|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Teško može da se zamisli približavanje Kosova EU |
| |
 Slovački
premijer Robert Fico izjavio je da je optimista nakon ulaska Hrvatske u
Evropsku uniju i da je još nekoliko zemalja za učlanjenje spremno, ali je
naglasio da teško može da zamisli približavanje Kosova Uniji pošto pet
članica ne priznaje samostalnost Kosova.
"Ako govorimo o odnosu Kosova i EU, to približavanje će biti jako teško zato
što i dalje pet članica EU ima jasne zamerke na njegov nastanak.
Prema našem mišljenju, prekršeno je međunarodno pravo, tako da ne mogu da
zamislim da može da dođe do nekog približavanja", kazao je Fico u intervjuu
povodom 10. godišnjice ulaska Slovačke u EU, a koji objavljuje slovačka
agencija TASR.
On je naglasio da u Slovačkoj ni od opozicije ni u vladajućoj partiji SMER
nema nikakvog pritiska da se revidira stav zvanične Bratislave da se Kosovo
ne prizna, bez obzira na to što su Beograd i Priština počeli dijalog o
normalizaciji odnosa, što Slovačka podržava.
"Standardne političke stranke imaju dosledan stav prema Kosovu i ne osećam
pritisak ni od opozicije ni unutar SMER-a. Naš stav se generalno prezentuje
kao razumljiv.
Nikada se nije desilo da nas neko tera da promenimo stav", rekao je Fico.
Slovački premijer podsetio je da Slovačka bez obzira na svoj stav prema
nezavisnosti Kosova ne želi da otežava i komplikuje život običnih ljudi.
Daša Pavlović,
Bratislava
|
|
Kurs Rusije prema Aziji, Evropi i Balkanu |
| |
Aktivna spoljna politika Rusije trenutno je usmerena u tri
pravca: prema Aziji, Evropi i Balkanu, rekao je juče u Beogradu direktor
Ruskog instituta za strateška istraživanja iz Moskve Leonid Rešetnjikov.
Na okruglom stolu "Aktuelna spoljna politika Rusije i Balkan" u beogradskom
hotelu "Moskva" Rešetnjikov je rekao da je svetski kapitalizam u velikoj
krizi, a da zapadne zemlje, na čelu s SAD-om, traže mehanizme kojima bi ga
oživele, jačajući tako Kinu i Rusiju.
"Svaki novi problem u svetu, svaka nova kriza, kao i ova u Ukrajini,
prelamaju se kroz Rusiju", rekao je Rešetnjikov i dodao da se Ruska
Federacija sve više okreće prema istočno -azijskim zemljama, u prvom redu
prema Kini, kao i prema postsovjetskim državama.
Rešetnjikov je podsetio da će ruski predsednik Vladimir Putin za nekoliko
sedmica ići u zvaničnu posetu Kini, gde će potpisati niz ugovora o
političkoj i ekonomskoj saradnji dve države.
Govoreći o odnosima Rusije s Evropskom Unijom, Rešetnjikov je Vladimira
Putina nazvao "najevropskijim" ruskim vladarom od 1918. godine i dodao da je
toj državi izuzetno važna ekonomska saradnja s evropskim zemljama, naročito
s Nemačkom i Italijom. "Amerika vrši pritisak na sve evropske zemlje s
kojima imamo jake ekonomske veze. Rusija i Amerika imaju jake finansijske,
ali ne i ekonomske veze, za razliku od Evrope koja nam je u tom pogledu
veoma važna", rekao je Rešetnjikov.
Ruski geopolitički stručnjak je ocenio da Rusiji predstoji veoma težak
period u odnosu sa Zapadom, navodeći da neki taj period nazivaju "novim
hladnim ratom".
Govoreći o odnosu Rusije prema balkanskim državama, Rešetnjikov je istakao
da su za tu državu najvažnije Bugarska (zbog Južnog toka) i Srbija koju,
kako je naveo, čeka "ozbiljan zadatak da izdrži pritiske Zapada".
Analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da u Srbiji, otkako je izbila kriza u
Ukrajini, raste rusofilija.
