|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Interpol proverava Nasera Orića |
| |
 Direkcija
za koordinaciju policijskih tela BiH dobila je zahtev od Interpola Beograd
za proveru Nesera Orića, zbog namere pravosudnih organa Srbije da za njim
raspisiše međunarodnu poternicu, javila je u sreduTelevizija BiH.
Kako navodi ta televizija, zahtev za proveru od Interpola Beograd stigao je
za pet osoba, među kojima su, pored bošnjačkog komadanta iz Srebrenice
Nasera Orića, i ratni načelnik policijske stanice u Srebrenici Hakija
Meholjić i još trojicom Bošnjaka. Oni se terete za ratni zločin nad Srbima u
Podrinju tokom 1992. godine
"Direkcija za koordinaciju policijskih tela BiH je putem Interpolovog
međunarodnog kanala za razmenu informacija primila zahtev od Interpola
Beograd u vezi sa proverom za pet osoba iz Bosne i Hercegovine, među kojim
se nalaze i osobe koje ste spomenuli u vašem dopisu, a radi, kako je
navedeno u zahtevu, raspisivanja međunarodne poternice za ratni zločin
protiv civilnog stanovništva", potvrdila je Direkcija.
Prema važećim procedurama, zahtev Interpola Beograd prosleđen je nadležnoj
agenciji za provođenje zakona u BiH na daljnje postupanje.
Tužilaštvo za ratne zločine je 4. avgusta 2011. godine, na osnovu krivične
prijave MUP-a Srbije, podnelo Višem sudu u Beogradu zahtev za sprovođenje
istrage protiv Nasera Orića i još četiri osobe osumnjičene za ratni zločin,
saopštilo je srpsko tužilaštvo.
Kako se navodi u saopštenju, zahtev je podnet zbog sumnje da su oni 12. jula
1992. godine počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u mestu
Zalazje, Donji Potočari, u opštini Srebrenica, na istoku BiH.
Naser Orić i drugi osumnjičeni terete se da su tom prilikom ubili devet
civila srpske nacionalnosti.
Rešenje o sprovođenju istrage doneto je 9. decembra 2011. godine.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević razgovarao je s Glavnim tužiocem
BiH Goranom Salihovićem o mogućnosti da se na osnovu Protokola o saradnji u
progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin
genocida, razmene informacije i dokazi u tom predmetu, iako je istraga
počela znatno pre potpisivanja Protokola.
|
|
U Skoplju počelo suđenje optuženima u aferi Špijun |
| |
U Vrhovnom sudu u Skoplju počeo je sudski proces protiv 19 osumnjičenih za
špijunažu, zločinačko udruživanje, odavanje državne tajne i ucenu, koji su
uhapšeni septembra 2013. godine u akciji makedonske policije "Špijun",
objavio je makedonski "Večer".
Prema optužnici koja je pročitana na prvom ročištu, kriminalnu grupu je
formirao prvooptuženi Marjan E. 2009. godine, koji je sa odavanjem državnih
tajni počeo još 2005. godine, nakon što je dobio otkaz u makedonskoj
Obaveštajnoj agenciji, gde je bio zaposlen.
Marjana E. optužnica tereti da je dobijao narudžbine od stranih obaveštajnih
službi, kojima je dostavljao podatke za koje su bili zainteresovani uz pomoć
mreže svojih saradnika koji su se nalazili u gotovo svim državnim
institucijama.
"Večer" navodi da su mađarska, grčka i ruska obaveštajna služba, za koje se
Marjan E. sumnjiči da je dostavljao podatke, odnose na makedonsku
obaveštajnu mrežu, posete i obuke stranih obaveštajnih službi Makedoniji,
detalje bezbednosnog stanja u Makedoniji i regionu, kao i islamske radikale
i vehabiste.
Prema optužnici koja je pročitana na prvom ročištu sudskog procesa u slučaju
"Špijun" najveći deo državnih tajni Marjan E. prenosio je preko službenog
telefona čije praćenje nije moguće niti da se prisluškuje a koji je
poslednje tri godine neprestano bio u funkciji.
"Večer" navodi da su imena i biografije stranih obaveštajaca i makedonskih
političara, vojnih lica i funkcionera, često prosleđivane klijentima Marjana
E., među kojima su mađarski obaveštajac sa šifrom "Petre" i grčki
obaveštajac sa šifrom "Lambe".
