|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Popularni program za roditelje, babe i dede |
| |
 Ministar
za imigraciju i državljanstvo Kris Aleksander saopštio je u ponedeljak da je
ispunjena ovogodišnja kvota za prijem prijava za popularni program
useljavanja roditelja, deda i baba.
Prijem novih prijava bio je stopiran u prethodne dve godine, a u ova 33 dana
stiglo je pet hiljada zahteva, kolika je i kvota za ovu godinu.
Kako se napominje, ova kategorija rođaka može još uvek konkurisati za super
vizu, po ceni od 100 dolara, sa rokom važnosti od deset godina i mogućnošću
višestrukog ulaska u zemlju.
Po jednom ulasku, osoba sa super vizom može u Kanadi ostati do dve godine.
Ministar Aleksander, u saopštenju, ističe da je vlada svesna koliko znači
vreme provedeno sa članovima porodice i voljenim osobama, i da se trudi da
unapredi sistem imigracije kako bi porodice što pre bile ponovo na okupu.
Naglašava se da će se birokrate sada pozabaviti rešavanjem ogromnog broja
zaostalih zahteva, od kojih su neki podneti i pre osam godina.
Program ponovnog okupljanja porodice ima svoje pristalice, ali i protivnike.
Pristalice smatraju da, pored porodice, i privreda oseća prednosti prisustva
osoba od poverenja koje čuvaju decu i time rasterećuju oba zaposlena
roditelja jedne velike brige.
Protivnici, pak, primećuju da dolazak starijih osoba, koje se najčešće ne
zapošljavaju, predstavlja neretko opterećenje za zdravstvo.
|
|
Za sada bez promene za rođene na tlu Kanade |
| |
Najavljujući da će se ove godine raditi na izmenama Zakona o državljanstvu,
resorni ministar Kris Aleksander je naglasio da se za sada neće ništa
menjati u vezi sa dobijanjem državljanstva za osobe rođene na tlu Kanade.
On kaže da se razmatra šta treba uraditi da bi se smanjio takozvani
’porođajni turizam’, odnosno broj ’pasoš beba’, ali priznaje da još uvek
nije ustanovljen najbolji način da se to reši.
Ministar Aleksander je rekao da je jedan od ciljeva reforme davanje
državljanstva tzv. izgubljenim Kanađanima, koji su ili deca ratnih nevesti
ili ga zbog nekih komplikovanih okolnosti nisu dobili.
Novi zakon bi trebalo da sadrži i odredbe o oduzimanju državljanstva u
pojedinim izuzetnim slučajevima, kao što su izdaja ili teroristički akt.
Među predlozima izmena Zakona o državljanstvu nalaze se i mogućnost da
kvalifikovanje za dobijanje kanadskog državljanstva traje duže, ali da potom,
posle prijave, procedura traje kraće.
|
|
Kanada kupuje zemljište za most između Detroit -
Vindzor |
| |
Kanadski generalni konzul Roj Norton rekao je da vlada planira da počne sa
kupovinom zemljišta u Detroitu, na mestu gde bi trebalo da se izgradi novi
most između Detroita i Vindzora.
Projekat, koji će koštati preko dve milijarde dolara, po Nortonovim rečima,
previše je važan da bi se odlagao, uprkos brojnim protivnicima i činjenici
da američka strana još uvek nije izdvojila novac za njegovo izvođenje.
Kanada će u stvari snositi najveći deo troškova za izgradnju mosta, a
planira se da novac bude vraćen od naplate putarine. Zvaničnici se nadaju da
će most, Novi međunarodni trgovinski prelaz, biti otvoren 2020. godine.
|
|
BLIC VESTI |
| |
TORONTO – Prošle nedelje, na Dan mrmota, svi su željno iščekivali da
saznaju kada po narodnom verovanju možemo očekivati proleće. Vesti nisu bile
povoljne – pošto je video svoju senku, mrmot Vili iz Vijartona predvideo je
da će zima potrajati još šest dugih sedmica. Mrmot Šabenakadia Sem iz Nove
Skotije je, pak, najavio da će proleće uskoro doći. Prognoze meteorologa su
sličnije Vilijevim, jer se predviđa da će i tokom februara biti hladno.
TORONTO – Zbog odbijanja da ispuni obrazac za popis, Dženet Čarnin,
79, iz Toronta, proglašena je krivom za kršenje zakona o statistici i
kažnjena je sa pedeset sati društveno-korisnog rada. Ona će biti pod
uslovnom kaznom do ispunjenja ovog uslova, nakon čega će joj kazna biti
izbrisana iz dosijea. Čarnin, pacifista po opredeljenju, odbila je da popuni
formular zato što je Statistička služba koristila softver američke kompanije
za proizvodnju oružja Lokid Martin.
MONTREAL – Bivši kanadski brigadni general Danijel Menar, koji se
posle kažnjavanja i ražalovanja zbog ljubavne afere sa podređenom
pripadnicom oružanih snaga zaposlio u jednoj privatnoj firmi za obezbeđenje,
od 12. januara nalazi se u avganistanskom pritvoru. Kako je naglasio Džo
Gavagan, portparol firme, Menar nije prekršio nikakav zakon, već je u
pitanju ’administrativni nesporazum’ oko firmine licence za rad u
Avganistanu.
