|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
NASA tvrdi: Nema Marsovaca |
| |
 Svetla
tačka na fotografijama koje je na Marsu snimio američki robot "Kjuriositi"
2. i 3. aprila, ne ukazuje na postojanje Marsovaca, saopštila je u sredu
američka svemirska agencija NASA.
Fotografije koje su dovele do maštovitog nagađanja na internetu gde neki
vide mogućnost vanzemaljskog života, u stvari su "odraz sunčeve svetlosti na
stenama ili kosmički zraci koje je uhvatio detektor kamere", rekao je
Džastin Maki, naučnik NASA-e, specijalista za kamere robota "Kjuriositi".
U saopštenju NASA-e se kaže da na "hiljadama slika koje primamo od robota 'Kjuriositi'
ima svetlih tačaka i to skoro svake nedelje".
"Kjuriositi", robot težak jednu tonu, sa šest točkova, istražuje površinu
Marsa od 6. avgusta, 2012. godine.
|
|
Umrla Svetlana Velmar Janković |
| |
Akademik Svetlana Velmar Janković preminula je sredu u Beogradu, saopštila
je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
Svetlana Velmar Janković rođena je u Beogradu 1. februara 1933. godine, a
diplomirala je francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu
Beogradskog univerziteta.
Dopisna članica Odeljenja jezika i književnosti SANU postala je 2. novembra
2006. godine, a redovna članica je od 5. novembra 2009. godine.
Bila je članica uredništva časopisa Književnost i članica uređivačkog
kolegijuma Izdavačkog preduzeća Prosveta (1971-1989).
Takođe, bila je urednica Prosvetinih edicija proze i esejistike domaćih
autora, lektire za srednje škole i osnivač Biblioteke "Baština".
Dobitnica je nagrada "Isidora Sekulić", "Ivo Andrić", "Meša Selimović", "Đorđe
Jovanović", "Bora Stanković", Nagrade Narodne biblioteke Srbije za
najčitaniju knjigu u 1992. godini.
Za roman godine (1995) Svetlana Velmar Janković dobila je NIN-ovu nagradu, a
bila je nagrađena i priznanjima "Neven", "Politikinog Zabavnika", nagradom
"6. april" za životno delo o Beogradu i drugim
|
|
Tviter menja izgled profila korisnika |
| |
Društvena mreža Tviter, koja želi da ima više od 240 miliona korisnika,
uvodi novi izgled profila s većim fotografijama i veću korisničku kontrolu
stranica, čime sve više podseća na Fejsbuk.
Kao deo promena u narednih nekoliko nedelja, korisnici će na svom nalogu
imati veće banere kao na Fejsbuku, moći će da istaknu na vrh koja im je
interensantna tema tog dana, a same poruke (tvitovi) od drugih korisnika
biće blago uvećane.
Međutim, te promene će biti aktuelne samo kada korisnik Tvitera koristi svoj
nalog preko interneta, ne preko mobilnog telefona.
Tviter je saopštio da je u februaru imao oko 240 miliona korisnika, dok ih
konkurentni Fejsbuk ima 1,23 milijardi širom sveta.
Tviter je besplatna onlajn društvena mreža i mikro-blog usluga koja
omogućava svojim korisnicima da šalju svoje i čitaju tuđe mikro-tekstualne
poruke - tvitove, ograničene na 140 slovnih mesta (karaktera).
Od marta 2009. godine, Tviter je zabeležio rast popularnosti u svetu. On se
često opisuje kao "internetski SMS" .
|
|
Igra prestola podstiče privredu Severne Irske |
| |
Serija "Igra prestola" (Game Of Thrones) donela je svoju "magiju" privredi
Severne Irske - prvo zapošljavanjem lokalnog stanovništa za snimanje, a
potom i privlačenjeme zaljubljenika u TV-seriju koji žele da vide gde je
snimana, piše Gardijan (Guardian).
Prvi zainteresovani su zaprvo bili iz grupa koje su autobusima obilazile
Prolaz divova (Giant's Causenjay) u Severnoj Irskoj.
"To mesto sa spiska Svetskog nasleđa Uneska, u severnoj oblasti Severne
Irske je sasvim u redu - ali da li bi mogli usput stati da vidimo mesta gde
je snimana 'Igra prestola' ", navodi Gardijan reči tih posetilaca.
Planirane posete lokacijama "Igre prestola" biće triput nadeljno pošto je
potražnja sve veća, navodi organizatorka putovanja Kistina Mekomp, dodajući
da su fanovi te serije novi "trekiji" - kako nazivaju zaluđenike "Zvezdanim
stazama".
