|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Evropljani zadovoljni životom |
| |
 Građani
Evropske unije zadovoljni su životom, pri čemu su oni iz nordijskih zemalja,
kao i iz Zapadne i Južne Evrope, zadovoljniji od žitelja baltičkih zemalja,
Srednje Evrope i - Balkana.
Na skali od 1 (veoma nezadovoljni) do 10 (veoma zadovoljni) Evropljani
zadovoljstvo životom uopšte ocenjuju sa 7,1 u proseku, pokazaje zvanična
statistika percepcije kvaliteta života u EU, objavljena povodom današnjeg
Međunarodnog dana sreće.
Životom su u EU najzadovoljniji stanovnici nordijskih zemalja, kao i
Luksemburga, Holandije i Austrije, a najmanje su zadovoljni Bugari i Mađari,
preneo je Euraktiv Srbija.
Grci, Letonci, Estonci, Slovaci i Česi takođe nisu naročito zadovoljni
životom. Međutim, osim u Bugarskoj i Mađarskoj, i ne tako zadovoljni građani,
u proseku životu ipak daju ocenu iznad 6.
Na zadovoljstvo životom utiču i prihodi i, te su oni s najvišim primanjima
zadovoljniji od onih sa nižim, ali su ljudi s najnižim prihodima skloniji da
budu zadovoljni nego nezadovoljni svojim životom.
Značajnu ulogu imaju i drugi, demografski i socio-ekonomski faktori, poput
starosti, stručne spreme, vrste domaćinstva i zaposlenosti.
Statistika pokazuje da su sredovečni ljudi mnogo manje zadovoljni životom od
mladih i starih - osim u istočnoevropskim zemljama.
S druge strane, stručna sprema pozitivno deluje na zadovoljstvo životom, kao
i život u paru sa ili bez dece.
Podaci potvrđuju da ljudi s nižim obrazovanjem zadovoljstvo životom ocenjuju
nižom ocenom - sa 6,8 u proseku, a oni sa visokoškolskim višom - sa 7,5.
Po tipu domaćinstva, u jednočlanim je prosek zadovoljstva životom dobio
ocenu 6,9, kod parova 7,4, a kod samohranih roditelja 6,3.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, najamnje zadovoljni životom su, očekivano,
nezaposleni ili ljudi nesposobni za rad.
Indikator ukupnog zadovoljstva životom je i osećaj svrhe koji se meri
procentom anketiranih Evropljana koji se slažu ili ne slažu sa konstatacijom
"Generalno osećam da je ono što radim u životu vredno".
S tim se najviše slažu u nordijskim zemljama koje imaju i najviši nivo
zadovoljstva životom uopšte. Tako se u tim zemljama sa tom konstatacijom
slaže više od 90 odsto ispitanika, a prosek EU je 78,5.
Statistike potvrđuju i da očekivani životni vek u EU raste, tako da je sada
iznad 80 godina, dok Italijani, Španci i Francuzi žive u proseku duže od
ostalih Evropljana (82,8, 82,6 i 82,3 godine).
|
|
Ostaci nestalog aviona možda na jugu Indijskog okeana |
| |
Četiri vojna aviona su juče poslata da pokušaju da utvrde da li
su dva velika predmeta koji plutaju u udaljenom delu Indijskog okeana,
ostaci nestalog aviona "Malejžan erlajnsa".
Jedan od tih predmta, opažen na satelitskim snimcima, dugačak je 24 metra, a
drugi je manji.
Oblast u kojoj su uočeni, udaljena je četiri sata leta od jugozapadne obale
Australije, izjavio je Džon Jang, direktor australijske Službe za bezbednost
plovidbe.
"To je verovatno najbolji trag do sada", rekao je Jang, upozoravši da bi na
tom pomorskom putu to mogli biti i kontejneri, jer se dešava da padnu s
teretnog broda.
