|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
U nedelju vanredni parlamentarni izbori u Srbiji |
| |
 Građani
Srbije će u nedelju, 16. marta, birati 250 poslanika za sastav novog
parlamenta.
Na vanrednim parlamentarnim izborima koji su raspisani 29. januara
učestvovaće 19 izbornih lista, od kojih je sedam manjinskih. Predloženo je
3.020 kandidata, od čega su 64 odsto muškarci.
Pravo glasa imaju ukupno 6.767.324 građanina.
Na izborima će biti ukupno 8.262 biračka mesta na teritoriji Vojvodine,
centralne Srbije, kao i u zatvorima, na Kosovu 90, a u 20 stranih država 35
biračkih mesta.
Na biračkim mestima u Austriji, Belgiji, BiH, Italiji, Libiji, Makedoniji,
Norveškoj, Rusiji, Nemačkoj, Sloveniji, Turskoj, UAE, Francuskoj, Holandiji,
Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj i Švajcarskoj glasaće se 16. marta od 7 do 20
časova.
Na biračkim mestima u Velikoj Britaniji i SAD glasaće se 15. marta od 7 do
20 sati po lokalnom vremenu.
Biračka mesta u Srbiji biće otvorena u 7.00, a zatvorena u 20.00. U toku tog
vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.
Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje
simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala, kao i
korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacije.
Svaki birač glasa lično, tajno i samo jednom, na overenim glasačkim
listićima. Glasački listići za parlamentarne izbore biće svetlo plave boje.
Kad dođe na biračko mesto, birač saopštava biračkom odboru ime i predaje
obaveštenje o glasanju, a ličnom kartom ili drugom ispravom dokazuje
identitet. Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu.
Kad mu se utvrdi identitet, birač potpisuje birački spisak i preuzima
glasački listić. Potom se birač obeležava specijalnim sprejom na kažiprstu
desne ruke, kao znak da je već glasao.
Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu. Glasa se zaokruživanjem
rednog broja ispred naziva izborne liste.
Biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja
biće omogućeno da glasaju.
Republička izborna komisija (RIK) konačne rezultate parlamentarnih izbora
treba da objavi u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a do
objavljivanja konačnih rezultata RIK će objavljivati privremene rezultate.
RIK treba da utvrdi rezultate izbora i objavi ih u "Službenom glasniku"
najkasnije 20. marta u 20.00.
RIK poslaničke mandate raspodeljuje primenom sistema najvećeg količnika,
tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista
podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250.
Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250
najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih
količnika na nju otpada.
Za manjinske izborne liste ne važi cenzus od pet odsto glasova od ukupnog
broja birača izašlih na izbore. Nakon što bude utvrđen konačni odživ birača,
taj broj deli se sa 250, koliko ima mesta u parlamentu, da bi se dobio broj
glasova koji je potreban za osvajanje jednog poslaničkog mandata.
Pri prosečnom odzivu (oko četiri miliona), za jedno poslaničko mesto
potrebno je između 14.000 i 16.000 glasova, što znači da će u parlament ući
one stranke nacionalnih manjina koje budu osvojile najmanje toliko glasova.
Najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora,
RIK će sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po
redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.
Skupština treba da bude konstituisana u roku od 30 dana od dana proglašenja
konačnih rezultata izbora.
|
|
Srbi slave Šagića, Teslu i Pupina |
| |
Navršava se dva veka od kako je prvi Srbin zvanično useljen u SAD. Đorđe
Šagić, bogoslov i trgovac iz Stonog Beograda kod Budimpešte stigao je u
Filadelfiju u jesen 1814. godine. Bilo je pre Šagića srpskih doseljenika u
Americi, ali oni nisu bili zvanično zavedeni kao državljani. U međuvremenu u
SAD je stiglo još milion Srba, koji su, kako je jednom prilikom rekao
predsednik Barak Obama, "sa ostalim narodima gradili Ameriku".
Povodom ovog značajnog datuma u istoriji američkih Srba u Filadelfiji se za
Vidovdan priprema velika proslava.
- Đorđe Šagić predstavlja simbolični početak srpskog prisustva na američkom
kontinentu. Obeležavanje 200 godina prisustva Srba u Americi je značajno za
srpsku naciju u Americi, za same Amerikance, kao i za državu Srbiju, jer
time pokazujemo sveukupni doprinos naše kulture i tradicije ne samo
američkom društvu, već i svetu u celini - kaže Miloš Rastović, član
Organizacionog odbora proslave obeležavanja dolaska prvog Srbina u Ameriku.
