|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Uskoro automobili bez vozača |
| |
 Kalifornijske
saobraćajne vlasti počele su da razmatraju složena pitanja kako regulisati
vožnju automobilima kojima upravljaju kompjuteri, a ne ljudi.
Kompjutersko upravljanje vozilima, što je donedavno bilo domen naučne
fantastike, moglo bi biti komercijalno dostupno do kraja decenije.
Kompanija Gugl (Google), već je izvela na puteve svoje modele opremeljene
senzorima, a i veliki proizvođači automobila takođe isprobavaju svoje modele.
Kalifornijsko odeljenje za motorna vozila radi na pravilima kako kompanije
mogu isprobavati tu novu tehnologiju.
Danas je ta služba održala javno saslušanje i tome kako integrisati
autombile bez vozača u javni saobraćaj, a veći deo rasprave je bio
usredsređen na pitanja privatnosti.
Kalifornijski zakon zahteva da vozila bez vozača beleže operacije tako da se
ti podaci mogu iskoristiti za rekonstrukciju nesreće, a članovi organizacije
za zaštitu potrošača kažu da takvi automobili ne smeju biti još jedan način
za praćenje ljudi.
Takođe se raspravljalo bezbednosti takvih automobila i da li vlasnici znaju
kako da ih bezbedno koriste.
|
|
U svetu 6,7 milijardi pretplatnika mobilne telefonije |
| |
U svetu je na kraju 2013. godine bilo 6,7 milijardi
pretplatnika mobilne telefonije, pokazali su podaci Mobiliti izveštaja
kompanije Erikson.
Procenjeno je da je, međutim, stvarni broj pretplatnika mobilne telefonije u
svetu oko 4,5 milijardi, pošto mnogi korisnici imaju po nekoliko ugovora.
Kako se navodi u saopštenju, analiza je pokazala je i da se broj
pretplatničkih ugovora za mobilni pristup internetu (broadbend) povećao na
2,1 milijardu, što je porast za 40 odsto više nego u 2012. godini.
Dodao je se da je u četvrtom kvartalu 2013. godine zabeležen je porast i u
domenu pretplate na LTE, odnosno četvrtu generaciju mobilne telefonije, tako
da je na kraju prošle godine zabeleženo 200 miliona LTE pretplatničkih
ugovora.
Globalni mobilni broadband saobraćaj poslednjih godinu dana porastao je za
70 odsto i dostigao dva petabajta, dok je govorni saobraćaj ostao na istom
nivou.
U 2013. godini prodato je oko milijardu pametnih telefona, a u četvrtom
kvartalu pametni uređaji predstavljali su 60 odsto svih prodatih mobilnih
telefona u tom periodu.
Švedska kompanija Erikson obezbeđuje servise, softver i infrastrukturu za
informaciono-komunikacione tehnologije i više od 40 odsto svetskog protoka
mobilnih podataka obavlja se preko Eriksonovih mreža. Erikson posluje u 180
zemalja i zapošljava oko 110.000 ljudi.
|
|
Zapad u iskušenju da prepusti Krim Putinu |
| |
Rešenje ukrajinske krize biće po svemu sudeći bolno, i Zapad neće moći da ga
odobri ali će možda morati da ga prihvati i prepusti Krim Vladimiru Putinu
da bi spasao nezavisnost Ukrajine, piše u analizi agencije Frans pres.
Kako se dalje navodi za ovu podelu između velikih sila potrebno je i da
pripajanje ukrajinskog poluostrva zadovolji ambicije ruskog predsednika koji
želi da bude zapamćen kao neko ko je vratio moć Rusije izubljenu raspadom
Sovjetskog Saveza.
Ni jedna velika sila zapravo ne izgleda spremna da se sukobi sa Rusijom da
bi branila Krim, oblast koju je sovjetski lider Nikita Hruščov odvojio od
Rusije 1954. da bi je dao Ukrajini koja je tada bila u okviru SSSR-a, navodi
se u članku.
Istovremeno Zapad bi voleo da Ukrajina izmakne zoni uticaja Moskve i da tako
dobije prijateljsku zemlju na zapadnoj granici Rusije.
