Srbija - Novine Toronto

Oglasavanje Marketing

Linkovi

Kamera Borisa Spremo

Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals
Odlazak-Departures

Video klipovi

Info Toronto

FIND A JOB

ЋИРИЛИЦА - Latinica

Beograd - Ada Ciganlija
- Trg Nikole Pašića
- Novi Beograd

Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
- Gardiner/QEW
- 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets

Rekli su...

Inauguration of The Embassy of Universal Law

The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE

Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.

POZOVITE NAS !
1 416 892-9882

redakcija1@novine.ca

NOVINE Marketing

SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

SVI SRBI SVETA

Goran Rakić: Na opštini Mitrovica srpska zastava

SPC osuđuje antisrpski grafit na crkvi u Đakovici

Još dva meseca pritvora za Olivera Ivanovića

Izbori na Kosovu kao i 2012. godine

Uprava carina 2013. naplatila 356 milijardi dinara

Varadi: Ni Srbija ni Hrvatska neće biti proglašene krivom

SVI SRBI SVETA

Više od 11,5 miliona Srba danas živi u devedeset Kada je starina od 105 leta Milan Popov iz Lovre u Mađarskoj, nedavno proslavio svoj rođendan okupilo se oko njega svih 350 žitelja iz ovog sela da im priča kako je nastala ova srpska naseobina u tuđini.
Ja sam potomak Srba koji su 1690. godine izbegli iz otadžbine sa patrijarhom Arsenijem trećim Čarnojevićem i nikada se više nismo vraćali u Srbiju. Rođen sam u Ugarskoj, a danas živim u Mađarskoj u kojoj, kako čujem ima sve više Srba - pričao je čika Milan Popov svojim sunarodnicima.
Računa se da je u velikoj seobi Srba krajem 17. veka sa patrijarhom izbeglo najmanje 37.000 naših porodica koje su naselile južne delove Austrije i Mađarske, a da je patrijarh Arsenije četvrti Jovanović 1740. odveo Srbe i u Poljsku i čak do carske Rusije.
- Seobe su uvek bile neraskidivi deo srpske istorije. Narod čije je se ime prvi put na tlu današnje Srbije pominje još 822. godine a u Grčkoj još 610. godine doselio se na Balkan sa starim Slovenima. Sjurili su se iz severnih stepa na topli jug i probili sve do granica Azije, ali su se za stalno naselili na Balkanu. Odatle su se Srbi raseljavali dalje, tako da nas danas ima po vascelom svetu - kazuje stari Milan Popov.
Pored evropskih zemalja treći talas seoba zahvatio je sva tri američka kontinenta. Tada su se u SAD preko Kalifornije, na primer, useljavali ponajviše Srbi iz zapadnih krajeva, pre svega, Boke, Hercegovine, Like, Korduna, Dalmacije, Bosne i Vojvodine. Ova migracija Srba trajala je najduže, čak do početka Drugog svetskog rata. Za vreme Drugog svetskog rata sa srpskih teritorija proterano je 260.000 lica, a posle rata po Evropi je rasuto 390.000 ljudi. Njihova glavna odredišta za emigraciju tada su bile prekookeanske zemlje Argentina, Australija, SAD, Kanada i Velika Britanija.
Sredinom šezdesetih odlaskom srpskih radnika na privremeni rad u evropske metropole započinje peti talas i najmasovnijia seoba Srba. Za samo desetak godina broj srpskih gastarbajtera u Zapadnoj Evropi popeo se na skoro pola miliona. Tako su Srbi našli svoja nova utočišta u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Švedskoj, Austriji, Švajcarskoj. Osamdesete godine za radnicima su krenuli visoki stručnjaci, umetnici, vrhunski sportisti i mladi talenti. Ta seoba srpskih "mozgova" traje i danas.
- Useljavanje Srba u Nemačku, kao najveću zemlju sa brojnim našim radnicima na privremenom radu, traje konstantno od 1950. godine, ali je ubrzano 1963. kada je potpisan ugovor između Jugoslavije i Nemačke o izvozu radnika u ovu zemlju. Državljani Srbije uživaju korektan i nediskriminatorski odnos kod nemačkih vlasti, u odnosu na ostale strance u Nemačkoj - tvrdi Aleksandar Čotrić, predsednik Odbora za dijasporu u srpskom parlamentu.
