|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Optimizam pripadnika generacija X i Y |
| |
 Iako
ekonomska situacija nije baša najružičastija, mladi smatraju da nema razloga
za zabrinutost.
Anketu je uradio Institut za blagostanje, pri BMO, i ustanovio da optimizam
prožima pripadnike generacija X i Y, odnosno radno sposobne ljude do 50
godina starosti.
Kris Butigeg, menadžer za planiranje strategije, primećuje da su svi oni
vaspitavani da veruju da mogu da postignu sve, samo ukoliko marljivo rade i
obrazuju se.
Međutim, on skreće pažnju da ih brojni izazovi demantuju, počev od troškova
života, rada, mogućnosti, preko zakasnelog zapošljavanja i formiranja
porodice, pa do penzionih planova koji im se nude, te da bi narednih godina
moglo doći do veoma grubog otrežnjenja.
Primera radi, generacije X i Y veruju da će otići u penziju sa 61,7 godina,
dve godine ranije nego bejbi bumeri, iako su kasnije počeli da rade. Potom,
oni imaju mlađu decu nego njihovi roditelji u njihovim godinama, pa će i
zbog toga biti poprilično komplikovano izdržavanje porodice, odnosno
plaćanje školarine za decu koja će se još uvek obrazovati u vreme kada bi
oni poželeli da se povuku iz posla.
Pripadnici ove dve generacije takođe veruju da će sebi moći da kupe kuću,
bez obzira što je cena tipične kuće sada otprilike osam bruto godišnjih
iznosa prosečne plate zaposlenog sa punim radnim vremenom.
|
|
Vinski višeboj u novom srpskom centru u Otavi |
| |
Jedna od retkih iseljeničkih organizacija, ako ne i jedina te
vrste, vinski red vitezova "Svetog Trifuna" obeležila je dan svog
sveca-zaštitnika i proglasila nove šampione u pravljenju vina.
Tradicionalni godišnji viteški vinski višeboj prvi put je održan u novom
Srpskom centru, prvom u istoriji kanadske prestonice. Centar je sagrađen
prilozima doseljenika-parohijana srpske crkve "Sveti Stefan", a 500.000
dolara bespovratno je obezbedila provincija Ontario.
Oko 150 posetilaca degustiralo je i ocenilo 38 crnih vina od kojih su tri
nagrađena, a istaknut je kvalitet još 13 vina.
Najbolje crno vino 2014. je "Lički međed" iz vinarije "Medena Maja",
vlasnika Željka Zeca, dobitnika dve zlatne medalje za najbolje vino i za
najbolje mlado vino, kao i prelaznog pehara.
Srebrnu medalju zaslužilo je vino "Krčmarica" iz Šljokića vinarije koje su
napravili Aleksandar Mićić i Krste Mitrić. Iz iste vinarije je i vino "Minju"
za koje ja Boban Petrović, vitez-pripravnik nagrađen bronzanom medaljom.
Osim Petrovića proglašena su još četvorica novih vinskih
vitezova-pripravnika.
Obraćajuci se prisutnima kum vinskog reda "Svetog Trifuna" Nikola Kostić
podsetio je da je taj vinski red, jedini srpski u Severnoj Americi, a možda
i jedini u dijaspori, osnovan u Otavi pre pet godina u cilju "poštovanja i
slavljenja vina, oplemenjavanja kulture pijenja vina i neprestanog
unapređenja umeća pravljenja vina".
On je gostima ponudio i jedinstven (nekomercijalni) proizvod "Šljokića
vinarije" spremljen po starom receptu Kostićeve bake Spasenije Cane Kostić -
bermet "Lalin sonet".
Bermet je aromatizovano vino koje se pije kao aperitiv, ali i posle jela jer
pomaže boljem varenju. Carica Marija Terezija veoma je cenila bermet iz
Sremskih Karlovaca, a nekoliko sanduka bermeta pronađeno je i na potonulom
brodu "Titanik".
