|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Gradi se Beograd na vodi |
| |
 Master
plan za projekat "Beograd na vodi" biće završen u prvoj nedelji marta i već
tokom tog meseca počeće izmeštanje koloseka da bi se omogućio početak
izgradnje, rekli su predstavnici Ministarstva saobraćaja Srbije i uprave
Beograda.
Predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali rekao je na konferenciji
za novinare da će u prvoj fazi priprema za realizaciju projekta biti
izmeštena jedna trećina koloseka da bi se pripremio teren za izgradnju prve
četiri zgrade.
"To će biti kula, tržni centar i još dve zgrade, možda hotela", rekao je
čelnik privremene uprave Beograda i dodao da se prvi radovi na gradnji mogu
očekivati krajem ove godine.
Plan je da se u okviru projekta "Beograd na vodi", vrednosti između 2,5 i
2,8 milijari evra, koji će se realizovati s partnerom iz Ujedinjenih
Arapskih Emirata, kompanijom "Igl hils" Muhameda el Abara, izgradi između
1,5 i dva miliona kvadratnih metara poslovnog, stambenog, kulturnog i
komercijalnog prostora na oko 90 hektara zemljišta u takozvanom Savkom
amfiteatru, uz desnu obalu reke Save.
Po rečima Malog, druga faza projekta obuhvatiće završetak železničke stanice
Prokop, završtak ranžirne stanice Zemun i izmeštanje međugradske autobuske
stanice.
Mali je rekao da očekuje da će do polovine 2015. godine biti pripremljena
dokumentacija za izmeštanje Beogradske autobuske stanice (BAS) na novu
lokaciju kod Otvorenog tržnog centra u Novom Beogradu ("Buvljak"), dok se
još traži mesto na koje će se preseliti taj tržni centar.
On je dodao da će u trećoj fazi biti izgrađena obilaznica od Bubanj potoka,
preko Vinče, do Pančeva, što će omogućiti oslobadajnje celog Savskog
amfitetatra za izgradnju, uz izmeštanje prevoza opasnog tereta kroz Beograd.
"Nadam se da ćemo poštovati rokove i da će Beograd za pet godina izgledati
potpuno drugačije", rekao je predsednik privremene uprave grada.
Mali je rekao da su pregovori o finansiranju "Beograda na vodi" u završnoj
fazi i trebalo bi da se završe do kraja marta.
"Osnove su poznate, država će u zajedničku firmu (za realizaciju projekta
Beograd na vodi) uneti zemljište, a arapski partner će obezbediti
finansiranje celokupnog projekta", rekao je Mali i dodao da će odnos
vlaništva u firmi biti definisan u pregovorima.
Ministar saobraćaja Srbije Aleksandara Antić rekao je da je taj Beograd na
vodi najveća šansa koju Beograd i Srbije imaju za izlazak iz ekonomske krize.
"Ako imamo finansijera, ovu šansu ne smemo da propustimo - ako bismo ovo
propustili to bi značilo da kolektivno nismo normalni", rekao je Antić i
dodao da bi to bi značilo nesposobnost ovog društva i ove generacije
političara da izvedu zemlju iz krize.
"Ja apsolutno verujem da ovaj projekat izvlači Beograd i Srbiju iz krize i
niko nema pravo da ovaj projekat dovodi u pitanje", rekao Antić.
Za realizaciju takvog projekta, dodao je Antić, potrebna je koordinacija
mnogih segmenata u okvru sistema zbog čega je i održan sastnak predstavnika
Ministarstva, uprave Beograda, Železnice Srbije i Saobraćajnog instuta CIP.
"CIP će u najkraćem roku uraditi projekat za izmeštanja koloseka na kako bi
Železnice Srbije tokom marta počele da ih premeštaju", rekao je on.
Dogovoreno je da Saobraćajni institut CIP radi projekat stanične zgrade u
železničkoj stanici Prokop, što će finansirati Ministarstvo saobraćaja,
rekao je on.
Antić je dodao da će to biti stanica na betonskoj ploči u Prokopu i da će
biti porvšine između 10.000 i 20.000 kvaratnih metara.
Ministar saobaćaja je rekao da će Glavna železnička stanica biti potputno
izmeštena sa sadašnje lokacije, dok će zgrada stanice biti sačuvana i
služiće kao muzej, opera ili za neki drugi kulturni sadržaj.
Trenutno 95 odsto zemljišta, od oko 90 hektara na kojima će biti izgrađen
Beograd na vodi, koriste Železnice Srbije. Prostor predviđen za gradnju je
od novog železničkog mosta kod Beogradskog sajma, do Brankovog mosta, i
ograničen je sa jedne strane Savom, a sa druge Savskom i Karađorđevom ulicom.
|
|
Na Kopaoniku 15 hiljada gostiju |
| |
Više od 15 hiljada gostiju provodi trodnevni državni praznik na Kopaoniku,
saopštila su Skijališta Srbije.