Vojni avioni Australije, SAD i Novog Zelanda prečešljavaju oblast na jugu
Indijskog okeana koja je, zahvaljujući novoj računici moguće putanje
nestalog aviona, sužena sa 600.000 što je približno veličini Francuske, na
305.000 kvadratnih kilometara - kolika je Nemačka.
Potraga za "boingom 777" sa 239 putnika i članova posade je išla u raznim
smerovima od 8. marta, kada je, tokom noćnog leta iz Kuala Lumpura za
Pekingu, nestao iznad Tajlandskog zaliva.
Potraga je proširena u dva velika koridora - jedan od severa Tajlanda do
Centralne Azije, a drugi od moreuza Malaka do južnog dela Indijskog okeana.
Policija razmatra mogućnost otmice, sabotaže, terorizma ili udesa kao
posledice mentalnog zdravlja pilota ili bilo koga drugog u avionu, te je u
inostranstvu zatražila proveru podataka o svim putnicima.
|
|
Građani Krima počeli da dobijaju ruske pasoše |
| |
Ruska administracija počela je da žiteljima Krima uručuje pasoše, javila je
juče agencija RIA novosti.
"Proces je počeo. Već smo uručili jedan deo pasoša i taj posao će svakim
danom biti sve intenzivniji", rekao je juče šef ruske imigracione službe,
Konstantin Romodanovski.
Nacrtom zakona koji je ruski predsednik Vladimir Putin juče predao donjem
domu ruskog parlamenta, Dumi, svi ukrajinski državljani i apatridi koji
imaju stalni boravak na Krimu smatraju se ruskim državljanima.
Romodanovski nije precizirao kako će živeti i raditi stanovnici Krima koji
ne žele da prime rusko državljanstvo.
Na referendumu održanom u nedelju, 97 odsto građana Krima podržalo je
pripajanje Krima ruskoj federaciji.
|
|
Putin: Krim iskoristio pravo koje je dato Kosovu |
| |
Predsednik Rusije Vladimior Putin izjavio je u parlamentu da je Krim
iskoristio pravo koje je dato Kosovu.
On je rekao da Evropa i Severna Amerika kritikuju Rusiju zato što krši norme
međunarodnog prava. "Dobro je da su se uopšte setili da postoje norme
međunarodnog prava. I za to im hvala. Bolje ikad nego ikad", rekao je Putin,
propraćen burnim aplauzom.
Putin je kazao da se parlament Krima, objavljujući deklaraciju o
nezavisnosti, pozvao na Povelju UN, što je učinila i Ukrajina izlazeći iz
Sovjetskog Saveza. "Faktički, isto. Ukrajina je iskoristila to pravo, a
Krimu se ne dozvoljava", dodao je Putin.
"Krimske vlasti su se pozvale i na kosovski presedan koji su naši zapadni
partneri sami stvorili. Svojim rukama. Situacija je apsolutno analogna
krimskoj. Priznali su da je odvajanje Kosova od Srbije legitimno, pokazujući
da nikakve dozvole centralne vlasti za odvajanje dela države nije potrebno",
rekao je on.
Putin je citrao odluku Međunarodnog suda UN kao i memorandum SAD od 2009.
godine upućen sudu da deklaracije o nezavisnosti "mogu, a često se tako i
dešava, da krše unutrašnje zakonodavstvo, ali da to ne znači da je u toku
kršenje međunarodnog prava".
"Sami napisali, rastrubili po celom svetu, a sad se bune", rekao je Putin,
ponovo propraćen burnim aplauzom. Dodao je da se odluke Krima "jasno upisuju
u tu instrukciju".
"Zašto to što mogu Albanci na Kosovu, uz poštovanje prema njima, zabranjuje
se Rusiji, Ukrajincima i krimskim Tatarima na Krimu", naveo je Putin.
Dodao je da Evropa i SAD govore da je Kosovo poseban slučaj, jer je tokom
sukoba na Kosovu bilo mnogo ljudskih žrtava.
