|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Đoković pomaže deci iz Zvečanske i drugih centara |
| |
 Teniser
Novak Đoković i direktor kancelarije UNICEF-a u Beogradu Mišel Sent-Lo juče
su posetili Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici,
u Beogradu, i razgovarali sa porodicama korisnicima usluge "Porodični
saradnik".
Porodični saradnik, zajednički projekat fondacije "Novak Đoković" i
UNICEF-a, primenjuje se u 120 porodica u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom
Sadu, a dve porodice sa kojima su se sastali Đoković i Sen-Lo deo su grupe
od 34 koliko je trenutno projektom obuhvaćeno u Beogradu.
Cilj tog potpuno novog i inovativnog programa je sprečavanje izmeštanja dece
iz prirodnih porodica, odnosno, njihovo osnaživanje kako bi se lakše nosile
sa kriznim situacijama i pružile svojoj deci brižno, bezbedno i stimulativno
okruženje.
Đoković je rekao da je podrška i pomoć porodicama, koje su posebno ugrožene
u ovako teškim ekonomskim uslovima, izuzetno važna i da je veoma ponosan na
prve rezultate usluge "Porodični saradnik".
"U razgovoru sa porodicama koje primaju ovu uslugu čuo sam koliko im je ona
pomogla, ojačala ih i smanjila izazove da njihova deca napuste dom i budu
izmeštena u neku instituciju", kazao je Đoković i dodao da iz svog primera
zna koliko je važno da porodica bude jaka, jedinstvena, jer mu je podrška
porodice ključna za razvoj i postizanje ciljeva.
UNICEF i Ministarstvo za socijalnu politiku učinili su veliku stvar kada su
osmislili i pokrenuli ovaj projekat i mi smo vrlo ponosni što smo partneri,
dodao je on.
"Ako 400 porodica i 1.000 dece, koliko je u planu da bude obuhvaćeno
projektom, izađu jače, prebrode krize i ostanu na okupu, biće to velika
stvar za celo društvo", rekao je Đoković, koji je i nacionalni ambasador
UNICEF-a.
Porodice obuhvaćene projektom imale su kompleksne poteškoće, kako
materijalne, zdravstvene, tako i u ukupnom funkcionisanju zbog čega su deca
povremeno bila izmeštana u institucije. Prema ocenama korisnika usluga
Porodični saradnik značajno poboljšava podorične odnose.
Projekat se u potpunosti primenjuje od kraja septembra, kada je i završena
kompletna obuka svih članova stručnog tima - ukupno ih je 16 (po četiri u
svakom gradu), odnosno kada su Centri za socijalni rad počeli sa obilaskom
porodica.
Pilot usluga se trenutno sprovodi i u okviru četiri doma za nezbrinutu decu.
Planirano je da tokom tri godine projekat obuhvati 400 porodica i više od
1.000 dece.
Fondacija "Novak Đoković" projekat finansira sa 750.000 američkih dolara.
|
|
Bivše jugoslovenske republike različito o Principu |
| |
Sto godina nakon Sarajevskog atentata u bivšim jugoslovenskim republikama
uče se različite verzije istorije o uzrocima Prvog svetskog rata, koje su
odraz sukoba iz 1990-ih, navodi se u najnovijem istraživanju Balkanske
istraživačke mreže (BIRN).
"Sada se prošlost prilagođava da odgovara bilo kom diskursu, koji vladajuće
elite u tim zemljama žele u sadašnjem trenutku", ocenio je izvršni direktor
Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi Nenad Šebek, koji je
analizirao udžbenike u regionu.
Gavrilo Princip, koji je u Sarajevu ubio austrougarskog nadvojvodu Franca
Ferdinanda 28. juna 1914. godine, prikazan je u udžbenicima istorije ili kao
terorista ili kao buntovnik s razlogom, a to je odraz savremenih političkih
podela među narodima bivše Jugoslavije.
U etnički podeljenoj Bosni i Hercegovini ne postoji opšte prihvaćeno
stanovište o Principu i uzrocima Prvog svetskog rata, a srpska deca uče
drugačije tumačenje istorije od onog koje uče bošnjačka i hrvatska deca.
