|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Planina srpske elite |
| |
 Ko
nije zimus bio na Kopaoniku, taj nije "viđen" kao deo srpske elite. Ovde su
u vreme januarskih praznika zimovali na kratko, tek toliko da se vide na
snežnom korzou,
Miroslav Mišković, njegov zet mladi Karić, Janušević, Dragan Bjelogrlić,
Savo Milošević, Željko Joksimović sa trudnom suprugom Jovanom, Nataša
Bekvalac, Jelena Karleuša, Miodrag Kostić, vlasnik hotela "Grand" u čijoj
garaži su parkirana vozila vredna sve ukupno dva milona evra.
Iz Crne Gore su pristigla deca tamošnjih vladara, neki momci su vozili
džipove, a drugi su platili taksi od Podgorice do Pančićevog vrha na
Kopaoniku. Od političara video se Dragan Marković Palma, koji se odmarao i
šetao po Sunčanim konacima, a čitao novine u "Grandu".
U Srbiji elitu čini oko 2.000 ljudi, od političara, preko biznismena i
umetnika, do sportista i estradnih zvezda. I gde su oni stigli to mesto
postaje elitno. Kopaonik je prvo bio elitno vojno mestu, jer su od
šezdesetih tu zimovali generali JNA, a tek potom sedamdesetih kada je Pertar
Stamoblić počeo da dolazi, na Kopanik, kako su ga zvali Rimljani, pristižu i
funkcioneri. I više nisu silazili sa ove velike planine.
Ovde je devedesetih godina bio centar brzih biznismena, koji su radili i
pored embarga svetske zajednice, a uz njih su se pojavljivali i ražni
mangupi, krijumčari, crnoberzijanci i kriminalci, koji su želeli da pokažu
sebe, svoje pare i da budu viđeni u dobrom društvu. Arkan i Legija su šetali
tada Kopaonikom. Ti su malo gradilili, jer su se na Kopaoniku samo provodili.
I kovali paklene planove, jer je na primer, Zemunski klan pripremao atentat
na premijera Zorana Đinđića baš na Kopaoniku.
Sva sreća to zlo se nije porodilo na planini, ali je Kopaonik, pored rudnika
srebra iznedrio i zlatnog Novaka Đokovića, čija je porodica ovde držala
restoran. A mali Nole je lupao tenisku loptu. Toga se prisećao ovih dana dok
je odmarao na Kopaoniku. Planina je izgrađena, na Jarku je podignut novi
kompleks sa modernim apartmanima. Zimus je samo u vreme praznika vrh planine
posetilo 12.000 gostiju sa 6.500 raznih vozila. Kako mesta za parkiranje
nije bilo, pojavili su se mangupi zvani Bruski lopatari, koji su čistili
trotoar i to parče betona na divlje iznajmljivali uznemirenim vozačima za 5
evra za par sati.
Za razliku od Sunčanih konaka, hotela "Grand" i skijališta, u selu Brzće,
koje je takođe devedesetih bilo omiljeno mesto i zimovnik za srpsku elitu,
vladaju samoća i dosada. Da nije bilo nekoliko gostiju u hotelu "Junior", u
restoranu "Koliba" i okolnim vilama, Brzeće bi ovih dana, kao što je to bilo
tokom čitave godine, opet bilo pusto i dosadno. U selu se već tri godine
ništa bitno ne dešava, ništa se kapitalno ne gradi, samo nam vozila tutnje
drumom kroz Brzeće na svom putu ka vrhu Kopaonika.
U Brzeću je prestala je gradnja velikih kuća sa apartmanima za prodaju.
Brzeće je smešteno na 18 kilometara od Pančićevog vrha na Kopaoniku, koji je
vazdušnom linijom udaljen svega kilometar i po. Ima osamdesetak domaćinstava
i oko 300 stanovnika. Početkom devedesetih godina je izraslo u sportski i
turistički centar, koji je postao jako privlačan za investitore.
Svoje vile u Brzeću su podigli beogradski penzioneri, imućni gastarbajteri,
ali i neki srpski političari i estradne zvezde. Visoke zgrade sa apartmanima
gradili su brzi biznismeni, berzanski mešetari, finansijski manipulanti,
bivši sportisti, čak i članovi narko mafije.
Priča se da i Keka, trgovac kokainom ovde ima svoju zgradu. Cena tih, danas
praznih apartmana kretala se od 2.300 evra, preko 1.300 evra do čak 5000
evra. Kako kupaca nema, kako nema para da se zgrade završe, to Brzeće liči
na selo sa praznim dvorcima.