MONTREAL – Korisnici vebsajta Bylls.com mogu sada sve, od telefonskih
do ostalih računa, da plaćaju bitkoinom, internet varijantom novca. U Bilsu
kažu da oni uz malu nadoknadu, koja zavisi od visine transakcije, menjaju
bitkoine tako da kompanije dobijaju dolare. Napominju da je cilj da jednog
dana svi prihvataju ovo novo sredstvo plaćanja. Vlada je donela poreska
pravila, ali ostala još uvek nisu precizirana.
OTAVA – NDP i lider Tom Malker se zalažu da najviša provizija za
podizanje novca sa automata bude 50 centi, jer smatraju da su provizije
previše visoke i da to banke zloupotrebljavaju, pa na pojedinim lokacijama
čak i zatvaraju svoje ekspoziture.
VAŠINGTON – Međunarodni monetarni fond očekuje da kanadska privreda u
ovoj godini ostvari rast od 2,2 odsto, što bi bio blagi porast u odnosu na
prošlogodišnjih 1,7 odsto.
MISISAGA – Od 24. februara predsednik i izvršni direktor kompanije
Second Cup biće bivša Starbaksova direktorka Aliksa Boks.
HALIFAKS – Ovogodišnju najvišu državnu nagradu za nauku, kanadsku
zlatnu medalju za nauku i inženjerstvo Gerhard Hercberg, uz milion dolara za
finansiranje naučnih istraživanja, dobio je Ford Dulitl, profesor emeritus
sa Univerziteta Dalhausi, za četrdesetogodišnji rad na otkrivanju misterija
i procesa evolucije.
VANKUVER – Kako izveštavaju neki mediji, gradonačelnik Toronta Rob
Ford kažnjen je u Barnabiju za pijanstvo na javnom mestu i prelazak ulice
van pešačkog prelaza.
OTAVA – RCMP je i formalno podigla krivične prijave protiv
suspendovanog senatora Patrika Brazoa i penzionisanog Marka Harba za prevaru
i zloupotrebu poverenja u vezi sa neopravdanim troškovima za stanovanje i
putovanje. Slični navodi postoje i za senatore Majka Dafija i Pamelu Volin,
ali prijava protiv njih još uvek nema.
TORONTO – Gradski većnik Denzil Minan-Vong se zalaže da se čuvena
stanica Junion nazove imenom prvog kanadskog premijera i jednog od tvoraca
Konfederacije Džona A. Mekdonalda, povodom dve stote godišnjice od njegovog
rođenja.
|
|
Do informacija preko besplatnog interneta na aerodromima |
| |
U poverljivim dokumentima koja je najpoznatiji svetski
uzbunjivač Eduard Snouden dao CBC njuzu na uvid, stoji da su kanadske
špijunske agencije dobijale informacije preko besplatnih internet usluga na
vodećim domaćim aerodromima, i praćenjem bežičnih aparata hiljada putnika, i
to tokom dvonedeljnog perioda.
Dokument pokazuje da je u pitanju bio probni rad novog softverskog programa
na kome je CSEC radila zajedno sa američkim kolegama iz Agencije za
nacionalnu bezbednost. Za ovu tehnologiju kažu da spada u one koje mogu da
se koriste za praćenje bilo koje mete sa povremenim odlaskom u druge gradove
ili regije.
Povodom ovog otkrića, jedan od vodećih stručnjaka za sajber bezbednost
Ronald Dajber je izjavio da je sasvim sigurno to bilo protivzakonito, zato
što je rađeno bez sudskog naloga.
Odgovarajući na brojne kritike CSEC, u saopštenju na svom veb-sajtu,
naglašava da su oni ’zakonom ovlašćeni da prikupljaju i analiziraju
metapodatke’, odnosno podatke o podacima, poput vremena, trajanja, lokacije
i telefonskih brojeva iz razgovora, ali bez detalja vezanih za sadržaj
razgovora. Tu se razjašnjava i da ni jedan kanadski, niti strani putnik nije
bio praćen, niti pak je ičija komunikacija bila na meti, beležena ili
korišćena, kao i da sve aktivnosti CSEC-a podrazumevaju mere za zaštitu
privatnosti Kanađana.
|
|
Tragičan incident u montrealskom metrou |
| |
Gotovo neverovatan incident u kome je stradala Naima Raruiti, 47, dogodio se
prošlog četvrtka u montrealskom metrou.
Nesrećna žena je na stanici Fejbr silazila pokretnim stepenicama ka vozu,
kada joj se hidžab marama slučajno zaglavila. Dok je savijena pokušavala da
je izvuče iz stepenica, i kosa joj se uplela i tako je stigla do kraja
stepenica.
Neki ljudi su tada bezuspešno trudili da pomognu, a kada su stigli
vatrogasci i hitna pomoć, oni su samo mogli da konstatuju smrt zbog gušenja
maramom.