U Filadelfiju, prvu američku prestonicu, Šagić je stigao iz nemačke luke
Hamburg kao slepi putnik u brodu "Delaver". Kako pokazuju muzejska dokumenta
iz Hjustona i Ostina, aktivno je učestvovao u uspostavljanju nezavisnosti
države Teksas. Bio je učesnik u ratu između Amerike i Meksika do 1848.
godine. Kada je oženio bogatu devojku nasledio je plantažu pamuka i otvorio
fabriku teksata i farmerki. Bavio se trgovinom, ali i politikom. Bio je
izdavač novina i pisac avanturističkog romana.
- Šagić je bio general armije Novog Meksika i major američke vojske,
direktor carine i sudija za vešanje. Vršio je komasaciju zemlje u
Kaliforniji i stvarao srpsku koloniju. Doprineo je podizanju prve srpske
crkve Sveti Sava u Džeksonu 1864. godine. Dosta Srba su potom postali
uspešni građani Amerike. U bogatoj istoriji od dva veka imali smo devet
kongresmena, šest vlasnika Oskara, četiri vlasnika Pulicerove nagrade, na
hiljade heroja američke vojske. Danas u SAD ima stotinu hramova Srpske
pravoslavne crkve i čak 33.000 toponima srpskog porekla - kaže Nikola Lončar,
predsednik Tesline naučne fondacije, koja je glavni inicijator i organizator
proslave.
Uprava grada Filadelfije, u kome je potpisan akt o nezavisnosti SAD,
prihvatila je predlog Srba da na Vidovdan zajedno organizuju veliki
srpsko-američki sabor. Proslava dve veka od doseljevanja prvog Srbina u SAD
će biti posvećena i obeležavanju 100 godina od početka Prvog svetskog rata,
u koji su američki Srbi, zahvaljujući Mihailu Pupinu i Srpskoj narodnoj
odbrani poslali 16.000 dobrovoljaca i doprineli pobedi na Solunskom frontu.
- Naš cilj je da okupimo sve Srbe sveta na Vidovdan u Filadelfiji i pokažemo
snagu našeg složnog naroda. Učešće su već potvrdili Srpska pravoslavna crkva,
SNO, Srpski nacionalni savez iz Pitsburga, Kongres srpskog ujedinjenja,
Srpski institut iz Vašingtona, Srpsko bratsko slobodnih zidara i mnoge druge
ugledne srpske organizacije i institucije. Poziv je upućen i rukovodstvu
Republike Srbije i Republike Srpske - otkriva Nikola Lončar, koji planira da
na Frenklinovom institutu na Vidovdan u Filadelfiji otvori spomenik Nikoli
Tesli.
Programom, koji se upravo zaokružuje, je predviđen koncert srpskog
folklornog društva na glavnom gradsko trgu, premijera filma o Đorđu Šagiću i
promocija filma "Teslin narod" o Nikoli Tesli i još pedeset najznamenitijih
američkih Srba u Gradskoj kući Filadelfije. Autori filmova su Miodrag
Kolarić, režiser RTS-a i Željko Mirković, režiser i kandidat za američkog
Oskara. Izložbe o Šagiću, Tesli, Pupinu pratiće predavanja kustosa muzeja iz
Hjustona, Ostina, Njujorka, Beograda, prikaz Miloša Rastovića o istoriji
Srba u Americi i govor članova porodice i potomaka Đorđa Šagića.
- Uputili smo javni poziv svim zainteresovanim Srbima i Ameirkancima da
učestvuju u našoj proslavi. Pozorište iz Banja Luke nam dolazi sa svojom
predstavom. Milan Knežević i Zoran Bulović iz Beograda snimiće dokumentarni
film o ovom prvom velikom srpskom saboru u SAD. Planiramo ako je moguće da
proslavu istovremeno održimo i u Beogradu, jer je prvi srpski doseljenik
Đorđe Šagić neprestano razmišljao da se vrati u Srbiju - otkriva glavni
organizator Nikola Lončar iz Filadelfije.
Naime, u pismu koje je Đorđe Šagić 1844. uputio prijatelju u Sremske
Karlovce, molio ga je da mu pošalje brojne srpske knjige. Mučen nostalgijom,
Šagić se zanosio idejom da proda imovinu u Americi, koja je vredela
tadašnjih fantastičnih 20.000 dolara i da se zauvek nastani u Sremskim
Karlovcima. Đorđe Šagić je, međutim, ostao u Americi, izrodio potomke, čiji
će naslednici biti glavni gosti na proslavi Vidovdana 28. juna u
Filadelfiji.
