TORONTO – Posle upada hakera u bezbednosni sistem Targeta tokom
praznike, kompanija je ponudila godinu dana besplatnog kreditnog monitoringa
svojim potencijalno ugroženim potrošačima u Kanadi. Informacija o upadu u
sistem tiče se potrošača koji su pazarili u Targetovim prodavnicama u SAD-u
između 27. novembra i 15.decembra.
OTAVA - Čak Štal je podneo ostavku na mesto predsednika komiteta za
nadzor informativne službe, SIRK, zbog optužbi o neprimerenom lobiranju za
račun Nordern gejtvej pajplajns, Northern Gatenjay Pipelines, ali insistira
da nije radio ništa što se kosi sa propisima. Predstavnici Nove demokratije
smatraju da neko ko se nalazi na vladinom platnom spisku ne bi trebalo da
lobira za nekoga ko traži odobrenje vlade.
KALGARI – Kantri pevač Džordž Kenjon najavio je da će pokušati da
dobije nominaciju Konzervativne stranke za novu federalnu izbornu jedinicu
Bou River. Kako je naglasio, to nikako ne znači da će prestati da se bavi
muzikom, naprotiv, on planira da obilazi birače u svojoj izbornoj jedinici i
istovremeno da nastavi sa snimanjem materijala za novi album.
OTAVA – Netfliks je konačno ostvario profit u Kanadi, posle tri
godine prisustva na ovim prostorima. Procenjuje se da oni trenutno imaju oko
4,6 miliona korisnika, koji plaćaju ili isprobavaju ovaj servis.
OTAVA – Iako će se uspeh kanadskih sportista na predstojećim Zimskim
olimpijskim igrama po mnogima meriti ponajpre zlatnim medaljama u hokeju,
još veći broj ljudi, u formalnim i neformalnim anketama i razgovorima,
ističe da je najvažnije da tokom boravka u Sočiju ničija bezbednost ne bude
ugrožena.
TORONTO – Zvaničnici u Ontariju potvrdili su već četvrti slučaj
izuzetno zaraznog svinjskog virusa, koji je po SAD-u načinio veliku štetu po
oborima. Infekcija se manifestuje kroz epidemijski proliv. Prvi slučaj je
registrovan na farmi na jugozapadu provincije, gde je smrtnost prasića bila
skoro stoprocentna, ali tamo gde su zaražene uglavnom odrasle životinje,
pokazalo se da su one mnogo otpornije. Farmerima je ponuđena materijalna
pomoć, a zvaničnici ističu da virus nije opasan za zdravlje ljudi.
OTAVA – Na Parlament Hilu i u ovoj godini biće nastavljena debata da
li treba odobriti lek mifepriston, kojim se može izvršiti prekid trudnoće
starosti do devet nedelja. Pobornici odobravanja ovog leka smatraju da bi on
mnogo značio ženama u udaljenim i ruralnim naseljima kojima je često veoma
komplikovano da odu do lekara na prekid trudnoće. Lek se, inače, uspešno
koristi u 57 zemalja već više od dvadeset godina.
EDMONTON – Krajem septembra prošle godine ukraden je laptop sa ličnim
zdravstvenim podacima o oko 620 hiljada žitelja Alberte, saopštio je prošle
nedelje albertanski ministar zdravlja Fred Horn.
OTAVA – Sud je utvrdio da je jedna devojka iz Otave kriva po čak 30
tačaka optužnice podignute protiv nje u vezi sa navođenjem tinejdžerki na
prostituciju. Ona se, između ostalog, tereti za fizičko i verbalno nasilje i
pretnje, trgovinu ljudima, pljačku, proizvodnju i distribuciju dečje
pornografije, dok su njene dve saučesnice optužene za mnogo manji broj
krivičnih dela.
|
Svetski rekorder u 105. godini |
|
U Vinipegu su prošlog petka na prepunom bazenu Pan am oborena
dva svetska rekorda, a njihov vlasnik postao je Džaring Timerman.
