|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Glasanje i u inostranstvu |
| |
 Ministarstvo
pravde i državne uprave Republike Srbije izdaje Obaveštenje za upis u
Birački spisak podataka o tome da će birač glasati u inostranstvu. Molimo
građane Srbije koji žele da glasaju u inostranstvu da svoje podatke lično
dostave do 17. februara 2014. diplomatsko – konzularnim predstavništvima
Republike Srbije u svetu.
Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko
diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike
Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja
jedinstvenog biračkog spiska (22. februara 2014. godine), podneti zahtev da
se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima
za narodne poslanike glasati u inostranstvu.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač
glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime
i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu,
odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini,
odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati
na predstojećim izborima.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev
za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u
inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi
po mestu prebivališta birača u zemlji.
Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema
mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački
spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu
prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog
spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može
upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u
jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije
upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis
podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno
sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u
jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će
birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom
predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj
opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca
zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog
od njegovih roditelja.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu
preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti
opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji
zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u
jedinstveni birački spisak.
Uvid u
jedinstveni birački spisak može se izvršiti
i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva pravde i
državne uprave–
www.mpravde.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju
građana.
Zakonski osnov za glasanje u inostranstvu
Saglasno članu 6. stav 2. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni
glasnik RS“ br.104/09 i 99/11) birač koji ima boravište u inostranstvu
upisuje se u birački spisak prema poseldnjem prebivalištu pre odlaska u
inostranstvo, odnosno poseldnjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja,
s tim što se u birački spisak upisuju i podaci o njegovom boravištu u
inostranstvu. Upis podataka da će birač na predstojećim izborima glasati
prema mestu boravišta u inostranstvu vrši se počev od dana posle
raspisivanja izbora, a najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog
spiska.
Nakon održanih izbora podaci iz člana 7. stav 3. navedenog zakona brišu se
po službenoj dužnosti iz biračkog spiska u roku od 30 dana od održanih
izbora.
Sarlasno članu 16. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dan posle
raspisivanja izbora, diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije
obaveštavaju birače koji imaju boravište u inostranstvu da preko
diplomatsko-konzularnih predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet
dana pre dana zaključenja biračkog spiska, podneti zahtev da se u birački
spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.
Minisrarstvo nadležno za poslove uprave u obavezi je da odmah po
raspisivanju izbora tu činjenicu objavi na sajtu ministarstva.
|
|
Nikolić raspisao izbore u Srbiji |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u sredu potpisao ukaz o raspuštanju
Skupštine Srbije i raspisao vanredne izbore za 16. mart 2014. godine.
"Vlada je želela da proveri svoj legitimitet. Mislim da su to želele i
opozicione stranke. Mislim da su se stekli uslovi za fer, slobodne i
demokratske izbore", rekao je Nikolić.
Predsednik je ocenio da je u prethodne dve godine Srbija doživela "ogromne
promene na bolje", i da zasluga za to pripada pre svega Vladi Srbije, ali je
ukazao da državu čekaju teške i bolne reforme i ispunjavanje uslova za
članstvo u Evropskoj uniji.
"Mi to očekujemo u mnogo boljoj atmosferi nego pre dve godine. U Srbiji
mnogi koji se politikom bave, o bitnim zadacima razmišljaju veoma slično, i
mislim da će to pokazati i predstojeća kampanja", kazao je predsednik Srbije.
Nikolić je kazao da će nakon izbora Srbija dobiti vladu s mnogo više
energije, volje i entuzijazma, rasterećenu od problema koje je je sadašnja
vlada rešila, ali i opterećenu problemima do kojih ova vlada nije dosegla.
On je izjavio da očekuje "fer i demokratsku kampanju", bez favorizovanja
bilo kojeg učesnika izbora. "Mesec i po ćemo iskoristiti da vidimo ko šta
nudi, kolika je čija popularnost - ne za svađu, nego za novo pomirenje, novo
okupljanje", rekao je Nikolić.
Parlamentarni izbori 16. marta biće deseti od uspostavljanja višestranačkog
sistema u Srbiji 1990. godine.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da je predsednik svih građana
ali da mu sve stranke nisu jednake i da će na predstojećim izborima 16.
marta navijati da pobedi Srpska napredna stranka (SNS).