"Nasuprot proruskom i antizapadnom raspoloženju naroda, imamo proevropsku i
čak pronatovsku vlast", primetio je Vukadinović, nadovezujući na tu
konstataciju i podatak da je, prema mnogim istraživanjima, "jedva 50 odsto"
građana Srbije za ulazak u EU, dok je u parlamentu trenutno politika "Evropa
nema alternativu" zastupljena 100 odsto.
"U Srbiji sada postoji veoma čudan konsenzus rusofoba, ksenofoba i
euforičnih rusofila u vezi s idejom da je kriza u Ukrajini delo Vladimira
Putina lično. Takav stav, naravno, podržavaju i SAD i druge zapadne zemlje,
koje su, međutim, do lakata umešane u to", rekao je Vukadinović.
On, međutim, veruje da je Moskva u prvi mah bila zatečena događajima u
Ukrajini, ali da je, "kao ozbiljna država" brzo reagovala i osmislila
strategiju delovanja.
|
|
Kanadska fregata u Evropi zbog Ukrajine |
| |
U cilju podrške stalnim pomorskim snagama NATO, Kanada šalje u Evropu jedan
od svojih savremenih ratnih brodova, saopštila je kanadska vlada.
Tu odluku donela je kanadska vlada, a premijer Stiven Harper je u saopštenju
naveo da Kanada šalje fregatu "Ridžajna", trenutno stacioniranu u Arapskom
moru, da iskaže savezničku solidarnost.
"Ruska nelegalna okupacija Ukrajine i provokativne vojne aktivnosti
nastavljaju da budu ozbiljan problem međunarodne zajednice, a Kanada sa
svojim NATO saveznicima ostaje posvećena radu na promovisanju suvereniteta i
teritorijalnog integriteta Ukrajine", navodi se u saopštenju.
"Naša vlada će nastaviti da preduzima korake da se osigura bezbednost i
stabilnost u Centralnoj i Istočnoj Evropi", zaključio je premijer Harper.
Fregata "Ridžajna" je ratni brod dug 134 metra i potpuno opterećen teži više
od 5.000 tona. Bila je deo operativnih udarnih snaga u Arapskom moru od leta
2012. do povratka u matičnu luku u martu 2013.
Kanada je već poslala u Evropu šest vojnih aviona CF-18 pod komandom NATO
koji će biti stacionirani u Rumuniji.
|
|
Desetine hiljada demonstranata širom Španije |
| |
Povodom Prvog maja, Međunarodnog praznika rada, desetine hiljada ljudi
demonstriralo je juče u sedamdesetak gradova širom Španije, gde sindikati
ukazuju da su radna mesta ugrožena uprkos prvim znacima ekonomskog oporavka.
Demonstranti u Madridu uzvikivali su "Bez kvalitetnog posla nema oporavka" i
mahali plakatama na kojima je pisalo "Za naša prava" i "Ruke u vis, ovo je
ugovor", uz zvuke pištaljki i bubnjeva.
Vlada konzervativnog premijera Marijana Rahoja, odlučna da obuzda rastući
deficit, početkom 2012. uvela je mere štednje s planom da uštedi 150
milijardi evra za tri godine.
Zbog mera štednje održana su dva generalna štrajka 2012. godine, koji su na
ulice izveli stotine hiljada ljudi.
Dve godine kasnije vlada kaže da je ohrabrena znacima oporavka i privredna
aktivnost beleži blagi rast. Ali taj mali oporavak se još ne odražava na
otvaranje radnih mesta i stopa nezaposlenosti se dalje povećala u Španiji u
prvom tromesečju na 25,93 odsto, blizu istorijskog maksimuma.
Danas su prvi put vođe dva velika španska sindikata ČOO i UGT učestvovali
zajedno na demonstracijama u Bilbau, na severu zemlje, sa još 10.000 ljudi.
Na kraju demonstracija oko 40 demonstranata s kapuljačama krenulo je da
razbija radnje u centru grada dok ih nije oterala policija.