Marko Lopušina
|
|
Za tri godine Kula Beograda |
| |
Predsednik Privremenog organa grada Beograda Siniša Mali najavio je da će
radovi na realizaciji projekta "Beograd na vodi" početi do kraja godine, a
da će "Kula Beograda", za koju je rekao da je simbol tog projekta, biti
izgrađena u roku od tri godine.
Ukazao je međutim, da početak izgradnje "Kule Beograd" zavisi od rešavanja
imovinsko-pravnih pitanja i dobijanje dozvola, ali on smatra da je realno
očekivati da će radovi početi pre kraja ove godine.
"Već je počela obnova zgrade stare Beogradske zadruge, budućeg reklamnog
centra projekta 'Beograd na vodi'. Ta zgrada će uskoro zasijati punim sjajem,
zahvaljujući sredstvima koja će stići iz Ujedinjenih Arapskih Emirata",
rekao je Mali.
Mali je tokom obilaska savskog priobalja - nekadašnje "Savamale" i "Bare
Venecije", gde se planira da bude stambeno-poslovni kompleks "Beograd na
vodi", istakao da će se potpuno promeniti izgled tog dela grada.
"To je sada ruglo grada, s potopljenim brodovima i napuštenim skladištima.
Želimo da očistimo ovaj prostor od olupina, da ljude koji sada žive u
vagonima, izmestimo odatle", rekao je Mali.
|
|
EU treba da pomogne Srbiji |
| |
Evropske vođe ne treba da uslovljavaju napredovanje Srbije ka EU rešenjem
kosovskog problema, već da pomognu Srbiji da ispuni političke, ekonomske i
pravne zahteve za članstvo, ocenjuje Fajnenšel tajm u uvodniku posvećenom
predstojećim izborima u Srbiji.
U tekstu pod naslovom "Srbija zaslužuje svoj evropski san" list podseća da
je pre samo dve decenije raspad komunističke Jugoslavije podstakao seriju
ratova, ali dodaje da su "za Srbiju i ostatak Evrope ova vremena prošla i da
je demon ekstremnog nacionalizma uspavan, iako još nije sasvim uništen".
Uoči parlamentarnih izbora 16. marta, fokus se okreće ka onome što će biti
glavni nacionalni zadatak u narednih pet godina, a to je ispunjavanje teških
uslova za ulazak u EU, da bi Srbi mogli da uživaju plodove evropskog mira i
prosperiteta, piše FT.
List navodi da je Srbija u januaru počela pregovore o članstvu sa EU,
zahvaljujući dalekovidoj odluci da pokuša pomirenje sa Kosovom, ali da se ne
treba zavaraviti jer ni Srbiji ni Kosovu neće biti lako da jednom zauvek
reši sve razlike.
"Evropske vođe ne treba da uslovljavaju srpsko napredovanje ka EU rešenjem
kosovskog problema, već treba da pomognu Srbiji da ispuni političke,
ekonomske i pravne zahteve za članstvo u EU i time postepeno podstaknu
Beograd da postigne sporazum sa Kosovom", ocenjuje se u uvodniku.
Takav dogovor, dodaje se, mogao bi da podrazumeva izričito priznavanje
kosovske nezavisnosti od strane Srbije ali, postoje i drugi modeli koji mogu
da se razmotre, kao što je ugovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa
između zapadne i istočne Nemačke iz 1972.
Put ka EU za Srbiju će biti težak i zato što ona nema neku uticajnu članicu
koja je podržava, navodi list i podseća da su u ranijim krugovima proširenja
Estonija, Litvanija i Letonija imale veliku podršku nordijskih suseda,
Rumunija je imala podršku Francuske, a Hrvatska se oslanjala na Austriju i
Nemačku.
Kao prepreke na putu Srbije ka EU, FT navodi i zamor od proširenja,
finansijsku krizu i pojačani strah od imigracije sa istoka ka zapadu.
Ali, dodaje list vođe EU moraju da podsete i sebe i svoje birače da je
proširenje na istok bilo i ostalo "strateška pobeda" koja je približila dan
kada će Evropa istinski biti celovita i slobodna, i da taj trijumf neće biti
potpun dok Srbija i njeni susedi ne uđu u klub, navodi Fajnenšel tajms.
|
|
Beograd predlaže strukturu kosovskih snaga na severu |
| |
Beograd bi u nastavku pregovora sa Prištinom u Briselu mogao da predloži da
kosovske bezbednosne snage na severu Kosova odslikavaju etničku strukturu, a
da Srbi u toj formaciji imaju svog regionalnog komandanta, pišu Večernje
novosti.
"Srpski zvaničnici bi sa ovim predlogom trebalo da izađu pred EU i Prištinu
u nastavku dijaloga", pišu Novosti.