"Ti ljudi su bili teroristi - Gavrilo Princip i ostali", kaže Salih
Mehmedović dok stoji pored Latinske ćuprije u Sarajevu, gde je mladi
bosanski Srbin pre 100 godina ubio Ferdinanda, nakon čega su usledile četiri
godine rata.
Mehmedović, inače Bošnjak, kaže da ne sumnja u to da je Srbija bila
odgovorna za ubistvo. "Oni su uradili to što su uradili po naređenjima
Srbije. Za rat treba da krivimo Srbiju", ocenio je on.
Međutim, u Republici Srpskoj Mlada Bosna je jednostavno opisana kao "organizacija",
a u udžbenicima se naglašava da je Austro-Ugarska "iskoristila" atentat na
Franca Ferdinanda "da bi okrivila Srbiju" i proglasila rat.
U susednoj Srbiji deca uče da je uzrok Prvog svetskog rata bila "borba
velikih sila za ekonomsku kontrolu i dominaciju nad Evropom", a Srpska
pravoslavna crkva za Pricipa kaže da je nacionalni heroj. Profesorka
Beogradskog Univerziteta Dubravka Stojanović tvrdi da se istorija Prvog
svetskog rata tumači "u kontekstu nacionalističkog mita i tumačenja
sopstvene nacije kao one koja se žrtvovala".
"U Miloševićevo doba ispod njegove slike je prvi put pisalo - srpski junak",
kaže Stojanovićeva i dodaje da toga više nema, ali da se Princip i dalje
prikazuje kao "srpski nacionalista, iako je sam za sebe rekao da je
jugoslovenski nacionalista".
U udžbeniku istorije za četvrti razred srednje škole u Hrvatskoj navodi se
da je Autro-Ugarska želela kontrolu nad jugoistočnom Evropom, ali i da je za
izbijanje rata kriva Srbija zbog želje da proširi svoju teritoriju i zbog
podržavanja terorista. Deca u Hrvatskoj uče da je Srbija "želela
teritorijalnu ekspanziju nad područjima koja su bila pod otomanskom vlašću
do Balkanskih ratova", i da nije bila zadovoljna austrougarskom aneksijom
Bosne i Hercegovine zbog sopstvenih pretenzija na tu teritoriju.
|
|
Nikolića odlikovala Svetska federacija konzula |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je juče, na sastanku sa
predstavnicima Svetske federacije konzula, da od diplomatskih i konzularnih
predstavništava pre svega očekuje da Srbiju u inostranstvu predstave kao
atraktivno tlo za strane investicije.
U razgovoru je, kako se navodi u saopštenju iz Predsedništva, istaknuto da
je Srbija u poslednje dve godine mnogo učinila da bi poporavila svoj ugled u
svetu i da je takvo ponašanje dalo dobre rezultate.
"Danas je Srbija zemlja sa mnogo prijatelja i sa daleko manje spornih
pitanja nego što je pre bio slučaj", piše u saopštenju.
Kako se navodi, predsednik Svetske federacije konzula uručio je predsedniku
Srbije "Zlatnu zvezdu", najviše priznanje te organizacije, zbog istrajnih
napora da obezbedi ekonomsku stabilnost Srbije i veći ugled u svetu.
|
|
Izbori na Kosovu 8. juna |
| |
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga raspisala je juče parlamentarne izbore za
8. jun.
Predsednica Kosova se pre obraćanja medijima sastala sa liderima
parlamentarnih stranaka.
Skupština Kosova raspuštena je u sredu.
|
|
Stefanović Najevropljanin 2013 |
| |
Ministar unutrašnjih poslova i doskorašnji predsednik Skupštine Srbije
Nebojša Stefanović proglašen je za "Najevropljanina 2013. godine".
Stefanoviću je priznanje Najevropljanin za oblast politike, unapređivanje i
promociju evropskih standarda parlamentarne demokratije uručeno u Skupštini
Grada Beograda na svečanosti kojoj je prisustvovala i supruga predsednika
Srbije Dragica Nikolić.
