|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
I dalje traje debata o krivcima za Prvi svetski rat |
| |
 Dok
se mnoge zemlje spremaju da obeleže stogodišnjicu početka Prvog svetskog
rata, i dalje se vodi akademska debata o krivcima za izbijanje tog sukoba.
Većina istoričara čije stavove objavljuje Bi-Bi-Si (BBC) veruje da najveću
odgovornost za rat snose Nemačka i Austrougarska, ali neki ukazuju i na
krivicu Rusije, Britanije, Francuske i Srbije.
Ser Ričard Evans, profesor istorije na Univerzitetu Kembridž, smatra da
Srbija snosi najveću odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata.
Evans navodi da su "srpski nacionalizam i ekspanzionizam bili duboko
remetilačke sile", a "srpska podrška teroristima Crne ruke izuzetno
neodgovorna".
On, međutim, dodaje da "samo malo manje odgovornosti snosi Austrougarska
zbog svoje panične i prekomerne reakcije na ubistvo habsburškog
prestolonaslednika".
Nemačku najvećim krivcem za Prvi svetski rat smatra vojni istoričar ser Maks
Hejstings koji kaže da ni jedna nacija ne zaslužuje da se samo na nju svali
sva odgovornost.
Ali Hejstings smatra da Nemačka to zaslužuje najviše jer je samo ona mogla
da zaustavi katastrofu "povlačenjem 'blanko ovlašćenja' Austriji za invaziju
na Srbiju".
I Dejvid Stivenson, profesor istorije na fakultetu LSE, smatra da "najveći
deo odgovornosti snosi Nemačka" jer je malo verovatno da bi "bez nemačke
podrške Austrougarska delovala tako drastično" ali ne tvrdi da je
odgovornost samo na njoj.
Srbija je dala Austrougarskoj izvanrednu provokaciju, centralne sile
preuzele su inicijativu, a Rusija je uz ohrabrenje Francuske, bila spremna
da odgovori, piše Stivenson i dodaje da je i Britanija mogla da doprinese da
se izbegne rat da je ranije razjasnila svoj stav.
Džon Rol, profesor istorije na Univerzitetu Saseks, smatra da su
Austrougarska i Nemačka odgovorne za početak rata koji je, po njemu, izbio
kao rezultat zavere vlada carske Nemačke i Austrougarske, mada u nadi da će
Britanija ostati po strani.
Da odovornost za rat snose Austrougarska i Nemačka veruje i doktor Anika
Mombauer sa britanskog Otvorenog univerziteta koja kaže da se rat mogao
izbeći da je Nemačka odbila da pruži podršku Austriji, umesto što ju je
hrabrila.
Prva reakcija na ubistvo Franca Ferdinanda 28. juna 1914. je da se traži
nadoknada od Srbije za koju se smatralo da stoji iza zavere, ali, kako
dodaje, diplomatska pobeda je smatrana bezvrednom i austrijski političari su
se odlučili za rat za šta im je bila potrebna podrška glavnog saveznika
Nemačke.
Mombauer dodaje da su i Nemačka i Austrougarska znale da je gotovo izvesno
da će Rusija priteći u pomoć Srbiji i da će pretvoriti lokalni rat u
evropski, ali su bile spremne da "preuzmu rizik".
Profesor sa Univerziteta u Volverhamptonu Geri Šefild takođe kaže da su "rat
počele vođe Nemačke i Austrougarske" i da je Beč iskoristio ubistvo
Ferdinanda da pokuša da uništi balkanskog rivala, Srbiju.
I on smatra da je to urađeno "uz puno saznanje da je malo verovatno da će
zaštitnik Srbije, Rusija, ostati po strani i da time može da dovede do
opšteg evropskog rata", a da je Nemačka dala Austriji bezuslovnu podršku,
takođe svesna mogućih posledica.
Sličnog je mišljena i doktor Katriona Penel sa Univerziteta Egziter, koja
kaže da "političari i diplomate u Nemačkoj i Austrougarskoj moraju da snose
odgovornost za širenje lokalizovanog balkanskog sukoba na Evropu i kasnije
na globalni rat".