Demonstracije su održane i u drugim većmi gradovima Španije.
|
|
Proruski demonstranti napali zgradu tužilaštva u Donjecku |
| |
Oko 300 proruskih demonstranata napalo je juče sedište regionalnog
tužilaštva u Donjecku, i razoružalo policiju koja je štitila zgradu, a tom
prilikom su najmanje četiri policajca povređena, javili su izveštači sa lica
mesta.
Demonstranti su opkolili zgradu tužilaštva i bacali kamenje i molotovljeve
koktele, a oko stotinu policajaca u opremi za razbijanje demonstracija koji
su je branili uzvratili su šok bombama i suzavcem.
Mnogobrojniji demonstranti koji su zgradu opkolili sa više strana udarali su
policajce i razoružali ih uzvikujući "fašisti, fašisti".
Policajci kojima su skinuti šlemovi i prsluci i oduzete palice i štitovi,
napustili su to mesto prolazeći između špalira razjarenih civila koji su ih
vređali i udarali ih.
Hitna pomoć je odvezla jednog povređenog demonstranta i jednog policajca,
preneli su očevici.
Napad na zgradu tužilaštva izveden je posle proruskih demonstracija koje su
okupile oko 10.000 ljudi u Donjecku, gradu od oko milion stanovnika u srcu
oblasti koju separatistički pobunjenici nazivaju "Republika Donjeck".
U ponedeljak su u tom gradu napali proruski demonstranti noževima i
gvozdenim šipkama napali učesnikejednog skupa podrške jedinstvenoj Ukrajini
i tada je petnaestak ljudi povređeno.
Proruski pobunjenici već nekoliko nedelja kontrolišu regionalnu upravu i
kancelariju gradonačelnika u Donjecku.
Donjecka oblast je središte podrške bivšem proruskom predsedniku Viktoru
Janukoviču, svrgnutom u februaru posle višemesečnih protesta u glavnom gradu
Kijevu.
Protivinici prozapadne vlade u Kijevu zauzeli su zgrade vlasti u desetak
gradova u istočnoj Ukrajini.
|
|
Porodice putnika nestalog aviona idu kući |
| |
Malezijska aviokompanija Malejža erlajns juče je obavestila rođake putnika
koji su bili na letu MH370 da napuste hotele u kojima čekaju informacije i
vrate se kućama i tamo dalje čekaju vesti o potrazi za nestalim avionom.
Od nestanka Boinga 777, 8. marta, kompanija je plaćala boravak rodbine
putnika u hotelima gde su redovno obaveštavani o potrazi. U juče objavljenom
saopštenju kompanija je, međutim, navela da će zatvoriti centre za pomoć
porodicama do 7. maja i da će od sada članovi porodica dobijati izveštaje o
potrazi u svojim domovima.
Aviokompanija je navela da će formirati dva centra za pomoć porodicama u
Kuala Lumpuru i u Pekingu i da će biti u kontaktu sa rodbinom na razne
načine putem telefona i sastanaka.
Malejžan erlajns takođe je naveo da će uskoro uplatiti avansne sume za
nadoknadu članovima porodica.
Avion te kompanije sa 239 putnika i članova posade nestao je tokom leta iz
Kuala Lumpura za Peking i većina putnika na njemu su bili Kinezi.
Malezijske vlasti su objavila preliminarni izveštaj o letu MH370 kompanije
Malejžan erlajns, skoro dva meseca od nestanka letelice. Izveštaj, dokument
od pet strana, ranije je bio predat Međunarodnoj organizaciji za civilnu
avijaciju a prosleđen je medijima. U njemu nema nikakvog novog otkrića o
avionu koji je nestao i samo sadrži rezime svega što je objavljivano o
potrazi poslednjih nedelja.
Dokument ne sadrži nikakvu informaciju koja bi bila konkretan nalaz neke
istrage malezijske policije da se utvrdi da li bi moglo da se radi o
terorističkom aktu.
Uz izveštaj, objavljeni su i audiosnimci razgovora između pilota aviona i
kontrole leta, poslednjeg pre nestanka aviona.
Malejziska vlada je jako kritkovana zbog dosta haotičnog načina izveštavanja
o nestalom avionu na početku istrage. Pojedini rođaci putnika na tom letu
optužili su vladu i aviokompaniju za nesposobnost i da skrivaju inforamcije,
što su vlasti negirale. Avionska potraga za delovima letilice završena je u
ponedeljak posle šest nedelja bezuspešnog traganja.