"Ja ću naravno navijati da pobedi SNS zato što sam bio njen kandidat na
predsedničkim izborima i zato što mislim da je to ona snaga, odlučujuća
snaga koja je državi i društvu nedostajala, na vreme formirana, na vreme
sazrela, na vreme utvrdila svoju politiku i počela da je ostvaruje", rekao
je Nikolić za Radio-televiziju Srbije.
On je naveo da nije potreban aktivno u kampanji bilo kome ali da kao i svaki
građanin Srbije ne može da bude neutralan u odnosu na učesnike izbora ili na
rezultate izbora.
"Zaista sam predsednik svih građana, svi su mi jednaki, ali nisu mi jednake
sve političke stranke. Ne želim nikome na izborima da bude neutralan i da ga
baš ne interesuje ko će da pobedi pošto time svoju sudbinu stavljate u ruke
drugoga i sebe lišavate prava četiri godine unapred da kažete 'Ne može ovako'.
Svako ima pravo da vas pita 'A zašto se nisi borio da se ostvari ono što ti
misliš da treba da bude?", naveo je Nikolić.
On je kazao da nije odlučio da bude izbora, nego da je to odlučila Vlada
Srbije i dodao da je samo ispunio svoju obavezu i iskoristio pravo da
raspusti skupštinu i raspiše izbore.
Nikolić je rekao da je Vlada Srbije obavila veliki posao i uvela Srbiju u
pregovore sa EU ali da je postalo jasno da u sadašnjem sastavu više ne može.
"Postalo mi je jasno da premijer više nije onaj koji vodi ceo orkestar nego
se formiraju manji orkestri, svako svira svoju deonicu, potom su i neki
ministri izašli iz orekestra i počeo je da se ruši koncept", naveo je
Nikolić.
Nikolić veruje da će "nova vlada, ko god da bude koalicioni partner SNS-u,
imati barem 150 poslanika" u parlamentu uz ocenu da sa "tim brojem već nešto
može da se uradi".
Nikolić je naveo i da je Aleksandru Vučiću rekao da je vreme da preuzme
odgovornost i kao premijer.
"Prirodno je da on zatraži mandat i zasnuje vladu", ocenio je Nikolić.
Predsednik Srbije rekao je da mu je želja da se proveri i volja birača u
Vojvodini.
Nikolić je najavio da će, možda, prvi put posle godinu i po dana, posetiti
Srpsku naprednu stranku, ali da neće učestvovati u predizbornoj kampanji.
Prema njegovim rečima sa ministrom privrede Sašom Radulovićem koji je podneo
ostavku, postojali su problemi, pošto je od firmi, poput Mišelina, saznao da
on ne želi da se potpiše već dogovoreni ugovor od 215 miliona evra.
Nikolić je rekao da je zbog takvih stvari morao da reaguje i pita Aleksandra
Vučića ili ministra lično, o čemu se radi.
Povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid, Nikolić je kazao da je
Srbija zatočenik loše političke klime u Hrvatskoj i da se možda sadašnji
najbolji predsednik Hrvatske i Vlada Hrvatske za odnose sa Srbijom ne
usuđuju da povuku tu tužbu nego postavljaju nove uslove Srbiji.
"Ko da mi nismo mogli da im postavimo 15 uslova", kazao je Nikolić i naveo
da Srbija i Hrvatska razvijaju najbolje odnose, a tuže se pred Međunarodnim
sudom pravde.
Goovreći o odnosima sa Crnom Gorom, Nikolić je kazao da se srski narod
nikada nije složio sa otcepljenjem Crne Gore ali da je to realnost i istakao
da srpski narod mora da postoji u Ustavu Crne Gore.
Govoreći o diplomatiji, Nikolić je ispričao anegdotu da ga je na jednom
susretu predsednik jedne afričke zemlje upitao da li je on Tito, on je
odgovorio: "Nisam, ali trudiću se".
|
|
KAKO TO VIDE DRUGI...
Pitanje da li će nova vlada slušati Rusiju ili SAD |
| |
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji Srpska napredna stranka (SNS)
može preuzeti svu vlast u zemlji, a pitanje je da li će nova vlada u Srbiji
slušati mišljenje Moskve više nego mišljenje Berlina ili Vašingtona, piše
politikolog Oleg Bondarenko.