Naziv porodične "Šljokića vinarije" nije šaljiv već je njen vlasnik Krste
Mitrić rođen u BiH baš u zaseoku tog imena. I danas se šuma podno vodopada u
Jajcu zove Šljokića šuma iako je prodata pre više od jednog veka.
Na otavskoj vinskoj svečanosti ponuđena je i knjiga "Vinoslov sa vinopjevom
vitezova Svetog Trifuna" koju su priredili Nikola Kostić i Dragomir
Vukosavljević Vuk.
Gosti svečanosti bili su otpravnica poslova ambasade Srbije u Kanadi Mirjana
Šešum-Ćurćić, zatim porodica Novaković iz Belvila u Ontariju čiji je
najstariji član Žika Novaković bio dugogodišnji predsednik Udruženja pčelara
Srbije, kao i Radomir Baturan, osnivač i glavni urednik časopisa za
književnost, umetnost i kulturu iz Toronta "Ljudi govore" koji od 2008.
izlazi u Torontu, na 300 strana.
Izvodeci krajiške i druge pesme u programu vinskog višeboja učestvovala je
pevačka grupa "Krila zavičaja" (nastupala ranije u SAD i Kanadi uključujući
kanadski Muzej civilizacije), njihov član Borivoj Lakić nastupio je i kao
pop-rok kantautor, a Sasha Vlajić je uz klavijature izveo starogradske i
druge srpske pesme.
Otavska vinska svečanost priređena je dobrovoljnim radom svih učesnika
uključujući i članice "Kola srpskih sestara", a čist prihod namenjen je
novoj crkvi, takođe prvom originalno projektovanom i zidanom srpskom
crkvenom zdanju u prestonici Kanade čija je izgradnja u toku.
Sveti Trifun (oko 232-250. godine), zaštitnik vinogradara i vina, je
svetac-velikomučenik koji se među Srbima slavi 14. februara. U svetu postoji
više od 500 vinskih viteških redova, a u Srbiji samo desetak.
Milomir Niketić,
Otava
|
|
Ljubav pred sudom |
| |
Nemaju sve ljubavi srećan kraj. Da je tako, shvatio je i Džeri Renkers, 65,
udovac iz Britanske Kolumbije, koji je pre dve godine preko jednog
provodadžijskog veb-sajta upoznao Džesiku Miler, 31, i zaljubio se u nju.
Njih dvoje su prvo komunicirali preko kompjutera, a potom su se pre godinu
dana počeli i da izlaze zajedno.
Gotovo odmah je Renker počeo da novčano da pomaže Milerovoj. Po njegovim
rečima, on je potrošio na desetine hiljada dolara za otplatu njenih dugova,
pa čak i studentskog kredita, za sređivanje njenog stana, kupovinu novog
folksvagena, sređivanje zuba, kao i za razne druge prohteve.
Kaže da joj je dao viza karticu i nekoliko blanko čekova, a prekipelo mu je
kada je shvatio da je ona, od novca koji joj je on dao, kupila laptop i
bicikl za svog brata.
Nekoliko dana pre svađe oko spornih troškova, Renkers je Milerovoj kupio i
verenički prsten, naravno po njenom izboru. Bio je to Tifanijev dijamantski
prsten, po ceni od skoro 228 hiljada dolara.
Po raskidu, Renkers je podneo tužbu sudu, tražeći da mu ona vrati prsten,
ali je i povukao, kada je video da je priča o ovoj romansi počela da
privlači previše pažnje.
Milerova se nije oglasila, pa se ne zna njena strana priče.
|
|
BLIC VESTI |
| |
OTAVA – Nekoliko antivladinih demonstranata u Kijevu, glavnom gradu
Ukrajine, sklonilo se u tamošnju zgradu kanadske ambasade, nakon
intervencije policije parališućim granatama i vodenim topovima. Ministar
inostranih poslova Džon Berd kaže da je osoblje ambasade prenelo da su ljudi
bili mirni i da nisu napravili nikakvu štetu niti ugrozili osoblje. Ministar
Berd je takođe rekao da će Kanada obezbediti pomoć kako bi aktivisti mogli
da dobiju medicinsku negu.