Prema optužnici deo osumnjičenih je sakupljene informacije upotrebljavao i
za ličnu korist budući da su kasnije lica o kojima su dobijali podatke preko
"krtice" u Državnom arhivu Makedonije, od ranijeg direktora Finansijske
policije Vane C. ili od saradnika iz makedonskog MUP-a, ucenjivali preko
novinara Zorana B. tako što su tražili novac da ih ne objave.
Najavljeno je da će sudski proces u aferi "Špijun" narednih nekoliko ročišta
biti zatvoren za javnost budući da će deo od optuženih iznositi svoju
odbranu koja sadrži poverljive informacije - državne, vojne i službene tajne.
Među osumnjičenima koji su uhapšeni u policijskoj akciji "Špijun" su i
dvojica zaposlenih u makedonskoj Obaveštajnoj agenciji, dvojica u Upravi za
borbu protiv kriminala, četvorica su raniji pripadnici makedonskog MUP-a,
dvojica generala makedonskog Ministarstva odbrane u penziji i jedno aktivno
vojno lice pri Ministarstvu odbrane.
Među uhapšenima je i šef Kabineta predsednika makedonskog Sobranja (Skupštine)
Marjan M. kao i Vane C., bivši direktor Agencije za sprečavanje pranja novca,
reditelj Boris D., kao i novinar Zoran B.
|
|
Čuvar konclogora godinama živi u Hrvatskoj |
| |
Nekadašnji čuvar više koncetracionih logora u Drugom svetskom ratu Jakob
Frank Denzinger (90) već godinama mirno živi u Osijeku, a hrvatsko
tužilaštvo ispituje da li je počinio ratni zločin, piše hrvatska štampa.
Njegovo ime nalazi se na nemačkom popisu 60-tak osoba koje je, prema
navodima Jutarnjeg lista, pre nekoliko meseci sastavilo nemačko Specijalno
tužilaštvo za istraživanje zločina nacional-socijalizma i o tome obavestilo
svetsku javnost.
Ti podaci su dostavljeni Hrvatskoj, ali ne i dokazi da je bio umešan u ratne
zločine. Prema pisanju lista, pouzdano se, međutim, zna da je Denzinger bio
deo nacističkog vojnog aparata koji je učestvovao u masovnim zločinima.
Rođen je 1924. godine u Čepinu kod Osijeka i bivši je pripadnik Njaffen
SS-a, oružanih jedinica Hitlerove Nacional-socijalističke partije, jedne od
njenih najkrvoločnijih jedinica - Totenkopfa (Mrtvačkih glava), navodi
zagrebački dnevnik.
Večernji list piše i da Nemačka i SAD već najmanje 20 godina znaju da
Denzinger živi u Hrvatskoj, nimalo ne krijući svoj identitet. Taj "Folksdojčer"
se kao osamnaestogodišnjak pridružio Hitlerovim vojnim jedinicama.
Državno tužilaštvo Hrvatske preispituje da li je on u vreme rata, dok je bio
čuvar u tvornicama smrti, počinio ratni zločin.
List navodi da su SAD još 1989. pokrenule sudski postupak za oduzimanje
državljanstva Denzingeru, poslovnom čoveku iz američke države Ohajo, pošto
su primili dokumente da je bio čuvar u više nacističkih logora.
U izveštaju iz 2006. o nacističkim saradnicima bilo je navedeno da je
Denzinger nalazi u Hrvatskoj, u koju je pobegao, preko Nemačke, čim je u SAD
podneta optužnica.
Svi osumnjičeni, pa i Denzinger, se sumnjiče za krivična dela pomaganja u
ubistvima kao čuvari u konclogoru Aušvic-Birkenau, ali da je za podizanje
optužnice, u skladu sa stavom Vrhovnog suda SR Nemačke iz 1969, potrebno
dokazati ličnu krivicu da bi bili osuđeni za pomaganje u ubistvima.
Istrage protiv čuvara krenule su novim smerom 2011, kad je i počela akcija "Poslednja
šansa", novi talas optužnica protiv nacističkih zločinaca.
Tada je, navodi zagrebački list, Središnja kancelarija za otkrivanje
nacističkih zločina promenila strategiju i uvela tezu po kojoj je svako ko
se našao na strani nacista u konclogorima, bez obzira na funkciju koju je
obavljao, učestvovao u mašineriji za masovno uništenje, pa mu se mora suditi
za pomaganje u ubistvima.