"Je li to pravni argument? U odluci Međunarodnog suda o tome ništa nije
rečeno. To već nisu dupli standardi. To je već neki začuđujući primitivni,
direktni primitivizam. Ne može se sve tako grubo podvoditi pod svoje
interese", kazao je Putin.
Putin je demantovao da je su korišćene ruske oružane snage u Ukrajini, već
da je bilo reči samo o "jačanju" već postojećih ruskih snaga, u skladu s
međunarodnim sporazumom.
Putin je izjavio da su zapadne zemlje, na čelu sa SAD prešle crvenu liniju i
da će Rusija braniti svoje interese.
On je u Kremlju u obraćanju najvišem državnom rukovodstvu Rusije i Krima,
kazao da se Zapad u praksi "ne rukovodi međunarodnim pravom, već pravom sile".
"Oni su uvereni da su posebni, da im je dozvoljeno da rešavaju sudbinu sveta.
Da mogu samo oni da budu u pravu. Ponašaju se kako požele. Što ovde, što
tamo, primenjuju silu protiv suverene države. Izgrađuju koalicije po
principu ko nije sa nama, on je protiv nas", rekao je Putin.
Po njegovim rečima, da bi "agresija ličila na legalno delovanje", oni su
gurali rezolucije međunarodnih organizacija, a ako se to nije dešavalo,
ignorisali su i Savet bezbednosti UN u celini.
Naveo je da je tako bilo i u Jugoslaviji 1999. godine, kada je bombardovana,
u šta, kako je rekao "nije mogao da poveruje svojim očima".
Onda su, dodao je, usledili Iran i Irak i Libija, kao i niz "obojenih
revolucija". Rekao je da su tim zemljama nametana rešenja koja nisu
odgovarala njihovim tradicijama, kao i da su rezultat bili haos i nasilje
umesto demokratije i slobode.
Takav scenario je, prema njegovim rečima, bio nametnut i Ukrajini, i 2004.
godine, a i sada kada su tamo, kako je rekao, "ubacili ranije dobro
pripremljenu armiju gerilaca".
"Znamo šta se dešava. Ta dejstva su bila usmerena i protiv Ukrajine i protiv
Rusije. I protiv integracija na evroazijskom prostoru. U vreme kada je
Rusija iskreno težila dijalogu sa Zapadom", rekao je Putin.
Naveo je da Moskva stalno teži "jačanju odnosa sa zapadom i ravnopravnim,
otvorenim, poštenim odnosima", ali da nije videla da joj se izlazi u susret.
"Suprotno, nas su stalno varali, donosili odluke iza naših leđa i stavili
nas pred svršeni čin. Tako je bilo i sa širenjem NATO na istok", rekao je
Putin, dodajući da su vođeni i "beskonačni pregovori o vizama, sa obećanjima
o slobodnom pristupu na globalna tržišta".
"Nas stalno pokušavaju da sateraju u neki ćošak. Zato što imamo nezavisnu
poziciju, jer je branimo, jer nazivamo stvari onakvim kakvim jesu, i nismo
licemerni", rekao je ruski predsednik.
Kazao je da sve "ima svoje granice", a da u slučaju s Ukrajinom, Zapad
prešao crvenu liniju, ponašajući se "grubo, neodgovorno i neprofesionalno".
"Oni su odlično znali da i u Ukrajini i na Krimu žive milioni Rusa, koliko
treba izgubiti osećaj mere da se ne predvide posledice", kazao je Putin,
govoreći o pripajanju Krima.
Rekao je da treba "zaustaviti histeriju, odbaciti retoriku hladnog rata".
"Treba priznati da je Rusija aktivni učesnik međunarodnog života i da ona,
kao i druge države ima nacionalne interese koji treba da se poštuju i
uvažavaju", rekao je Putin.
Dodao je da će se Rusija suočiti sa spoljnim otporom, ali da treba da
"odluči" da li će da brani svoje ineterese ili da se povlači.