Priča možda i ne bi bila za novine da novi rekorder na 50 metara leđno i 50
metara slobodnim stilom u februaru ne puni 105 godina.
U suštini, samim tim što je preplivao ove razdaljine Timerman je i postavio
svetske rekorde, ali i otvorio novu takmičarsku kategoriju, za osobe
starosti 105 – 109 godina, pošto do sada nije ni bilo prijavljenih iz te
starosne grupe. Do sada je najstarija starosna grupa u masters plivanju bila
od 100 – 104 godine.
Zanimljivo je da je Timerman počeo da se takmiči tek u svojoj 79. godini.
Trenira dva puta nedeljno i pored ova dva najnovija, on drži i četiri
svetska rekorda u kategoriji do 104 godine.
Iako priznaje da ga obaranje rekorda inspiriše i da u stvari zbog toga i
pliva, on ne veruje da će time baviti dovoljno dugo da otvori i sledeću
starosnu kategoriju.
|
Biberovi problemi se gomilaju |
|
Nakon još jednog u nizu incidenata u kojima je Džastin Biber učestvovao,
ovog puta hapšenja zbog vožnje u pijanom stanju, preko pedeset hiljada
Amerikanaca potpisalo je onlajn peticiju kojom traže da tinejdžerska muzička
zvezda bude deportovana u Kanadu. Peticiju je postavio Dž. M. iz Detroita,
navodeći da ’opasni, destruktivni narkoman Biber’ predstavlja pretnju po
bezbednost američkog naroda i izuzetno nepovoljno utiče na tamošnju omladinu.
Ukoliko broj potpisa na peticiji nadmaši sto hiljada, onda će administracija
morati da ponudi zvaničan odgovor.
Postoji i peticija da se Biberu dozvoli ostanak u SAD-u, ali to podržava
manje od hiljadu ljudi.
Ontarijska premijerka Ketlin Vin reagovala je kao roditelj povodom
najnovijih dešavanja u vezi sa Džastinom Biberom i problema koje je izazvao
nepriličnim ponašanjem. Vin ističe da je on samo mladić kome su potrebni
ljubav, pažnja i podrška, zato što je zbunjen svime što mu se izdešavalo u
poslednjih pet godina.
Biber već mesecima privlači negativnu pažnju medija i javnosti svojim
nezrelim ponašanjem, od lascivnih poruka, preko uništavanja hotelskih soba,
brze i nemarne vožnje, narkotika pronađenih u njegovom autobusu za turneju i
kod njegovih prijatelja, pa do svađa sa komšijama.
|
Deca moraju da izađu napolje i po najvećoj hladnoći |
|
Svima koji strahuju da bi deca mogla da nazebu ukoliko izađu napolje po ovom
izuzetno hladnom vremenu, torontski pedijatar dr Den Flanders poručuje da
aktivnost ima mnogo više prednosti nego mana.
Dr Flanders naglašava da nikako ne treba ’štititi’ decu i dozvoljavati im da
odmor provode u školi, umesto u školskom dvorištu.
Jedino o čemu treba voditi računa je da deca budu obučena u odgovarajuću
garderobu.
Osvrćući se na propis Školske uprave za oblast Toronta da učenici ne treba da
izlaze iz škole ukoliko je temperatura ispod -28 stepeni,kao što je bilo u
utorak, on kaže da je dobro poznato da su igra i pokret ključni za zdravlje dece
i njihov napredak, te da im ne treba to uskratiti čak ni na izuzetno niskim
temperaturama.
Dr Flanders ponavlja i da deca provode previše vremena ispred ekrana i u sedećem
položaju, te da im ne treba uskratiti to malo kretanja koje mogu imati tokom
školskih odmora.
Ovaj intervju, koji je dr Flanders dao za CBC Radio Metro morning, izazvao je
veoma burne i brojne komentare.
|
Zlatna svadba u porodici Smoljo |
|
Nena i Ilija Smoljo iz Toronta ovih dana proslavili su zlatnu svadbu, pola
veka otkako su se venčali. Upravo tako, jer za njih pola veka od venčanja nije i
pola veka zajedničkog života.