U autorskom članku Bondarenka, koji objavljuje moskovski dnevnik Izvestija,
navodi se da je bez obzira na ekonomsku krizu, popularnost srpske vlasti u
celini i dalje veoma visoka. Na to utiču višegodišnji umor od prethodne
vlasti Demokratske stranke i "stara očekivanja dolaska na vlast srpskih
patriota", ocenjuje autor i dodaje da je naprednjacima u savezu sa
socijalistima obezbeđena "potpuna podrška stanovništva, šta god da rade"
Bondarenko dodaje da Socijalistička partija Srbije ne može da se pohvali
tako visokim rejtingom, ali da sa druge strane, predsednik Tomislav Nikolić
bez saveznika ne može da održi vlast u zemlji.
"Nikolić je danas garant povratka Rusije na Balkan. Upravo po njegovoj
inicijativi u vreme bombardovanja, Jugoslavija je zatražila ulazak u Savez
Rusije i Belorusije. Danas Nikolić može ući u istoriju kao predsednik uz
kojeg je Srbija konačno ostvarila svoju daleku maštu - da izgradi strateške
odnose sa Rusijom", piše Bondarenko.
On navodi, ne pozivajući se na izvore, da se za to zalaže 68 odsto građana
Srbije, dok je za ulazak u EU "svega" 52 odsto.
Autor podseća da je krajem novembra "bez obzira na otpor grupe prozapadnih
snaga u vladi", Gasprom počeo izgradnju srpskog dela Južnog toka, a da ove
godine Ruske železnice treba da počnu rekonstrukciju srpske železnice. On
dodaje i da Ruska agencija za atomsku energiju ima veliki interes za
investiranje u Srbiju.
"Sve je to moguće ostvariti ako u zemlji bude povoljna investiciona klima i
politička stabilnost", ocenjuje politikolog.
"Srbija, naravno, nije Ukrajina i Tomislav Nikolić nije Viktor Janukovič,
zato verovatno neće želeti da ponovi pogrešan put ukajinskog lidera, koji
teži da na račun Rusije uđe u Evropu", zaključuje Bondarenko, koji je
zamenik generalnog direktora Instituta za međunarodne integracije.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Pregovori o članstvu Srbije u EU najmanje osam godina |
| |
Predsednik Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom Eduard Kukan
izjavio je da će, prema njegovoj proceni, pregovori o članstvu Srbije u EU
trajati najmanje osam godina.
"Neki srpski političari imaju veliki entuzijazam kada je reč o brzini kojom
zemlja može da ide ka EU. To je lepo, ali mora da se bude veoma realan",
kazao je Kukan za "Večernje novosti".
Premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić
ranije su najavili da je njihov cilj ulazak Srbije u EU do 2020. godine.
Kukan je ocenio da se "čuda ponekad događaju, ali ne uvek" i istakao da je
prolazak kroz svih 35 poglavlja u pregovorima "veoma spor administrativni
proces".
On je dodao da nije neophodno da Srbija prihvati "sve što joj se prvo ponudi"
tokom pregovora o pridruživanju, i da je važno imati jak pregovarački tim.
|
|
Oko milijardu i 146 miliona dinara za parlamentarne izbore |
| |
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji koštaće oko milijardu i 146 miliona
dinara, procenila je danas Republička izborna komisija (RIK).
Ta cifra utvrđena je na osnovu procene da će se za učešće na izborima
prijaviti 20 izbornih lista, da će biti isti broj biračkih mesta i približno
isti broj birača, rekao je predsednik RIK Dejan Đurđević.
Vlada Srbije će se sutra odlučiti da li će odobriti sredstva za izbore, a,
kako je rekao Đurđević, to je manje novca u odnosu na 2012. godinu, kada su
održani i predsednički izbori.
RIK će od ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo Aleksandra Vulina
zatražiti pomoć u sprovođenju izbora i organizaciji glasanja na Kosovu.
Na sednici RIK odlučeno je da će u štampariji Službenog glasnika biti
štampani izborni materijal i glasački listići u svetlo plavoj, a kontrolni u
ljubičastoj boji.
|
|
Hronologija parlamentarnih izbora |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić raspisao je u sredu vanredne
parlamentarne izbore za 16. mart.
Tog dana će biti održani i lokalni izbori u Beogradu, Pećincima, Negotinu,
Boru i Aranđelovacu.
To su deseti parlamentarni izbori od obnove višestranačja u Srbiji, a šesti
od demokratskih promena 2000. godine.
Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji od 2000. godine.
2000. godina - 23. decembar
- Prevremeni parlamentarni izbori raspisani su u skladu sa sporazumom koji
su 16. oktobra potpisali SPS, Demokratska opozicija Srbije (DOS) i SPO.
