|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
RS nema šta da dobije od BiH |
| |
 Republika
Srpska treba da se izdvoji iz Bosne i Hercegovine od koje nema šta da dobije,
a kao sličan primer treba gledati na pokrete secesije u Škotskoj i španskoj
Kataloniji, ocenio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u intervjuu
za najnoviji broj nedeljnika Njuzvik (Nenjsnjeek).
U intervjuu koji je dao listu prošle nedelje u Banjaluci, na pitanje kada
očekuje referendum o odvajanju RS od Bosne i Hercegovine, poput onog
održanog na Krimu, Dodik predviđa da će se "to dogoditi iznenada".
Njuzvik navodi da nije jasno da li Dodik ozbiljno misli kada govori o
odvajanju RS, ili je reč o političkoj igri, kao i da je neizvesno da li će
za to dobiti podršku Rusije.
List podseća da je BiH formirana pregovorima u Dejtonu kojim je okončan
najkrvaviji rat od 1940-ih, dodajući da je, po Dodiku, BIH unija koja je
veštački stvorena spolja, frustrira Srbe i osuđena je na neuspeh.
"Nema ničeg korisnog što možemo da dobijemo od Bosne i Hercegovine", kaže
Dodik za Njuzvik uz ocenu da bi samostalna Republika Srpska finansijski
bolje prolazila, i da bi se čak brže integrisala u EU nego ako bi ostala u
BiH.
Kako navodi Njuzvik, Dodik je ipak svestan zabrinutosti Zapada i još nije
odredio datum za referendum. "Čekaćemo, ne želimo bilo kakvu destabilizaciju
ili haos", navodi list njegove reči.
Neki, kako piše list, smatraju da je priča o referendumu samo priča, i
pokušaj Dodika da dobije nacionalističke poene uoči predsedničkih izbora u
oktobru, ali on kaže da misli ozbiljno i često navodi Škotsku i Kataloniju
kao primere gde, kao i on, ljudi žele referendume o nezavisnosti.
"Što on više to govori, to jače zvone zvona za uzbunu u Sarajevu, Briselu i
Vašingtonu", piše list i ukazuje da Zapad manje misli na Škotlanđane i
Katalonce, a više na delovanje onih sa Krima, koji su uz podršku ruskog
predsednika Vladimira Putina sproveli referendum i pripojili su se Rusiji.
Dodik odbacuje bilo kakav nagoveštaj da je Putin iza njegove kampanje za
referendum, i kaže da o tome sa njim nije ni razgovarao.
Dozvoljava međutim da su Rusi više fer prema RS nego Zapad, a kaže i da RS
civilizacijski pripada Evropi koja je njen prirodni saveznik.
Po Dodikovom mišljenju, balkanski problemi su mnogo stariji i kompleksiniji
nego problemi na Krimu, i mogu biti rešeni samo okončanjem zajedničke države
s bosanskim Muslimanima, piše list.
Ako region može da prihvati dve albanske države - Albaniju i Kosovo, kaže
Dodik po navodima lista, onda mogu da postoje i dve srpske države.
Njuzvik ukazuje da je Dodik nestrpljiv sa zapadnim političarima koji su
napravili karijeru od raspada Jugoslavije i žali se da sada svi Turci,
Iranci, Arapi i Evropljani deluju u Bosni, a strani posrednici stalno
menjaju ustav i propise, dok Srbi gube.
Dodik nije uvek bio tako antagonistički nastrojen: Amerika ga je nekad
smatrala umerenim glasom među ekstremistima, naspram ultrancionalističkih
srpskih vođa koji su završili u tribunalima za za ratne zločine, navodi
Njuzvik i dodaje da je sada Vašington zabrinut zbog Dodikove separatističke
retorike koju osuđuje i EU.
Iako je ideja o odvajanju veoma popularna u Banjaluci i širom RS, Dodik
takođe zna da je izolovan van njenih granica, navodi Njuzvik.
"Svako pominjanje referenduma, čak i u ovom intervju sada, je osetljivo",
rekao je dodajući da neće odustati zbog toga što ga smatraju za "lošeg
momka".
"Republika Srpska ima sve važne elemente za formiranje nezavisne zemlje.
Jedino što nemamo je međunarodno priznanje", rekao je Dodik i dodao da RS
nije potrebna BiH koju Srbi nikad nisu prihvatili kao državu.
