|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Proces u Hagu neće staviti tačku na “I” |
| |
 Spor
Hvatske i Srbije po tužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu
neće staviti tačku na digađaje iz 90-ih, a odnosi dve zemlje ostaće "nedovršeni
mozaik", ocenjuje slovenačko Delo.
Taj zaključak ljubljanski dnevnik argumentuje činjenicom da Hrvatska i
Srbija, uprkos lepim rečima i osmesima (tokom nedavne posete Beogradu
hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić) poslednjih godina nisu
uradile mnogo na rešavanju najvažnijih nerešenih pitanja, koja su skoro sva
posledica raspada zajeničke države, a pre svega balkanskog rata.
List citira hrvatskog advokata Anta Nobila da "tužbe za genocid nisu bile
povučene isključivo zbog političkih elita kako u Hrvatskoj tako u Srbiji,
koje nešto tako nisu smele sebi da priušte naročito zbog svojih javnosti -
birača".
A, birači su blago rečeno zbunjeni, jer im s jedne strane vlast tvrdi kako
treba gledati samo u budućnost u miru i na stabilnost, a s druge strane malo
čini na tome da se sa neraščišćenom prošlošću bave stručnjaci, a ne oni,
dodaje dnevnik.
List zaključuje konstatacijom da "ni Hrvatima ni Srbima niko na ovom
prostoru ne može oduzeti primat u majstrovstu dvorskih spletki, koje se sada
zovu 'lobiranje', ali ostaje jasno da će mozaik odnosa između Hrvatske i
Srbije i zbog (njihovih) različitih interesa još prilično vremena ostati
nedovršen".
|
|
U Hagu počela rasprava po tužbama Hrvatske i Srbije |
| |
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u ponedeljak u 10 sati počela je
glavna rasprava po tužbi i kontratužbi za genocid koje su Hrvatska i Srbija
podnele jedna protiv druge najvišem sudu UN.
U prvoj nedelji rasprave, Međunarodni sud pravde saslušaće argumente
Hrvatske i svedoke obe strane.
Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu
1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je Beograd odgovoran za "etničko
čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno
kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih
paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske".
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom
operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao
etničku grupu.
Raspravom predsedava predsednik Suda Petar Tomka (Slovačka), a sporu će
odlučivati 15 stalnih i dvoje ad hoc sudija - Budislav Luksa iz Hrvatske i
Milenko Kreća iz Srbije.
Radoša Milutinović,
Hag
|
|
Protestima u Sarajevu pridružili se i taksisti |
| |
U Sarajevu su se i juče održali protesti građana u centru grada ispred
zgrade Predsedništva BiH.
Građanima su se pridružili i stanovnici Srebrenika, te vozači manjih taksi
firmi koji protestuju protiv usvajanja Zakona o taksi prevozu koji je
usvojen u Skupštini Kantona Sarajevo pre dva dana.
Tim zakonom se definiše proporcionalno broj taksista naspram stanovnika u
odnosu 1:500 čime će biti ograničen broj izdavanja licenci za taksi vozače.
Takođe, zakonom su povećane kazne za nelegalne taksiste.
Istovremeno, vozači najveće kompanije "Sarajevo Taksi" najavili su
kontraprotest ukoliko vozači taksija manjih preduzeća budu blokirali
saobraćaj.
Više policijskih automobila obezbeđivalo je skup i osiguravli su gradske
saobraćajnice koje su nameravali da blokiraju taksisti svojim vozilima.
Već mesec dana, građani Sarajeva i okolnih gradova okupljaju se tačno u
podne ispred zgrade Predsedništva BiH, kako bi izrazili nezadovoljstvo
aktuelnom vlašću.
|
|
Vladu Hrvatske podržava samo 26,4 odsto građana |
| |
Vlada Hrvatske uživa podršku svega 26,4 odsto građana, dok
vladinu politiku ne podržava gotovo 60 odsto građana, pokazao je rezultat
redovnog mesečnog istraživanja javnog mnjenja.
U drugoj polovini mandata, vladinu politiku podržava 26,4 odsto ispitanih
građana, a ne podržava je 59,4 odsto, dok ih je 14,2 odsto neodlučno. Za
svoj rad Vlada premijera Zorana Milanovića dobila je ocenu dva (2,08).
Građani su ponovo kao najpozitivnijeg političara izabrali predsednika
Hrvatske Ivu Josipovića (37,4 odsto), dok najnegativnijim i dalje smatraju
predsednika opoziocione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislava
Karamarka (32,1 odsto).
Drugi na listi najnepopularnijih je premijer Zoran Milanović (28,22 odsto).
Istraživanje agencije Promocija plus, CRO-Demoskop pokazalo je da je i dalje
vidna bipolarnost političke scene koju još nisu ozbiljnije ugrozile druge
stranke ili inicijative.