Taj list navodi, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, da bi ta ideja
trebalo da posluži za uvođenje aneksa u Briselski sporazum, o čemu je
govorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
"Srpske jedinice" funkcionisale bi u sistemu pokrajinske bezbednosti, ali bi
se na njih preslikao model primenjen u organizaciji policije na severu
Kosova, što bi značilo postojanje regionalnog komandanta i sastav jedinice
koji odgovara etničkoj strukturi severa, pišu Novosti.
Delovanje jedinice sa severa usaglašavalo bi se sa Zajednicom srpskih
opština, a na tom području ne bi bilo drugih delova kosovskih bezbednosnih
struktura, kako je već odlučeno Briselskim sporazumom.
"Takvo rešenje bilo bi dugoročno garant bezbednosti severa, jer NATO
strukture na Kosovu neće ostati neograničeno", prenosi list ocenu izvora.
Taj model podseća na vojsku Bosne i Hercegovine, sastavljenu od tri brigade
- bošnjačke, hrvatske i srpske.
Novosti podsećaju da će, po najavama iz Prištine, vojska Kosova imati 5.000
pripadnika, dok će 3.000 vojnih obveznika činiti rezervni sastav.
"Nova oružana sila na Balkanu biće operativna do 2019. godine, do kada će
vlasti iz Prištine da okončaju ustavne promene, snabdevanje naoružanjem i
vojnom opremom, kao i obuku, a vojska Kosova imaće početni budžet od 65
miliona evra", pišu Novosti.
|
|
Sve više lekara odlazi iz Srbije |
| |
Lekarska komora Srbije je u 2013. godini izdala 850 sertifikata "dobre
prakse", sa kojima lekari mogu da rade u inostranstvu, izjavila je juče
direktorka LKS Tatjana Radosavljević.
Ona je otvarajući dvodnevni skup "Evropski forum medicinskih asocijacija
2014." u Beogradu, rekla da trend odlaska lekara iz Srbije postoji i da je
to jedna od tema o kojoj će se raspravljati.
"Svaki lekar koji planira da ode iz Srbije uzima taj sertifikat, pre tri
dana sam sama potpisala njih 35", rekla je Radosavljević.
Prema njenim rečima, početkom aprila će od Lekarske komore Nemačke dobiti
podatke o broju lekara koji su za godinu dana otišli u Nemačku.
Generalni sekretar Evropskog foruma medicinskih asocijacija Lea Vapner je
dodala da države moraju izdvajati više novca za zdravstvo, kako bi plate
lekarima bile odgovarajuće i kako bi mogli da koriste nove tehnologije i
sprovode istraživanja.
Na skupu u Beogradu učestvuju lekari 28 zemalja Evrope i Izraela i 34
organizacije, a osnovne teme ove godine su zdravi stilovi života, liste
čekanja, zdravstveni sistemi zemalja u tranziciji i vakcinacija zdravstvenih
radnika.
Direktorka LKS Tatjana Radosavljević je istakla značaj teme vakcinacija, jer,
kako je rekla u Srbiji postoji antivakcioni lobi.
"Reč je o osobama koje nemaju zdravstveno obrazovanje, ali na žalost u tom
pokretu postoje i lekari. Dobro je da je u Srbiji vakcinacija obavezna, ali
treba da se zna da se taj lobi stvara i kod nas", rekla je ona i dodala da
je lobi razvijeniji u BiH.
Ona je ukazala na opasnost lobija jer može ubediti građane da ne vakcinišu
svoju decu i da se protiv zaraznih bolesti mogu izboriti na drugi način.
|
|
Na Kosovu 90 biračkih mesta |
| |
Srbi sa Kosova moći će da glasaju za parlamentarne izbore
Srbije u nedelju, 16. marta na 90 biračkih mesta, saopštio je zamenik
sekretara Republičke izborne komisije (RIK) Veljko Odalovića.
Pravo glasa na Kosovu i Metohiji ima 107.958 građana, koji će glasati u 17
opština.
Odalović je naveo da su birački odbori i OEBS juče preuzeli kompletan
izborni materijal i naglasio da će OEBS pružiti logističku podršku i brinuti
o bezbednosti izbornog procesa na Kosovu.
"Očekujem da izbori na Kosovu i Metohiji proteknu u najboljem redu i da
pripadnici međunarodnih misija, zaduženi za bezbednost, osiguraju nesmetano
odvijanje izbornog procesa", kazao je on.
Odalović je objasnio da je postignut dogovor sa OEBS-om, koji će obezbediti
i transport izbornog materijala, da se brojanje glasova obavi u Vranju i
Raškoj.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