Kada se raspala Jugoslavija sedmi talas iseljavanja zahvatio je milion Srbe iz svih republika nekadašnje SFRJ, koji da bi izbegli stradanja u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini odlaze u dva pravca - ka otadžbini i ka tuđini. Ušli su kao izbeglice u SAD, Kanadu, Skandinaviju, Australiju, čak i daleki Novi Zeland. Samo na peti kontinent izbeglo je 30.000 naših ljudi. Iz svih tih devet seoba srpskog naroda danas oko 2 miliona Srba živi u 88 država sveta, od Hrvatske i Makedonije, preko SAD, Kanade i Nemačke, do Australije i Japana - kaže dr Vladimir Grečić, ekspert za srpske migracije.
Prema unutrašnjoj politici o strancima zemalja u balkanskog regionu i posebno useljeničkoj politici najvećih zemalja koje decenijama "uvoze radnike", kao što su SAD, Kanada, Australija, Nemačka, Švajcarska, Austrija i Švedska, naši ljudi u rasejanju imaju trojaki staus.
Srbi su svetu su sa statusom nacionalne manjine u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Slovačkoj, sa statusom radnika na privremnom radu u zemljama Zapadne Evrope i sa statusom dosljenika u prekookeanskim državama. Trenutno se Srbija bori da izbori status nacionalne manjine za Srbe u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Austriji i Sloveniji, gde su najbrojniji kao stranci - Rade Bakračević, srpski aktivista iz Maribora.
I upozorava na činjenicu da nerešavanjem statusa Srba u tim doseljeničkim zemljama tamošnje vlasti žele što lakše i što pre da "utope i istope", odnosno da asimilišu Srbe i pretvore ih u domaće stanovništvo.
Tako na primer, u Sloveniji koja ima oko 60.000 Srba, godinama nisu pravilno popisani i priznati i vodi se da nas ima daleko manje. A to znači da su nam oduzeta prava da budemo ljudi sa svojim kulturnim institucijama, svojom verom, školama i svojim političkim predstavnicima u državi Sloveniji - ističe Bakračević, koji je lider Srba u štajerskoj.
Slični državni i namerni previdi sa brojem Srba i njihovim pravima dešavaju se i u Americi, Australiji, Kanadi i posebno u zemljama u okruženju, koje svesno umanjuju broj Srba da im ne bi pridavali politički značaj.
- Glavni razlog za loše prebrojavanje Srba u svetu, a naši ljudi žive u 88 država, je što ne postoji jedinstven sistem popisa stranaca ni u Evropi, ni u Americi i Australiji - tvrdi Bane Simić Glavaški, profesor iz Klivlenda.- Naime, u mnogim zapadnim državama, pa i u SAD, prilikom popisa se ne postavlja pitanje o nacionalnoj pripadnosti, već samo pitanje kojim jezikom govorite u kući. Tako je u popisu 2001. godine u Americi izbrojano ukupno 360.000 ljudi koji koriste srpski jezik.
U Americi prema nezvaničnim podacima ima oko 500.000 Srba, u Rumuniji preko 25.000, a u Makedoniji skoro 100.000 Srba.
Popis iz 2011. kaže da Srba je u Makedoniji ima manje od dva procenta ukupnog stanovništva. Kako je novi popis 2011. odložen zbog izbora, srpske nevladine organizacije da u Makedoniji ima i do 100.000 Srba. Zastupljenost medija na srpskom jeziku u Makedoniji je nezadovoljavajuća i neadekvatna. Upotreba srpskog jezika ozvaničena je samo u lokalnoj samoupravi u Kumanovu u maju 2010. Samo jaka kulturna povezanost sa maticom dovela je do osnivanja brojnih ustanova zaštite srpskog kulturno-istorijskog nasleđa u Makedoniji, čime su Srbi spaseni od državnog zaborava - procenjuje dr Grečić.
Nažalost, nijedna državna institucija u Srbiji nema precizan podatak koliko tačno Srba danas ima u rasejanju, jer do tog podatka se zvanično jako teško stiže. Naime, prvo zemlje useljavanja skrivaju statističke podatke o nacionalnom sastavu doseljenih Srba i drugih naroda, jer žele da ih asimilišu kao Amerikance, Nemce, Australijance, Francuze, Kanađane i Skandinavce.
Profesor Grečić navodi da je oko milion stranaca do 2014. godine dobilo nemačko državljanstvo. Među njima je i 61.936 građanin Srbije. U Australiji, gde nezavnično ima 200.000 Srba, pravilno je popisana samo trećina, a čak 95 odsto naših ljudi je uzelo australijski pasoš, državljanstvo i postali Australijanci. Borivoje Gajić, predsednik crkvene opštine u Malmeu, iskrno kaže zašto je postao državljanin švedske:
- Mi koji smo uzeli strana državljanstva nismo to učinili zbog mržnje ili netrpeljivosti prema svojoj zemlji. Razlozi su praktični. Zasnovali smo porodicu, došla su deca, neko je od nas ušao u privatne poslove. Da bi se sve to izguralo bez rasnih, verskih i komšijskih problema, a naročito da se deca sačuvaju od eventualne stranačke netrpeljivosti u školi, potegli smo za švedskim državljanstvom. To nam daje neku sigurnost, da ne budemo crne ovce.
Tomislav Perić, iz Ciriha, uzeo je švajcarsko državljanstvo jer mu kao Bosancu u vreme SRJ nisu dali srpski pasoš. Državljanstvo je čekao dve godine i platio 12.000 franaka.
- Hteo sam deci da obezbedim sigurnost i uredno školovanje. Ostali smo Srbi, jer danas imamo dvojno državljanstvo i redovno putujemo u Srbiju i BiH - kaže Tomislav Perić.
Sa druge strane matica Srbija nije u stanju zbog razuđenosti našeg naroda po svih pet kontinenata, zbog skupih troškova popisa, da utvrdi koliko se ljudi iselilo u inostranstvo i tamo živi.
- Republički zavod za statistiku je na prethodnom popisu 2002. godine pokušao da popis u dijaspori obavi preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, Crkve i srpskih kulturnih klubova u rasejanju - objašnjava Snežana Lakčević, načelnik Odeljenja za popisivanje.
Rezultati su bili loši. Tada smo uspeli da popišemo samo 400.000 ljudi iz rasejanja.
Zbog svih tih problema oko utvrđivanja broja i rasporeda našeg naroda vam otadžbine, političari na vlasti, koji su imali maćehinski odnos prema narodu u resejanju, najčešće su davali izjave kako u dijaspori živi pet miliona, pa četiri miliona, pa više od polovine srpskog naroda na planeti Zemlji. I dok političari veštački uvećavaju broj naših ljudi u rasejanju, Srbi u dijaspori polako nestaju i zbog toga jer se stide da kažu da su Srbi.
Zbog demonizacije naših ljudi poslednjih decenija nije nimalo popularno biti Srbin u Norveškoj i mnogo naših ljudi pokušava da izbegne odgovor na pitanje odakle su ili daje neodređene odgovore tipa "iz bivše Jugoslavije, sa Balkana itd". Bilo je slučajeva da su naši ljudi uzimali i norveška imena i prezimena pravdajući se da će tako lakše dobiti posao i slično - kaže Boris Maksimović, srpski aktivista iz Norveške.
U atmosferi javnog linča, koja je trajala krajem devedesetih u iseljeničkim državama Srbi su se osećali kao oklevetan narod i kako krivci, za nešto što nisu učinili. Jer, ko je izbegao preko okeana, on nije bio ratnik, već običan čovek u nevolji. Znaju SAD i Australija kome daju useljeničku vizu. I u takvom ambijentu Srbi su se bojali, a mnogi i stideli da kažu da su Srbi. Bojali su se zbog političke i administrativne odmazde nove zemlje, a stideli su se svoje otadžbine, koja ih nije zaštitila.
Po popisu iz 2011. godine u Slovačkoj su se kao Srbi prijavile samo 698 osobe. Taj broj je bio i manji, ali je porastao kada su Srbi u ovoj zemlji čuli da su dobili 2010. godine status nacionalne manjine i da su njihova prava zaštićena.
U Slovačkoj se prema policijskim podacima momentalno nalazi 2.784 koji su tu zbog spajanja rodbine, studiranja, rada ili nekog drugog razloga i još 800 ljudi srpskog porekla, koji svi zajedno nisu evidentirani.
Zato što se skrivaju i ne žele da kažu da su Srbi, kriva je i naša otadžbina koja ne podstiče nacionalnu svest i ne neguje odnose sa narodom u rasejanju - hrabro tvrdi Stane Ribič, predsednik udruženja Srba u Slovačkoj.
Iseljeni Srbi traže da se Srbija kao država prema njima ponaša kao majka prema svom narodu, a na kao maćeha. Da kroz nas ne gledaju samo novac koji im pritiče, već ljude koji vole svoju državu i svoj narod. Da kad dođemo u Srbiju, ne tretiraju kao srbošvabede, da nam pruži ruku koja će koliko toliko pomoći da se zaleče nostalgične rane kad smo u tuđini. I da brzo i lako dobijaju dvojno državljanstvo, što je jedna od pozitivnih mera sjedinjavanja Srba, ali i srpskog naroda sa svetom.
Poslanik u rumunskom parlamentu Slavomir Gvozdenović je povodom sve glasnijih zahteva Srba iz rasejanja da se olakša procedura dobijanja državljanstva rekao:
Mi nemamo ništa sem imena, vere i jezika da dokažemo srpsko poreklo - aludirajući na brojna dokumentaciju koja je potrebna da se dostavi u proceduri dobijanja državljanstva Srbije.

