|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Protesti građana u Tuzli, Sarajevu, Bihaću i Zenici |
| |
 Oko
stotinak građana Sarajeva okupilo se juče ispred zgrade Vlade Kantona
Sarajevo da bi iskazali podršku protestu tuzlanskih radnika, ali i
nezadovoljstvo stanjem u Kantonu Sarajevo.
Sarajlije su zgradu kantonalne Vlade gađali kamenjem i jajima. Okupljeni su
nezadovoljni odzivom ljudi na protestu pošto smatraju da bi pred Vladu
trebalo da dođe najmanje 15.000 građana.
Takođe, stotinak građana Bihaća protestvovalo je pred zgradom kantonalne
Vlade Unsko-sanskog kantona (USK) u tom gradu, kako bi podržali demonstratne
iz Tuzle.
U Zenici se ispred zgrade Vlade Zeničko-dobojskog kantona okupilo oko 300
građana.
U Tuzli je na ulice izašlo više hiljada nezadovoljnih radnika i građana
Tuzle, gđe su nastavili sa protestima koji su započeli u sredu.
Demonstranti su kamenjem, jajima i bakljama gađali zgradu Vlade Tuzlanskog
kantona.
Nekoliko hiljada radnika čija su preduzeća privatizovana, posle čega su oni
ostali bez posla, uz podršku građana Tuzle traže da trenutna Vlada odstupi s
vlasti. Takođe, traže da se hitno iz pritvora puste radnici uhapšeni na
protestima u sredu.
Zgradu Vlade i danas obezbeđuje jedinica za specijalnu podršku. Policajci su
juče bacilli suzavac na demonstrante u Tuzli.
Juče je oko 2.000 nezadovoljnih radnika protestovalo ispred Vlade Tuzlanskog
kantona koju su gađali kamenjem.
Policija je palicama i drugim sredstvima rasterala demonstrante, a u
neredima je povređeno više osoba.
Od 27 ljudi koji su uhapšeni u neredima u Tuzli, 24 čoveka su dosad puštena
na slobodu, a troje ih je zadržano. Tokom nereda je oštećeno 11 policijskih
vozila.
Protesti radnika tuzlanskih preduzeća održavaju se zbog, kako su naveli
demonstranti, "kriminalnih" privatizacija mnogih firmi i nerešenih statusnih
pitanja radnika.
Ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić uputio je dopis Nezavisnom odboru
za izbor i nadzor nad radom policijskog komesara Tuzlanskog kantona, da
preispita delovanje policije u Tuzli prilikom protesta nezadovoljnih radnika
i građana ispred zgrade Kantonalne vlade.
Radončić traži odgovornost zbog upotrebe sile prema građanima Tuzle.
Takođe, ministar je zatražio informaciju, po čijem naređenju je reagovala
policija i da li je tu eventualno bilo političkog uticaja.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
EP usvojio rezoluciju o Crnoj Gori |
| |
Evropski parlament usvojio je juče u Strazburu rezoluciju o Crnoj Gori u
kojoj se vlasti u Podgorici "podstiču da brzo nastave pregovore, obezbede da
se reforme nastave i primene, uz opipljive rezultate".
Za rezoluciju je glasalo 474 poslanika, 42 je bilo protiv, a 34 poslanika su
bila uzdržana.
Poslanici su se založili da pristupni pregovori s Podgoricom brzo napreduju
i obezbede trajne reforme.
Međutim, oni su veoma zabrinuti uznemiravanjem, napadima i pretnjama
novinarima i traže veće napore za borbu protiv korupcije i organizovanog
kriminala.
Poverenje javnosti u izborni sistem i demokratske strukture mora se povećati,
poručili su poslanici EP.
"Dok ključni izazovi svakako ostaju, moramo nastaviti da radimo s Crnom
Gorom kako bi se obezbedilo da ona zadrži impresivan nivo napretka i
sprovede reforme neophodne za evropsku integraciju", rekao je izvestilac za
Crnu Goru Čarls Tanok.
Ulrike Lunaček iz stranke Zelenih je posle usvajanja rezolucije izjavila da
su "slobodni, nezavisni i nepristrasni mediji suštinski za funkcionisanje
demokratije".
"Iako je Crna Gora postigla dosta, još ima oblasti koje zabrinjavaju. Tokom
poslednjih predsedničkih izbora u martu 2013, postalo je jasno da je
crnogorska demokratija daleko od stabilnosti", rekla je ona i navela
manipulacije s biračkim spiskovima, ličnim dokumentima, novcem u
predizbornoj kampanji.