Nemačka je, pateći od svojevrsnog kompleksa "mlađeg deteta" u porodici
evropskih imperija, videla priliku da preustroji odnos snaga sebi u korist
preko osvajačkog rata, navodi ona i dodaje da je 5. jula 1914. Nemačka dala
"blanko ček" podrške oslabljenoj Austrougarskoj, iako je bilo verovatno da
će to izazvati rat sa Rusijom, saveznicom Francuske i Velike Britanije.
Prema njenim rečima, ne treba zanemariti ni austrougarski ultimatum Srbiji
23. jula koji je bilo takoreći nemoguće prihvatiti, pa je reakcija Srbije
utrla put da se 28. jula proglasi rat.
Doktor Heder Džons, sa fakulteta LSE u Londonu, pored Nemačke i
Austrougarske u krivce svrstava i Rusiju. Sarajevski atentat je, kako navodi,
bio izgovor, a širi evropski rat je usledio pošto je Rusija stavila vojsku u
ratno stanje i pre nego što su potpuno iscrpljene sve opcije za mir.
"Ovo je zaplašilo Nemačku da iz predostrožnosti objavi rat Rusiji, ruskom
savezniku Francuskoj, i da krene u brutalnu invaziju, delimično preko
Belgije čime je uvukla i Britaniju, branioca belgijske neutralnosti i zemlje
koja podržava Francusku", kaže ona.
Gerhard Hiršfeld, profesor istorije na Univerzitetu u Štutgartu, odgovornima
za početak rata, pored Austrougarske i Nemačke, smatra i Rusiju, Francusku,
Britaniju i Srbiju.
On kaže da je odluka da se krene u rat zbog "relativno minorne međunarodne
krize" bila rezultat fatalne mešavine pogrešne političke procene, straha od
gubitka prestiža i tvrdoglavog pridržavanja svih strana vojnih i političkih
saveza.
I Šon Makmikin, sa Univerziteta Koč u Istanbulu, veruje da su za rat
odgovorni svi - Austrougarska, Nemačka, Rusija, Francuska, Britanija i
Srbija.
On ukazuje da je tačno da Nemačka snosi odgovornost jer je ohrabrila
Austrougarsku da zauzme čvrst stav prema Srbiji, ali i da "bez terorističke
zavere pokrenute u Beogradu, Nemci i Austrijanci ne bi bili suočeni sa tim
užasnim izborom".
Makmikin navodi da su vođe u Berlinu i Beču pokušale da "lokalizuju" sukob
na Balkan ali da je odluka Rusije, pošto je Sankt Peterburg dobio svoj "blanko
ček" od Pariza da evropeizuje austrougarsko-srpski sukob, proizvela prvo
evropski, a zatim ulaskom Britanije i svetski rat.
|
|
Broj poginulih u Ukrajini porastao na 75 |
| |
Broj poginulih u sukobima vlasti i opozicije u Kijevu je od
ponedeljka do sinoć dostigao 75, saopštilo je Ministarstvo zdravstva
Ukrajine.
Prethodni bilans, objavljen juče, bio je 67 mrtvih.
Ministarstvo je dodalo da je od prepodneva "hospitalizovano 76 osoba u
teškom stanju".
U Kijevu šefovi diplomatija Poljske, Nemačke i Francuske - Radoslav Šikorski,
Frank Valter Štajunmajer i Loran Fabijus, u ime EU čitav dan naizmenično
pregovaraju s Janukovičem i vođama opozicije o smirivanju sukoba.
Još nema rezultata - rekao jesinoć jedan od vođa opozicije, Vitalij Kličko
posle sastanka s ministrima spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske u
Kijevu.
