|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srbija traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN o Kosovu |
| |
 Vlada
Srbije traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN zbog najave formiranja
vojske Kosova koje je zabranjeno po njegovoj rezoluciji 1244 i zbog hapšenja
i zadržavanja Srba na Kosovu, izjavio je juče ministar bez portfelja zadužen
za Kosovo Aleksandar Vulin.
"Jedino što možemo jeste da tražimo sednicu Saveta bezbednosti UN, koji je
garant sprovođenja rezolucije 1244. Poštovaćemo tu rezoluciju, mi nemamo
vlast na Kosovu i nemamo silu. Ako taj akt UN više ne važi, eto prilike da
nam to i kažu", rekao je Vulin na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
On je naveo da bi bilo veoma dobro da i generalni sekretar UN Ban Ki Mun
kaže šta misli o događajima na Kosovu i izrazio očekivanje da će sednica
Saveta bezbednosti biti održana na zahtev Srbije.
Vulin je istakao i da Beograd ima čvrste garancije međunarodne zajednice i
NATO-a da kosovske bezbednosne snage ne mogu da kroče na sever i da je to u
Briselu dogovoreno posle upornog insistiranja potpredsednika vlade
Aleksandra Vučića.
Dodao je da je rezolucijom 1244 SB UN predviđeno da na Kosovu niko ne sme da
ima teško naoružanje osim Kfora, koji je jedina oružana sila, a da sada
Kosovo pravi vojsku dok Srbija poštuje rezoluciju.
"Kosovske bezbednosne snage mogu da postoje po rezoluciji 1244, ali ne mogu
da prođu severno od Ibra. Kosovske oružane snage ne smeju da postoje", rekao
je Vulin.
Vlada očekuje i reakciju međunarodne zajednice povodom hapšenja Olivera
Ivanovića i ostalih Srba na Kosovu, kao i osudu i objašnjenje "skandalozne
zabrane" čelnicima Demokratske stranke Srbije (DSS) da uđu na Kosovo i osudu
paljenja srpske zastave u južnoj Kosovskoj Mitrovici, posle prijateljske
fudbalske utakmice između Kosova i Haitija, naveo je Vulin.
On je ocenio i da Priština hapšenjima i zabranom ulaska čelnicima DS S-a
hoće da smanji odziv kosovskih Srba na izbore za Skupštinu Srbije zakazanim
za 16. mart i tako pokaže da su oni nezainteresovani, a da Srbiji pošalje
poruku da nema šta da traži na Kosovu.
"Vlada je duboko zabrinuta zbog pogoršanja bezbednosne situacije na Kosovu,
a nismo čuli nijednu osudu predstavnika međunarodne zajednice. Hapšenje
Ivanovića, koji štrajkuje glađu, u nadležnosti je Euleksa. Recite nam već
jednom hoćete li mu pomoći, njemu i ostalim pritvorenicima", rekao je Vulin.
Vulin je ponovio da Ivanović ne traži nikakvu uslugu, nego da iz prištinskog
zatvora bude premešten u zatvor u Kosovskoj Mitrovici, jer mu je bezbednost
ugrožena, pošto je osumnjičen za ratne zločine, a nalazi se u zatvoru u
kojem su samo Albanci.
Ministar zadužen za Kosovo je kao prvorazredni skandal ocenio zadržavanje
predsednika DS S-a Vojislava Koštunice na prelazu Jarinje i pozvao
međunarodnu zajednicu da objasni ko je poništio sporazum o slobodi kretanja.
"Svi ispod nivoa državnog sekretara ne moraju da traže dozvolu za posetu
Kosovu. Funkcioner DS S-a Nenad Popović nedavno je održao tribinu na Kosovu
i nije bilo nikakvih problema", rekao je Vulin.
|
|
Srbi sa severa Kosova prete prekidom saradnje sa Euleksom |
| |
 Odbornici
četiri skupštine opština sa severa Kosova zapretili su juče da će prekinuti
svaku saradnju sa Kancelarijom EU u Prištini i misijom Euleks ako se ne
ispune njihovi uslovi koji se tiču bezbednosti i ravnopravnosti Srba na
Kosovu.
"Zbog novonastale situacije želimo da obavestimo sve međunarodne
predstavnike na Kosovu i Metohiji da mi želimo pre svega pravedan i korektan
odnos, ali da nismo spremni da budemo medijatori ukoliko se na ulicama naših
opština dogodi narod, jer ćemo u toj situaciji biti sa svojim narodom, koji
nas je i izabrao", navodi se u zaključcima sa zajedničke sednice.