Ukazujući na značaj slobodnih, nezavisnih i nepristrasnih medija za
funkcionisanje demokratije, Lunaček je istakla "veliku zabrinutost zbog
rasta verbalnog i fizičkog uznemiravanja novinara" i zatražila "odgovarajuću
istragu i procesuiranje svih pretnji i napada na novinare, uključujući
nerešena prethodna dela".
I u dokumentu EP se ukazuje na "važnost slobodnih, nezavisnih, neometanih
medija za funkcionisanje demokratije" i "izražava velika zabrinutost zbog
povećanja verbalnih i fizičkih zastrašivanja novinara".
Takođe se ponovo zahteva da "pretnje i napadi na novinare budu valjano
istraženi i pravosudno gonjeni, uključujući i ranije napade".
Evro-poslanici u rezoluciji pozdravljaju uključivanje civilnog društva u
pregovaračke strukture i traže od vlade i parlamenta Crne Gore da javnosti i
civilnom društvu omoguće uvid u tok pregovora.
Oni takođe ukazuju na dobre dopune ustava "u cilju jačanja nezavisnosti
pravosuđa tako što će se smanjiti politički upliv na postavljanje tužilaca i
sudija", posebno pri izboru vrhovnog državnog tužioca.
U rezoluciji EP se, međutim, "izražava žaljenje zbog toga što posle poznate
'Afere snimak', komisija za istragu nalaza o zloupotrebi javnih sredstava
informisanja u partijsko-političke svrhe, nije dala političke zaključke u
završnom izveštaju, a pravosudni nastavak te istrage je nepotpun".
EP naglašava "nužnost da se obezbedi temeljita istraga i nužna prikladna
akcija i ohrabruje odgovorne crnogorske vlasti da donesu brze, slobodne i
poštene zaključke u pravosudnom postupku".
Takođe se ističe potreba da se "poveća poverenje javnosti u izborni sistem i
demokratske strukture" i poziva Skupština Crne Gore da ubrza izbornu reformu.
EP "naglašava nužnost dodatnih napora za borbu protiv korupcije" i
suzbijanje organizovanog kriminala, a traži i da se dođe do "opipljivih
rezultata u istragama, sudskim postupcima i presudama na svim nivoima".
U rezoluciji EP je pozdravljena od nezavisnosti Crne Gore prva poseta
premijera Srbije Ivice Dačića Podgorici, a premijera Crne Gore Mila
Đukanovića Beogradu, uz ocenu da je to "snažan znak pomirenja i većeg
angažmana i otvaranje obe strane, što samo može doprineti daljoj regionalnoj
i evropskoj integraciji".
|
|
EU i crnogorska dvostruka igra s medijima |
| |
Evropa treba da počne da pažljivo sagledava stanje demokratije i ljudskih
prava u Crnoj Gori koja je, po oceni nekih političara, posle Hrvatske, prva
u redu za ulazak u EU, piše direktor podgoričkih "Vijesti" Željko Ivanović u
tekstu objavljenom na sajtu EUobzerver.
"Ona (Crna Gora) je lider u regionu Balkana. Ali, novinari su na udaru, a
premijer predvodi u suzbijanju kritičkih medija. Državni mediji pokreću
kampanju protiv nezavisnih medijskih kuća, predstavljajući njihove osnivače
kao kriminalce a novinarke kao prostituke", navodi se u tekstu čiji je autor
direktor Vijesti Željko Ivanović.
U tekstu se podseća na niz napada na novinske kuće i novinare i navodi da
kao i obično u slučajevima napada na medije, policija nije mogla da
identifikuje počinioce.
Uz ocenu da "Evropa ima ključnu ulogu u ovoj situaciji" u tekstu se takođe
navodi da je EU godinama tražila konkretnu podršku Crne Gore da bude domaćin
regionalnim inicijativama.
Premijer Milo Đukanović razvio je sistem koji se svodi na političku trgovinu.
On je u potpunosti kooperativan i poslušan prema Briselu kada je u pitanju
regionalna saradnja poput priznavanja Kosova, podrške bosanskoj državi kao
što predviđa Dejtonski sporazum i saradnje sa Haškim tribunalom, naveo je
Ivanović.