Tako je vladajuća Socijaldemokratska partija i dalje vodeća stranka s
podrškom 22,4 odsto ispitanih, a HDZ odmah iza nje s podrškom 20,2 odsto.
Koaliciju levog centra oko SDP podržava 27,9 posto, a koaliciju oko HDZ 23,2
odsto.
Istraživanje, međutim, pokazuje trend smanjivanja podrške najvećim
strankama.
|
|
U Makedoniji vanredni parlamentarni izbori 27. aprila |
| |
Predsednik makedonskog parlamenta Trajko Veljanoski potpisao je juče u podne
Rešenje za raspisivanje prevremenih izbora za poslanike u Sobranju (Skupstini)
Makedonije, koji mogu biti održani 27. aprila ove godine.
Veljanoski je u izjavi objavljenoj na internet sajtu makedonskog parlamenta
rekao da će Rešenje o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora biti
dostavljeno Državnoj izbornoj komisiji, kao organu koji izbore sprovodi,
Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu pravde.
Ukoliko se na predsedničkim izborima koji se u Makedoniji održavaju 13.
aprila u prvom krugu ne izabere predsednik, parlamentarni izbori će biti
održani istog dana kada i drugi krug predsedničkih izbora.
Makedonski parlament juče je jednoglasno donelo odluku o raspuštanju
aktuelne vladajuće većine.
Inicijativu za prevremene izbore u makedonskom parlamentu u subotu je
podnela poslanička grupa albanske partije u Makedoniji Demokratska unija za
integraciju (DUI) a inicijativu je istog dana prihvatila vladajuća
makedonska partija VMRO-DPMNE, sa kojom je DUI činila vladajuću koaliciju.
Predlog DUI podržale su i opozicione Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM)
i Demokratska partija Albanaca (DPA).
|
|
Povučene poternice za Orićem, Meholjićem i Mehmedovićem |
| |
Centrala Interpola u Lionu povukla je poternice za ratnim
komandantom Srebrenice Naserom Orićem, ratnim šefom srebreničke policije Hakijom
Meholjićem i Amirom Mehmedovićem zvanim Gera.
Kako je za sarajevski internet portal Klidž.ba potvrdio ministar pravde BiH
Bariša Čolak, Interpol je povukao poternicu i za načelnikom Glavnog štaba Vojske
Republike Srpske (RS) Manojlom Milovanovićem.
Početkom februara ove godine, Interpol u Beogradu je, putem Interpolovog
međunarodnog kanala za razmenu informacija, dostavio svim članicama Interpola
međunarodne poternice za Naserom Orićem i Hakijom Meholjićem radi njihovog
hapšenja i ekstradicije.
Hrvatsko pravosuđe je 7. januara raspisalo poternicu za generalom VRS u penziji
Manojlom Milovanovićem.
Čolak je za sarajevski portal rekao da se navedene osobe više ne nalaze u bazama
država članicama Interpola.
Objasnio je i razloge zbog kojih je Interpol prihvatio zahteve vlasti u BiH u
vezi s Orićem i drugim državljanima BiH.
"Mi imamo protokol o saradnji i on upućuje da se razmenjuju informacije između
tužilaca. Bilo bi logično, jer navedene osobe imaju državljanstva BiH i
nastanjeni su u BiH, da se procesuiraju ovde", rekao je ministar pravde BiH.
Čolak je podsetio da je "tokom 2010. godine održano zasedanje Generalne
skupštine Interpola zbog učestalih poternica Interpola koje su se raspisivale s
ovih prostora, a vezano za ratne zločine".
"Zaključeno je, pod tačkom 3, ako država članica raspisuje poternicu za nekom
osobom iz neke države članice, onda druga država ima pravo protestovati zbog
raspisane poternice i to smo pravo mi iskoristili", izjavio je Čolak.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Vreme ističe, Crna Gora mora ubrzati reforme |
| |
Crna Gora mora ubrzati reforme na putu ka članstvo u NATO, rekao je zamenik
pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu, Hojt Brajan Ji, prenosi "Glas
Amerike".
Hojt Ji je na pretresu pred Helsinškom komisijom o mogućem širenju NATO na
septembarskom samitu u Velsu, kazao da Crnoj Gori "preostaje još posla", uz
napomenu da se bliži odluka o proceni spremnosti za prijem u članstvo.
"Rekli smo Crnogorcima da, iako su vrata otvorena, vreme ističe... i saveznici
će morati da donesu odluku. Crna Gora mora da postigne napredak u borbi protiv
korupcije i organizovanog kriminala, da reformiše bezbednosne i obaveštajne
službe i da pokaže da javnost podržava članstvo u NATO", poručio je Hojt Ji.
Zvaničnik američke vlade je mišljenja da je podrška javnosti članstvu u NATO u
Crnoj Gori "prilično niska", te da bi "saveznici voleli da vide da je za
priključenje ne samo Vlada" u Podgorici.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