Kada je Zdravko Mustač bio šef jugoslovenske tajne policije često je dolazio
u Brzeće na skijanje. Osetivši da će početkom devedesetih da se SFRJ
raspadne poslao je svoju ženu u Brzeće da kupi plac, kako bi sazgradio
vikendicu u kojoj će potajno da živi. U međuvrmenu, Mustač je u selu podigao
samo temelj svoje vikendice, jer je otišao u Zagrbe kod Franje Tuđmana da
vodi njegovu tajnu agenturu.
Stare vodenice na Graševačkoj reci više ne rade. Ne melju žito, ne prave
brašno ispod kamenog žrvnja i seljaci ne spremaju kačamak. Odlučili su da
izdaju svoje sobe turistima, da vozačima u tranzitu kad drum zaledi
nameštaju lance na gume, a potom da im prodaju rakiju i vino, ali i slatko,
džem i ajvar. Da bi zadržali vozače i prolazne turiste seljaci iz Brzeća im
buše gume ili posipaju kolovoz vodom, koja se mrze, pretvara u led, da bi
oni mogli da im "pomažu" da se izvuku iz poledice. I sve to dobro naplate.
Tokom 2012. i 2013. u Brzeću je bilo samo 27 snežnih dana. Kada je
temperatura, ali retko, bila u minusu pravljen je na stazi hotela "Junior"
veštački sneg, ali se i on otopio. Zato turisti gaze po blatu, po
nedovršenim trotoarima punim peska i tucanika i šetaju između prepunih
kontejnera sa smećem. Kako Brzeće nije urbana sredina radnici Komunalnog
preduzeća iz opštine Brus, kojoj pripada, ga neredovno posećuju, pa je za
praznike ovo selo bilo pretrpano smećem, koje su razvlačili lokalni psi. I
brdski potok i Graševačka reka, oko kojih su podignute vikendice i hoteli,
su bili zagušeni smećem i zagađeni.
Situacija u Brzeću nije tako sumorna kao što vama izgleda - pokušao je da
nas razuveri Zlatko Milenković, direktor Turističke organizacije opštine
Brus. Grade se nova apartmanska naselja. Izgrađeni su trotoari, otvorena je
stanica policije i ambulanta. U izradi je Prostorni plan Brzeća kao
najpoznatijeg turističkog sela na Kopaoniku. Tim planom je predviđeno da
Brzeće sačuva seoski ambijent, ali da se u njega utkaju elementi urbane
arhitekture i sportski tereni.
Znači li to da će srpska elita da siđe sa planine u Brzeće i tu počne da
ostavlja svoj novac?
Marko Lopušina
|
|
Srbija na 54. mestu po slobodi medija |
| |
Srbija je 54. zemlja na svetskoj rang listi po slobodi medija, ispred
Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore, navodi se u godišnjem izveštaju
međunarodne nevladine organizacije za zaštitu novinara Reporteri bez granica
( RSF) sa sedištem u Parizu.
Na spisku 180 država, ispred Srbije je Slovenija (na 34. mestu) a iza su
Hrvatska (65), BiH (66), Crna Gora (114) i Makedonija (124). U izveštaju se
ne pominju detalji medijske situacije u Srbiji, već zabrinjavajuće medijske
situacije u Makedoniji i Crnoj Gori.
U odeljku izveštaja pod nazivom "Balkan - bure baruta za novinare" se
pominju napadi na nezavisne medije.
Finska, Holandija i Norveška su ponovo na vrhu s najvećom slobodom medija,
dok je najlošija situacija u Siriji, Turkmenistanu, Severnoj Koreji i
Eritreji.
RSF u izveštaju navodi veliko opadanje slobode medija u SAD,
Centralnoafričkoj Republici i Gvatemali, a bolju situaciju u Ekvadoru,
Boliviji i Južnoj Africi.
RSF svake godine objavljuje izveštaj i pravi spisak zemalja uzimaju u obzir
nekoliko faktora - nivo zloupotrebe medija, stepen pluralizma, nezavisnost
medija, životna sredina i autocenzura, pravni okvir, transparentnost i
infrastruktura.
|
|
Problem nestalih Srba na Kosovu mora biti rešen |
| |
Evropska komisija pomno prati, a Međunarodni crveni krst radi na rešavanju
pitanja nestalih osoba u sukobima na Kosovu 1990-ih godina i "ti slučajevi
moraju biti rasvetljeni", izjavila je u Briselu Maja Kocijančič, portparolka
visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
Na pitanje novinara kakav je stav Evropske komisije i visoke predstavnice EU
prema zahtevu organizacije Amnesti internešnel da bude rešen problem hiljadu
i sedamsto nestalih na Kosovu, Maja Kocijančič je uzvratila da je "primljeno
na znanje saopštenje Amnesti internešnela oko humanitarnih pitanja vezanih
za Srbiju i Kosovo i to posebno sudbine nestalih lica u sukobu iz '90-ih
godina".