Serijal "Igra prestola" čija se četvrta sezona sada prikazuje samo u SAD,
privukla je 14 milion gledalaca, među kojima je i predsednik Barak Obama
koji je toliko zavisan od nje da je tražio da mu se unapred pošalju nove
epizoide.
"Igra prestola" je snimana u napuštenim zgradama na dokovima Belfasta, kao i
u močvarama, na obalama i u šumama Severne Irske.
Za pet godina snimanja, "Igra prestola" je Severnoj Irskoj donela 82 miliona
funtu (99 miliona evra) i više od 900 radnih mesta s punim radnim vremenom i
5.700 s delimičnim radnim remenom u oblasti koja ima manje od dva miliona
žitelja.
|
|
Noć Muzeja u više od 60 gradova Srbije |
| |
Manifestacija Noć muzeja biće organizovana 17. maja 2014. godine u više od
150 ustanova kulture u oko 60 gradova i mesta Srbije, a u Beogradu će biti
otvorene izložbe u 70 galerija i umetničkih prostora.
Osnivač manifestacije Ana Jovanović rekla je na konferenciji za novinare da
će ove godine u program biti uključeno više sadržaja i u Beogradu i u Srbiji,
jer su organizatori prepoznali da ta manifestacija može da prenese poruku.
"Noć muzeja biće bogata, kreativna i raznovrsna. Ove godine biće
organizovano više sadržaja za muškarce, iako su istraživanja pokazala da Noć
muzeja u većoj meri posećuju žene", kazala je Jovanović.
Prema njenim rečima, muškoj publici biće interesantne izložbe naouružanja u
20. veku, prvo predstavljanje javnosti makete kontraverznog nezavršenog dela
Ivana Meštrovića "Vidovdanski hram", zatim izložba potpisa i autograma
svetskih političara.
Manifestacija Noć muzeja prvi put imaće zemlju partnera, a ove godine to će
biti Turska, dok prema najavi organizatora premijerno u programu učestvuju i
Ivanjica, Padina i Topola.
Noć Muzeja u Srbiji biće organizovana 11. put pod pokroviteljstvom
Ministarstva kulture i informisanja i podršku sponzora.
Prošle godine, jubilarna 10. Noć muzeja održana je u 68 gradova i mesta
Srbije, na 60 lokacija u Beogradu i 345 u celoj Srbiji, a po broju učesnika
bila je na trećem mestu u Evropi.
Noć muzeja u Srbiji i ove godine biće deo Evropske Noći muzeja u kojoj
tradicionalno učestvuje više od 30 zemalja i skoro 3.200 muzeja.
|
|
Predstavljena knjiga Dosije Snouden |
| |
Objavljivanjem knjige "Dosije Snouden" najveća šteta naneta je
anglosaksonskom sistemu špijuniranja, koji ulazi u privatnost ljudi bez
ikakve kontrole i odgovornosti, ocenjeno je u u utorak na predstavljanju
knjige o najtraženijem američkom beguncu i "uzbunjivaču" Edvardu Snoudenu.
Advokat Božo Prelević rekao je da je objavljivanjem podataka u knjizi,
razotkriven anglosaksonski sistem špijuniranja takozvani sistem "pet očiju"
koji je išao iz pet centara - SAD, Velike Britanije, Kanade, Australije i
Novog Zelanda.
"Milijarde dolara i godine rada uložene su da se prikupe informacije na
ovakav način. To je nagoveštaj jednog novog doba zadiranja u esencijalna
ljudska prava. (Džulijan) Asanž i (Edvard) Snouden su učinili hrabre lične
gestove da bi branili osnovno ljudsko pravo", istakao je Prelević.
On je kazao da bi njih dvojica, da su kineski državljani, dobili nobelove
nagrade za to što su uradili.
Prelević je ocenio da taj sistem špijuniranja neće prestati, već će biti
unapređen, a sloboda ljudi smanjena i sužena.
Nekadašnji pripadnik Službe Državne bezbednosti (DB) Zoran Stijović rekao je
da je nakon čitanja knjige bio zaprepašćen dokle su prisluškivanja isla i
koliko se ulazilo u privatnost ljudi bez ikakve konrole i odgovornosti.
"Pitanje je kuda su te informacije išle.Ko su bile mete prisluškivanja jer
tu nisu podaci o kriminalcima već običnim ljudima. Da nije bilo
objavljivanja sve ovo bi, kao i neke druge afere, završilo 'pod tepihom'",
ocenio je Stijović.
