|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ograničena strategija Zapada prema Rusiji |
| |
 Rusija
verovatno neće povući vojne snage s Krima, čime je ograničena strategija SAD
i Evropske unije u pokušaju da spreče ruskog predsednika Vladimira Putina da
ostvari napredak u drugim delovima Ukrajine, ocenjuju analitičari i bivši
zvaničnici Obamine administracije.
To stavlja u nezgodnu poziciju američkog predsednika Baraka Obamu koji je
pod pritskom da pokaže da ima prednost nad Putinom u novom sukobu Istoka i
Zapada.
Pretnja ekonomskim sankcijama, među kojima su i blage mere poput prekida
razgovora o trgovinskim odnosima s Moskovom i otkazivanje planova za
učestvovanje na samitu G8 u Rusiji, zasad je malo doprinela ubeđivanju
ruskog vođe da povuče snage s Krima.
"Nisam optimista da će otići", rekao je Majkl Mekfol, odlazeći ambasador SAD
u Rusiji.
Mekfol je u intervjuu za televiziju MSNBC rekao da izražava svoj stav, a ne
stav američke vlade. Zvaničnici Bele kuće su kritikovali ruske vojne manevre
na Krimu kao kršenje međunarodnog prava i insistiraju da se protive bilo
kakvoj okupaciji u tom regionu.
"To nećemo smatrati prihvatljvim", rekao je juče portparol Bele kuće Džej
Karni.
Viši zvaničnik administracije rekao je da je na ukrajinskoj vladi da odluči
o budućnosti Krima na kojem se skoro 60 odsto stanovništva identifikuje kao
Rusi.
Zvaničnici kažu i da će se SAD usprotiviti pokušaju Rusije da formalno
anektira Krim ili prizna njegovu nezavisnost, kao 2008. u sukobu Rusije s
Gruzijom, još jednom bivšom sovjetskom republikom.
Beri Pavel, koji radio u Nacionalnom savetu za bezbednost u Beloj kući i u
mandatu Obame i njegovog prethodnika Džordža Buša, kaže da je za Rusiju
povratak kontrole na Krimu još važniji od teritorija Južne Osetije i
Abhazije zbog koje je ušla u vojni sukob s Gruzijom.
"Ruski nacionalisti smatraju to praktično ruskom teritorijom. Šanse da ruske
snage to ikada napuste su veoma male", rekao je Pavel, sada član instituta
Atlantik kaunsil.
Putinov brz negativan odgovor Obami pokrenuo je novu kritiku američkog
predsednika iz republikanskih redova. Republikanski senator Džon Mekejn
optužio je Obamu da ima "bespomoćnu stranu politiku zbog koje niko više ne
veruje u američku snagu".
Obama i njegovi savetnici insistiraju da još imaju niz opcija na
raspolaganju, od kojih bi ekonomske sankcije mogle stupiti na snagu još ove
nedelje. Evropska unija nastupa još opreznije, a lideri članica bi mogli na
vanrednom sastanku u Briselu da odluče o datumu prvih mera protiv Rusije.
Ali i s čvršćim ekonomskim pritiskom, neki analitičari ocenju da je prekasno
za promenu toka događaja na Krimu.
"Ideja da postoji nadmetanje oko Krima je malo glupava. U ruskim je rukama i
oduvek je bio na ivici da je u ruskim rukama", rekao je Metju Rodžanski,
analitičar za Rusiju iz vašingtonskog instituta Vilson senter.
Rodžanski je rekao da je veća briga za SAD da spreče Putina da napreduje na
istoku Ukrajine, gde je stanovništvo naklonjeno Rusiji i gde se spekulišse o
etničkim sukobima. Putin je rekao da zasad ne vidi razloga da Rusija tamo
interveniše, ali da zadržava pravo da preduzme nešto ako budu ugroženo
rusofono stanovništvo.
Na Krimu, koji je postao deo Ukrajine 1954. odlukom tadašnjeg sovjetskog
lidera Nikite Hruščova, nalazi se ruska pomorska baza prema ugovoru koji
obuhvata i cenu gasa iz Rusije Ukrajini. SAD ne traže potpuno povlačenje
ruskih snaga s Krima, već da se vrate u baze.
|
|
Krim štiti 11.000 pripadnika proruskih snaga |
| |
Više od 11.000 pripadnika proruskih snaga na Krimu drži pod
kontrolom sve prilaze tom poluostrvu na Crnom moru i blokirane su sve vojne
baze koje se još nisu predale, izjavio je premijer Krima Sergej Aksjonov.