Marko Lopušina

Goran Rakić: Na opštini Mitrovica srpska zastava

Novoizabrani gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice Goran Rakić najavio je da će potpisati dokumenta o preuzimanju dužnosti koje je ranije zbog obeležja države Kosovo odbio da potpiše njegov prethodnik Krstimir Pantićsm.
"Sprovodimo Briselski sporazum, način potpisivanja je unapred dogovoren, dokumenti su statusno neutralni", rekao je Rakić za Novi magazin.
Prema njegovim rečima, na zgradi opštine u severnoj Kosovskoj Mitrovici biće zastava Srbije ili nijedna druga, dok će na tabli na zgradi opštine pisati "Opština Severna Kosovska Mitrovica".
Rakić je dodao da se za gradonačelnika u ime Srpske, koju podržava Vlada Srbije, kandidovao "zbog silnih nepravdi koje srpski narod trpi na Kosovu i Metohiji".
"Već sam rekao da sa pozicije gradonačelnika mogu doprineti rešavanju problema. Ubistva za koja niko ne odgovara, otimanje imovine, proterivanja, sve su to egzistencijalni problemi Srba za koje niko nikada nije odgovarao. Sada se stvari menjaju, predugo su duhovi lutali šumama i vreme je da svaki zločin nad Srbima dobije svoje ime i prezime", rekao je Rakić.
Dodao je da je Zajednica srpskih opština "ono što Srbima garantuje ostanak i opstanak" na Kosovu.
"U narednim danima biće gotov Statut ZSO, zatim sledi i formiranje. Raduje činjenica da se Srbi okupljaju oko ZSO i da su posle dugog niza godina konačno zajedno sa državom Srbijom nastupili jedinstveno u rešavanju nagomilanih problema. Žao mi je što se to nije desilo nekoliko godina ranije", rekao je Rakić.
Goran Rakić izabran je u nedelju, u prvom krugu ponovljenih izbora za gradonačelnika. Prethodno je izabrani gradonačelnik, Krstimir Pantić, takođe sa liste Srpska, odbio da potpiše dokumenta na kojima su simboli Kosova bili zalepljeni belim stikerom.