Nastavlja se potraga pod morem, u južnom delu Indijskog okeana gde su se
početkom aprila čuli zvuci koji bi mogli biti iz crne kutije aviona.
|
|
Stros-Kan tuži javnu kuću |
| |
Bivši generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan
najavio je tužbu protiv javne kuće u Belgiji, koja u nazivu ima njegove
inicijale "DSK", prenose danas francuski mediji.
Vlasnik javne kuće, Dominik Aldervereld, zvani "Dodo rasol" (Dodo la Saumure),
izjavio je prošle nedelje, na dan otvoranja javne kuće "DSK" u Blatonu da mu
je naziv "DSK" "dobra reklama. Sjajno je jer svi pričaju o tome".
Ipak, vlasnik tvrdi da "DSK" znači: "Dodo Seks Klub".
Aldervereld (64) je ranije saslušan tokom istrage protiv Stros-Kana i
negirao je da mu je nalazio prostitutke.
Stros-Kan je 2011. godine podneo ostavku na mesto šefa MMF pošto ga je jedna
hotelska sobarica optužila da je pokušao da je siluje. Kasnije je oslobođen
optužbe u SAD, ali ga sličan proces očekuje u Francuskoj.
Stros-Kan (65) bio je ministar privrede i finansija Francuske (1997-1999) i
važio za kandidata socijalista za predsednika Republike.
|
|
Počela potraga za Servantesovim grobom |
| |
Ekipa naučnika počela je veliku potragu za nepoznatim grobom
španskog pisca Migela de Servantesa i objaviće konačne rezultate svog rada
krajem godine.
Najveći španski pisac živeo je pre 400 godina, slavljen i obožavan od mnogih
generacija.
Gradske vlasti su početom marta odlučile da izdvoje 100.000 evra za pronalazak
Servantesovog groba, koji će se odvijati u tri faze. Prva faza podrazumeva da
naučnici pomoću savremene tehnologije istražuju lokaciju kako bi utvrdili da li
se ispod zemlje nalaze ljudski posmrtni ostaci.
Naučnici će pomoću specijalnih radara istražiti oko 200 kvadratnih metara
prostora. Ukoliko radovi budu uspešni i naučnici otkriju tačnu lokaciju groba,
doći će arheolozi u okviru druge faze. Posle iskopavanja lokacije, počinje treća
faza, kada će na lice mesta doći antropolozi.
Migel de Servantes Saavedra (Miguel de Cervantes Saavedra) je rođen 1547. godine
u mestu Alkala de Enares kod Madrida, ali je poslednje godine života proveo u
madridskoj književnoj četvrti (Barrio de las Letras).
Servantes je sahranjen u tom delu grada u aprilu 1616. godine u crkvi Svete
Trojice, ali se ne zna tačno gde mu je grob, jer je crkva proširena i pored nje
je sagrađen manastir.
Antropolozi navode da će biti lako identifikovati pronađene posmrtne ostatke.
Naveli su da je Servantes pred kraj žvitoa imao samo šest zuba, povredu na
grudima i da nije mogao da koristi desnu ruku.
Servantes, svetski poznat kao pisac, u Španiji je takođe poznat kao vojnik.
Ranjen je u španskom ratu protiv otomanskog carstva i nekoliko godina je bio
zarobljen u Alžiru, gde su ga odveli turski gusari.
Servantes je bio pesnik, dramaturg i prozni pisac. Smatra se jednom od najvećih
figura španske književnosti. Svojim delima, on pripada renesansi, baroku i
Zlatnom veku španske književnosti.
U svetu je poznat kao autor prvog modernog romana "Don Kihot", koji je kod nas
preveden kao "Veleumni plemić Don Kihot od Manče".
Migel de Servantes umro je 23. aprila 1616, istoga dana kad u Engleskoj umire
Vilijam Šekspir (1564-1616). Taj dan je UNESCO proglasio međunarodnim Danom
knjige.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