U zamenu, piše u tekstu, EU okreće glavu kada njegova vlada uznemirava
civilno društvo i nezavisne medije do tačke izumiranja. U tekstu se zato
ocenjuje da je vreme da se zaustavi takva "cinična" politika.
Evropski zvaničnici, bili oni u Briselu ili Parizu, Berlinu ili Londonu,
treba da počnu da "pažljivo procenjuju stvarnu situaciju i stanje
demokratije i ljudskih prava u Crnoj Gori", piše Ivanović.
"U suprotnom, Đukanović će uspeti u onome što bi trebalo da bude nemoguća
misija, a to je dobijanje punopravnog članstva u EU za Crnu Goru uz
istovremeno gašenje poslednjih kritičkih glasova", zaključuje se u tekstu
objavljenom na sajtu EUobzerver.
|
|
Evropski parlament usvojio rezoluciju o BiH |
| |
Evropski parlament usvojio je juče rezoluciju o Bosni i
Hercegovini u kojoj se izražava "duboka zabrinutost zbog toga što politički
lideri tri etničke zajednice nemaju zajedničku viziju" i traži od
predstavnika vlasti na svim nivoima da prevaziđu neslaganja i podstaknu
reforme za bolji život građana.
U rezoluciji koja je usvojena sa 468 glasova "za", 80 "protiv" i 35
uzdržanih, takođe se od lidera EU trži da pokažu veću posvećenost BIH.
U usvojenom dokumentu se ističe da su ustavne reforme koje bi trebalo da
pojednostave komplikovan i neefikasn sistem institucija proistekao iz
Dejtonskog sporazuma od životnog značaja za funkcionisanje i efikasnost
države.
"Za postizanje napretka na putu ka EU politički ldieri u BiH moraju pronaći
način da sarađuju i da napreduju na putu reformi. Drugi ključni faktor za
evropsku budućnost zemlje jesu izmene ustava u skladu sa presudom Suda za
ljudska pava u slučaju 'Sejdić-Finci'", rekla je izvestilac za BiH Doris Pak
koja je izradila rezoluciju o BiH.
Prethodno je u raspravi o rezoluciji o BiH koja je okončana kasno u sredu
uveče, evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio da je zbog
izostanka dogovora političkih prvaka tri strane u BiH u toj zemlji "krajnje
skučen napredak u reformama i na putu ka Evropskoj uniji".
File je najavio da uskoro ponovo ide u Bosnu da bi izdejstvovao dogovor vođa
u BiH.
U rezoluciji se pozdravlja dogovor predstavnika Bošnjaka, Hrvata i Srba u
Briselu od 1. oktobra, ali se izražava "žaljenje što taj dogovor koče
centralističke snage" i naglašava "važnost poštovanja načela federalizma i
legitimne zastupljenosti da bi se obedbedio put BiH".
Takođe se traži od "vlade i nadležnih tela vlasti da ojačaju funkcionalnost
institucija i uspostave delatan mehanizam usklađivanja koraka koji vode ka
EU", uz primenu propisa i zakona evropske dvadesetosmorice, bez čega će
pridruživanje Evropskoj uniji ostati zakočeno.
Evropski parlamentarci su zabrinuti zbog "velikog stepena korupcije na svim
ravnima javnog života i složene povezanosti političkih činilaca, biznisa i
medija" i zahtevaju da se ubrzano primeni strategija za suzbijanje korupcije,
uz "jačanje valjane istrage, sudskih postupaka i osuda za korupciju".
Takođe se "izražava zabrinutost zbog sve većeg političkog i finansijskog
pritiska na medije i pretnji novinarima i traži od vlasti BiH da obezbede
slobodu medija i izražavanja".
Evropski parlamentarci pozivaju bosansko-hercegovačke vlasti da pospeše
ekonomsku koordinaciju kako bi se podstakao ekonomski rast, uz dalje
strukturne reforme, kao i budžetsku disciplinu.
EP takođe snažno pozdravlja predanost BiH i Srbije da poboljšaju bilateralne
odnose, uključujući potpisivanje sporazuma o readmisiji i protokola o
saradnji u istrazi i suđenjima za ratne zločine", a pozdravljen je i
sporazum o granicama s Hrvatskom.
|
|
Godišnjica ustaškog pokolja u Drakuliću i drugim selima |
| |
U naselju Drakulić u nedelju je služenjem liturgije, parastosom
i polaganjem venaca kod Spomen-kosturnice obeležno 72 godine od ustaškog
pokolja nad više od 2.300 Srba u nekoliko banjalučkih sela i rudniku Rakovac.