"Zapad bi mogao da odluči da zapuši nos i zatvori oči pred okupacijom (Krima)
ali samo ako Putin prizna sadašnju ukrajinsku vladu", ocenio je profesor
Aleksandar Motil, sa univerziteta Ratgers u Nuarku u američkoj državi Nju
Džersi.
Motil je rekao da bi Putin trebalo da pruži vrlo eksplicitne garancije
Zapadu ali i dodao da "nažalost ništa u Putinovim rečima i akcijama ne
ukazuje na to da će se on zaustaviti na Krimu".
Međutim drugi stručnjak, Džejms Niksi, iz Četam Hausa u Londonu smatra da je
malo verovatno da Putin želi da ide dalje. Po njegovom mišljenju ruski
predsednik je "već dostigao željeni cilj i Krim je izgubljen".
Za sada ideja kompromisa uopšte nije zvanično izražena na Zapadu. Tako je
pomoćnik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Toni Blinken rekao da
SAD neće priznati rusku aneksiju Krima.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je obično obazriva prema Moskvi, je
čvrsto rekla Putinu da je referendum o pripajanja Krima Rusiji, zakazan za
16. mart, "ilegalan", a baltičke zemlje koje je Sovjetski savez okupirao i
anektirao posle Drugog svetskog rata posebno su zabrinute.
Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite poziva eropske zvaničnike da
shvate da Rusija pokušava da izmeni posleratne granice Evrope.
Neki analitičari smatraju da Putin samo želi da "kazni" nove ukrajinske
vlasti a da istovremeno sačuva privid održavanja radnih odnosa sa Zapadom.
Analitičar Erik Nilsen iz bankarske grupe UniKredit smatra da iako Putin
želi da kazni Ukrajinu zbog njene naklonosti Zapadu, on ne želi da
"neizbežne tenzije sa Zapadom prevaziđu prihvatljiv nivo na političkom i
eknomskom planu".
Velika je verovatnoća da će se u nedelju na Krimu masovno glasati za
pripajanje poluostrva Rusiji.
Većina analitičara smatra da Zapad nikad neće priznati to pripajanje iako će
ga prećutno prihvatiti kao svršenu stvar.
Istraživač u Brukings institutu u Vaštingonu Stiv Pajfer smatra da će,
ukoliko ne bude jake opšte osude aneksije Krima, Putin samo biti ohrabren da
se još više upliće u pitanja Ukrajine i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog
saveza.
"Bila bi greška Zapada da 'prihvati' aneksiju Krima u nadi da će Putin
ostaviti na miru ostatak Ukrajine", ocenjuje Pajfer.
SAD se i dalje nadaju da bi obećanje o većoj autonomiji Krima u odnosu na
Kijev, što je druga opcija ponuđena na referendumu, moglo da spase
teritorijalni integritet Ukrajine i spreči ruske ekspanzionističke težnje.
|
|
Karipske zemlje planiraju da traže odštetu zbog ropstva |
| |
Vođe karipskih zemalja usvojile su plan koji predviđa traženje odštete za
ono što su oni nazvali dalekosežnim posledicama atlantske trgovine robljem.
Britanska advokatska firma, čije usluge koristi Karipska zajednica, navela
je da su vođe zemalja karipskog regiona usvojile plan od 10 tačaka, na
osnovu kojeg će biti traženo puno izvinjenje i oprost dugova od bivših
kolonijalnih zemalja poput Velike Britanije, Francuske i Holandije.
Odluka je doneta u ponedeljak u mestu Sent Vinsent.
Advokatska kompanija navela je da karipska grupa takođe računa na evropsku
pomoć u jačanju kulturnih, zdravstvenih i obrazovnih institucija.
Advokat Martin Dej rekao je da plan predstavlja "pristojan skup zahteva za
vlade čije su se zemlje obogatile na račun onih regiona kojima je ukradeno
njihovo ljudsko bogatstvo".
|
|
Lideri EU 26. juna obeležavaju početak Prvog svetskog rata |
| |
Šefovi država i vlada zemalja EU će 26. juna obeležiti sto godina od početka
Prvog svetskog rata, saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman Van
Rompej.
"Savet će u junu obeležiti početak Prvog svetskog rata", navodi se u
saopštenju Van Rompeja.
Obeležavanje početka Prvog svetskog rata biće održano 26. juna u gradu Ipr u
regionu Flandrija u Belgiji, dva dana pre godišnjice ubistva austrougarskog
prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koje je gurnulo Evropu i svet u rat,
navodi agencija Frans pres.