VINIPEG – Veoma zarazan i smrtonosni virus koji napada svinje, posle
Ontarija, stigao je u Manitobu i na Ostrvo princa Edvarda. U obe provincije
je zarazna dijareja za sada inficirala svinje na po jednoj farmi. Stručnjaci
ponavljaju da je virus uglavnom fatalan za prasiće, da se starije životinje
uglavnom oporavljaju i da se virus ne prenosi na čoveka, te da nema
opasnosti po ljudsko zdravlje.
KVEBEK – Pjer Dišesn, ministar zadužen u vladi Kvebeka za visoko
obrazovanje, istraživanje, nauku i tehnologiju, našao se na meti kritika
zbog postavljanja komenatara na tviteru, uz fotografiju sestara Kloe i
Džastin Difur-Lapon obrađenu u fotošopu. Radi se o slavljeničkoj slici,
posle osvajanja zlatne i srebrne medalje u mogul skijanju na Olimpijadi u
Sočiju, a intervencija je napravljena na rukavicama. Umesto olimpijskih
crvenih rukavica sa javorovim listom, na ovoj izmenjenoj fotografiji
rukavice su zamenjene sa plavo-belim, sa znakom kvebečkog ljiljana.
VAŠINGTON – Kanada je jedna od 27 zemalja koje su započele globalnu
borbu za sprečavanje širenja infektivnih bolesti. Stručnjaci su program
globalne zdravstvene sigurnosti označili kao prioritet, zbog toga što u
mnogima zemljama nemaju odgovarajuću zdravstvenu infrastrukturu za
prepoznavanje i brzu reakciju u slučaju širenja infektivnih bolesti, koje se
ne zaustavljaju na državnim granicama.
TORONTO – Anketa Ipsos rajda pokazala je da u Kanadi poslednjih
nedelja još više smanjen broj domaćinstava koja se odriču kablovske
televizije, tako da sada otprilike svako četvrto domaćinstvo nema
tradicionalnu TV pretplatu.
TORONTO – Najveći kanadski proizvođač hleba, Canada Bread prešla je u
ruke jedne od najvećih kompanija takve vrste Grupo Bimbo, čije je sedište u
Meksiku. Transakcija je procenjena na 1,83 milijarde dolara, a njome Grupo
Bimbo obezbeđuje poziciju na kanadskom tržištu i vlasništvo nad popularnim
robnim markama kao što su Dempster i Bon Maten.
TORONTO – Gradski većnik Dejvid Šajner dao je predlog da se vozačima
odobri desetominutni grejs period, i to ukoliko su karte za parking istekle
do deset minuta pre dolaska službenika za kontrolu. O ovom predlogu će se
raspravljati 24. februara.
LEDAK, Alberta – Tajrel Li, 23, osuđen je na 14 godina zatvora zbog
toga što je avgusta prošle godine svoju 25-godišnju devojku pretukao,
poprskao je lakom za kosu i zapalio. Devojka, koja je po gornjem delu tela
pretrpela opekotine drugog i trećeg stepena, u njegovu odbranu je rekla da
je on brzo reagovao, počeo da gasi vatru i pozvao 911.
OTAVA – Nezavisno telo koje vrši monitoring agencije CSEC kaže da
analiza metapodataka obaveštajne agencije nije bila povezana sa masovnim
nadzorom Kanađana.
TORONTO – Ontarijski Parlament jednoglasno se saglasio da se, sve do
kraja Zimske olimpijade u Sočiju, ispred Kvins Parka vijori zastava duginih
boja.