Dodik je podsetio da će 28. juna svet obeležiti 100. godišnjicu ubistva
Franca Ferdinanda u Sarajevu i da se u RS na to gleda kao na herojski akt,
dok druga strana misli da je to terorizam.
|
|
U Tuzli na protestima 2.000 građana |
| |
Plenum građana Tuzlanskog kantona i Sindikat solidarnosti obespravljenih
radnika uništenih firmi, organizovali su danas prvomajsku protestnu šetnju
Tuzlom.
Šetnju su podržali premijer Tuzlanskog kantona Bahrija Umihanić i načelnik
Opštine Tuzla Jasmin Imamović.
Okupljeni su krenuli od zgrade kantonalne Vlade, zapaljene na februarskim
protestima, ka pravosudnim institucijama kako bi iskazali svoje
nezadovoljstvo i digli glas za svoja prava i dostojanstvo.
"Na ovim protestima nam se pridružilo oko 2.000 građana. Svi obespravljeni
radnici su ovde, jer ovaj 1. maj je za nas nikakav. Ovo pokazuje koliko je
narod nezadovoljan, a vlast ga slavi i okreću jagnjad, a gde smo mi, ovo je
žalosno, mi nemamo ni za koru hleba" izjavio je predsednik Štrajkačkog
odbora firme Dita Hrustan Muminović.
Vedad Pašić je u ime Plenuma građana Tuzlanskog kantona izjavio da je veoma
bitno da se ovoliko ljudi odazvalo, da se obrati pažnja na ljudska prava i
na sindikate kao što je Sindikat solidarnosti, kao i da su "svi tu došli
kako bi se čuo njihov glas".
"Danas smo ovde sa radnicima da kažemo da smo zajedno. Pružamo podršku i
zainteresovani smo za rešavanje nagomilanih problema u Tuzlanskom kantonu",
izjavio je premijer Tuzlanskog kantona Bahrija Umihanić.
Načelnik opštine Tuzla Jasmin Imamović naveo je da je 1. maj nastao kao
datum koji predstavlja simbol borbe obespravljenih radnika, a da podrška
treba onima koji su ostali bez posla ili koji ne mogu dobiti radno mesto,
kao i da treba učestvovati na skupu i razgovarati sa ljudima.
Demonstranti su, nakon zadržavanja ispred Tužilaštva i Suda Tuzlanskog
kantona, nastavili prvomajsku protestnu šetnju prema zgradi Sindikata
kantona, a potom je završili na Trgu Slobode u centru grada, odakle su
poslali poruku vlastima na svim nivoima u BiH.
|
|
SDSM ne priznaje izbore i vraća poslaničke mandate |
| |
Centralni odbor opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM)
doneo je odluku da ne prizna rezultate prevremenih parlamentarnih izbora,
održanih 27. aprila i da vrati osvojena 34 poslanička mandata, objavili su
mediji u Skoplju.
Centralni odbor SDSM doneo je ovu odluku i time je potvrđena odluka koju je
ranije doneo Izvršni odbor te stranke.
SDSM je na prevremenim parlamentarnim izborima osvojio 34 od ukupno 123
poslaničkih mandata u makedonskom Sobranju, ali je lider SDSM Zoran Zaev
odmah nakon što su izborna mesta zatvorena, pre nego što je počelo brojanje
glasova, izjavio da opozicija izbore neće priznati.
U koaliciji sa SDSM, na zajedničkoj listi, na parlamentarnim izborima
učestvovalo je devet stranaka.
Najveći broj poslaničkih mandata, prema zvaničnim rezultatima Državne
izborne komisije (DIK) osvojila je koalicija oko VMRO-DPMNE, u kojoj se
nalaze 24 stranke, koja će u narednom sazivu parlameta imati 61 poslanički
mandat, a koja je i u prethodnom sazivu makedonskog parlamenta bila osnov
vladajuće većine.
Demokratska unija za integracije (DUI) koja okuplja etničke Albance imaće
19, a Demokratska partija Albanaca (DPA) sedam poslanika, dok će po jednog
poslanika imati koalicija Grom i Nacionalni demokratski preporod.
Iako je iz vrha SDSM ceo izborni proceš na parlamentarnim izborima u
Makedoniji bio ocenjen kao "kriminalan", ta partija nije podnela ni jedan
prigovor DIK, uz obrazloženje da izbore svakako neće priznati.
