|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Automobili za funkcionere u vrednosti trosobnog stana |
| |
 Premijer
Hrvatske Zoran Milanovoć priznao je da su službeni automobili nabavljeni za
potrebe državnih funkcionera preskupi, ali da je postupak nabavke gotov i da
se potpisano mora poštovati.
Kupljeno je više od 1.500 automobila, među kojima i onih
visoke klase, što je naišlo na oštre kritike javnosti.
"Dobili smo automobile koji koštaju 650.000 kuna (85.000 evra) i to je iznos
prosečnog trosobnog stana, što nije u redu i previše je", rekao je Milanović
na konfereniji za novinare pošto su se ministri našli pod oštrim kritikama
javnosti zbog nabavke skupih automobila u trenutku kada Vlada mora da
smanjuje budžetske troškove.
On je dodao da je sve rađeno u skladu s propisima koji su na snazi godinama
i koji predviđaju da se najviša kategorija državnih funkcionera vozi i
službeno koristi automobile gornje klase.
Milanović je objasnio da je u ovom postupku javne nabavke kriterijum spušten
za klasu.
"Nabavka je gotova, mi smo pravna država i ono što je potpisano, moramo
poštovati", poručio je premijer.
Ranije ministar obrazovanja Željko Jovanović izjavio je da su nabavljeni
automobili preskupi i da je "apsolutno neprimereno da bilo koji ministar
vozi automobil od 647.000 kuna". On se založio za nabavku jeftinijih
automobila.
Jovanović se izvinio javnosti zbog izjave kada je na pitanje novinara o
neprimerenosti kupovine skupih automobila upitao: "Hoćete li da dođem
kočijom u Ministarstvo".
Mirjana Vuković Đurak,
Zagreb
|
|
Nastavljeni protesti širom Federacije BiH |
| |
U brojnim gradovima Federacije BiH, među kojima su Sarajevo, Tuzla, Mostar i
Fojnica su najavljenjni protesti građana.
U Tuzli obespravljeni radnici preduzeća uništenih nakon privatizacije, pred
zgradom kantonalnog Tužilaštva protestuju tražeći da se procesuiraju svi
odgovorni za uništavanje preduzeća.
Okupljeni radnici u Tuzli traže i da što pre bude rešen njihov status i da
im se poveže radni staž.
U Mostaru demonstranti traže smenu Vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK),
ukidanje paušala i beneficija političarima, usklađivanje plata funkcionera
sa prosečnom platom, te donošenje zakona o socijalnoj zaštiti.
U Sarajevu su demonstranti blokirali centar grada gde protestuju ispred
zgrade Predsedništva BiH. Građani nose transparente "Skinite kravate, dajte
nam plate, "Lopovi ostavke", "Narod koji nema šta izgubiti je najopasniji
narod".
Zahtevi građana Sarajeva su isti kao i prethodnih dana, a to su smene vlada
svih nivoa vlasti u Federaciji BiH.
Predstavnici Plenuma građana Sarajeva predali su četiri zahteva Kolegijumu
Skupštine Kantona Sarajevo.
Zahtevi su definisani prethodnih dana tokom plenumskih zasedanja, gde su se
građani izjašnjavali o problemima koje hitno treba rešiti.
Juče i danas kolegijum Skupštine Kantona Sarajevo razmotraće zahteve građana,
kada će se o njima i izjasniti.
Glavni zahtev demonstranata je hitno formiranje nestranačke ekspertske
kantonalne Vlade, hitna revizija plata i beneficija nosilaca javnih funkcija
u Kantonu Sarajevo i njihovo usklađivanje s ekonomskom situacijom.
Takođe, građani zahtevaju reviziju privatizacije svih preduzeća u Kantonu
Sarajevo, te uspostavljanje nezavisne komisije eksperata za utvrđivanje
činjenica o dešavanjima od 7. februara kada su demonstranti zapalili zgrade
tri javne institucije u Sarajevu.
|
|
Početak rasprave u sporu Srbija-Hrvatska 3. marta u Hagu |
| |
Glavna rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po uzajamnim tužbama
Hrvatske i Srbije za genocid tokom rata u Hrvatskoj, od 1991. do 1995.
godine, počeće 3. marta, saopšteno je na sajtu Suda u Hagu.
Prva runda trajaće od 3. do 18. marta a druga od 20. marta do 1. aprila.
Kako je saopšteno na sajtu Suda, glavna usmena rasprava po tužbi Hrvatske i
protivtužbi Srbije za genocid počeće 3. marta. Rasprava će se održavati u
Palati mira u Hagu, sedištu Suda.
Predviđeno je da prvo argumente izlaže Hrvatska od 3. do 7. marta a u
sesijama po tri sata, zatim Srbija od ponedeljka 10. marta do petka 14.
marta, dok će 18. marta biti primedbe Hrvatske na kontraargumente Srbije.
Glavni pravni zastupnik Srbije u ovom sporu je Saša Obradović a Hrvatske
Mirajan Damaška.
Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1992, a Srbija je
kontratužbu
sudu dostavila u januaru 2010.
|
|
Grad Skoplje zabranjuje sušenje veša i zimnicu na terasi |
| |
Žitelji Skoplja čije terase gledaju na ulicu ili na neki
gradski trg, na žice i na ogradu terase neće smeti da prostiru odeću, zavese,
posteljinu i tepihe, kako predviđa Predlog odluke o komunalnom redu koji će
se naći na dnevnom redu Saveta grada Skoplja, objavio je makedonski "Dnevnik".
Na terase neće moći da se stavljaju predmeti koji naružuju izgled objekta,
kao što su stari plakari i aparati za domaćinstvo a neće smeti da se vide ni
tegle sa zimnicom, niti obešene nanizane suve paprike koje su
karakteristične za te krajeve.
Predlog odluke o komunalnom redu Grada Skoplja predviđa i da na prozorima,
balkonima, terasama ili ogradama mogu da se drže samo saksije sa cvećem i
drugim rastinjem i to samo ako ne oštećuju objekat i ne utiču na bezbednost
saobraćaja.
Komunalni inspektori su dobili ovlašćenja da sa nalogom mogu da nateraju
vlasnika stana da očisti terasu ili balkon od starih stvari.
Gradska vlast je regulisala i problem sa klima uređajima i od ovog leta
tečnost sa njih neće smeti da kaplje sa spoljašnje strane samog objekta, na
susedni objekat, niti da se direktno izliva na trotoar.
Skopljanci će takođe morati da pse kućne ljubimce šetaju ne samo na povocu
nego i sa zaštitnom maskom ukoliko je u pitanju rasa pasa koja ima "fizičke
i druge predispozicije za agresivnost".
Psi, kućni ljubimci, moći će da se šetaju slobodno, bez povoca, u parkovima
i na drugim zelenim površinama ukoliko na njima nema uređenog dečjeg
igrališta i ukoliko nisu u blizini škole u vremenu od 22.00 do 8.00 sati
ujutru tokom leta, odnosno od 22.00 do 9.00 sati tokom zime.
|
|
Razmatraju se zahtevi Plenuma građana Sarajeva |
| |
Kolegijum skupštine kantona Sarajevo razmatrao je juče zahteve građana koji
su iskazani tokom višednevnih protesta i Plenuma građana Sarajeva.
Kolegijum će se o zahtevima građana oglasiti tokom dana, nakon čega će iste
zahteve razmatrati i Skupština Kantona Sarajevo 24. februara.
Plenum građana Sarajeva početkom ove nedelje predao je četiri zahteva
Kolegijumu skupštine kantona Sarajevo.
Nakon što je Vlada kantona Sarajevo tokom masovnih protesta građana podnela
ostavku, glavni zahtev koji je predat u ime demonstranata je hitno
formiranje nestranačke ekspertske kantonalne vlade.
Takođe, zahtevi plenuma su još i hitna revizija plata i beneficija nosilaca
javnih funkcija u Kantonu Sarajevo i njihovo usklađivanje s ekonomskom
situacijom, zahtev za reviziju privatizacije svih preduzeća u Kantonu
Sarajevo, te uspostavljanje nezavisne komisije eksperata za utvrđivanje
činjenica o dešavanjima od 7. februara kada su demonstranti zapalili zgrade
tri javne institucije u Sarajevu.
|
|
File razočaran, okončao angažman u slučaju Sejdić-Finci |
| |
Komesar Evropske unije za proširenje Štefan File rekao je u
Sarajevu da je okončao svoj angažman na predmetu "Sejdić-Finci" i izrazio
žaljenje što "političari iz BiH nisu iskoristili kapacitete EU koji su im bili
na raspolaganju".
Posle višesatnih razgovora sa predstavnicima političkih partija u BiH koji su
trajali u sredu do posle ponoći, File je rekao da se razgovori o ustavnim
promenama vraćaju u institucije BiH.
Evropski komesar za proširenje EU ocenio da je sastanak sa predstavnicima
političkih partija u BiH "razočaravajuć".
"BiH u ovom trenutku krši svoje međunarodne obaveze. Sramota je za političare
što je ova država u ovakvoj situaciji, što nisu dovoljno preduzeli, iako su ih
građani pozvali na odgovornost", rekao je novinarima evropski komesar i istakao
da je EU svesna da BiH ima brojne druge probleme koji se tiču života njenih
građana.
Dodao je da završetak njegovog angažmana na slučaju "Sejdić-Finci" ne
predstavlja kraj angažmana EU da sa BiH pokuša u budućnosti da rešiti ovo
pitanje.
Sprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava, prema Fileovim rečima, "nije
nikakvo virtuelno pitanje, već međunarodna obaveza BiH, bez čijeg ispunjenja ta
zemlja ne može podneti kredibilnu prijavu za članstvo u EU".
File je juče duže od osam sati razgovarao sa čelnicima sedam najvećih
parlamentarnih stranaka u BiH o sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska
pava u slučaju "Sejdić - Finci".