Aksjonov je, govoreći kasno sinoć na sednici proruske vlade Krima, rekao da
je to strateško poluostrvo u potpunosti pod kontrolom policije i snaga
bezbednosti, kao i oko 11.000 pripadnika snaga "samoodbrane".
Iako su to negirali i ruski predsednik Vladimir Putin i rusko ministarstvo
odbrane, veruje se da većinu tih snaga čine ruski vojnici koji su upućeni na
Krim.
|
|
Parlament: Krim će održati referendum o pripajanju Rusiji |
| |
Poslanici regionalnog parlamenta Krima odlučili su juče da se 16. marta
održi referendum o tome da li to crnomorsko poluostrvo treba da se priključi
Rusiji.
"To je naš odgovor na nered i bezvlašće u Kijevu. Sami ćemo odlučiti o
svojoj sudbini", rekao je član lokalnog parlamenta ukrajinske autonomne
oblasti Krim Sergej Šuvajnikov.
U parlamentu Krima za referendum je glasalo 78 poslanika, a osam je bilo
uzdržano. Prema toj odluci, na referendumu će biti ponuđena i mogućnost da
Krim ostane deo Ukrajine, ali s pojačanim lokalnim nadležnostima.
O Odluci krimskog parlamenta obevešten je i ruski predsednik Vladimir Putin,
rekao je u Moskvi njegov portparol, a prenosi agencija Itar-Tas s.
"Ta informacija (o zahtevu lokalnog parlamenta Krima) upravo je stigla do
nas, predsendik je obavešten", rekao je Dmitrij Peskov.
Ukrajinske centralne vlasti u Kijevu još nisu reagovale na odluku krimskog
parlamenta.
|
|
Cia osumnjičena za špijuniranje Senata |
| |
Američka Centralna informativna agencija (Cia) se nalazi pod internom
istragom zbog navodnog špijuniranja američkih senatora, koji su istraživali
tajni i sporni program o okrutnim metodama ispitivanja zatvorenika 2000.
godine, saopšteno je juče u Vašingtonu.
Predsednica Obaveštajnog odbora Senata, demokratska senatorka Dajen
Fajnstajn izjavila je da je generalna inspekcija Cie otvorila istragu, kao
što je o tome u utorak pisao Njujork tajms.
"Generalni inspektor istražuje taj slučaj", rekla je ona.
Njujork tajms piše da su se senatori i njihovi sasradnici žalili da ih
špijunira CIA.
Pozivajući se na anonimne izvore, list je naveo da je CIA uspela da uđe u
kompjuterski sistem Senata, koji su koristili senatori za pisanje izveštaja.
Obaveštajna komisija je usvojila izveštaj u decembru 2012. godine i
zaključila da je stvaranje tajnih "crnih lokacija" bila "izuzetno velika
greška".
Taj poverljivi izveštaj ima 6.000 strana i pisan je tri i po godine. U
dokumentu se navodi da tehnike saslušavanja kao što je simulacija davljenja
nije omogućila lociranje Osame bin Ladena, ubijenog 2011. godine u Pakistanu.
Bivši američki predsednik Džordž Buš odobrio je okrutne metode ispitivanja
osumnjičenih za terorizam. Najkontroverzniji je bio metod simuliranja
davljenja, za koji je Barak Obama po dolasku na vlast rekao da to spada u
kategoriju torture.
|
|
Asteroid prošao blizu Zemlje |
| |
Nedavno otkriveni asteroid u sredu uveče je prošao pored Zemlje na
udaljenosti od oko 350.000 kilometara, odnosno bio je bliže od Meseca,
saopštili su britanski naučnici.
Asteroid po imenu 2014DDž110 otkrili su 28. februara britanski naučnici koji
prate njegovu orbitu i putanju.
Oni su izračunali da je u sredu nešto posle 22 časa bio na 348.000
kilometara od Zemlje, odnosno bliže od Meseca koji je udaljen 384.400
kilometara od naše planete.
Asteroid je prošao pored Zemlje i Meseca brzinom od 53.100 kilometara na čas.
Stručnjaci navode da to neće ništa uticati na Zemlju i da ne postoji nikakva
opasnost da udari u našu planetu. Zbog male udaljenosti i svetlosti,
asteroid će moći da se vidi golim okom.