Nagradu Najevropljanin u oblasti privrede, za jačanje uloge nacionalnih
privrednih subjekata i promociju privrednih potencijala Srbije dobio je
predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić,
Ambasadoru Nemačke u Srbiji Hajncu Vilhelmu pripala je nagrada u kategoriji
- strani državljanin - za rad u Srbiji. U oblasti kluture i umetnosti za
Najevropljanina 2013 proglašen je glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić.
Milanka Karić priznanje je dobila za najevropskiji program a Lovorka Nikolić,
osnivač kompanije "Farmalogist" za preduzetništvo i menadžment.
Manifestaciju "Evropsko veče u Beogradu" i dodelu priznanja "Najevropljanin
godine", organizovala je 14. put zaredom Prva evropska kuća iz Beograda.
Prošlogodišnji dobitnik nagrade "Najevropljanin 2012" bio je tadašnji prvi
potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučhić, a pre toga priznanje su dobili
i Ivica Dačić, Boris Tadić, Vuk Jeremić.
|
|
Dačić pozvao EU da razmotri jaču ekonomsku podrsku regionu |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je juče na sastanku
šefova diplomatija EU i Zapadnog Balkana da je "ekonomska situacija u Srbiji,
kao i u celom regionu vrlo složena" i pozvao EU da razmotri "izraženiju
ekonomsku i finansijsku podršku regionu".
"Ovaj cilj mogao bi biti postignut i kroz preraspodelu sredstava finansijske
podrške na način koji bi omogućio da se deo sredstava koji je namenjen za
države članice dodeljuje i tokom procesa pristupanja EU. Uvereni smo da ovo
ne bi bio samo trošak za EU i njene građane, već bi, naprotiv, doprinelo
daljoj političkoj stabilizaciji i ekonomskom razvoju regiona, čime bismo
ostvarili obostranu korist i za Zapadni Balkan i za EU", rekao je Dačić na
sastanku u Solunu.
Dačih je naglasio da je punopravno članstvo u EU prvi prioritet nove Vlade
Srbije koja je opredeljena da okonča pristupne pregovore do kraja svog
mandata 2018 i očekuje da bi 2020. Srbija mogla da postane punopravna
članica.
U raspravi na temu "2004-2014: Deset godna od proširenja i evropska
integracija Zapadnog Balkana" Dačcić je istakao da u nastavku procesa
proširenja EU Srbija očekuje da svaka zemlja napreduje prema učinku i prema
ostvarenim reformama.
"Ne očekujemo 'gledanje kroz prste', ali takođe, smatramo i da bi bilo
kontraproduktivno insistiranje na veštačkom ujednačavanju tempa evropskih
integracija drzava aspiranata. Očekujemo da će države regiona nastaviti da
podržavaju jedna drugu i da će očuvati trend solidarnog pristupa na putu
evropskih integracija", rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije rekao je da je Srbija "spremna da se uhvati u koštac
sa zahtevnim društvenim i ekonomskim reformama" i da veruje da će "novi
pristup EU, koji je predvideo otvaranje najtežih poglavlja 23 i 24 na samom
početku pregovaračkog procesa, doprineti bržoj transformaciji države i
društva i ubrzanju pregovaračkog procesa".
Dačić je ocenio da je dosadašnji proces proširenja EU doprineo njenom
prosperitetu i da su se "prilike u regionu značajno promenile od Solunskog
samita iz 2003" kada je Zapadni Balkan dobio evropsku perspektivu, ali da ga
"brinu glasovi i ideje" da je neophodno usporavanje daljeg proširenja Unije.
"Zahvaljujući evropskoj perspektivi, sva otvorena pitanja u regionu - od
pitanja vezanih za izbeglice, do graničnih i drugih problema - rešavaju se
dijalogom. U tom smislu, evropska perspektiva je suštinski doprinela
unapređenju regionalne saradnje, koja se ostvaruje kroz učešće u brojnim
regionalnim inicijativama", rekao je Dačcih.
Evropska perspektiva, prema Dačićevim rečima bila je i ključni faktor koji
je omogućio uspeh dijaloga Beograda i Prištine, što pokazuje da politika
proširenja i dalje predstavlja snažnu motivacionu snagu na Zapadni Balkan.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