Ustaše su u ranim jutarnjim satima 7. februara 1942. godine, bez ijednog
ispaljenog metka, sekirama, noževima, maljevima i krampovima, u banjalučkim
selima Drakulić, Motike, Šargovac i rudniku Rakovac ubile više od 2.300 Srba,
među kojima i 551 dete.
Ustaše su predvodili ustaški stožernik Banjaluke Viktor Gutić i franjevac
Miroslav Filipović-Majstorović.
Obeležavanju 72 godine od ovog zločina prisustvovali su najviši zvaničnici
RS, gradonačelnik Banjaluke Slobodan Gavranović i mnogobrojni građani
Banjaluke.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je ovaj zločin "dokaz
genocidnog i fašističkog nagona tadašnjih ustaških vlasti prema srpskom
narodu".
"Ubijali su decu u školama i kućama, starce i sve ljude koje su zatekli u
ovim selima. Ovo je jedan od najtežih zločina koje je komunistička vlast
decenijama skrivala i koji u to vreme nije na adekvatan način obeležen",
kazao je Dodik novinarima u Drakuliću.
Ministar prosvete i kulture Republike Srpske Goran Mutabdžija rekao je da
postoji mnogo mesta gde su tokom Drugog svetskog rata stradali Srbi,
navodeći da je veoma važno da se obeležavaju godišnjice stradanja i da se ne
zaborave oni koji su na najstravičniji način ubijani.
Gradnačelnik Banjaluke Slobodan Gavranović takođe je poručio da se stravični
zločini počinjeni nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu ne smeju
zaboraviti.
"Ovo je opomena i poruka onima koji su kreatori takve zločinačke politike da
nikada neće biti zaboravljeno šta je počinjeno na ovim prostorima. Svetski
moćnici i danas žele da prekrajaju istoriju, ali to nećemo dopustiti", rekao
je Gavranović.
|
|
Evropski parlament poziva EU na pregovore s Makedonijom |
| |
Evropski parlament je juče u Strazburu doneo rezoluciju kojom je
ponovo pozvao EU da utvrdi datum početka pristupnih pregovora s Makedonijom.
"Poslanici Evropskog parlamenta još jednom pozivaju Savet da utvrdi datum za
početak pristupnih pregovora sa Skopljem, naglašavajući da dalje odlaganje
predstavlja rizik po regionalnu stabilnost", navodi se u rezoluciji koja je
usvojena sa 486 glasova "za", 55 "protiv" i 29 uzdržanih.
U tom dokumentu se takođe navodi da bi bilateralne sporove trebalo rešiti pre no
što pregovori počnu i poziva se na "konkretnije rezultate u odnosima Atine,
Sofije i Skoplja".
Navodi se takođe da je očuvanje slobode izražavanja ključni izazov za Makedoniju
koja mora da garantuje slobodu medija.
Izvestilac EP za Makedoniju Ričard Hovit apelovao je na Grčku da iskoristi
predsedavanje EU za napredak u rešavanju spora sa Skopljem o pravu na naziv "Makedonija"
kako bi se okončao zastoj u njihovim pregovorima o tome.
"Nadam se da će pozivom Evropskoj komisiji da zemlji (Makedoniji) dodeli status
funkcionalne tržišne ekonomije, moj izveštaj napraviti pomak tamo gde je pomak
hitno potreban", rekao je Hovit.
|
|
Makedonija izdaje lovišta pod koncesiju |
| |
Makedonska vlada objavila je javni poziv za davanje pod koncesiju 39 lovišta,
od kojih je 26 lovišta za krupnu i 13 za sitnu divljač, a koncesionari će biti
odabrani putem elektronske aukcije, objavili su mediji u Skoplju.
U javnom pozivu, koji je otvoren do 17. marta i odnosi se na lovne regione
Makedonski brod, Berovo, Prilep, Tetovo, Veles, Sveti Nikola, Radoviš, Štip,
Bitola, Delčevo i Kočani, mogu da konkurišu ne samo makedonska lovačka udruženja
već i strane kompanije koje su zainteresovane za ulaganje u razvijanje lovačkog
sektora u Makedoniji.
Makedonija ima 264 registrovana lovišta od kojih je do sada 204 dato pod
koncesiju, za 39 postupak je u toku, a za ostalih 24 koncesija ističe 2015.
godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