SPC osuđuje antisrpski grafit na crkvi u Đakovici

Iguman manastira Visoki Dečani otac Sava (Janjić) protestovao je juče zbog ispisivanja antisrpskog grafita mržnje na pravoslavnoj crkvi u Đakovici.
On je na Tviteru objavio i fotografiju zida na kojem su grafiti na albanskom i napisao prevod: "Samo mrtav Srbin je dobar Srbin".
"Srpska pravoslavna crkva snažno osuđuje širenje etničke i verske mržnje protiv srpskog i pravoslavnog nasleđa u Đakovici", napisao je Sava.

Još dva meseca pritvora za Olivera Ivanovića

Lideru SDP Oliveru Ivanoviću, osumnjičenom za ubistva Albanaca na Kosovu, sudija Euleksa produžio je juče pritvor za još dva meseca, rekao je Ivanovićev advokat Nebojša Vlajić.
Branilac je za agenciju Beta rekao da je pritvor obrazložen opasnošću od bekstva i mogućnošću zastrašivanja svedoka. Vlajić je dodao da će danas uložiti žalbu na rešenje.

Izbori na Kosovu kao i 2012. godine

Na Kosovu i Metohiji će se 16. marta, na vanrednim parlamenarnim izborima za Skupštinu Srbije, glasati kao i 2012. godine na 90 biračkih mesta, izjavio je predsednik Republičke izborne komisije Dejan Đurđević.
Kada se završi glasanje, zapečaćene kutije će uz asistenciju predstavnika OEBS-a biti prenete u Vranje i Rašku gde će se vršiti prebrojavanje, rekao je Đurđević agenciji Beta.
Glasaće se na 90 biračkih mesta u 17 opština u svih pet upravnih okruga - Pećkom, Prizrenskom, Kosovskom, Kosovsko-mitrovačkom i Kosovsko-pomoravskom.
U Službenom glasniku objavljeno je dopunsko rešenje o određivanju biračkih mesta na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za glasanje na izborima za narodne poslanike Narodne skupstine, raspisanim za 16. mart, u kome su precizirana mesta na kojima će građani glasati.
Takođe u Službenom glasniku objavljeno je i Uputstvo za sprovodenje glasanja na izborima na teritoriji AP Kosovo i Metohija ... kao na neotuđivom delu Republike Srbije, u situaciji gde bez saradnje sa misijom OEBS-a nije moguće garantovati bezbedno sprovodenje izbornog postupka.
Birački odbor će, prema rečima Đurđevića činiti tri clana.
Birački odbor se imenuje na predlog poslanickih grupa u Narodnoj skupštini, srazmerno njihovoj zastupljenosti u parlamentu na dan raspisivanja izbora.