Ustav Makedonije ne daje precizan odgovor na situaciju u kojoj će se naći
makedonski parlament, koji po Ustavu mora da se konstituiše 20 dana nakon
izbora, ukoliko 34 poslanika ne prihvate mandate.
Stručnjaci za Ustavno pravo u Makedoniji uglavnom navode da to što 34
poslanika neće prihvatiti mandate u Sobranju neće izazvati parlamentarnu
krizu, odnosno neće uticati na legalnost njegovog konstituisanja, s obzirom
na to da postoji dvotrećinska većina poslanika koji su za konstituisanje.
Makedonski Ustav takođe predviđa da ukoliko prvih 34 poslanika koji su na
listi SDSM odbiju poslaničke mandate, mandati budu ponuđeni sledećima na
listi, pa ukoliko i oni odbiju sledećim, što je proces koji uz predviđene
rokove može da potraje više meseci.
Prema makedonskom Ustavu predsednik republike je dužan da u roku od deset
dana nakon konstituisanja parlamenta poveri mandat za formiranje Vlade, što
je najkasnije do 27. maja.
|
|
Obeležena godišnjica egzodusa Srba iz Zapadne Slavonije |
| |
U Gradiški, u BiH, juče je parastosom i spuštanjem venaca i
cveća sa mosta u reku Savu obeleženo 19 godina od egzodusa Srba iz Zapadne
Slavonije.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Hrvatska i dalje
sprečava da istina i pravda o egzodusu Srba iz te države izađu na videlo.
"Srpski narod je danas rasut u nekoliko država i mora da se integriše kako
bi opstao. Srbi moraju imati pravo na život, pravo na pravdu, pravo na
istinu", kazao je Dodik u Gradiški.
On je ocenio da Srbi iz Hrvatske nisu u mogućnosti da ostvare svoja
elementarna prava - na imovinu, istinu, na odavanje počasti svojim mrtvima
po Hrvatskoj.
"Hrvatska je ušla u EU, a nije rešila pitanje prognanih Srba. U Hrvatskoj se
još vodi borba protiv prava jednog naroda", rekao je predsednik RS.
Vence i cveće u Savu su, osim Dodika, spustile i brojne delegacije i rodbina
nastradalih, među kojima i delegacije Skupštine Srbije,
Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" i Udruženja prognanih Srba.
Za manje od 36 sati 1. i 2. maja 1995. hrvatska vojska je u akciji "Bljesak"
iz Zapadne Slavonije preko mosta na Savi proterala oko 30 hiljada Srba.
Tada je, prema podacima centra "Veritas", ubijeno 283 Srba, među kojima 57
žena i devetoro dece.
|
|
Upozorenje na civilne žrtave u Medarima u akciji Bljesak |
| |
Hrvatska nevladina organizacija Documenta - Centar za suočavanje s prošlošću
upozorila je danas, povodom obeležavanja akcije "Bljesak", na slučajeve
civilnih žrtava rata kojima umesto materijalne i sudske satisfakcije za
ubistvo najbližih, stiže izvršni postupak na imovinu.
Kao primer takve prakse domaćeg pravosuđa, ova nevladina organizacija je
navela slučaj sestara Radmile i Mirjane Vuković, kojima su tokom akcije "Bljesak"
u selu Medarima, u tadašnjoj opštini Nova Gradiška, ubijeni roditelji
Milutin i Cvjeta i 7-godišnja sestra Dragana.
Documenta podseća da se zločin u Medarima dogodio tokom vojno-policijske
akcije "Bljesak" kada su hrvatski vojnici ušli u selo i na svirep način
ubili 22 od 24 civila koje su zatekli u selu, među kojima troje dece i 11
žena.
Na osnovu Zakona o odgovornosti Hrvatske za štetu koju su naneli pripadnici
vojnih i policijskih snaga tokom rata, sestre Vuković su 2006. godine
pokrenule odštetni postupak pred sudom u Novoj Gradiški koji je potom taj
zahtev odbio kao neosnovan.
Prethodno je odbijen i zahtev za vansudsku nagodbu, jer prema tumačenju
zagrebačkog opštinskog tužilaštva nije u pitanju ratni zločin, već su
stradali civili ratna šteta, navodi u saopštenju Documenta.
Zato sestrama Vuković i dalje preti izvršni postupak nad nekretninom
uništenom u ratu i to na osnovu troška koji je proizašao iz parničnog
postupka.