Za jedan dan registrovano je pet hiljada gostiju na kopaoničkom skijalištu,
uz tri hiljade vožnji "bobom na šinama", "zip lajnom" i "tjubing stazom".
Iako je temperatura tolika sa se čini kao da zime nema, prirodan sneg je
zabeleo borove na Kopaoniku, a utabanog snega na stazama pripremljenim
veštački, ima oko 40 santimetara.
Na Kopaoniku radi 18 žičara, a spreman je i "Snou park" za ekstremnije
skijaše i bordere.
Skijališta Srbije su najavila "Žensku nedelju", s 15 odsto popusta na cenu
šestodnevnih i sedmodnevnih ski-karata od 1. do 8. marta.
|
|
Najveći izvoznici u Srbiji |
| |
Fabrika Fijat automobili - Srbija (FAS) u Kragujevcu januara ove godini je
izvezla automobila za 83,5 miliona evra i na prvom je mestu liste 15
najvećih izvoznika koju je objavilo Ministarstvo finansija Srbije.
Na drugom mestu liste je Naftna industrija Srbije (21,3 miliona evra), slede
"Tigar tajers" iz Pirota (20,5 miliona), HIP Petrohemija Pančevo (16,2
miliona evra), RTB Invest Bor (15,1 miliona evra).
Među najvećim izvoznicima su i Tetrapak iz Beograda (11,6 miliona) Gorenje
iz Valjeva i Stare Pazove (11,5 miliona), korporacija Jura iz Rače (9,7
miliona), "Sirmijum stil" iz Sremske Mitrovice (9,3 miliona), "Impol Seval"
iz Sevojna (8,9 miliona).
Po podacima Uprave carina, uspešni izvoznici su i Hemofarm iz Vršca (8,7
miliona), Leoni iz Prokuplja (sedam miliona), Ogranak TDE Field servis iz
Novog Sada (sest miliona), Tarket iz Bačke Palanke (5,7 miliona) i Soja
protein iz Bečeja (5,6 miliona evra).
|
|
Javni dug Srbije u januaru 20,225 milijarde evra |
| |
Javni dug Srbije povećan je u januaru 2014. godine u odnosu na kraj 2013.
godine za oko 136 miliona evra, na 20,225 milijarde evra, što je 62,3 odsto
bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Direktne obaveze države iznosile su na kraju januara 17,437 milijardi, a
indirektne 2,788 milijardi evra.
Na kraju 2013. godine javni dug Srbije iznosio je 20,089 milijardi evra,
odnosno 61,2 odsto BDP.
Javni dug je na kraju 2000. godine bio 14,167 milijardi evra, što je
iznosilo 169,3 odsto BDP. Od tada je najniži iznos javnog duga bio 2008.
godine, 8,781 milijardi, odnosno 29,2 odsto BDP.
Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP je ograničeno na 45
odsto.
|
|
Srbija predstavila prvi avion ATR u bojama kompanije |
| |
Nacionalni avioprevoznik Er Srbija je predstavila je u subotu prvi, od
ukupno pet ATR 72 aviona, koji je obojen u crvenoj, plavoj i beloj boji i sa
oznakama te aviokompanije.
Svi ATR 72 avioni, koji će uskoro biti prebojeni i čija će unutrašnjost biti
renovirana, leteće sa punom konfiguracijom od ukupno 66 sedišta u ekonomskoj
klasi, navedeno je u saopštenju Er Srbije.
Usluga na letu će takođe biti osvežena novim i poboljšanim izborima menija,
a u ponudi je i besplatno piće tokom leta.
Renovirani ATR avioni će leteti na linijama ka Banjaluci, Sarajevu, Tivtu,
Ljubljani, Pragu, Beču i Podgorici. Nakon 30. marta ti avioni će saobraćati
i na tri nove rute - ka Sofiji, Budimpešti i Varni.
Kada nastupi letnja sezona, ovi avioni će obavljati dodatne letove ka
destinacijama za odmor, Dubrovniku i Splitu. Početak tih letova se očekuje
15. i 16. maja, a ti letovi će se obavljati do kraja letnjeg rasporeda
letenja.
|
|
Susret lidera Zapadnog Balkana i svetskog biznisa |
| |
Evropska komisija (EK) pridaje veliki značaj susretu, idućeg ponedeljka u
Londonu, premijera Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana i vodećih ljudi
međunarodnih kompanija i biznisa, s ciljem da se zapadnobalkanski region što
bolje sagleda kao celina za poslove i ulaganje kapitala.