Taj ulazak u metro bio je zatvoren nekoliko sati zbog policijske istrage.
Saobraćajne vlasti ističu da su sve pokretne stepenice u skladu sa propisima
i da do sada nije bilo ovakvih fatalnih slučajeva.
Raruiti je u Kanadu došla iz Maroka pre godinu i po dana, zajedno sa svojim
suprugom i dvojicom sinova, od pet i osam godina.
|
|
Iz Montreala u Niš na operaciju |
| |
Niški veb portal Južne vesti prošle nedelje objavio je priču o Kanađaninu
Žanu Filipu Salvi, 34, koji je čak iz Montreala došao u Niš na operaciju
korekcije potkolenice.
Salva kaže da je na internetu pretraživao gde bi mogao da reši problem koji mu
je zadavao sve više muke i bola i sprečavao ga da se nesmetano bavi sportom.
Po proceduri koja je njemu odgovarala, a koja se ne primenjuje u Kanadi, on je
na operaciju mogao da ode u SAD, Nemačku ili da dođe u Niš, kod svetski
priznatog ortopedskog hirurga dr Milorada Mitkovića. Salva priznaje da mu je
Srbija nekako bila najprimamljivija, pa je 2012. godine došao da se upozna sa dr
Mitkovićem.
Tada se oduševio pristupom čuvenog doktora, ali i ljudima koje je upoznao u
formalnim i neformalnim kontaktima, što mu je pomoglo da donese odluku.
Salva je tada i proputovao delom Srbije, pre nego što se vratio u Montreal, da
sredi detalje oko svog odsustva potrebnog za operaciju i oporavak. Gotovo svi
koje poznaje su pokušali da ga odvrate od njegove neuobičajene ideje da se
operiše u Srbiji, ali on je bio odlučan.
Hirurška intervencija obavljena je avgusta prošle godine, na privatnoj klinici,
i sve je proteklo kako se samo poželeti može. Posebno je zadovoljan što je sada
viši dva santimetra.
Ovih dana bio je u Nišu treći put, ovog puta zbog kontrole, ali obećao je da će
uskoro ponovo doći. Namera mu je da sa prijateljima iz Niša ode na skijanje na
Kopaonik.
|
|
Konradu Bleku oduzeto najviše kanadsko priznanje |
| |
Uz Alana Iglstona, Dejvida Anahjua, T. Šer Singa, Stivena Fonia Juniora i
Garta Drabinskog, sada je i bivšem novinskom mogulu Konradu Bleku oduzet orden
Reda Kanade i sva prava koja su mu uz to pripadala.
Blek je najviše državno priznanje dobio još 1990. godine, a pre sedam godina je,
u vreme sudskog procesa u SAD-u protiv njega, bila obavljena prva revizija
njegovog članstva u Redu Kanade. Blek je u američkom zatvoru proveo 37 meseci i
u Kanadu se vratio maja 2012. godine, na osnovu specijalne privremene dozvole.
On tada nije imao kanadsko državljanstvo, koga se odrekao 2001. godine, kako bi
mogao da primi titulu pera u britanskom Domu lordova.
Treba reći da su dve, od ukupno tri, optužbe za prevaru povučene od strane
američkog Vrhovnog suda, dok za preostale optužbe nije dobio dozvolu za
revidiranje.
Blek je veoma brzo reagovao na vest o oduzimanju Reda Kanade, navodeći da mu ne
može biti oduzeto nešto čega se on odrekao. Kao dokaz za to, on prilaže kopiju
pisma poslatog generalnom guverneru Dejvidu Džonstonu 18. decembra, u kome traži
da ga savetodavno telo ponovo sasluša, u protivnom on vraća orden. Guverner
Džonston nije odgovorio na taj njegov zahtev.
Blek sada živi u Torontu, kolumnista je Nacional posta i jedan je od domaćina
tok šoua The Zoomer, na televiziji Vižn.
Povodom oduzimanju ordena i svega pripadajućeg, Blek je u svojoj kolumni napisao
da mu to nije važno jer je ’odavno naučio da počasti ne čine čoveka, podjednako
kao što ni oduzimanje istih ne može da ga učini manje čovekom.’
|
|
Slobodno vreme najčešće ispred ekrana |
| |
U onlajn istraživanju, koje je u avgustu za Gugl sproveo Ipsos, svaki drugi
učesnik, koji je uz to i vlasnik smartfona, naveo je da skoro sve svoje slobodno
vreme provodi pred nekim od ekrana koji poseduje.
Pretvoreno u sate, to je neverovatnih sedam sati dnevno. Oko sat i po oni
provode koristeći telefon, nešto malo manje na tabletu, ukoliko ga imaju, preko
tri sata radeći ili igrajući se za kompjuterom.
Većina ovih osoba bar jednom nedeljno koristi više sprava istovremeno, pri čemu
najčešće koriste telefon dok su za kompjuterom ili gledaju televiziju.
U suštini, televizijskom programu se pridaje najmanja pažnja, pošto polovina
ljudi uz TV ekran radi još ponešto na nekoj od elektronskih nprava.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