Ceremonija će biti održana oko 17 sati u memorijalnom centru Meninska vrata,
gde su ugravirana imena gotovo 55.000 vojnika Komonvelta koji su stradali za
vreme rata.
Evropski zvaničnici će posle toga imati zajedničku večeru u sedištu opštine
grada Ipr, a sutradan će biti nastavljen Samit EU u Briselu.
Tokom bitke za Ipr, 1915. godine, poginulo je stotine hiljada vojnika,
uglavnom Engleza, Kanađana, Novozelanđana, koji su se borili zajedno sa
belgijskom i francuskom vojskom, dodaje Frans pres.
|
|
Eksplozija srušila dve stambene zgrade u Njujorku |
| |
Jaka eksplozija je srušila dve stambene zgrade u Njujorku, usmrtivši
najmanje 7 osoba, a povređeno je više od 20 ljudi.
Komadi zidova su odleteli u nekoliko susednih gradskih blokova četvrti
Harlem gde su se porazbijali prozori.
Gradsko preduzeće kaže da je neposredno pre eksplozije stanar obližnje
zgrade prijavio da se širi miris gasa.
Više od desetoro ljudi se vodi kao nestalo, a stanje dvoje povređenih je
opasno po život, rekli su zvaničnici.
Svedoci kažu da je eksplozija bila toliko moćna da je poobarala robu s
polica u prodavnicama iz kojih su se ljudi razbežali misleći da se dogodio
jak zemljotres.
Povodom nesreće Bela kuća je izdala saopštenje, a zvaničnici dolaze na mesto
eksplozije da vide kako bi pomogli.
Policija stanovništvu deli maske zbog gasova od eksplozije i požara koji je
izbio potom, dok gust dim pokriva deo Njujorka.
U gašenju je učestvovalo 170 vatrogasaca.
|
|
Žene na vlasti u Latinskoj Americi |
| |
Latinska Amerika i Karibi sada imaju šest žena predsednika, pošto je
čileanska predsednica Mišel Bašle položila zakletvu za četvorogodišnji
mandat.
Šest država ima na čelu ženu - Argentina (Kristina Kišner), Brazil (Dilma
Rusef), Čile, Kostarika (Laura Cinčila), Jamajka (Porša Simpson) i Trinidad
i Tobago (Kamila Persad-Bičečar).
To se može smatrati podvigom s obzirom na lošu reputaciju kontinenta kada je
reč o pravima i društvenoj promociji žena.
U Evropi ima, na primer, takođe šest žena lidera - u Nemačkoj, Litvaniji,
Danskoj, Sloveniji, Kosovu i San Marinu, u Africi četiri - u Liberiji,
Malaviju, Centralnoafričkoj Republici i Senegalu, a u Aziji tri - u
Bangladešu, Južnoj Koreji i Tajlandu.
Međutim, mnogi stručnjaci i međunarodne organizacije smatraju da ispod takve
"povoljne fasade", zastupljenost žena u politici u Latinskoj Americi i na
Karibima i dalje zaostaje, kao i u privredi, posebno kada je reč o
strateškim pozicijama.
Prema navodima Ekonomske komisije UN za Latinsku Ameriku (Cepal), žene čine
svega 26 odsto članova parlamenata, sudija i ministara. Situacija je još
lošija na lokalnom nivou, svega je 11,7 odsto žena gradonačelnika.
Izvršni sekretar Cepala Ališa Barsena pozvala je nedavno na izgradnju modela
razvoja zasnovanog na ravnopravnosti muškaraca i žena, čime bi se obezbedilo
iskorenjivanje svih oblika diskriminacije.
Do sada je 13 zemalja usvojilo pravila o jednakoj zastupljenosti žena i
muškaraca, ali se to sporo sprovodi jer su žene suočene s duboko ukorenjenim
društvenim tradicijama.
Predstavnica UN za Boliviju Selija Taborga izjavila je da je to složeno
pitanje, jer patrijarhalno društvo utiče na "nevidljvost" prava žena.
Žene su posebno isključene u oblasti ekonomije. Žene su skoro skroz
isključene s tržišta rada, a nezaposlenost više pogađa žene nego muškarce.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