Sud u Minhenu tako je prihvatio njihovo obrazloženje, pa je 2011. osudio
čuvara iz logora Sobibor, Ukrajinca Ivana Demjanjuka, na pet godina zatvora
za pomaganje u više od 28.000 ubistava, podseća list.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Poslanici se ne mogu saslušavati zbog slučaja Sejdić-Finci |
| |
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić
izjavio je da poslanici ne mogu biti odgovorni zato što politički lideri
nisu postigli dogovor o sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava
u slučaju "Sejdić-Finci".
On je naveo da je "potpuno besmisleno" što Tužilaštvo BiH poziva poslanike u
parlamentu BiH za svedoke zbog nesprovođenja te presude.
"Na poslanike se ne može putem Tužilaštva izvršiti pritisak da izvrše
promenu Ustava, jer ono oko čega Tužilaštvo sprovodi istragu je, u stvari,
neusvajanje amandmana na Ustav BiH po odluci 'Sejdić-Finci'", kazao je
Radojičić novinarima u Banjaluci.
Poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u parlamentu BiH DušankA
Majkić je u svojstvu svedoka pozvana da u Tužilaštvu BiH da iskaz zbog toga
što BiH nije sprovela presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju 'Sejdić-Finci'.
Radojičić smatra da se na ovaj način vrši "pritisak na slobodnu volju
poslanika, koji moraju da brane interese Republike Srpske kada je reč o
ustavnim promenama".
"Oni brane interes Republike Srpske u ovom slučaju, te zbog toga niko ne sme
krivično da ih goni, niti prekršajno ili na bilo koji drugi način", poručio
je predsednik parlamenta RS.
Tužilaštvo BiH saslušava državne poslanike i ministre zbog nesprovođenja
odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci".
Ranije je najavljeno saslušanje 70 predstavnika vlasti.
Sprovođenje presude 'Sejdić-Finci' ključno je za dalji napredak BiH ka
evropskim integracijama.
Prema presudi Suda u Strazburu, BiH iz svog Ustava i Izbornog zakona mora da
izbaci odredbe koje predstavnicima nacionalnih manjina onemogućuju
kandidovanje na izborima za državno Predsedništvo i Dom naroda parlamenta
BiH.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Godišnjica ubistva Trebinjca Srđana Aleksića |
| |
U ponedeljak se navršelo 21 godina od ubistva Trebinjca Srđana Aleksića koga
su na smrt pretukli pripadnici Vojske Republike Srpske, jer je stao u
zaštitu sugrađanina Bošnjaka.
Srđan Aleksić se 21. januara 1993. usprotivio grupi srpskih vojnika koji su
maltretirali i tukli njegovog sugrađanina Alena Glavovića.
On je priskočio Glavoviću u pomoć, nakon čega su vojnici nasrnuli na njega i
pretukli ga kundacima. Od zadobijenih povreda pao je u komu, a 27. januara
je preminuo.
Jedan od četvorice napadača poginuo je na ratištu, dok su ostala trojica
osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora.
Srđanu Aleksiću su posthumno dodeljena mnoga priznanja. Njegovo ime nosi
jedna ulica u Sarajevu, dobio je ulicu u Beogradu, a po njemu je nazvan i
prolaz u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu, gde je postavljana spomen ploča.
Alen Glavović je preživeo rat i danas živi u Švedskoj, sa suprugom i dvoje
dece.
|
|
Dodik nije u sukobu interesa |
| |
Ustavni sud Republike Srpske u sredu je utvrdio da predsednik
Republike Srpske (RS) Milorad Dodik nije u sukobu intresa zato što istovremeno
obavlja funkciju predsednika Republike i predsednika Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD).
Ustavni sud je odbacio inicijativu Dragana Jovića za pokretanje postupka za
ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta SNSD, konstatujući da u pravnom poretku
RS ne postoji propis koji zabranjuje da predsednik stranke, u ovom slučaju
Milorad Dodik, može istovremeno obavljati i funkciju predsednika Republike.
"Ustavni sud RS je odluku obrazložio činjenicom da u pravnom sistemu RS ne
postoji propis koji nalaže obavezu statutarnog normiranja nespojivosti funkcije
predsednika stranke sa funkcijom predsednika Republike", rekao je novinarima
predsednik Ustavnog suda RS Džerad Selman.
On je dodao da je Ustavni sud ocenio i da odsustvo normiranja ne može biti
predmet ustavno-sudske kontrole.
"Nepostojeća odredba nema primenu na pravne i druge odnose i kao takva ne može
biti ni uklonjena iz pravnog poretka na osnovu odluke Suda", kazao je on.
