|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Špijuniranje i preko igrica |
| |
 Prema
novootrkivenim dokumentima bivšeg saradnika američke Nacionalne agencije za
bezbednost (NSA) Evarda Snoudena, obaveštajne agencije mogu da izvlače
podatke o korisnicima sa mnoštva aplikacija instaliranih na pametnim
telefonima širom sveta.
Kako su juče objavili listovi Njujork tajms, Gardijan i vebsajt ProPublica,
Snoudenovi dokumenti ukazuju da aplikacije za mape, igrice i društveno
povezivanje instalirane na oko milijardu pametnih telefona širom sveta mogu
da pruže ogromne količine ličnih podataka za američku i britansku
obaveštajnu agenciju, uključujući informacije o mestu gde se korisnik nalazi,
njegovu političku pripadnost ili seksualnu orijentaciju.
Ne zna se tačno obim tog programa nadzora, ali prema izveštajima američka i
britanska obaveštajne agencije mogu lako da dođu do podataka koji se nalaze
u aplikacijama kao što su igrica Angry Birds ili Gugl mape.
Taj zajednički program nadzora znači da svako ko koristi aplikaciju Gugl
mape na pametnom telefonu podržava sistem britanske obaveštajne službe (GCHLj),
navodi se u dokumentu te službe iz 2008. godine.
Američka agencija NSA nije direktno komentarisala izveštaj, ali je navela u
saopštenju da komunikacije osoba koje nisu "validni obaveštajni ciljevi"
nisu od interesa za tu agenciju.
"Svaka implikacija da je NSA pri sakupljanju stranih obaveštajnih podataka
usmerena na komunikacije običnih Amerikanaca na pametnim telefonima ili
društveni medijima nije tačna", navodi se u sapštenju NSA.
U saopštenju se dodaje da je NSA ovlašćena po zakonu da sakuplja validne
strane obaveštajne podatke bez obzira na sredstva koje koriste "mete".
Britanska obaveštajna služba GCHLj je navela da ne komentariše obaveštajna
pitanja, ali da je njena aktivnost "dozvoljena, potrebna i srazmerna".
Interesovanje obaveštajnih agencija za mobilne telefone i mreže na kojima
rade dokumentovano je u više ranijih izveštaja koje je otkrio Snouden, ali
fokusiranje na aplikacije pokazuje kako naizgled bezazleni programi mogu da
budu pretvoreni u instrumente špijuniranja, navodi agencija AP.
Jedan od najupečatljivijih primera je igrica Angry Birds koja je skinuta na
mobilne telefone 1,7 milijardu puta širom sveta. Prema navodima Tajmsa jedan
britanski obaveštajni izveštaj iz 2012. pokazuje kako da se izvuku
informacije korisnika igrice Angry Brirds iz telefona sa android operativnim
sistemom.
Drugi dokument koji je objavila NSA, pokazuje kako lični podaci mogu da se
izvlače iz mnoštva drugih aplikacija, uključujući one koje pravi Fejsbuk,
sajt za delenje slika Flickr i sajt za filmove Flidžster.
Nije jasno tačno kakve informacije mogu biti izvučene iz koje aplikacija,
ali jedan od dokumenata je dao primer korisnika koji je skinuo neku sliku
preko aplikacije, i uz reči "zlatni grumen", iz podataka koji mogu da se
izvuku iz te aplikacije može da se odredi gde je telefon povezan, koji
sajtovi su posećivani, koji dokumenti skidaniu sa interneta i ko su
prijatelji korisnika.
Jedan od dokumenata je naveo da aplikacije čak mogu da pokažu političku
pripadnost korisnika ili njihovu seksualnu orijentaciju.
|
|
Drevni Evropljani imali plave oči i tamnu put |
| |
Nomadski lovci koji su živeli u Evropi pre oko 7.000 godina
najverovatnije su imali plave oči i tamnu put, utvrdilo je najnovije
istraživanje naučnika iz SAD, Evrope i Australije, objavljeno ove sedmice u
časopisu Nature.
Neobična kombinacija boje očiju i kože ustanovljena je posle ispitivanja DNK
iz zuba pronađenog u jednoj pećini u severnoj Španiji. Vodeći istraživač
Karles Laluesa Foks rekao je danas u jednom intervjuu da to otkriće
opovrgava stereotip da plava boja očiju uvek ide sa svetlom puti.
Laluesa Foks je dodao da je ta kombinacija, koja se ponekad može naći i
danas kod ljudi čiji preci su bili različitih rasa, možda bila uobičajena
kod drevnih evropskih nomadskih lovaca.