Putin je rekao da Rusija neće ići na konfrontaciju ni s Istokom ni sa
Zapadom, već da će težiti da probleme rešava na civilizovani način.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Porno glumica kandidat ekstremne desnice na izborima |
| |
Francuska porno glumica Žaklin Avis, poznata kao Žaki, kandidat je ekstremno
desničarske stranke Nacionalni front za predstojeće lokalne izbore u
Francuskoj, prenose lokalni mediji.
List Midi Libr piše danas da je Stefan Revuelta, nosilac liste stranke za
gradić Besan na jugu zemlje znao za to i čak podržao njenu kandidaturu.
Žaklin Avis je sada dobila nadimak "Ćićolina s juga" po istoimenoj
italijanskoj porno zvezdi koja je kasnije postala poslanik.
Žaklin Avis ima 20 godina radnog staža kao porno glumica. Snimila je više od
100 filmova i video spotova.
"Svi to znaju u Besanu i niko nije iznenađen. Već 17 godina živim ovde i
niko se nikada nije ništa bunio", rekla je Žaklin Avis koja je kandidat za
Besan, gradić od 4.600 stanovnika.
"Ovde je demokratija. Ona je francuski državljanin i ima pravo da se
kandiduje kao i svi ostali. Nije zabranjeno biti u porno industriji, tako da
ona ima sva prava da bude na izbornoj listi Nacionalnog fronta", rekao je
Revuelta.
Nacionalni front je nedavno morao da skine sa svoje izborne liste u gradu
Šatoruu kandidata čije su fotografije objavljene na internetu s tetoviranim
grbom nemačke nacističke Vafen SS divizije.
Lokalni izbori u Francuskoj su zakazani za 23. mart, a popularnost
Nacionalnog fronta raste u Francuskoj već tri godine.
Osnivač stranke Žan-Mari Le Pen je poslanik Evropskog parlamenta i bio je
kandidat za predsednika Francuske 2007. godine.
Le Pen se protivi Evropskoj uniji i usredsređuje se na francusku
tradicionalnu kulturu i visoku stopu nezaposlenosti. Zalaže se za ograničeno
doseljavanje stranaca u Francusku, veća ulaganja u odbranu, cenzuru kulture
i uvođenje smrtne kazne.
|
|
Lideri EU - malo verovatne ekonomske sankcije Rusiji |
| |
Vođi Evropske unije će u Briselu odlučiti da uvedu zabranu izdavanja viza i
zamrzavanje imovine još nekim ruskim zvaničnicima, ali je malo verovatno da
bi mogli da uvedu i ekonomske sankcije Moskvi zbog prisajedinjenja Krima
Rusiji, rekli su novinarima diplomatski zvaničnici EU u Briselu.
Nemačka i većina članica EU smatraju da se ekonomske sankcije, kao
dogovorena "treća faza", moraju zadržati kao pretnja s teškim posledicama za
obe strane ako bi Rusija "pokušala da uzdrma i istočnu Ukrajinu", odnosno
podstakla još neke delove te zemlje da proglase samosvojnost.
Osamostaljenje Krima se ne može vratiti nazad, uverenje je većine vlada i
političkih krugova u EU, i mada se to smatra nezakonitim i rušenjem
suvereniteta Ukrajine, sve članice EU su saglasne i da se moraju ostaviti
vrata za dijalog s Rusijom kroz međunarodnu "kontakt grupu" s ciljem da se
nađe mirno rešenje pregovorima.
Izvori u Briselu ukazuju na to da su američki predsednik Barak Obama, koji
26. marta stiže u posetu EU i NATO, i nemačka kancelarka Angela Merkel posle
telefonskog razgovora stavili do znanja da "ruskom predsedniku Putinu stave
do znanja da i dalje postoji jasan put ka diplomatskom rešavanju krize, tako
da se uvaže interesi i Rusije i naroda Ukrajine".
