|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Opšti izbori u BiH 12. oktobra |
| |
 Centralna
izborna komisija (CIK) BiH donela je na jučerašnjoj sednici u Sarajevu
Odluku o raspisivanju i održavanju opštih izbora u BiH 12. oktobra 2014.
godine.
Opšti izbori će biti održani za Predsedništvo BiH, Predstavnički dom
Parlamentarne skupštine BiH, Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH,
Narodnu skupštinu Republike Srpske, predsednika i potpredsednike RS i
skupštine kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine.
Političke stranke i nezavisni kandidati do 30. maja do 16.00 sati mogu
podneti prijavu za učešće na izborima.
Centralna izborna komisija BiH juce je usvojila i Odluku o organizovanju
glasanja u inostranstvu, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Predsednik CIK BiH Stjepan Mikić je, govoreći o sredstvima za održavanje
izbora, kazao da je u budžetu institucija BiH za ovu namenu odobreno
8.437.000 evra
|
|
Brčko kao model multietničnosti |
| |
Brčko je grad koji naizgled cveta kao primer multietničnosti i
multikulturalnosti, ali ponovne etničke podele, korupcija i uticaj ekonomske
krize mogli bi da ugrozi taj uspeh, piše britanski Gardijan u članku o ovom
posebnom gradu, distriktu BiH.
Grad izgleda kao bilo koji mali bosanski grad, ali iza te fasade je
zanimljiv politički eksperiment, grad je više kao mala država za sebe, ima
svoju samoupravu, svoj obrazovni sistem, svoje gradske sudove i odvojene
zdravstvenu i policijsku službu i u suštini je slobodan grad u Evropi, piše
dnevnik.
"Brčko je dobio time što je otkačen od ostatka Bosne. Dok etničke tenzije
koče ostatak zemlje, ovaj grad od 100.000 stanovnika postao je svetionik
multietničnosti - gradonačelnik je Hrvat, njegov zamenik je Bošnjak, a
predsednik gradske skupštinje je Srbin", piše list.
Brčko je po pisanju lista dalo novi život ideji slobodnog grada u Evropi.
Aranžman Brčkog je rezultat skorije prošlosti tog grada koji je bio na
raskrsnici kada je izbio rat 1992.
Prema Dejtonskom sporazumu iz 1995. kojim je okočan rat u BiH, Brčko je
dobio svoj specijalni status, formalno će biti deo oba dela nove države
Bosne i Hercegovine - Federacije i Republike Srpske, ali će biti i odvojen "pomešan"
entitet - distrikt Brčko, podeća list.
Brčko je postalo eksperiment u multietničnosti, ima na primer svoj obrazovni
sistem koji je u ostatku BiH često etnički podeljen, svi đaci prate isti
program - Srbi, Bošnjaci i Hrvati zajedno pohađaju školu.
Ljudi koji su za vreme rata iz njega pobegli posle rata su se vratili, a
distrikt je cvetao i prerastao iz najpodeljenijeg grada u Bosni do grada
koji je najviše multikulturalan, navodi Gardijan.
Međutim, kako piše list, iako Brčko ostaje jedan od najpomešanijih gradova u
Bosni, ima sve više znakova podele.
Etnička politika koja je stvorila blokadu u posleratnoj Bosni je počela da
se primenjuje i u Brčkom. Kao primer navodi se nedavno usvajanje zakona
prema kome lične karte i vozačke dozvole moraju da naglase da li su njihovi
nosioci građani Republike Srpske ili Federacije BiH, što nije obavezno u
drugim delovima BiH.
Gardijan dodaje da je poseban problem ovog "slobodnog grada" i korupcija, i
pošto su mnoge "nacionalne" vlasti koncentrisane među malim brojem ljudi, u
njemu je korupcija još gora nego u ostatku BiH, gde je endemska.
Takođe, Brčko, nekad jedan od najuspešnijih bosanskih gradova, nije imun na
ekonomsku krizu koja je pogodila celu Bosnu, piše list i ukazuje da su
februarske demonstrancije u Federaciji BiH, takođe pogodile i Brčko.
"Iako protesti nisu imali pravu etničku komponentu, bilo kakva promena
jedinstvenog statusa Brčkog može da podstakne etničke tenzije", navodi list.