"Pomno pratimo to pitanje", dodala je ona, "u tesnoj saradnji s Međunarodnim
komitetom Crvenog krsta, koji u Prištini predsedava radnom grupom za pitanja
nestalih lica".
"Mi smo podstakli obe strane (Beograd i Prištinu) da pojačaju političku
rešenost i daju dovoljno finansijskih i tehničkih sredstava za rešavanje
preostalih problema oko nestalih osoba", navela je Maja Kocijančič.
Po njenim rečima, "to pitanje jeste i biće redovno obrađivano u godišnjim
izveštajima Evropske komisije" o razvoju u zemljama Zapadnog Balkana.
Na pitanje novinara da li će o problemu nestalih u sukobima na Kosovu biti
razgovarano i u dijalogu Beograd-Priština, portparolka visoke predstavnice
EU ponovila je da se to pomno prati u Evrpskoj komisiji i da na tome radi i
radna grupa na čelu s Međunarodnim Crvenim krstom, naglasivši da "ti
slučajevi moraju biti rasvetljeni".
Ketrin Ešton će se u Briselu u okviru nove runde dijaloga Beograd-Priština
sastati s predsednikom vlade u Prištini Hašimom Tačijem i srpskim premijerom
Ivicom Dačićem koji je u više navrata stavio do znanja da se mora rešiti i
pitanje nestalih na Kosovu.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
O Srbiji se bolje govori u inostranstvu nego u zemlji |
| |
Međunarodna pozicija Srbije je znatno poboljšana u odnosu na ranije godine,
a o Srbiji se trenutno bolje govori u inostranstvu nego u samoj zemlji,
rekao je odlazeći premijer Srbije Ivica Dačić za Glas Amerike.
"Interes Srbije jeste da ima što bolju međunarodnu poziciju. Samo jaka
Srbija može da štiti svoj nacionalni i državni interes. Samo poštovana
Srbija može nešto da uradi na međunarodnoj sceni. Srbija koja je parija, od
koje svi beže, koje se svi stide, bez obzira koliko bila na
unutrašnje-politickoj sceni ponosna, junačka, na međunarodnoj sceni ne može
ništa da uradi", rekao je Dačić koji je u poseti SAD.
On je ukazao da iako je međunarodna pozicija Srbije danas mnogo bolja, "daleko
je od dobre".
"Ali i mi smo malo krivi... Istina sama po sebi nije dovoljna, zato moramo
da uzmemo sudbinu u svoje ruke, ne možemo da se uzdamo u neku božansku
pravdu, moramo da uradimo mnogo toga", poručio je Dačić.
Dodao je da je Srbija uspela da "podigne nivo međusobnog poverenja na takav
način da SAD danas zvanično imaju veoma pozitivan stav o državnoj politici
koju je Srbija vodila, žele da se takva politika nastavi i posle izbora koji
nas čekaju u Srbiji, odnosno svi izražavaju nadu da se izbori u Srbiji i na
Kosovu... negativno ne odraze na dinamiku procesa pregovora".
Povodom predstojećih izbora u Srbiji, Dačić je rekao da on kao premijer mora
da obavlja državne funkcije i da je to "mnogo važnije nego u ovom trenutku
voditi stranačke kampanje".
"Izbori su izvor jedne iracionalne atmosfere, međustranascke kampanje napada,
ja nemam nameru da učestvujem u svemu tome na takav način, želim da istaknem
rezultate koje je naša vlada postigla, to su zajednički rezultati sa našim
koalicionim partnerima, Srbija je postigla istorijski korak napred. Kako će
to narod oceniti, to je sve relativno", poručio je Dačić.
On je dodao da "s druge strane, situacija u Bosni i Hercegovini potvrđuje
koliko je mir izgrađen u našem regionu jedna krhka tvorevina, i koliko je
malo dovoljno da dođe do destabilizacije".