Uprava carina 2013. naplatila 356 milijardi dinara

Uprava carina Srbije je 2013. godine budžetu Srbije donela više od 356 milijardi dinara prihoda, a direktor Uprave carina Miloš Tomić je juče, kao najuspešnije, istakao sprečavanje šverca duvana i narkotika.
Tomić je na godišnjoj konferenciji za novinare kazao da je naplata dažbina za koje je zadužena Uprava carina, 2013. godine bila 3,3 odsto veća nego 2012. - prihod od te službe je prošle godine u budžetu Srbije učestvovao sa 43,4 procenta.
Ali, ove godine, rekao je direktor Carine, "u odnosu na pretohdnu godinu - po sadašnim kalkulacijama- imaćemo pad oko sedam odsto, zbog uvođenja carinskih olakšica tokom procesa stabilizacije i pridruživanja EU". Tomić je dodao da je moguće da se ta procena promeni zavisno od obima spoljnotrgovinske razmene.
Carinici su, kako je kazao direktor, prošle godine zaplenili 1.625 kilograma narkotika, najviše marihuane, oko četiri miliona komada švercovanih cigareta i 800 kilograma rezanog duvana.
Tomić je naveo da je 2013. godine u Crnoj Gori zaplenjeno 1.677 kilograma narkotika i 1.308.000 komada cigareta, u Makedoniji 949 kiligrama narkotika i 195.600 komada cigareta, u Hrvatskoj su zaplenjena 244 kilograma narkotika i 809.600 komada cigarete, a u Sloveniji 22 kilograma narkotika i 450.600 komada cigareta.
Carina Srbije je prošle godine, rekao je Tomić, u borbi protiv krijumčaranja privremeo oduzela i više od milion evra.
Težište rada Uprave carina Srbije ove godine biće podrška privredi i pojedniostavljenje carinskih postupaka, kao i uvođenju jedinstvenog carinskog postupa na celoj teritiriji Srbije, istako je Tomić.
"Očekujem da će u svim carinarcima do kraja prvoj kvartala obve godine biti primenjivani isti kriterijumi što do sada nije bio slučaj", rekao je direktor Uprave carina Srbije Miloš Tomić.

Varadi: Ni Srbija ni Hrvatska neće biti proglašene krivom

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je danas povodom međusobnih tužbi Srbije i Hrvatske za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da nijedna strana neće biti proglašena krivom.
Varadi je kazao da ako nijedna strana ne bude proglašena krivom, što je najverovatnije, onda ishod neće da utiče na evrointegracije.
"Mnogo je teže pitanje kako će postupak uticati na međusobne odnose. Ako će zastupnici Srbije i Hrvatske tokom skoro mesec dana jedna i drugu optuživati za genocid, to sigurno neće doprineti međunacionalnom pomirenju i dobrim odnosima u regionu", kazao je Varadi za Danas od srede.
Prema njegovim rečima, izjave prvog potpredsednika Vlade Srbije u ostavci Aleksandra Vučića i potpredsednice i ministarke spoljnih poslova Hrvatske Vesne Pusić nagoveštavaju više uzdržanosti.
"Te izjave nagoveštavaju više uzdržanosti. To je svakako dobro. No, nije lako zadržati uzdržan stav ako je zadatak zastupnika dokazivanje genocida", objasnio je Varadi.
On je dodao da je međusobno povlačenje tužbi bila realna mogućnost i da je šteta što ta mogućnost nije iskorišćena.
Kako je objasnio, nije moguće osuditi nekoga za genocid ako je delo učinjeno pre stupanja na snagu Konvencije o genocidu 1951. godine.
"Međunarodni sud pravde može da izrekne odluku samo o tome za šta je nadležan, a nadležan je samo da utvrdi da li je bilo genocida za vreme ratnih sukoba devedesetih godina. Mislim da danas, 2014. godine, okvir za utvrđivanje istine ne treba da budu parničenje i stranačka izlaganja", ocenio je Varadi.
Profesor međunarodnog prava rekao je da se iz presude Međunarodnog suda prave iz 2007. godine u slučaju Bosna i Hercegovina protiv Srbije vidi da se sud oslanjao na činjenične nalaze Haškog tribunala za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i da će to verovatno biti slučaj i u sporu sa Hrvatskom.
"To je racionalno, jer Tribunal ima znatno više instrumenata, pa i sredstava za utvrđivanje činjenica. A kao što sam rekao, Tribunal nije nikoga ni optužio, a još manje osudio za genocid u Hrvatskoj', zaključio je Varadi.