Naučnici su takođe utvrdili da su muškarci teško varili mleko i skrob, što
je sposobnost koja se među Evropljanima raširila dolaskom neolitskih farmera.
|
|
NSA umešana u industrijsku špijunažu |
| |
Bivši službenik američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvard
Snouden rekao je u novom intervjuu da je NSA umešana u industrijsku
špijunažu.
Nemačka javna televizija ARD objavila je pisano saopštenje, pred intervju
koji će biti emitovan večeras.
U saopštenju se navodi da je Snouden rekao da bi, ako bi nemačka kompanija
Simens posedovala informacije koje bi koristile SAD, a ne bi se ticale
bezbednosnih pitanja, NSA i u tom slučaju iskoristila.
ARD nije objavila širi kontekst ove Snoudenove izjave, tako da nije jasno za
šta je tačno za šta je Snouden optužio NSA da čini sa takvim informacijama.
Snouden se u SAD suočava sa optužbama za špijunažu jer je otkrio globalni
program prisluškivanja i praćenja koji je NSA sprovodila u zmelji i širom
sveta. On ima privremeni azil u Rusiji.
|
|
Latinska Amerika i Karibi proglašeni zonom mira |
| |
Latinska Amerika i Karibi proglašeni su u sredu "zonom mira" na drugom
samitu Zajednice država Latinske Amerike i Kariba (CELAC) u glavnom gradu
Kube, Havani.
"Zvanično proglašavam Latinsku Ameriku i Karibe zonom mira", izjavio je
kubanski predsednik Raul Kastro u prisustvu predstavnika 33 zemlje te
organizacije čime one odustaju od pribegavanja sili za rešavanje sukoba
između suseda.
Ova grupacija okuplja sve zemlje američkog kontinenta, izuzev SAD i Kanadu,
i predstavlja oblast gde su se u prošlosti dogodili brojni teritorijalni
sukobi između suseda.
Organizacija zamišljena kao mesto za produbljivanje regionalne integracije
bez uticaja Vašingtona osnovana je 2011. godine. U rezoluciji usvojenoj na
samitu učesnici su se obavezali da rešavaju sporove bez upotrebe sile uz
uzajamno poštovanje jedni drugih kao suseda.
"Trideset tri zemlje CELAC-a su tako preuzele trajnu obavezu da sporove
rešavaju mirnim putem, da bi se za svagda otklonila pretnja upotrebe sile u
regionu", rekao je Raul Kastro koji predsedava organizacijom.
Kuba predaje rotirajuće predsedavanje Kostariki koja će biti domaćin
narednog samita.
Među 30 šefova država ili vlada prisutnih u Havani su i predsednici Čilea
Sebastijan Pinjera i Perua Olanta Humala koji treba prvi put da se sastanu
od presude Međunarodnog suda pravde u Hagu u korist Lime u sporu oko
suvereniteta na moru. Obe strane su se obavezale da će poštovati odluku suda.
|
|
Gadafi tajno finansirao Sarkozija |
| |
Bivši libijski lider Moamer Gadafi pomenuo je tokom jednog intervjua
francuskim medijima 2011. godine da je tajno finansirao tadašnjeg
predsednika Francuske Nikolu Sarkozija, javlja agencija Frans pres koja je
imala uvid u tonski snimak intervjua.
Na snimku Gadafijevog intervjua, datog u martu 2011. godine ne navode se
dokazi za takve optužbe. Brojni bivši libijski zvaničnici su optuživali
Sarkozija za tajno finansiranje, posebno Gadafijev sin Seif al-Islam.
Novinarka lista Figaro Delfin Minui objavila je taj intervju kasnije u
svojoj knjizi "Tripolivud".
Intervju je dat tačno 16. marta 2011. godine kada su francuske vlasti
priznale opoziciju u Libiji.
Novinari Frans presa koji su slušali tonski snimak, smatraju da je Gadafi
tada osećao izdaju Sarkozija, koji ga je uz sve državne počasti primio 2007.
u Parizu. Gadafi je rekao da "Sarkozi ima mentalnih problema".
"Zahvaljujući meni došao je na čelo države. Mi smo mu obezbedili sredstva
koja su mu omogućila da pobedi. Posetio me je dok je bio ministar
unutrašnjih poslova da traži novac", rekao je libijski lider koji je ubijen
u oktobru 2011. godine.
Na pitanje zašto bi Libija finansirala Sarkozija, Gadafi je tada odgovorio
da je za Libijce "dobitak" da francuski predsednik pobedi zahvaljujući
libijskom novcu. Gadafi nije pomenuo iznos novca niti koji putem je on dat
Sarkoziju.