Knjiga "Dosije Snouden" ovjavljena je u izdanju izdavačke kuće Evrođunti,
dva meseca posle svetske premijere tog izdanja.
Knjiga višestruko nagrađivanog novinara britanskog lista "Gardijan" Luka
Hardinga "Dosije Snouden" odgovara na pitanja koja bi u eri Interneta
trebalo da zabrinu svakog građanina sveta, a ujedno otkriva šokantne podatke
o radu i uticaju obaveštajnih službi.
Autor knjige smatra da je Snouden izazvao jednu od najvećih špijunskih afera
modernog doba, a prema nekim tvrdnjama uspeo je da preuzme više od 15.000
fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih i
1,7 miliona fajlova američkih obaveštajaca.
Kompjuterski genije Edvard Snouden radio je kao jedan od 1.000 sistem
administratora koji su imali pristup strogo poverljivim fajlovima američke
Nacionalne bezbednosne agencije, a postao je najtraženiji begunac na svetu
kada je objavio podatke o metodama špijunaže i prisluškivanja.
|
|
Predstave iz 44 zemlje prijavljene na festival u Subotici |
| |
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici biće ove godine održan u
septembru, a iz 44 zemlje sveta prijavljeno je 230 predstava od kojih će u
takmičarskom programu učestvovati 15 pozorišnih komada, najavili su organizatori.
Za takmičarski program prijavljene su predstave iz Japana, Kine, SAD, Egipta,
Alžira, Kube, Izraela, Rusije, Indije, Velike Britanije, Kanade, Španije,
Kolumbije, Švedske, Brazila, Albanije, Argentine, Češke, Estonije, Belgije,
Francuske, Grčke, Belorusije i drugih zemalja.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici ima status manifestacije od
nacionalnog značaja, a ove godine iz budžeta Srbije dobiće milion dinara,
odnosno pet miliona dinara manje u odnosu na prošlu godinu.
Zbog nedostatka novca festival će ove godine umesto u maju biti održan od 21. do
27. septembra, a programska orijentacija je očuvanje visokog umetničkog nivoa
uprkos smanjenju takmičarskog programa sa 20 na 15 učesnika, navedeno je u
saopštenju organizatora.
|
|
ABBA žurkom u Modern Tejtu obelezila 40 godina hita Vaterlo |
| |
Članovi švedske pop grupe ABBA obeležili su 40 godina od izlaska hita "Vaterlo"
(Njaterloo) žurkom u londonskoj galeriji Tejt modern.
Na zabavi, povodom pesme kojom je ABBA, nastupom na Evroviziji, izašla na
svetsku scenu, bilo je nekoliko stotina gostiju.
Bjorn Ulveus iz te grupe je rekao da je osetio "izuzetan ponos i skrušenost"
decenijskim uspehom snimljenih ploča, mjuziklom "Mamma Mia" i muzejom u Švedskoj
posvećenom grupi.
Frida Lingstad je rekla da je ponosna i na šljašteću odeću karakterističnu za
70-te godine.
"To je bila naša mladost, to je bilo naše vreme, sami smo odlučivali o tome šta
ćemo nositi na bini", rekla je ona.
|
|
Glumac Miki Runi umro u 93. godini |
| |
Američki glumac i zabavljač Miki Runi (Mickey Rooney), poznat po
mnogobrojnim filmskim, pozorišnim i televizijskim ulogama, najviše iz prve
polovine 20. veka, umro je u 93. godini.
Njegova karijera duža od 80 godina, obuhvatala je izvođenje komedija, mjuzikla i
Šekspirovih dela, televizijske uloge i nastupe na Brodveju.
Runi je umro kod kuće, okružen porodicom, u Holivudu.
Glumačku karijeru Runi je započeo s 10 godina, a na filmu i televiziji je
nastupao i više od 80 godina kasnije.
"Ja uvek govorim: 'Ne povlači se, već inspiriši' ", rekao je Runi za Asosiejted
pres (AP) marta 2008.
Runi je imao stotine uloga, dvaputa je dobio Oskara, a ostaće upamćen i po tome
što mu je prva supruga bila Ava Gardner i što se ženio ukupno osam puta.
|
|
Prvo zvanično putovanje malog princa |
| |
Britanski princ Vilijam i njegova supruga, vojvotkinja Kejt Midlton stigli
su ponedeljak u tronedelju posetu Novom Zelandu i Australiji zajedno sa sinom,
princom Džordžom kome je to prvo zvanično putovanje.