U Komisiji u Briselu su, rečeno je agenciji Beta, saglasni s ocenom Evropske
banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja organizuje ovaj skup, da je to "istorijski
susret", jer dosad nije održan takav poslovni i investicioni skup krupnog
biznisa s čelnicima Zapadnog Balkana u nameri da se ustanovi šta to region
kao jedno tržište nudi za obostrano korisne poslove.
Ova inicijativa EBRD-a deo je nastojanja Evropske komisije da u okviru
Zapadnobalkanskog okvira za investicije (NjBIF) objedini sredstva Evropske
unije i povoljne kredite međunarodnih finansijskih organizacija za ulaganja
na Zapadnom Balkanu i usredsredi ih na provereno bitne infrastrukturne
projekte.
Reč je poglavito o insfrastrukturnim projektima transevropske energetske i
transportne mreže, što se smatra bitnim za pospešenje trajnijeg privrednog
rasta, zapošljavanje i trgovinu.
Prema najavama EBRD-a, takođe se smatra da bi investicije mogle da idu i u
prerađivački sektor u ravni regiona.
Ta sredstva bi, uverena je i EK, delom morala biti usmerena i na poduhvate
koji vode bržem obnavljanju proizvodnje i otvaranja radnih mesta u malim i
srednjim preduzeća u Srbiji i drugim zemljama regiona, uključujući Hrvatsku.
Evropska komisija, EBRD i druge svetske finansijske organizacije smatraju da
se tržište Zapadnog Balkana mora što više objediniti da bi postalo privlačno
za ulaganja i isplativo za krupnije poslove.
Komisija u Briselu će iz sredstava podrške za potencijalne kandidate i
kandidate za članstvo na Zapadnom Balkanu izdvojiti oko milijardu evra
bespovratne pomoći. Međunarodne finansijske organizacije u sklopu Okvira za
investicije su dosad godišnje davale preko četiri milijarde evra za projekte
energije, transporta, socijalnog i privatnog sektora, prirodnu sredinu i
razvitak malih i srednjih preduzeća.
Sada se ulažu napori da se uz ta sredstva EK i međunarodnih organizacija
privuče i desetak milijardi evra privatnog kapitala.
Premijeri Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske,
Makedonije i Kosova će u Londonu s odgovornim zvaničnicima EBRD-a, Evropske
komisije i čelnika međunarodnih kompanije i biznisa u Gimnih formatu, a to
znači u slobodnoj razmeni mišljenja bez obavezujućih zaključaka, moći da
predoče kakve komparativne prednosti za ulaganja i poslove nude njihove
zemlje i region kao celina, gde već dobro deluje zona slobodne trgovine
CEFTA.
Međunarodne finansijske organizacije su za projekte 2013-2014. godine
obećale preko 30 milijardi evra u Srednjoj i Istočnoj Evropi, a EBRD je
prošle godine za projekte na Zapadnom Balkanu, uključujući Hrvatsku,
izdvojila preko milijardu i dvesta miliona evra.
Londonska banka navodi da je cilj da se zapadnobalkanskim zemljama pomogne
da prebrode finansijsku krizu koja ih je teško pogodila, a ukazuje i na
činjenicu da je region posle više godina stagnacije ili pada proizvodnje, u
2013. u proseku imao rast od dva odsto.
EBRD ističe da Zapadni Balkan ima šta da ponudi investitorima i međunarodnom
biznisu, jer je tamo tle plodno za poljoprivrednu proizvodnju, određena
prirodna bogatstva, a te zemlje imaju i snažnu industrijsku tradiciju,
preduzetnike koji su u prošlosti dokazali svoju umešnost, kao i solidno
obučenu radnu snagu.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Krađa prekinula železnički saobraćaj Ruma-Zvornik |
| |
Zbog krađe delova s pruge, juče je prekinut železnički
saobraćaj između Prnjavora Mačvanskog i Loznice, na deonici Ruma - Zvornik.
Železnice Srbije su saopštile da je jutros na četiri mesta na toj pruzi
ukradeno 15 "vezica" koje spajaju šine, čime je ugrožena bezbednost
železničkog saobraćaja.
Krađu je primetio je jedan od radnika železnica, nakon čega je zaustavljen
teretni voz koji je iz Zvornika išao za Rumu.
Dodaje se da taj voz i dalje stoji i čeka popravku pruge, a o krađi je
obavešten i MUP.
Prethodni teretni voz je redovno prošao tom prugom između 7.58 i 8.48, te se
pretpostavlja da je krađa učinjena nakon toga.
"Železnice Srbije" su upozorile da se takve krađe moraju najstrože
kažnjavati jer direktno ugrožavaju javnu bezbednost u saobraćaju, sa
nesagledivim posledicama.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