Na izborima je učestvovalo osam stranaka i koalicija.
Od upisanih 6.493.672 birača na izbore je izašlo 3.748.623 ili 57,72 odsto.
Nevažećih glasačkih listića je bilo 89.738.
Izbore su pratili strani i domaći posmatrači: OEBS, Savet Evrope (SE), CeSID
i Centar za demokratsku tranziciju u Podgorici.
SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika
DOS - 2.402.387 (64,8 odsto) glasova - 176 poslanika SPS - 515.845 (13,76) -
37 poslanika SRS - 322.333 (8,59) - 23 poslanika SSJ - 199.847 (5,33) - 14
poslanika
2003. godina - 28. decembar
- Na izborima je učestvovalo 12 partija, šest koalicija i jedna grupa
građana.
Od upisanih 6.511.450 birača, glasalo je 3.825.471 ili 58,75 odsto građana.
Glasalo se na 8.589 biračkih mesta u Srbiji i 247 na Kosovu. Nevažećih
listića je bilo 49.755 ili 1,3 odsto.
Izbore je pratilo više od 160 posmatrača OEBS, CeSID, misije EU, Britanskog
i Helsinškog odbora za ljudska prava.
SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika
SRS - 1.056.256 (27,61 odsto) glasova - 82 poslanika DSS - 678.031 (17,72) -
53 poslanika DS - 481.294 (12,58) - 37 poslanika G17 PLUS - 438.422 (11,46)
- 34 poslanika SPO-NS - 293.082 (7,66) - 22 poslanika SPS - 291.341 (7,61) -
22 poslanika
2007. godina - 21. januar
- Na izborima je učestvovalo 20 izbornih lista i koalicija, među kojima i
šest manjinskih.
Od upisanih 6.653.851 birača glasalo je 4.033.586 ili 60,62 odsto. Nevažećih
listića je bilo 65.405 ili 1,62 odsto.
Izbore je pratilo oko 50 posmatrača Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i
OEBS-a, 111 stranih posmatrača, kao i aktivisti CeSID-a iz Beograda.
SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika
SRS - 1.152.105 (28,59 odsto) glasova - 81 poslanik DS - 915.014 (22,71) -
64 poslanika DSS-NS - 666.889 (16,55) - 47 poslanika G17 plus - 274.874
(6,82) - 19 poslanika SPS - 227.304 (5,64) - 16 poslanika LDP-GSS-SDU-LSV -
214.028 (5,31) - 15 poslanika SVM - 52.458 (1,3) - tri poslanika Lista za
Sandžak - 33.819 (0,84) - dva poslanika Unija Roma Srbije - 16.995 (0,42) -
jedan poslanik Koalicija Albanaca Preševske doline - 16.972 (0,42) - jedan
poslanik Romska partija - 14.568 (0,36) - jedan poslanik.
2008. godina - 11. maj
- Na izborima je učestvovalo 22 izborne liste stranaka i koalicija, među
kojima je bilo 10 manjinskih.
Od upisanih 6.749.688 birača glasalo je 4.141.176, odnosno 61,35 odsto
birača. Nevažećih listića je bilo 89.940.
Izbore je pratilo blizu 90 posmatrača uključujući 30 kratkoročnih posmatrača
iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, 24 posmatrača iz Parlametarne
skupštine OEBS-a i 35 dugoročnih posmatrača ODIHR.
SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika
ZES - 1.590.200 (38,4 odsto) glasova - 102 poslanika LDP - 216.902 (5,24
odsto) - 13 poslanika DSS - Nova Srbija 480.987 (11.61 odsto) - 30 poslanika
SRS - 1.219.436 (29,45 odsto) - 78 poslanika SPS-PUPS-JS - 313.896 (7,58
odsto) - 20 poslanika Bošnjačka lista za evropski Sandžak Dr Sulejman
Ugljanin - 38.148 (0,92 odsto) - dva poslanika Mađarska koalicija Ištvan
Pastor - 74.874 (1,81 odsto) - 4 poslanika Koalicija Albanaca Preševske
doline - 16.801 (0,41 odsto) - 1 poslanik.
2012. godina - 6. maj
- Na izborima je učestvovalo 18 izbornih lista stranaka i koalicija. To su
bili redovni parlamentarni. Istovremeno su održani i izbori za predsednika
Srbije kao i lokalni i pokrajinski izbori.