Odbornici iz Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka su,
između ostalog, osudili ubistvo kandidata SLS za gradonačelnika severne
Mitrovice Dimitrija Janićijevića, kao i hapšenja kosovskih Srba.
Odbornici su zatražili da se hitno nađu ubice kandidata za gradonačelnika
Samostalne liberalne stranke Dimitrija Janićijevića ubijenog januara ispred
svoje kuće u severnoj Kosovskoj Mitrovici.
Odbornici su zatražili da se svim, kako se navodi, neosnovano pritvorenim
Srbima, među kojima je i lider SDP Oliver Ivanović, omogući da se brane sa
slobode.
Takođe se traži da prestanu "neosnovana hapšenja" Srba, poput onog u opštini
Štrpce početkom nedelje, uz ocenu da takve akcije kosovske policije imaju za
cilj da zaplaše Srbe kako bi se sprečilo formiranje Zajednice srpskih
opština.
Odbornici su zatražili i da se svim državnim zvaničnicima Srbije i
političarima omogući ulazak na Kosovo.
Oni su izrazili zabrinutost zbog najavljenog formiranja vojske Kosova što
doživljavaju kao "čin otvorene pretnje po bezbednost Srba na Kosovu i
Metohiji i po bezbednost u čitavom regionu", uz ocenu da je to protivno
Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Sednici su u zgradi Opštine Zvečan prisustvovala 54 odbornika, izabrana na
novembarskim lokalnim izborima, po zakonima Kosova.
Sednicu je otvorio Dragan Jablanović, gradonačelnik Leposavića.
Odbornici iz albanske zajednice nisu došli, a zaključci su jednoglasno
usvojeni.
Sednici su prisustvovali gradonačelnici iz srpskih sredina južno od Ibra, i
načelnici Kosovskomitrovačkog i Kosovskog okruga Vaso Jelić i Vladeta Kostić.
|
|
Marku Lopušini plaketa Parlamenta Srbije |
| |
Reporter našeg lista Marko Lopušina, autor knjiga o Srbima u rasejanju
nagrađen je za doprinos razvijanja saradnje matice i dijaspore i
informisanja našeg naroda u svetu
Na konferenciji za novinare u Domu Narodne skupštine Srbije, Aleksandar
Čotrić, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu pozvao je državljane
Srbije koji su se u inostranstvu registrovali u ambasadama i DKP-ima da žele
da glasaju na izborima, to svoje pravo i iskoriste.
Čotrić je rekao da u regionu živi oko dva miliona državljana Srbije i još
dva miliona Srba živi u klasičnom rasejanju na svih pet kontinetana. Ali tek
nešto više od 3.000 Srba iz rasejanja registrovalo se u ambasadama i
konzulatima da žele da 16. marta izađu na izbore.
U nastavku konferencije za novinare Aleksandar Čotrić je uručio Plakete
Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije novinaru "Večernjih
novosti i dugogodišnjem saradniku i novinaru lista Novine Toronto, Marku
Lopušini i profesorki maternjeg jezika i piscu Svetlani Matić iz Beča za
dugogodišnji rad na saradnji matice i dijaspore.
Marko Lopušina je hroničar srpske dijaspore, tragač za najvećim vrednostima
Srba u rasejanju i istoričar njihovih sudbina. Opisao ih je u knjigama "Svi
Srbi sveta", "Ilustrovana istorija sropske dijaspore", "Srbi u Americi", "Srbi
u Australiji" i mnogim drugim delima. Marko Lopušina je reporter "Večernjih
Novosti", koje neguju poseban odnos i saradnju sa dijasporom - rekao je
Aleksandar Čotrić prilikom dodele ovog visokog priznanja našem novinaru
Marku Lopušini.
Tom prilikom Čotrić je informisao pisca Marka Lopušinu da je postao dobitnik
i najveće srpske nagrade za publicstiku "Dragiša Kašiković", koja će mu biti
uručena u junu mesecu.
N.T.
|
|
Pet srpskih dobrovoljaca stiglo da brani Ruse na Krimu |
| |
Nekoliko srpskih dobrovoljaca, pripadnika četničkog pokreta stiglo je u grad
Sevastopolj, na Krimu, kako bi pomogli tamošnjim proruskim snagama, javila
je danas agencija Itar-Taš.
"Mi predstavljamo nezavisnu organizaciju 'Pokret četnika', koju je moguće
uporediti sa Kozacima u Rusiji. Naš cilj je da pružimo podršku srpskog
naroda ruskom narodu. Kod vas je u ovom trenutku onako kako je bilo u Srbiji",
rekao je na konferenciji za novinare u Sevastoplju lider petorice
dobrovoljaca Milutin Mališić.