OTAVA – Na osnovu jednog istraživanja o evoluciji očinstva, utvrđeno je da
je pre tri godine 29 odsto očeva iskoristilo mogućnost i uzelo porodiljsko
odsustvo, da je u svakoj petoj porodici sa jednim roditeljem otac taj koji
sam čuva decu, da je četiri petine muškaraca uključeno u kućne poslove, kao
i da je u svakoj desetoj porodici sa oba roditelja otac taj koji je ostao
kod kuće i preuzeo domaćičku ulogu.
GENDER, Njufaundlend i Labrador – RCMP je saopštila da je boing 777
kompanije Amerikan erlajnz, koji je leteo na relaciji Čikago – London,
preusmeren u Gender zbog nekontrolisanog i nasilnog ponašanja jednog putnika.
Let je nastavljen nakon izbacivanja američkog putnika, 35, iz aviona, a on
će biti izveden pred sud.
KALGARI – Kantautorka Džen Arden uključila se u borbu protiv
smanjenja broja divljih konja u Alberti. Provincijska vlada je u januaru
najavila da će izdati dozvole za hvatanje 200 divljih životinja, jer navodno
ugrožavaju domaće životinje i njihove izvore hrane.
VANKUVER – Grupa od devet lica podnela je krivičnu prijavu protiv
gradonačelnika Vankuvera Gregora Robertsona da se navodno direktno i
indirektno okoristio time što je gradsku zgradu dao na lizing kompaniji
Hutsjut. Cilj ove grupe je da praktično otera Robertsona sa funkcije pre
novembarskih građanskih izbora, a gradonačelnik smatra da su optužbe bizarne
i razočaravajuće.
TORONTO – Umetnik Dejv Sofa, iz Kejmbridža, proveo je šest godina
slikajući mural sa likovima 158 pripadnika kanadskih oružanih snaga
poginulih u Avganistanu. Njima u spomen i povodom potpunog povlačenja
kanadskih vojnika iz te azijske zemlje, on sada želi da svoje delo, nazvano
Portreti heroja, podeli sa ljudima po čitavoj zemlji i veruje da će uspeti
da realizuje ovu ambicioznu turu.
MEKSIKO SITI – Na trojnom sastanku u Meksiko Sitiju očekuje se
potpisivanje sporazuma o aviosaobraćaju između dve zemlje, kojim će biti
povećan broj direktnih meksičkih letova do kanadskih gradova, pored
postojećih do Montreala i Toronta. Premijer Stiven Harper je, međutim, rekao
da ne treba očekivati ukidanje viza za meksičke državljane koji žele da dođu
u Kanadu.
TORONTO – Šef torontske policije Bil Bler apeluje na proizvođače
mobilnih telefona da instaliraju dugme kojim će se deaktivirati ukradeni
telefon. Uz ovakvu mogućnost, vlasnici mobilnih telefona neće morati da
čekaju da se aparat posle krađe službeno deaktivira.
MONTREAL – Bivši vojnik i povratnik sa fronta Gijom Gelinas, 22,
uhapšen je pod optužbom da je sa predumišljajem ubio svog oca i maćehu, Lika,
54, i Džuli Lemije, 35. Gelinas, koji je imao puno problema da se privikne
na civilni život posle Avganistana, navodno je za ovo isplanirano zlodelo
bio inspirisan američkim TV šouom Dekster. Sebi je čak pokušao da sebi
obezbedi alibi postavljanjem rođendanske čestitke ocu, u kojoj kaže da ga je
bezuspešno tražio i da se nada susretu.
OTAVA – Suspendovani senator Patrik Brazo, protiv koga je podneta
krivična prijava zbog neopravdanih troškova na račun države, sada radi kao
menadžer jednog striptiz kluba u Otavi.
|
|
Lakše oprostiti prevaru nego novčane probleme |
| |
Kanađani imaju više razumevanja da svom partneru oproste
prevaru, nego novčane probleme, pokazala je anketa Banke Montreal.