Od upisanih 6.770,013 birača glasalo je 3.911.136 birača, odnosno 57,77
odsto. Nevažećih listića je bilo 170.995, odnosno 4,7 odsto.
SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika
SNS - 940.659 (24,04 odsto) - 73 poslanika DS - 863.294 (22,11 odsto) - 67
poslanika SPS - 567.689 (14,53) - 44 poslanika DSS - 273.532 (6,99) - 21
poslanik LDP - 255.546 (6,53) - 19 posanika URS - 215.666 (5,51) - 16
poslanika SVM - 68.323 (1,75) - 5 poslanika Stranka demokratske akcije
Sandžak - dr Sulejman Ugljanin - 27.708 (0,71) - 2 poslanika Svi zajedno -
BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slovačka stranka Emir Elfić - 24.993 (0,64) - 1
poslanik Nijedan od ponuđenih odgovora - 22.905 (0,59) - 1 mandat Koalicija
Albanaca Preševske doline - 13.384 (0,34) 1 mandat
|
|
Karađorđević predao zahtev za povraćaj imovine |
| |
Princ Vladimir Karađorđević, u ime svih naslednika porodice
Karadorđević, predao je u utorak u pošti u Beogradu zahtev za povraćaj
imovine u Srbiji koja je ostala posle kralja Aleksandra.
Vladimir Karađorđević je rekao novinarima da je predao zahtev u ime svih
naslednika tri sina kralja Aleksandra - Petra, Tomislava i Andreja, a kako
je naveo, naslednika ima desetak, među kojima su Katarina, Nikola, Đorđe,
Mihajlo, Linda, Tatjana i Dimitrije.
Princ Vladimir nije mogao da precizira šta se sve nalazi u zahtevima, ali je
istakao da u arhivama iz 1938. postoje podaci šta su Karadorđevići
posedovali u Srbiji.
Na pitanje novinara da li se u zahtevima nalaze Beli i Stari dvor, s obzirom
da su zaštićeni zakonom o zaštiti spomenika kulture, Vladimir je naveo da se
nalaze, ali da će zakon odlučiti hoće li to i da dobiju.
Što se tiče Zadužbine na Oplencu, prema njegovim rečima, ona ne pripada
Karađorđevićima i na Zadužbini je da odluči o pitanju vlasništva.
Na pitanje da li se traži i nekretnina koja je ostala posle kraljice Marije
u Aberdarevoj 1, bez obzira što ona još nije rehabilitovana, Vladimir
Karađorđević je naveo da je u zahtev uključena i sva imovina kraljice Marije
i kralja Aleksandra koju su imali u Srbiji.
Prema njegovim rečima, veoma je teško reći šta su sve Karađorđevići
posedovali u Srbiji, jer ne mogu da traže pravo na lovišta ili na korišćenje
rudnika koje su nekada imali.
U ostavinskom rešenju iz 1938. nije navedena ni pokretna imovina, umetničke
slike, skulpture i stilski nameštaj, a kako je rečeno u poslednje četiri
godine sastavljen je spisak pokretne imovine, iako je "teško nabrojati
veliki broj stvari koje su im oduzete".
Na pitanje da li očekuje drugačiji tretman Agencije za restituciju s obzirom
da se radi o kraljevskoj porodici, Vladimir Karađorđević je naveo da ne
očekuje, jer je predao zahtev "kao i svaki drugi građanin u želji da samo
povrati svoju imovinu".
Princ Vladimir Karađorđević živi na relaciji London, Nemačka, Srbija, a kako
je naveo, radi u oblasti Informacionih tehnologija (IT) i ima konsalting
firmu. On je sin najmlađeg sina kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića,
Andreja.
Kako je ranije rečeno, posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934,
ostala je imovina u Beogradu - Dvorac u Bulevaru kneza Aleksandra
Karađorđevića, sa dvorištem od skoro 14 hektara, pet šuma na Dedinju, sa
crkvom uz Stari dvor, i Belim dvorom.
Kralj je u Beogradu imao i kuće u - Ulici patrijarha Dimitrija 52, u Ulici
kralja Aleksandra 24, u Krunskoj 7 i u Sarajevskoj 37.
Svu imovinu dinastije Karađorđevića posle Drugog svetskog rata oduzela je
nova komunistička vlast, istovremeno kada im je oduzeto i državljanstvo,
ukazom od 2. avgusta 1947. godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