Stranački lideri nisu, međutim, približili stavove na ovu temu, ni pet godina
nakon što je Evropski sud za ljuduska prava u Strazburu doneo odluku u korist
Roma i Jevreja Derve Sejdića i Jakoba Fincija.
Sejdić i Finci su tužili BiH tražeći da im se omogući da se kandiduju na izbore
u BiH. Evropski sud je tada zatražio od vlasti u BiH da usvoje izmene Ustava BiH
kako bi manjinskim narodima omogućili da se kandiduju na visoke državne pozicije,
što do sada nije učinjeno.
Prema rečima predsednika Socijaldemokratske partije BiH (SDP) Zlatka Lagumdžije,
problem je i dalje ostao definisanje izbornih područja u Federaciji BiH oko čega
se ne može pronaći politički kompromis.
Lagumdžija je rekao da je komesar File ponudio dobru polaznu osnovu sa 14 tačaka,
"što nije bilo prihvatljivo za jedan broj učesnika u razgovoru".
Jedan od predloga bio je i da se deset kantona u Federaciji BiH razdvoji na dve
izborne grupe za izbor člana Predsedništva BiH. Po tom predlogu u Federaciji BiH
bi se birao jedan bošnjački član Predsedništva BiH iz pet kantona, a drugi
hrvatski član Predsedništva BiH iz ostalih pet.
Oko ovog predloga se nisu se dogovorili predstavnici bošnjačkih i hrvatskih
partija.
Predsednik HDZ 1990 Martin Raguž rekao je da je ključni uzrok neuspeha sastanka
nedostatak političke volje svih lidera političkih partija da se nađe rešenje
koje će otvoriti novu perspektivu.
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik ocenio je sastanak kao još jednu "iluziju koja
treba stalno da se hrani neuspelim sastancima", a BiH je nazvao neozbiljnom
državom koja ne može da funkcioniše.
Sastanku su prisustovali predsednici SDP i SDS, Zlatko Lagumdžija i Mladen Bosić,
zamenik predsednik SDAa Bakir Izetbegović, predsednik HDZ BiH Dragan Čović,
predsednik HDZ 1990 Martin Raguž, lider SNSD Milorad Dodik i lider SBB Fahrudin
Radončić i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Brajan
Hojt Ji.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
EU potrebno više investicija da izdrži konkurenciju |
| |
Predsednik Evropske investicione banke (EIB) Verner Hojer je u Briselu
izjavio da je Evropskoj uniji potrebno mnogo više investicija, pogotovo u
tehnologiju, inovacije, infrastrukturu, male i srednje firme, kako bi mogla da
izdrži svetsku konkurenciju.
Hojer je predstavio izveštaj EIB za 2013. godinu, u kojoj je ta banka za
projekte u državama EU i trećim zemljama odobrila veoma povoljne pozajmice u
iznosu od 75 milijardi evra, a čega Srbiji 317,8 miliona evra, najviše za
infrastrukturu.
Za kredite u EU je izdvojeno 68 milijardi evra, a sedam milijardi evra su
pozajmice za treće zemlje.
EIB je za obnovu i bezbednost puteva u Srbiji odobrila 100 miliona evra, za mala
i srednja preduzeća i druge prioritetne potrebe Srbije 150 miliona evra, a za
poljoprivredu i male i srednje poljoprivredne firme je data pozajmnica od 45
miliona evra.
Zemljama kandidatima za članstvo u EU prošle godine su ukupno odobreni krediti
EIB od dve milijarde i 729,5 miliona evra, a od toga je Turska dobila dve
milijarde i 302 miliona evra.
Makedoniji je odobreno 103 miliona evra, a za projekte u Crnoj Gori sedam
miliona evra.
Kad je reč o potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, Albaniji su date
pozajmice od 228 miliona, a Bosni i Hercegovini 212,7 miliona evra.
Kosovu, koje je u izveštaju EIB takođe svrstano među potencijalne kandidate za
članstvo u EU, odobreno je 10 miliona evra.
Predsednik EIB je naglasio da će banka EU i dalje finansijski podržavati
ekonomski rast i zapošljavanje, posebno mala i srednja preduzeća koja su
pokretačka snaga evropske privrede.
EIB je u prošloj godini malim i srednjim preduzećima u EU odobrila oko 22
milijarde evra kredita, a Hojer je istakao da su rast i otvaranje novih radnih
mesta ključni zadatak te banke, imajući u vidu dužinu i dubinu ekonomske krize
koja dugoročno pogađa rast u Evropi u umanjuje investicije.
Krediti EIB za srednja i mala preduzeća su i kao vrsta garancije omogućili da te
firme, zajedno s privatnim partnerima, ukupno prikupe investicije od 50
milijardi evra, navodi se u izveštaju EIB.
Za projekte istraživanja, novih tehnologija i inovacija bilo je namenjeno 17,2
milijarde evra, za infrastrukturu 15,9 mmilijardi evra, a za programe
zapošljavanja mladih u EU 9,1 milijarda evra.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