"Zato je bitno da se zadrži politička stabilnost Srbije, ali i politička
stabilnost Republike Srpske, jer vidite da tu nije samo u pitanju socijalna
kategorija protesta, imate i određene političke zahteve koji idu ka tome ,jedan
čovek jedan glas' što ide ka ukidanju entiteta, prava naroda u BiH, što
otvara ceo jedan začarani krug, zbog toga je i bio rat u BiH", ocenio je
Dačić.
Kada se radi o briselskom sporazumu Beograda i Prištine, Dačić je kazao da
nije zadovoljan na koji načine se on u potpunosti implementira.
"Mislimo da Priština pokušava da kroz implementaciju tog sporazuma, iako je
on statusno neutralan, stvarno afirmiše svoju državnost, pa stavlja svoj grb
na glasačke listiće, izjave, zakletve, mi smo se stalno šalili na tim
pregovorima da će i na etikete za vodu stavljati grb što ne postoji nigde na
svetu, a to je odraz manjka statusa nezavisnosti", ukazao je Dačić.
Srpski premijer je, takođe, istakao da je zadovoljan nivoom razgovora koje
je imao sa američkim zvaničnicima u Vašingtonu, posebno iz američkog
Federalnog istražnog biroa (FBI) i Agencije za borbu protiv trgovine
narkoticima (DEA).
"Ima 360 ljudi za koje procenjujemo da bi mogli da se nalaze u nekim
ekstremnim organizacijama u Siriji i nekim drugim zemljama, koji će se kad-tad
vratiti u naš region. Mi ne možemo to da radimo, da presrećemo njihove
komunikacije bez pomoći nekih agencija, a onda treba da sarađujemo sa
najboljima", rekao je Dačić.
|
|
Nikolić: Sve osim pobede SNS veliko iznenađenje |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je građane da na izborima 16.
marta uzmu sudbinu u svoje ruke i istakao da bi za njega sve osim velike
pobede Srpske napredne stranke (SNS) bilo veliko iznenađenje.
"Moje srce je uz SNS i zaista bih voleo da ona dobije poverenje i mandat
građana da nastavi reforme i pruži im šansu za bolji život", kazao je
Nikolić u intervjuu za "Nedeljnik".
Nikolić, koji je do izbora za šefa države bio predsednik SNS-a, istakao je
da će ispuniti obećanje da će biti predsednik svih građana i da neće aktivno
učestvovati u predizbornoj kampanji.
On je ocenio da je glavna tema izbora ekonomija i životni standard građana.
"Onaj ko želi da pobedi na ovim izborima, mora da ponudi građanima rešenje
kako će živeti bolje. Ljudi više nemaju vremena da čekaju, puni su
izneverenih obećanja, izneverenih nada... Tek kad građani osetno budu počeli
da žive bolje, moći ćemo da kažemo da smo nešto postigli", kazao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, očigledno da su se protiv potpredsednika vlade i
lidera SNS-a Aleksandra Vučića i same stranke podigli mnogi uticajni i moćni
ljudi.
Nikolić je ocenio da će oni zarad očuvanja onoga što su prethodnih godina
stekli, biti pokušati da Srbiju vrate na staro, da ne dozvole pobedu SNS-a i
da ponovo uspostave sredinu u kojoj zakon neće biti isti za sve, kao što je
bilo do 2012.
Na pitanje s kim će SNS praviti vladu, Nikolić je rekao da ne želi da se
meša u postizbornu kombinatoriku.
"Videćemo prvo kakav će rezultat ostvariti stranke, a ubeđen sam da će na
osnovu toga uspeti da se dogovore i da formiraju novu skupštinsku većinu",
kazao je predsednik Srbije.
On je istakao da borba protiv korupcije mora da se nastavi u svim segmentima,
bez ograničenja.
"To znači da svi oni koji učestvuju u toj borbi moraju s istim žarom i
posvećenošću da joj se posvete. Ako samo jedna karika u tom lancu oslabi,
lanac puca. Takođe je bitno da svi članovi vlade budu usklađeni oko
zajedničkih političkih ciljeva. Dakle, najbolji ljudi ujedinjeni oko jedne
ideje koja se oličava u boljem i kvalitetnijem životu građana", rekao je
Nikolić.
Upitan šta bivši počasni predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić
može novo da ponudi Srbiji, on je rekao da ne vidi šta bi novo mogao da
ponudi Srbiji, a da ranije nije već nudio.
Nikolić je kazao da je teoretski moguće da Tadić, kako se priča po
političkim kuloarima, bude ministar spoljnih poslova u Vučićevoj vladi, ali
da je to nezamislivo, jer su njegova i Tadićeva spoljna politika suprotne.