Zamoljeni da kažu da li se u EU uzima u obzir ruski predlog u pet tačaka za
rešenje ukrajinske krize, koji se u zapadnoj javnosti spominje retko i samo
kao zamisao o "federalizaciji" i vojnoj neutralnosti Ukrajine, evropski
diplomatski zvaničnici su rekli da postoji saglasnost da se o miroljubivom
rešenju priča u okviru međunarodne "kontakt grupe", gde i Moskva može izneti
svoje stavove.
U ruskom predlogu o formiranju međunarodne "Grupe za podršku Ukrajini", koji
je Moskva dostavila Vašingtonu, a u koji je imala uvida agencija Beta,
navodi se da se formira "ustavotvorna skupština Ukrajine uz ravnopravno
učešće regiona koja će izraditi federalni ustav zemlje".
Moskva takođe navodi da bi tad usledili novi izbori, novim ustavom bi ruski
postao, uz ukrajinski, državni jezik, a "regioni bi nezavisno direktnim
glasanjem birali svoja zakonodavna i izvršna tela s širokim ovlašćenjima".
Takav ukrajinski poredak, suverenitet, teritorijalnu celovitost i vojnu
neutralnost bi rezolucijom SB UN garantovali Rusija, Evropska unija i SAD,
rešenje je koje nudi Moskva, uz napomenu da se mora priznati i "pravo
Autonomne republike Krim da odredi svoju budućnost" na temelju referendum od
16. marta.
Rusija traži da se poštuje i sporazum koji su 21. marta potpisali trojica
ministara EU i ukrajinska opozicija, a koji nije sproveden i na vlast u
Kijevu je, smatra Moskva, "oružanoim prevratom" došla vlada koju Rusija ne
priznaje.
Šefovi država i vlada EU će u raspravi, za koju se veruje da će trajati dugo
u noć, pored sankcija bez sumnje razmotriti i kako dalje sagledati
sveobuhvatne buduće odnose sa svojim trećim svetskim ekonomskim partnerom,
Rusijom, s kojom imaju trgovinsku razmenu od 360 milijardi evra.
Neke članice EU postavljaju pitanje i da li će doći do temeljite promene u
načelima saradnje s Rusijom, koja je veoma važna i na spoljnopolitičkom
planu, bitki protiv terorizma, odnosno da li se ulazi u "neke elemente
hladnog rata".
Takođe će, rekli su diplomate EU, biti razmotrena pomoć koja mora biti data
onim članicama Unije koje bi najteže bile pogođena ruskim uzvratnim
sankcijama konfiskacije zapadne imovine.
Evropska komisija će, isto tako, dobiti zadatak da izradi plan veće
energetske samostalnosti Unije, imajući u vidu da EU iz Rusije dobija veliku
količinu potrebnog gasa.
Spominje se i mogućnost zabrane vojne saradnje s Rusijom, ali je tu recimo
Francuska već stavila do znanja da će teško odustati od isporuke dva
izgrađena vojna nosača helikoptera Rusiji u vrednosti od milijardu i 400
miliona evra.
Jer, kaže vlada u Parizu, London traži vojni embargo, ali ne pristaje na
finansijske sankcije pošto ruski oligarsi i bogataši imaju velika sredstva u
bankama londonskog Sitija.
Nemački zvaničnici su ukazali i na to da Evropa daleko više sredstava nego
SAD treba da obezbedi za oporavak Ukrajine i snosi mnogo teže posledice u
slučaju ekonomskih sankcija Rusiji nego Amerika koja traži mnogo oštrije
mere prema Moskvi.
Američka agencija za strateška predviđanja Stratfor ocenjuje da "Evropa
jeste mnogo ranjivija na moguće ruske protiv-mere".
Ali napominje da "Vašington vidi priliku da preko ukrajinske krize zauzda
jačanje Rusije u njenom okruženju i dokaže da može biti spoljnopolitički
saveznik na koga se mogu osloniti nacije u Srednjoj i Istočnoj Evropi i
Kavkazu... a ima i potrebu da uzvrati na poniženje u aferi Snouden i skoro
fijasko moguće intervencije u sirijskom građanskom ratu".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Otkriveni tragovi s početka univerzuma |
| |
Grupa istraživača objavila je u ponedeljak da je otkrila zakrivljenje
svetlosti s početka univerzuma i da bi to moglo da objasni kako je sve
nastalo.