Ustavni sud je takođe konstatovao da nije u njegovoj nadležnosti da odlučuje o
ustavnosti i zakonitost opštih akata sa stanovišta da li je njegov donosilac
propustio da nešto uredi tim opštim aktom. Selman je još naveo da se sukobom
interesa političara bavi nadležna komisija koja se bavi tim pitanjem.
Ekonomista Dragan Jović je još septembra 2012. godine podneo inicijativu za
ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta SNSD, navodeći da "nije u skladu sa
Ustavom da predsednik RS, koji je Ustavom obavezan da predstavlja Republiku
Srpsku, u isto vreme zastupa stranku".
Po Statutu, predsednik SNSD predstavlja, zastupa i sprovodi politiku te stranke.
"Ako je predsednik Republike istovremeno predsednik političke stranke on ne može
izražavati političko jedinstvo Republike, čime krši Amandman 33 na Ustav RS",
pisalo je u obrazloženju inicijative.
Obraćajući se Ustavnom sudu RS, Jović je naveo da očekuje da sudije "zanemare
činjenicu da je većinu njih za sudije predložio upravo predsednik RS" i da "donesu
pravnu, a ne političku odluku".
|
|
Premijer oštro kritikovao Katoličku crkvu |
| |
U hrvatskom Saboru u ponedeljak je, u prisustvu državnog vrha, obeležen Dan
sećanja na žrtve Holokausta, a premijer Zoran Milanović oštro je kritikovao
Katoličku crkvu u Hrvatskoj što nije bila predstavljena na visokom nivou.
"Bilo bi mi drago da je Katolička crkva zastupljena na istom nivou kao i druge (verske)
zajednice. Očito za to treba još vremena", rekao je Milanović na obeležavanju
Dana sećanja kojem su prisustvovali najviši predstavnici države, ali i verskih
zajednica u Hrvatskoj, među kojima i Srpske pravoslavne crkve.
Katoličku crkvu predstavljao je moderator Nadbiskupskog duhovnog stola Neđeljko
Pintarić. On je u izjavi novinarima rekao da je neprimereno prozivanje Katoličke
crkve i objasnio da nadbiskup zagrebački Josip Bozanić i biskupi nisu mogli da
dođu zbog učešća na sednici Hrvatske biskupske konferencije.
Premijer Zoran Milanović istakao je u govoru povodom Dana sećanja da je
Holokaust najgora stvar u istoriji čovečanstva i dodao da do aprila 1941. i
osnivanja Nezavisne Države Hrvatske u Evropi nije bilo koncentracionih logora ni
masovnih egzekucija po osnovi vere i porekla.
"To se u tom aprilu menja osnivanjem Nezavisne Države Hrvatske koja je u
nekoliko sedmica krenula s masovnim ubistvima ljudi druge vere i nacije. Prvo
Srba, a odmah nakon toga i Jevreja", naglasio je premijer i podsetio da su
protiv toga ustale najpre desetine, a potom i stotine hiljada Hrvata.
Premijer se osvrnuo i na zločine iz osvete posle Drugog svetskog rata.
"Dogodila se osveta, a pre te osvete dogodio se masovno ubistvo zatvorenika koji
su samo hteli pobeći na slobodu iz (ustaškog koncentracionog logora) Jasenovca.
Ni to ne opravdava osvetu koja se dogodila mesec kasnije", istakao je hrvatski
premijer.
Predsednik Sabora Josip Leko podsetio je na Jasenovac koji, naglasio je,
predstalja najtamniju i najnehumaniju stranicu u hrvatskoj prošlosti.
"Ne ponovilo se - verujmo u snagu čoveka, i opomenu istorije", poručio je Leko.
Komemoraciji u Saboru prisustvovao je i predsednik Ivo Josipović koji je
novinarima rekao da na Dan sećanja na holokaust svi moraju da preispitaju svoju
savest. Dodao je da to treba da učini i Hrvatska i osudi zločine u Drugom
svetskom ratu, posebno u logoru Jasenovac.
Povodom Dana sećanja na Trgu žrtava fašizma u centru Zagreba postavljena je
instalacija "K19" umetnika Zlatka Kopljara ispred koje građani postavljaju
kamenčić ili cveće. To je skup spomeničkih konstrukcija od opeke koje su
logoraši napravili u jasenovačkom logoru. Kamenčić je postavio i proslavljeni
producent Branko Lustig, koji je kao dete bio zatvoren u Aušvicu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