Premijer Poljske Donald Tusk izjavio je sinoć u Varšavi da je predsednik
Janukovič u razgvoru s trojicom ministara pristao da se u narednih deset
dana obrazuje vlada nacionalnog jedinstva, da se Ustav izmeni do leta i da
se prevremeni predsednički i parlamentarni izbori održe ove godine, ali za
sve to još nema potvrde iz Kijeva.
|
|
Francuzi više vole žene na čelu gradova |
| |
Oko 70 odsto Francuza želi da više žena budu gradonačelnice, prenosi
francuska štampa.
U anketi sprovedenoj mesec dana uoči lokalnih izbora u Francuskoj, zakazanih
za 23. mart, 54 odsto Francuza reklo je da želi da gradovima upravljaju žene.
Sada je među gradonačelnicima svega 13 odsto žena. Ispitanici su obrazložili
da muškarci i žene različito vode gradsku politiku.
Po njima, žene su poštenije - što smatra 89 odsto anketiranih, smatraju i da
žene više uvažavaju građane (82 odsto), da su žene više nego muškarci u
kontaktu s realnim, svakodnevnim problemima (72 odsto), a čak 92 odsto je
reklo da su muškarci veće kukavice od žena.
Anketa agencije Ifop sprovedena je od 14. do 16. januara među više od 1.000
ispitanika.
|
|
Za Čehe je EU sloboda kretanja, birokratija i rasipništvo |
| |
Za većinu Čeha Evropska unija (EU) znači slobodu kretanja - putovanja,
studiranja i zaposlenja, dok trećina nacije, kada pomisli na EU, vidi
birokratiju i rasipništvo, pokazuju rezultati ankete Eurobarometra.
Prema novoj anketi Eurobarometra, koju je u ponedeljak predstavila
kancelarija EU u Pragu, Česi i dalje ne prihvataju zajednički evropski
identitet i 48 odsto anketiranih odgovorilo je da su samo građani Češke, dok
se građanima EU oseća 55 odsto anketiranih.
Česi najčešće pominju sport kao nešto što stvara osećaj evropskog
zajedništva, njih 29 odsto. Sledi kultura, istorija a tek na kraju
zajedničke društvene vrednosti.
Česi, ipak, više nego što je prosek u EU, veruju njenim institucijama.
Poverenje u Evropski parlament ima 45 odsto anketiranih, dok je prosek za EU
39 odsto.
Evropskoj komisiji veruje 42 odsto Čeha, dok je za celu EU prosek 32 odsto,
a Evropska centralna banka uživa poverenje 49 odsto Čeha dok je prosek Unije
34 odsto.
Glavni zadatak EU, po oceni Čeha, trebalo bi da bude povećanja životnog
standarda građana Unije.
Čak 43 odsto Čeha smatra da je najveći problem Unije rešavanje ekonomskih
problema.
|
|
Berluskoni zvanično razveden, nagađa se o novom braku |
| |
Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni i njegova bivša supruga i
zvanično su se razveli posle odluke suda u Monci, prenosi danas italijanska
štampa.
"Sada Silvio Berluskoni može da se oženi treći put. Veronika Lario takođe
može ponovo da se uda. Posle 22 godine zajedničkog života, troje dece i
četiri godine odvojenog života, oni su i zvanično razvedeni", piše list
Korijere dela sera.
Sud tek treba da donese odluku o podeli finansijskih sredstava. Prema prvoj
odluci suda, Veroniki Lario (57) sudski je dodeljeno tri miliona evra
mesečno, ali je posle žalbe Berluskonija, taj iznos smanjen na 1,4 miliona
evra. Ona se žalila na tu odluku, a konačna presuda još nije doneta.
Veronika Lario je zatražila razvod od bivšeg premijera u maju 2009,
objašnjavajući u obraćanju medijima da "ne želi da ostane sa čovekom koji
ima odnose s maloletnicama".
Ona je to rekla pošto je Berluskoni prisustvovao 18. rođendanu Noemi
Leticije iz Napulja. Ovaj slučaj izazvao je veliki skandal u italijanskoj
javnosti.