Elektronski mediji i naučnici širom sveta uporedili su značaj ovog otkrića s
otkrivanjem Higsovog bozona 2012. godine.
"Otkrivanje ovog signala je bilo jedan od najvažnijih ciljeva u kosmologiji
danas", rekao je astronom Džon Kovač sa Harvarda, predvodnik tima koji je
danas objavio ovo otkriće.
Ovaj rad treba da verifikuju drugi naučnici, ali je već izazvao veliko
interesovanje u naučnoj zajednici. Fizičari će tako moći da imaju uvid u
vreli i divlji rani univerzum, kada su temperature bile veće za 13 redova
veličine nego one koje mogu da se dostignu u Velikom hadronskom sudaraču (LHC).
Osim toga, ovo otkriće moglo bi da reši neke zaostale probleme s trenutnim
modelima Velikog praska i porekla univerzuma.
Istraživači su otkrili ono što se naziva primordijalna polarizacija B-moda i
važna je iz bar dva razloga.
To bi mogao da bude prvo otkriće gravitacionih talasa koji su predviđeni
Ajnštajnovom teorijom relativiteta, ali do sada nisu eksperimentalno
potvrđeni. Verovatno je, međutim, važnije što bi to otkriće bila prva
direktna potvrda događaja koji se naziva inflacija, koji je izazvao
eksponencijalno širenje univerzuma neposredno posle njegovog stvaranja.
"Ovo je bukvalno pogled unazad, skoro do početka samog vremena", rekao je
fizičar Lorens Kraus s Univerziteta Arizona, koji nije učestvovao u radu,
ali koji je proučavao inflaciju.
Kraus nije jedini oduševljen ovim otkrićem.
"Ovo je spektakularno! Video sam rad. Argumenti su ubedljivi, a naučnici
koji su radili na ovome su među najpažljivijim i najkonzervativnijim ljudima
koje poznajem", rekao je profesor Mark Kamionkovski s univerziteta Džons
Hopkins.
Otkriće je objavio američki tim koji je radio na projektu zvanom Bajsep dva
(BICEP2), odnosno korišćenje teleskopa na Južnom Polu da bi se detaljno
proučavao mali deo neba.
Cilj je bio da se nađe rezidualni marker inflacije.
Inflacija je u teoriji prvi put predložena početkom osamdesetih godina
prošlog veka i njom je htelo da se objasne neki detalji teorije Velikog
praska koji se nisu sasvim uklapali, kao što je pitanje zašto duboki svemir
izgleda isto na svim stranama neba.
Svi su se tada slagali da bi vrlo brzo širenje na početku moglo da izjednači
sve nejednakosti.
Inflacija je, međutim, donela jedno vrlo specifično predviđanje - da bi uz
nju išli talasi gravitacione energije koji bi ostavili neizbrisiv trag na
najstarijem svetlu na nebu - kosmičkoj mikrotalasnoj pozadini (CMB).
Tim Bajsepa dva objavio je danas da je identifikovao taj signal. Naučnici su
ga nazvali polarizacijom B-moda. To je karakteristično zakrivljenje u
svojstvima pravaca CMB-a. Samo gravitacioni talasi koji se kreću kroz
univerzum u svojoj inflatornoj fazi su mogli da ostave takav trag.
Ispostavilo se i da je signal bio nešto jači nego što su se mnogi naučnici
nadali. To je pojednostavilo stvari i to znači da neki egzotičniji modeli
rada inflacije nisu više održivi.
Rezultati su takođe postavili i granicu energije za taj događaj - 10
triliona (10.000.000.000.000.000) gigaelektronvolti. Ovo je u skladu s
Velikom teorijom objedinjenja, što je oblast u kojoj fizičari čestica veruju
da se objedinjuju tri od četiri osnovne sile prirode.