Njihova priča je i starinska i moderna. Starinska zato što su imali posrednika,
odnosno provodadžiju koji ih je povezao i naveo da počnu da se dopisuju, a
moderna zato što je sve ličilo na današnja upoznavanja preko interneta i ljubavi
i brakove koji se izrode iz toga.
Ilija Smoljo je bio tridesetogodišnjak, zreo za ženidbu, zaposlen kao
staklorezac u Torontu, kada je zamolio svog prijatelja Milana Mihaljicu da mu u
Beogradu pronađe devojku kojom bi mogao da se oženi. Uslov je bio da ona bude po
zanimanju frizerka, zato što je verovao da će sa tim zanimanjem moći odmah da se
zaposli kada dođe u Toronto.
Mihaljici je supruga preporučila Nenu, frizerku koja se brinula o njenoj frizuri,
i uskoro su krenula pisma na relaciji Beograd – Toronto. Već prve razmenjene
fotografije pomogle su Neni i Iliji da shvate da bi mogli da žive zajedno.
Venčanje je bilo pre tačno pedeset godina u Beogradu bez glamura, venčanice i
svadbenog veselja, preko ovlašćenog posrednika, pošto je mladoženja bio u
Torontu. Kada je u julu nevesta došla u Kanadu, započeli su njihovi zajednički
dani, za koje njihov sin Majls kaže da su bili i ostali ispunjeni radom,
uzajamnim poštovanjem i istinskom brigom jednog za drugoga.
Penzionerske dane provode uživajući u remiju, tenisu i volonterskom radu,
trenutno u toplim južnim krajevima, što su darovali jedno drugome za veliki
jubilej.
Zanimljivo je da je Toronto star o njima čak dva puta objavio članak, prvi put
jula 1964. godine, kada je mlada Nena doputovala kod svog supruga, a drugi put
ovih dana povodom njihove zlatne svadbe.
|
Put do stomaka ide preko šarenog papira |
|
I roditelji i vaspitači su na mukama kada deca neće da jedu, pa neretko
pribegavaju najrazličitijim metodama ne bi li ih privoleli da pojedu
pripremljeno. Ovim problemom bave se i stručnjaci sa univerziteta, a najnovija
je studija profesorke Šarlin Eliot, sa Univerziteta u Kalgariju.
Zaključak je, naime, da deca, uostalom kao i odrasli, više vole da pojedu hranu
primamljivog izgleda, odnosno pakovanja.
Profesorka Eliot je svoju studiju nadovezala na istraživanje koje su pre
nekoliko godina uradili američki naučnici i produbila saznanja do kojih su oni
došli. Ona ne samo da je hranu pakovala u običan beli papir i onaj sa znakom
Mekdonaldsa, već je deci davala mogućnost da izaberu i između Mekdonaldsovog i
Starbaksovog pakovanja, što deca tog uzrasta još uvek ne prepoznaju kao brend,
ali im deluje primamljivo, i u trećoj varijanti između Mekdonaldsovog i šarenog
pakovanja.
Bez obzira što je hrana u oba pakovanja bila potpuno ista, kao što se i
očekivalo, deca su mislila da je ukusnije ono što je u šarenijem pakovanju.
Očigledno je da nije bio bitan brend, već estetika, što je i potvrđeno u
izjednačenom rezultatu pri izjašnjavanju o hrani ponuđenoj u Mekdonalds i
Starbaks pakovanjima.
Profesorka Eliot, koja predsedava nacionalnim istraživačkim timom za marketing i
politiku hrane i dečje zdravlje, uatanovila je, dakle, da deci treba dati lepo
upakovanu hranu.
Ljudi koji su neposredno uključeni u brigu o deci pominju još jedan veoma bitan
faktor za uspešnost ishrane dece. Ističe se da je mališanima važno i da im hrana
koju jedu bude poznata, i da bi u slučaju biranja između poznatog i nepoznatog,
izabrali ono što znaju bez obzira na pakovanje.
|
|
Oglasavanje Marketing
|