"Sada se ne isključuje brak s Frančeskom (Paskale)", piše Korijere. Paskale
je 28-godišnjakinja, aktuelna partnerka bivšeg premijera, koji ima 77 godina.
|
|
U Iraku 22 čoveka poginula u minobacačkom napadu |
| |
Najmanje 22 čoveka su poginula juče u minobacačkom napadu u jednom iračkom
gradu južno od Bagdada, saopštile su vlasti.
Pet minobacačkih projektila je palo u stambenom delu Musajiba, 60 kilometara
od Bagdada, naveli su policijski i bolnički zvaničnici.
Pogođeni su pijaca, stambena zgrada i parking i to u vreme kada se ljudi
vraćaju s posla i iz kupovine, rekli su zvaničnici.
Policija navodi da deluje da su projektili doleteli iz obližnjeg grada Džurf
al-Sakr u kojem većinom žive suniti, mada se ne zna ko je gađao Musajib.
Musajib je u oblasti u kojoj žive i siiti i suniti i koja je bila središte
nekih od najžešćih međuverskih sukoba u Iraku poslednjih godina.
|
|
Više od 850.000 ljudi na ivici gladi |
| |
Oko 850.000 ljudi u Somaliji nalazi se na ivici gladi i u veoma teškim
životnim uslovima, upozorio je direktor humanitarnih operacija UN u toj
zemlji Džon Ging.
Ging je, posle trodnevne posete Somaliji, naveo i da je još dva miliona
ljudi u toj zemlji pogođeno nestašicom hrane. UN su navele da je oko 75
odsto od 857.000 građana Somalije, koji se nalaze na ivici gladi, raseljeno,
uglavnom zbog sukoba, nebezbednosti, kao i zbog nedostatka hrane.
Mnogi od njih nalaze se u ruralnim oblastima do kojih je teško doći.
"2011. godine imali smo svetsku tragediju kada je 260.000 ljudi umrlo od
gladi u Somaliji", podsetio je Ging.
UN su zatražile 933 miliona dolara za rešavanje humanitarne krize u Somaliji
ove godine, a Ging je ukazao da je do sada prikupljeno samo 36 miliona
dolara, što je nazvao veoma "zlosutnim". Somalija, koja ima oko deset
miliona stanovnika, već decenijama je zahvaćena oružanim sukobima, kao i
povremenim sušama.
Vlada kontroliše samo male delove zemlje i ulaže napore da obezbedi
sigurnost i ojača borbu protiv korupcije. Delove zemlje kontrolišu
pobunjenici povezani s Al Kaidom.
|
|
Naglo porastao broj otpuštenih pripadnika vojske SAD |
| |
Broj pripadnika američke vojske koji su otpuštenih zbog
nedoličnog ponašanja ili krivičnih dela naglo je porastao u poslednjih nekoliko
godina, piše danas Asošiejted pres.
Kako ukazuje AP, prošla decenija prošla je u znaku ratovanja, te je veća pažnja
poklanjana sposobnosti vojnika za borbu, nego njihovom karakteru.
Podaci pokazuju da se broj oficira koji su napustili Armiju SAD više nego
utrostručio u poslednje tri godine.
Broj vojnika izbačenih iz vojske zbog droge, alkohola, delikata i drugih
prekršaja propisa skočio je sa 5.600 u 2007. godini - u vreme rata u Iraku, na
više od 11.000 prošle godine.
Informacije pokazuju drastične razlike između raznih vojnih službi i posledice
koje je na vojnike i njihove lidere ostavilo dugo služenje na frontu.
Porazni rezultati mogli bi takođe da budu odraz naglog povećanja brojnosti
vojske pre desetak godina i odluke da se olabave standardi kako bi se desetine
hiljada vojnika zadržale u službi odnosno angažovali novi ljudi radi
popunjavanja jedinica u Iraku i Avganistanu. Usred decenije ratovanja, Armija
SAD je imala 570.000 vojnika. U 2010. godini, iz vojske je izbačeno 119 oficira,
a prošle godine 387.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