Najvažniji razlog za razvod nešto preko dve trećine anketiranih bile bi
rasprave oko novca, za tri petine to bi bila prevara, dok bi za 36 odsto
anketiranih to bila neslaganja oko porodice.
U anketi se proveravalo i ko je u porodici zadužen za finansije i ko je
najčešći krivac za loše stanje kućnog budžeta.
Dve petine muškaraca priznalo je da se oni bave finansijama, a tek svaki
šesti ostavio je odgovornost za to svojoj partnerki.
Zanimljivo je da žene nešto drugačije vide ovu podelu, pošto svaka treća
kaže da je ona zadužena za kućni budžet, a svaka peta tek kaže da to radi
njen partner.
Stručnjaci kažu da ovo jasno ukazuje na razliku između stvarnosti i privida
o podeli poslova vezanim za kućni budžet i da je novac potencijalni izvor
tenzija i konflikta među partnerima.
Najefikasniji način za prevazilaženje problema jesu, kao i u svim drugim
razmimoilaženjima, komunikacija i spremnost da se postigne kompromis.
Anketa je takođe pokazala da žene i muškarci nisu realni ni u procenama ko
troši više.
Skoro podjednak procenat pripadnika oba pola, 36 i 37 odsto, smatra da
njihov partner troši više, i gotovo podjednako manje, 23, odnosno 25 odsto,
priznaje da je krivica za troška na njegovoj strani.
|
|
Ko je vlasnik umetničkih dela na internetu? |
| |
Zbog svog neprijatnog iskustva, umetnica iz Vinipega Kal Barteski upozorava
svoje kolege iz sveta umetnosti da budu izuzetno obazrivi kada prikazuju
svoja dela na internetu.
Ona je, naime, prošle nedelje ustanovila da se, bez njenog pristanka, jedna
od njenih slika pojavila kao motiv na ženskoj torbi koja se prodaje u
prodavnici X. K. Penej na Floridi.
Prvo što je uradila bilo je da je pronašla proizvođača torbe. Radi se o
kompaniji Aldo grup, koja u Kanadi ima prodavnice pod više naziva. Pozvala
je kompaniju i zatražila objašnjenje, jer smatra da kao umetnica treba da
učini nešto da se takve stvari više ne dešavaju.
Razgovor se završio tako da su predstavnici kompanije ponudili da joj plate
za ono što je urađeno, kao i da je angažuju u budućnosti.
Barteski je nagrađivana dizajnerka i dobitnica priznanja za najbolju
preduzetnicu godine. Uz rad na umetničkim projektima, ona i govori na temu
umetnosti, inspiracije i kreativnosti, pa se i ovo može shvatiti kao
svojevrsna borba za očuvanje i zaštitu tih vrednosti.
Advokat iz Vinipega Silvija de Sousa, koja se bavi slučajevima vezanim za
intelektualnu svojinu, kaže da ljudi ne shvataju da ako je nešto na
internetu ne znači da je ponuđeno svima i da mogu nesmetano da ga koriste.
Kao jedno od mogućih rešenja, ona sugeriše da umetnici zaštite svoja
autorska prava određivanjem uslova korišćenja sajta sa svojim delima.
|
|
Posle Belgije, i u Kvebeku uskoro zakon o eutanaziji |
| |
Svi su izgledi da će zakon o eutanaziji Kvebek biti brže usvojen nego što se
očekivalo, možda čak i do kraja ove nedelje.
Eutanazija je zakonom zabranjena u Kanadi, ali u ovom zakonskom predlogu
terminologija je veoma brižljivo izabrana. Govori se u suštini o ’medicinskoj
pomoći pri umiranju’, što će omogućiti lekarima da asistiraju pacijentima pri
izvršavanju samoubistva. Ovakva medicinska pomoć definisana je kao sastavni deo
medicinskih usluga za pacijente na kraju života.