Prema procenama, asteroid je dugačak između 20 i 40 metara i težak 16
miliona kilograma.
Sledeći prolazak tog asteroida nadomak Zemlje biće 2046. godine.
Asteroidi ili planetoidi su mala čvrsta tela u planetarnim sistemima. U
poređenju s planetama i patuljastima planetama, manji su i najčešće
nepravilnog oblika.
Većina asteroida u Sunčevom sistemu nalazi se u asteroidnom pojasu između
Marsa i Jupitera. Do sada ih je otkriveno više od 170.000, a više od 11.000
ih je dobilo vlastita imena, pored kataloškog broja.
Procenjuje se da bi ih u našem sistemu moglo biti nekoliko miliona.
|
|
Francuska i Italija moraju da smanje dug |
| |
Evropska komisija upozorila je Italiju i Francusku da moraju da učine više
da bi rešile visoki nivo javnog duga i reformisalie svoje privrede.
Izvršno telo EU je navelo u danas objavljenom izveštaju da javni dug Francuske
raste i da se predviđa da ona neće ispuniti zacrtane ciljeve za smanjenje svog
duga.
Kako se navodi u izveštaju, visok nivo duga u drugoj po veličini privredi u
18-očlanoj evrozoni, mogao bi da proizvede velike tržišne turbulencije što bi
moglo dalje da utiče na privredni rast i da se proširi na ostale zemlje evrozone.
Evropska komisija je stavila Francusku pod pojačan nadzor, ukazujući da nije
dovoljno učinjeno da se ispravi ma-kroekonomska neravnoteža.
Evropska komisija navodi takođe da nova italijanska vlada mora odlučno da deluje
na smanjenju svog duga i da sprovede reforme i poveća konkurentnost kako bi se
smanjili rizici od negativnog uticaja na italijansku privredu i evrozonu.
Samo Hrvatska, Slovenija i Italija su u lošijoj situaciji od Francuske, ukazuje
Evropska komisija u svom izveštaju. Te tri zemlje beleže "prekomernu"
neravnotežu koja zahteva pojačan nadzor.
|
|
Rekordan broj nominacija za Nobelovu nagradu za mir |
| |
Broj nominacija za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir dostigao je 278, čime
je oboren prošlogodišnji rekord od 259 nominacija.
Među ovogodišnjim kandidatima su i papa Franja, borci za prava
homoseksualaca u Ugandi i u Rusiji, kao i bivši službenik američke
Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), uzbunjivač Edvard Snouden, prenosi
norveški portal Njuz in ingliš (Nenjs in English).
Među nominovanima je, kako prenosi agencija Rojters, i ruski predsednik
Vladimir Putin, a verovatno i pakistanska tinejdžerka Malala Jusufzaj, kojoj
su Talibani pucali u glavu jer se zalagala za prava devojčica na obrazovanje,
kao i nekoliko ruskih disidenata, boraca za ljudska prava.
I konflikt u Ukrajini verovatno će biti u agendi Nobelovog komiteta, dodaje
ta agencija.
Predsednik grupe socijalista u Evropskom parlamentu, Austrijanac Hanes
Svoboda, izrazio je u pismu potpisanom 24. januara želju da Ketrin Ešton,
koja pripada njegovoj političkoj grupaciji, dobije Nobelovu nagradu za mir
zajedno s premijerom Srbije Ivicom Dačićem, takođe socijalistom, i kosovskim
premijerom Hašimom Tačijem.
Ovim treba da se nagrade njihovi napori za normalizaciju odnosa između
Srbije i Kosova, ocenio je Svoboda, i dodao da su odnosi između Srbije i
Kosova "danas krhki, ali postoje".
"Napori za normalizaciju odnosa dve zemlje su bez presedana i stvorili su
mogućnost za dugotrajan mir i saradnju", navodi se u pismu grupe socijalista
predsedavajućem Odbora za dodelu Nobelove nagrade za mir Torbjernu Jaglandu.
Slično pismo s predlogom da Dačić i Tači dobiju tu prestižnu nagradu četiri
nedelje ranije uputili su članovi kokusa američkog Kongresa koji zastupa
albanske interese.
Odluka će biti objavljena početkom oktobra, a nagrada će biti dodeljena 10.
decembra, na dan kada je preminuo naučnik Alfred Nobel, po kojem nagrada
nosi ime.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