"Opštinsko državno tužilaštvo u Novoj Gradiški pokrenulo je izvršni postupak
nad nekreteninama, dok s druge strane po pitanju krivičnog procesuiranja
odgovornih za zločin u Merdarima preduzima tek predistražne radnje protiv
nepoznatih počinitelja", navodi Documenta.
Zbog svega toga hrvatska nevladina organizacija ističe da je važno da
Hrvatska na načelima društvene solidarnosti, ali i pravednog i brzog
obeštećenja svih civilnih žrtava rata, porodicama ubijenih civila omogući
potrebne vidove reparacija, nezavisno o tome jesu li počinitelji utvrđeni,
krivično progonjeni, proglašeni krivima ili dostupni hrvatskom pravosuđu.
Tokom dvodnevne operacije "Bljesak", koja je počela 1. maja 1995. oko pet
sati ujutro artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska preuzela je
kontrolu nad zapadnom Slavonijom. Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog
odbora za ljudska prava u "Bljesku" su ubijena 83 srpska civila. Od toga,
njih 30 ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u
svojim kućama.
|
|
Josipović: Danas se sećamo pobede u Domovinskom ratu |
| |
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je u Okučanima povodom
19. godišnjice vojno-policijske akcije "Bljesak" da se Hrvatska danas seća
pobede u Domovinskom ratu i odbrane slobode.
Državni vrh Hrvatske, na čelu s Josipovićem i premijerom Zoranom Milanovićem,
prisustvovao je juce u Okučanima obeležavanju godišnjice akcije "Bljesak" kojom
je Hrvatska preuzela kontrolu nad područjem zapadne Slavonije, koja je do tada
bila u sastavu samoproklamovane Republike Srpske Krajine.
|
|
Mitropolija negira da je Amfilohije kleo Đukanovića |
| |
Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve (SPC) negirala je
juče da je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije nedavno u Beogradu kleo
predsednika Vlade Crne Gore Mila Đukanovica zbog politike njegove vlade prema
Rusiji.
Mitropolija je saopštila da Amfilohije na promociji knjige "Vratiti se Rusiji",
početkom nedelje u Beogaradu, "nije kleo premijera, kako to u naslovima sugerišu
pojedini mediji u Srbiji i Crnoj Gori", već je "podsetio na reči iz testamenta
Svetog Petra Cetinjskog koje se odnose na vernost Rusiji".
Amfilohije je, kako se dodaje, sugerisao Đukanovicu "da bi bilo dobro" da
premijer "pažljivo pročita reči iz testamenta" jednog od najznačajnijih
crnogorskih vladara iz dinastije Petrović s kraja osamnaestog i iz prve polovine
devetnaestog veka a koji se u svojoj politici tog vremena oslanjao na podršku
Rusije.
Mediji su ranije preneli da je mitropolit crnogorsko-primorski oštro kritikovao
crnogorskog premijera Đukanovica zbog uvođenja sankcija Rusiji i da je to uradio
na promociji knjige "Vratiti se Rusiji" autora Leonida Rešetnjikova.
"'Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega
otpadalo, bio proklet tri puta i 3000 puta od mene'. To je ono što je ostavio
Sveti Petar Cetinjski svojim Crnogorcima, pa bi bilo dobro da i sadašnji
predsednik Vlade Crne Gore pročita ove reči u trenutku kada po prvi put u
istoriji zavodi sankcije Rusiji", kazao je Amfilohije na promociji knjige u
Beogradu, a preneli mediji.
Amfilohije je tada ocenio da je Đukanović odluku o sankcijama doneo u ime Vlade,
ali ne i u ime Crne Gore i Crnogoraca.
"Bilo bi tužno i smešno da nije istinito. Sve smo mogli očekivati u Crnoj Gori,
ali to nismo mogli očekivati", kazao je Amfilohije.
Kritike na račun crno-gorskog premijera, nazivajući ga izdajnikom, izneo je i
autor knjige "Vratiti se Rusiji" Leonid Rešetnjikov, koji je, inače, general,
doktor istorijskih nauka i nekadašnji pripadnik obaveštajnih službi.
"Đukanović je veliki izdajnik istorijskog sećanja našeg naroda. Nikada u
istoriji srpski narod, a crnogorski narod je deo srpskog naroda, nije bio protiv
Rusije. To je velika izdaja za koju će odgovarati na Strašnom sudu", kazao je
Rešetnjikov.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