Zakonski predlog određuje posebne i minimalne uslove koji moraju biti ispunjeni
da bi se uopšte mogla uzeti u obzir asistencija. Kako se naglašava, potrebno je
da to budu odrasle osobe, obolele od neizlečive ozbiljne bolesti, u stanju
nepovratnog gubitka sposobnosti, koji trpe nepodnošljiv fizički ili psihički bol,
a pri tom sposobne da daju svoju saglasnost u pisanoj formi. Ukoliko se radi o
pacijentu koji fizički nije u mogućnosti to da učini, zakon prihvata i da zahtev
podnese treće lice, a obavezan je potpis nekog zdravstvenog zvaničnika ili
službenika socijalne službe.
Zakon predviđa i mogućnost da pacijent u bilo kom trenutku povuče svoj zahtev.
Ministarka Veronik Ivon insistira da se ovde više radi o evoluciji, nego o
revoluciji, i dodaje da bi pacijentima zahtevi mogli biti ispunjavani već od
februara iduće godine.
Zanimljivo je da među lekarima postoje podeljena mišljenja o potrebi da se
ovakav zakon donosi. Dr Paul Saba, jedan od potpisnika peticije protiv
eutanazije i prvi čovek Koalicije lekara za socijalnu pravdu koja je protiv
eutanazije u Kvebeku i Belgiji, naglašava da će svaki lekar koji asistira
pacijentu da umre u stvari prekršiti Hipokratovu zakletvu. Kao dodatni razlog za
protivljenje, on navodi da je bilo slučajeva i među njegovim pacijentima, da su
se u potpunosti oporavili iako im je rečeno da će umreti, te strahuje da će biti
i onih koji će nepotrebno izabrati smrt.
|
|
Glumica Elen Pejdž priznala da je lezbejka |
| |
Kanadska glumica Elen Pejdž, poznata po svojoj ulozi trudne tinejdžerke u
filmu ’Džuno’, prošle nedelje u Las Vegasu priznala je da je lezbijka,
napominjući da joj je dosta skrivanja zbog koga već godinama pati.
Pejdž je ovo svoje priznanje iznela na LGBT omladinskoj konferenciji Time to
Thrive, održanoj pod sponzorstvom grupe za zastupanje prava gej populacije
Hjuman rajts.
Pejdžova je istakla da se umorila od laganja, i da je strah od iznošenja istine
o svojoj seksualnoj orijentaciji uticao nepovoljno na njen duh, mentalno
zdravlje i odnose sa drugima.
Ona kaže da je osećala svojevrstan pritisak zbog postojećih standarda o lepoti,
uspešnosti i dobrom životu koji važe u filmskoj industriji, i naglasila da ’svi
ljudi podjednako, bez stida i kompromisa i bez obzira na svoju seksualnost
zaslužuju da osete potpunu ljubav’.
Brojni obožavaoci, korisnici Tvitera i sledbenici na Fejsbuku u svojim
reakcijama pohvalili su govor Pejdžove kao inspirativan, divan, dirljiv i
fantastičan.
|
|
Preminula spisateljica Mejvis Galant |
| |
Mejvis Galant, proslavljena kanadska autorka kratkih priča, umrla je u 91.
godini u Parizu, gradu u kome je provela najveći deo svog života.
Za svoj književni rad dobila je najviša državna i međunarodna priznanja, od
najvišeg stepena ordena Reda Kanade, do Pen/Nabokov nagrade.
Među najznačajnijim nagradama je i kvebečki Pri Atanas-Dejvid, koji je dobila
kao prvi autor za svoj rad na engleskom jeziku.
Interesantno je da je tokom školovanja svoje obrazovanje sticala u sedamnaest
različitih škola.
Počela je da piše još u detinjstvu, prvo pesme, a potom i kratke priče, koje je
objavljivala od 1944. godine.
Veoma rano je odlučila da će se baviti isključivo pisanjem, jer je verovala da
ukoliko ne može da živi od toga, onda treba sve da pocepa i okrene se nečem
drugom.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