On je rekao da "Zapad i Evropa daju novac opoziciji i govore kako je lepo
živeti u Evropi", ali da je sve to "laž". Kako prenosi ruska agencija, u
Sevastopolj je ukupno stiglo pet srpskih dobrovoljaca, koji su, prema
sopstvenim rečima, učestvovali u ratu na Kosovu 1999. godine.
"Došli smo na poziv Kozaka. U vreme građanskog rata u Jugoslaviji došlo je
mnogo ruskih dobrovoljaca da podrže srpski narod. Mi smo mali narod i ne
možemo da pošaljemo veliki broj ljudi, ali gajimo veliku ljubav prema ruskom
narodu", rekao je Mališić.
Kako je agencija prenela reči lokalnih proruskih kozačkih snaga, dobrovoljci
iz Srbije biće angažovani na nekoj od barikada koje su postavljene na ulazu
u Sevastoplj.
|
|
Oko 70 odsto porodica u Srbiji ima decu |
| |
Prema rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011, u Srbiji
ima skoro 1,5 miliona porodica sa decom koje čine 70 odsto od ukupnog broja
porodica, saopštio je juče Republički zavod za statistiku.
Od ukupnog broja porodica sa decom, skoro polovinu, odnosno 51,8 odsto čine
porodice sa jednim detetom, slede porodice sa dvoje dece (40 odsto) dok su
porodice sa petoro i više dece najmanje zastupljene (O,4 odsto).
Tako, prosečna porodica s decom u Srbiji ima 1,6 dece, a od ukupnog broja
dece koja žive u porodici, tri četvrtine je mlađe od 25 godina.
Kada je reč o vanbračnim parovima sa decom, skoro svaka druga porodica (48,8
odsto) ima jedno dete, dvoje dece ima 35 odsto takvih porodica, a troje i
više dece 16,3 odsto.
Popis 2011. koji je finansijski podržala EU, sproveden je od 1. do 15.
oktobra 2011. godine.
|
|
Srbija među kanadskim partnerima u jugoistočnoj Evropi |
| |
Srbija je bila jedna od deset zemalja-učesnica poslovnog foruma
o jugoistočnoj Evropi koji je održan u Torontu.
Među državama bivše Jugoslavije, osim Srbije učestvovale su i Bosna i
Hercegovina, Hrvatska i Makedonija, a na listi učesnica bile su i Albanija,
Grčka, Gruzija, Mađarska, Rumunija i Turska.
Cilj te konferencije bio je promovisanje jugoistočne Evrope kao platforme za
kanadske poslovne investicije u nekoliko sektora: istraživanju novih
energetskih mogućnosti, razvoju i obnovljivoj energiji, rudarstvu i
prirodnim izvorima,infrastrkturi-građevinarstvu i turizmu.
Srbiju je zastupao ekonomski savetnik u Generalnom konzulatu Srbije u
Torontu Vukašin Dželatović, a posebna pažnja posvećena je prezentaciji
partnerskih mogućnosti i projekata u rudarstvu, građevinarstvu i
infrastrukturi, kao i transportu.
Između ostalih na konferenciji je govorio i parlamentarni sekretar kanadskog
ministra spoljne trgovine Erin O'Tul (O'Toole) koji je naglasio da je prošla
godina bila međaš u privrednom partnerstvu Kanade i zemalja Evrope.
Kanada je sa Evropskom unijom zaključila opsežan trgovinski sporazum, a
sporazume o promociji i zaštiti investicija sa Srbijom, Albanijom i
Moldavijom.
"Naša vlada posvećena je otvaranju radnih mesta i novim mogućnostima za
međunarodno poslovanje kanadskih privrednika. Kanadske investicije u
jugoistočnoj Evropi pomažu ekonomskom razvoju u ovim tržištima, dok u zemlji
otvaraju radna mesta i podstiču ukupan rast", rekao je O'Tul.
Ukupna godišnja trgovinska razmena sa osam od deset zemalja-učesnica
konferencije u Torontu, uključujući i Srbiju, iznosila je prošle godine 3,6
milijardi dolara.
Poslovni forum o jugoistočnoj Evropi organizovao je Atlantski savet Kanade,
neprofitna nevladina organizacija osnovana 1966. godine u cilju promocije
znanja i razumevanja mira i bezbednosti u svetu kao i uloge NATO pakta.
Forum je planiran uz konsultacije sa kanadskim Ministarstvom spoljnih
poslova, trgovine i razvoja, kao i Kanadskom izvozno razvojnom agencijom,
državnom korporacijom za procenu i finansiranje kanadskih izvoznih i
investicionih poslova.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