Jedan francuski sudija inače istražuje optužbe o tajnim fondovima za vreme
predsedničke kampanje 2007. godine. Sarkozi kategorično odbacuje te optužbe.
Optužbe je ponovio Seif al-Islam koji je rekao u martu 2011. godine da
Sarkozi treba da Libijcima vrati novac koji je koristio za svoju
predsedničku kampanju.
Pre toga je libijska agencija Jana javila da će objaviti "veliku tajnu" o
Sarkozijevoj kampanji.
Takve optužbe su pominjali i bivši libijski premijer Bagdadi al-Mahmudi, kao
i Gadafijev prevodilac Mohtaf Misuri.
Ćerka bivšeg šefa obaveštajne službe Abdulaha al-Senusija, Anud, izjavila je
prošle nedelje u Parizu da je njen otac posedovao dokaze o tome.
|
|
250 miliona dece ne zna da čita i piše |
| |
Najmanje 250 miliona od ukupno 650 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta u
svetu ne zna da čita, piše, niti vlada osnovama matematike, navodi se u
izveštaju Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).
U izveštaju, objavljenom juče, navodi se da od tog broja 130 miliona dece
ide u osnovnu školu, ali nije steklo nikakve osnove, a skoro 120 miliona je
provelo malo ili nije uopšte boravilo u učionici, uključujući i 57 miliona
dece koja uopšte ne idu u školu. Nezavisni istražni tim, koji je radio ovu
studiju za Unesko, izračunao je da zbog činjenice da 250 miliona dece širom
sveta ne uči, vlade godišnje gube oko 129 milijardi dolara.
Predstavnica Uneska Vibeke Jensen ocenila je da je ova globalna "kriza
učenja" prevashodno izazvana nedostatkom dobro obučenih nastavnika, posebno
u siromašnim oblastima.
"Iako više dece ide u školu, to je na uštrb kvaliteta. Sada je stvar da se
fokus stavi na kvalitet", rekla je Jensenova na konferenciji za novinare u
Parizu.
U trećini zemalja koje su bile predmet izveštaja, manje od 75 odsto
nastavnika u osnovnim školama obučeno je u skladu s nacionalnim standardima.
"Nastavnici u svojim rukama drže budućnost ovih generacija. Potrebno nam je
5,2 miliona novih nastavnika u 2015, i moramo više da radimo da ih podržimo
da deci obezbede njihovo pravo na opšte, besplatno i kvalitetno obrazovanje",
istakla je u saopštenju generalna direktorka Uneska Irina Bokova.
U izveštaju se navodi da obezbeđivanje ravnopravnog, kvalitetnog obrazovanja
može da poveća bruto domaći prozivod zemalja u narednih 40 godina za 23
odsto po glavi stanovnika.
Prema izveštaju, međutim, očekuje se da skoro polovina dece koja ne idu u
školu i ne završe nikad u učionicama, a to uključuje skoro dve trećine
devojčica u arapskim zemljama i u podsaharskoj Africi.
U studiji se dodaje da skoro polovina od 57 miliona dece koja ne idu u
školu, živi u oblastima pogođenim konfliktima, u odnosu na 42 odsto, koliko
ih je bilo u 2008.
Procenjuje se da je u 2011. 14 zemalja imalo više od milion dece koja nisu
išla u školu, među kojima su i Avganistan, Kina, Kongo, Somalija, Sudan pre
rascepa, i Tanzanija.
S druge strane, Laos, Ruanda i Vijetnam su u poslednjih pet godina za
najmanje 85 odsto smanjili broj dece koja ne pohađaju školu.
Svetski lideri su 2000. postavili kao jedan od ciljeva da se svakom detetu
obezbedi osnovnoškolsko obrazovanje do 2015, ali u izveštaju se ističe da je
"očigledno taj cilj promašen, i to u velikom postotku".
Najdalje od tog cilja su zemlje podsaharske Afrike.
Istraživači su prognozirali da ako se u tom regionu nedavni trend nastavi,
samo najbogatiji dečaci će tek 2021. ispuniti cilj da završe osnovnu školu,
dok najsiromašnije devojčice to neće uspeti do 2086.
|
|
Desnica u Holivudu na udaru poreznika |
| |
Holivudske zvezde naklonjene desnici, koje su okupljene u jednoj
konzervativnoj organizaciji, našle su se "pod lupom" poreske službe, piše
Njujork tajms.
U Holivudu koji je poznat po naklonosti levici i po skupovima za donacije
Demokratskoj partiji, organizacija Ejbovi prijatelji (Friends of Abe)
izdvaja se kao retka konzervativna grupa.