"U njegovo vreme diplomatsko-konzularna predstavništva nisu imala pravu
funkciju osim servisa za predsednika i ministra spoljnih poslova u okviru
takozvane šatl-diplomatije. Istovremeno se spoljna politika bazirala na
četiri stuba, i rekao bih, bila dosta egocentrično-formalna. Spoljna
politika koju ja vodim okrenuta je ka nastavljanju prijateljstava i
otvaranju prijateljstava širom sveta", rekao je Nikolić.
Na pitanje u kakvom stanju se danas nalaze srpski mediji, on je rekao da se
nije mnogo toga promenilo.
"I dalje veliku kontrolu nad njima ima DS, i/ili interesne grupe koje su
njoj bliske. Međutim, vi i danas imate medije koji fabrikuju vesti protiv
SNS-a, protiv državnih organa i svega onoga gde nema DS-a", kazao je Nikolić
i dodao da su on i njegovi saradnici svakodnevno na meti tabloida.
"Toga sam bio svestan i na početku svog mandata i zato se trudim da u svom
radu ne posvećujem toliko pažnje onome što ljudi pišu o meni i mom timu.
Rezultati su tu da govore o našem radu", rekao je Nikolić.
|
|
Oliver Ivanović uskoro u pritvoru u Kosovskoj Mitrovici |
| |
Sudija Euleksa je danas prihvatio zahtev za premeštaj lidera Građanske
inicijative "SDP" Olivera Ivanovića iz pritvora u Prištini, u pritvor u
Kosovskoj Mitrovici, izjavio je njegov advokat Nebojša Vlajić.
"Ivanović će ubrzo biti premešten u Mitrovicu. Rešenje je doneto zbog
brojnih problema koje smo imali Oliver Ivanović i njegova porodica, ali i ja,
kao njegov advokat, tokom ove dve nedelje njegovog boravka u Prištini",
rekao je Vlajić za agenciju Beta.
Vlajić je dodao da je to "prvi i mali korak" koji će omogućiti da Oliver
Ivanović dobije ono što mu pripada u tom postupku.
Njegovim premeštanjem u Kosovsku Mitrovicu stvoriće se uslovi za njegovu
bezbednost i život mu neće biti ugrožen kao do sada, ukzao je advokat.
Oliver Ivanović je uhapšen 27. januara. Tereti se za teška krivična dela
ratnog zločina i određen mu je jednomesečni pritvor.
|
|
Dačić s Tačijem razgovarao i o Oliveru Ivanoviću |
| |
Predsednik Vlade Srbije u ostavci Ivica Dačić rekao je danas da
je srpska strana tokom razgovora u Briselu zatražila da EU založi svoj
autoritet da bi se saznalo zašto su uhapšeni Srbi na Kosovu, među kojima je
i Oliver Ivanović.
"Zatražili smo da EU založi svoj autoritet da bismo znali o čemu je reč,
zašto je došlo do tih hapšenja, a to znači da ne želimo da utičemo na rad
pravosudnih organa, ali da nam se da razjašnjenje zbog čega je to urađeno,
imajući u vidu da to može da destabilizuje političku situaciju na severu
Kosova", rekao je Dačić.
U sredu je održana još jedna runda pregovora Dačića s premijerom Kosova
Hašimom Tačijem, uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
Lider Građanske inicijative "Sloboda, demokratija, pravda" Oliver Ivanović.
Uhapšen je 27. januara i određen mu je pritvor do 30 dana, zbog sumnje da je
umešan u ratne zločine i ubistva posle sukoba na Kosovu.
Početkom februara je uhapšen i penzionisani pukovnik Ministarstva
unutrašnjih poslova Srbije Dragoljub Delibašić. Njemu se na teret stavljaju
teška krivična dela tokom 1999. i 2000. godine u Kosovskoj Mitrovici,
povezana s predmetom Olivera Ivanovića, rekao je ranije njegov branilac
Dejan Vasić.
Dačić je rekao da je bilo reči i o tehničkim pitanjima organizacije na
Kosovu za parlamentarne izbore u Srbiji. "To će sve biti urađeno u
koordinaciji sa OEBS-om", istakao je Dačić.
On je rekao da je danas pomenuta i situacija u BIH, ali je dodao da je
Ketrin Ešton o tome već ranije pričala i sa šefovima diplomatija EU i sa
ministrima inostranih poslova zemalja kandidata za članstvo u EU.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Oglasavanje Marketing
|