Osim toga, povezivanje gravitacionih talasa s epohom u kome su kvantni
efekti bili vrlo dominantni poboljšava mogućnosti naučnika da jednog dana u
Teoriju svega ubace i četvrtu osnovnu silu - gravitaciju.
Senzacionalna priroda ovog otkrića znači da će rezultati Bajsepa dva biti
podvrgnuti strogoj naučnoj recenziji. Ako budući eksperimenti potvrde ove
rezultate, istraživačima najverovatnije sledi Nobelova nagrada.
Jedna od mogućih budućih recenzenata ovih nalaza je doktorka Džo Dankli koji
je istraživala podatke o signalu B-modela dobijene kroz evropski teleskop
Plank.
"Ne mogu vam opisati koliko je ovo uzbudljivo. Inflacija zvuči kao luda
ideja, ali sve što je važno, sve što vidimo danas - galaksije, zvezde,
planete - sve je to utisnuto u tom trenutku, za manje od bilionitog dela
sekunde", rekla je Danklijeva.
|
|
Glasanje o nezavisnosti regiona Venecije na internetu |
| |
Stanovnici italijanskog regiona Veneto čiji je Venecija glavni
grad, pozvani su da ove nedelje glasaju za nezavisnost - ali njihovo glasanje na
internetu nema pravnu vrednost.
To onlajn glasanje je pokrenuo italijanski komitet "Plebiscito" da bi pozvao
narod da podrži zahtev za zvanično raspisivanje referenduma o nezavisnosti
regiona Veneto koji ima 4,9 miliona stanovnika i bruto-domaći proizvod veći od
150 milijardi evra.
Promoteri glasanja žele samostalnu državu, po uzoru na Mletačku republiku iz
srednjeg veka, koja je gotovo hiljadu godina bila velika ekonomska i politička
sila - sve do 1797. godine. Tada ju je zarobio Napoleon, potom ju je zaposelo
Austrijsko carstvo, a 1866. je prisajedinjena Kraljevini Italiji.
Stranka za nezavisnost Veneta nije organizator glasanja, ali podržava
referendum, smatrajući da je vlada Italije nesposobna da se bori protiv
korupcije i da zaštiti građane od posledica ekonomske recesije.
"Ne želimo da budemo deo zemlje (Italije) koja srlja u propast i udara glavom u
zid. Ništa više ne funkcioniše. Italija je u ogromnim dugovima, hiljade
preduzeća su zatvorene", rekao je Frans presu član te stranke Nikola Gardin.
Prema njegovim rečima, Veneto plaća 71 milijardi evra poreza Rimu, 21 milijardu
evra više nego što dobija za investicije i druge svrhe.
Po istraživanjima, više od 60 odsto građana Veneta s pravom glasa bi se
izjasnilo za nezavisnost tog područja.
Premda je deklaracija o nezavisnosti neustavna, guverner Veneta Luka Zaja iz
desničarske stranke Lige za sever, ocenjuje da bi eventualna secesija poštovala
međunarodno pravo.
Zaja je rekao da će građani Veneta pomno pratiti šta će se dogoditi u Škotskoj
gde je za septembar najavljen referendum o otcepljenju, a prate i situaciju u
španskoj pokrajini Kataloniji.
"Ako Barselona postane nezavisna, Venecija bi mogla da usvoji isti način da to
isto dobije. Kulturno smo kucali na vrata federalizma, ali se nisu otvorila.
Sada ćemo i provaliti", rekao je Zaja.
Organizatori glasanja, koje traje do petka, očekuju dva miliona glasova. Za
nedelju je najavljen veliki protest u Padovi, drugom velikom gradu Veneta, gde
se očekuje nekoliko stotina hiljada demonstranata.
Veneto spada u najveće i najrazvijenije regione Italije, a Venecija je jedan od
najpopularnijih gradova sveta, sa 60 miliona turista godišnje.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