Britansku kraljevsku porodicu danas je na aerodromu u Velingtonu dočekao
premijer Novog Zelanda Džon Kej.
Mali princ je do sada samo dvaput bio u javnosti - čim je rođen i oktobra prošle
godine, kada su ga krstili.
Princ Džordž, rođen 22. jula 2013. godine, treći je u redu za britanski presto,
posle svog oca princa Vilijama i dede - princa Čarlsa.
Mali Džordž će biti na samo nekoliko zvaničnih susreta, a sve vreme će ga čuvati
nedavno zaposlena dadilja Marija Tereza Turion Boraljo koja je pohađala
najprestižniju školu za dadilje - koledž Norland, u britanskom gradu Batu.
|
|
Stiven Kolber favorit za naslednika Dejvida Letermana |
| |
Komičar Stiven Kolber je među favoritima televizijske mreže Si-Bi-Es (CBS)
da nasledi emisiju dugodišnjeg voditelja Dejvida Letermana koji je najavio
povlačenje sledeće godine, prenose američki mediji.
Pošto je Leterman, voditelj emisije "Kasno uveče" (Late Night), u četvrtak
najavio povlačenje, odmah je počelo da se spekuliše ko bi mogao da nasledi
jedan od stubova zabavnog programa američke televizije.
Spominju se i Nil Patrik Haris koji je glumio Barnija Stinsona u "Kako sam
upozano tvoju majku", voditeljka poslednje dodele Oskara Elen Dedženeris,
kao i komičari Čelzi Hendler, Tina Fej, Ejmi Šumer, Luis Si Kej i Džon
Stjuart.
Ipak, piše Njujork Tajms (The Nenj York Times), nekoliko ljudi iz CBS-a na
prvo mesto potencijalnih naslednika je rangiralo voditelja "Kolber riporta"
na televiziji Komedi sentral (Comedy Central) gde nastupa i parodira kao
pristalica desne i konzervativne Amerike.
"Ima invetivan humor; prati ga mlada publiku, što je veoma važno za
oglašivače kasno uveče; i, možda najznačajnije, na mestu je koje je do sada
davalo zvezde večernjih emisija", piše Njujork tajms.
Na Komedi sentralu, Kolber je bio "zvezda iza još veće zvezde" - Džona
Stjuarta koji je takođe među pominjanima za naslednika Letermana, mada se ne
mnogo izgleda budući da je vodeći komičar na Komedi sentralu.
Put od drugog mesta ka prvom - ka novoj zvezdi su do sada sledili i Leterman
i drugi popuarni voditelji večernjih zabavnih emisija Džimi Kimel i Konan
O'Brajen.
Portal Hafington post (Huffington Post) prenosi da Kolber još nije formalno
razgovarao o preuzimanju emisije, ali navodi da je on prvi izbor CBS-a.
Pri tome je Kolber, kome je 50 godina, u pravom dobu da izbije na udarno
mesto televizijske zabave, a kako piše Hafington post, njegov ugovor za "Kolber
riport" važi do kraja godine, dok je Leterman najavio povlačenje 2015, što
bi bilo idealno za obojicu.
|
|
Mišlen napravio džinovsku mapu Prvog svetkog rata |
| |
Povodom 100 godina od početka Prvog svetskog rata, francuska firma Mišlen
(Michelin) napravila je džinovsku mapu pokreta trupa tokom tog rata, koja je
izložena u Parizu.
U Luksemburškom parku u subotu je postavljena mapa dugačka 16 metara, a široka
devet, na kojoj se mogu videti glavne bitke vođene u Prvom svetkom ratu.
U istom parku su izložene fotografije Britanca Majkla Mor Šejla (Mićael Maur
Sheil), sa Zapadnog fronta 1914-18. godine.
"Pošto je Mišlen stogodišnja firma, posebno u oblasti kartografije, želimo da
obeležimo 100 godina od početka rata i da i mi damo svoj doprinos", navela je
firma.
Mišlen se pre jednog veka, tokom rata formirao i gradio svoje sedište u gradu
Klermon-Feranu. Mišlen je postao svetski poznat po proizvodnji automobilskih
guma, ali pravi i mape i turističke i gastronomske vodiče za Francusku i svet.
Izložba u Luksemburškom parku traje do 3. avgusta, a organizatori očekuju oko
četiri miliona posetilaca.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