Ta organizacija, koja je dobila ime po Abrahamu Linkolnu, okuplja oko 1.500
ljudi iz Holivuda s konzervativnim stavovima, ali ko su članovi drži se u
tajnosti kako bi se "izbegla neka vrsta crne liste 21. veka, mada s druge
strane političkog spektra", piše Njujork tajms.
Ejbovi prijatelji su sada pod lupom poreznika pošto je organizacija podnela
zahtev da se njeni donatori oslobađaju plaćanja poreza, pa je poreska služba
tražila detaljne informacije o sastancima s konzervativnim političarima
poput Pola Rajana, Tadeusa Mekotera i Hermana Kejna, rekle su osobe upoznate
sa situacijom.
Ti izvori koji su tražili da ne budu imenovani, rekli su da je poreska
služba tražila pristup zaštićenom sajtu organizacije, čime bi došla i do
imena članova.
Ejbovi prijatelji, međutim, ne žele da se otkriju članovi, a politika grupe
čak zabranjuje i kamere na sastancima, da bi se izbegla identfikacija
članova osim nekoliko koji su, poput glumaca Gerija Sinisa, Džona Vojta i
Kelsija Gramera, otvoreno govorili o svojim konzervativnim političkim
uverenjima.
Poreska služba ispituje rad neprofitnih političkih grupa, mada većinom
konzervativnih, što je izazvalo gnev desnice i primoralo nekoliko visokih
zvaničnika da prošle godine odu iz sluzbe.
Za razliku od ostalih organizacija koje su bile pod prismotrom poreznika,
Ejbovi prijatelji su tražili da im se odobri znatno restriktivniji status
prema kojem bi donatori mogli da traže oslobađanje od plaćanja poreza s tim
da se storgo zabranjuje neki oblik stranačke aktivnosti.
Istragom poreske službe biće određeno da li će Ejbovi prijatelji biti
izuzeti od plaćanja poreza čime bi imali sličan status kao mnoge
organizacije u Holivudu koje se smatraju sklone levici budući da se zalažu
za zaštitu životne sredine ili pravo na homoseksualne brakove.
Poreski službenici su prošle nedelje tražili da im se navedu kriterijumi za
članstvo i detalji sa skupova, posebno s političarima s desnice koji su bili
uključeni u predsedničke izbore, poput Rajana, Kejna i Rika Santoruma.
Neprofitnim organizacijama sa statusom koji omogućava oslobađanje od poreza,
dozvoljeno je da pozivaju političke kandidate da govore na skupovima, ali se
ne smeju angažovati u stranačkim predizbornim aktivnostima, pri čemu je
ključno da li organizacija poziva sve kvalifikovne kandidate.
Ejbovi prijatelji su osnovani pre devet godina kao grupa koja je imejlovima
povezala konzervativce među zvezdama, filmadžijama i drugim iz Holivuda koji
nerado iznose svoje stavove. Ime je poigravanje s imenom grupe Bilovi
prijatelji, što je u Holivudu bio kružok pristalica bivšeg predsednika SAD
Bila Klintona.
Sinis je 2005. organizovao neformlanu večeru za članove grupe, a posle se
povukao iz vođstva. U članstvo se ulazi preko privatnog sajta, a za pristup
je potrbno platiti određenu sumu, kao i prisustvovati skupovima na kojima
učestvuju konzervatici poput političara Mišel Bečman i Džona Bejnera,
konzervativnih analitičara Karla Rovea i Frenka Lanca ili ljudi iz medija En
Kutler, Denisa Milera i Marka Levina.
|
|
Više od tri miliona Francuza na ivici nervnog sloma |
| |
Više od tri miliona Francuza je na ivici nervnog sloma, odnosno
sindroma profesionalne iscrpljenosti, prenosi pariski Mond rezultate ekspertske
firme Tehnologija.
"Tehnologija je pozvala vlasti da priznaju taj sindrom, jer 12,6 odsto (3,2
miliona) zaposlenih Francuza može da dobije slom živaca", piše list.
Pozivajući se na povećanje broja samoubistava u francuskom Telekomu 2008. i
2009. godine, anketa otkriva da je rizik od nervnog sloma povećan zbog
preteranog i prinudnog rada posebno kod poljoprivrednika (23,5 odsto),
zanatlija, trgovaca i direktora preduzeća (19,7 odsto).
Taj sindrom pogađa ljude koji nemaju genetske psihijatrijske predispozicije, jer
se odnosi isključivo na vrstu radnog mesta, navodi list.
Za sada u Francuskoj slom živaca se priznaje samo ukoliko je utvrđeno da
zaposleni ima trajne posledice i ne može više da radi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