Ne slažu se svi oko toga kakvo je danas Brčko i kakvi su njegovi izgledi,
sadašnji nadzornik grada Tamir Vaser smatra da ovaj slobodan grad i dalje
cveta, dok bivši pravni savetnik Metju Pariš ocenjuje da se "multietnički
san što je bio distrikt Brčko manje više raspao sa prvim izborima 2004" i da
je sve samo površno.
Brčko će verovatno ostati jedinstven grad, a njegova posleratna istorija
može da nas nauči o održivosti "podeljenih" gradova u zemljama podrivenim
etničkim sukobima, zaključuje list.
|
|
Tribunal naredio Praljku da vrati 2,8 miliona evra |
| |
Haški tribunal naredio je juče bivšem oficiru Hrvatskog veća odbrane (HVO)
Slobodanu Praljku, nepravosnažno osuđenom za zločine nad bosanskim
Muslimanima, da sudu vrati 2,8 miliona evra na ime troškova njegove odbrane.
Tribunal je Praljku od početka suđenja, 2006, na osnovu privremene odluke,
plaćao troškove odbrane, iako je on odbijao da pruži dokaze da to nije sam u
stanju da to čini, što je, po sudskim pravilima, bio obavezan.
Sudski sekretarijat je, međutim, posle sprovedene istrage o Praljkovoj
imovini, 2012. utvrdio da on ima dovoljno novca i druge imovine da sam plaća
sve troškove odbrane. Istragom je utvrđeno da je Praljak mogao da sam plati
troškove odbrane u ukupnom iznosu od više od šest miliona evra (6.456.988
evra).
Na kraju suđenja, sud je, stoga, ukinuo pravnu pomoć Praljku i zatražio da
on vrati oko tri miliona evra, koliko je do tada bilo isplaćeno njegovim
advokatima.
Posle odbacivanja Praljkove žalbe, predsednik Tribunala Teodor Meron, s
proleća prošle godine, utvrdio je da je Praljak dužan Tribunalu više od 2,8
miliona evra (2.802.611,10 evra).
Budući da Praljak do danas nije sudu uplatio tu sumu, tvrdeći da nema toliko
novca, žalbeno veće mu je naložilo da to učini u roku od 90 dana.
Alternativno, on dug, po odluci žalbenog veća, može isplaćivati tokom
sledeće tri godine, u mesečnim ratama od približno 70.000 evra, pod uslovom
da 10 odsto ukupne sume isplati u roku od 90 dana.
Današnjom odlukom, Tribunal je ovlastio svoj sekretarijat da na sve moguće
zakonite načine naplati dug od Praljka.
Praljka, koji je tokom rata u BiH, bio načelnik Glavnog štaba HVO, hrvatskih
snaga u BiH, Tribunal je u maju 2013. godine nepravosnažno osudio na 20
godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u zapadnoj Hercegovini i
srednjoj Bosni.
Prema presudi, Praljak je bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji
je cilj bilo stvaranje "velike Hrvatske", a koji je predvodio tadašnji
hrvatski predsednik Franjo Tuđman.
Istovremeno, lideru samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna Jadranku
Prliću, sud je izrekao prvostepenu kaznu od 25 godine zatvora. Preostala
četvorica optuženih - Valentin Ćorić, Berislav Pušić, Bruno Stojić, Milivoj
Petković - osuđena su na zatvorske kazne od 10 do 20 godina. Svi su uložili
žalbe na presudu i žalbeni postupak je u toku.
Radoša Milutinović,
Hag
|
|
Rečica odnela kuću kod Bratrunca |
| |
Nabujala rečica Križevica juče je odnela jednu kuću iz
bratunačkog naselja Podgradac, javili su banjalučki mediji.
Vlasnik kuće, Stojana Milinkovića je uspeo da se spase iz kuće, s četvoro
dece.
Pre dve godine Križevica je odnela kuću Milorada Andrića iz srebreničkog
naselja Žuti Most, svega 200 metara uzvodno od kuće koju je voda danas
odnela, ali na drugoj obali reke.
Preti opasnost da voda odnese još neke kuće u Podgracu, iako meštani s
mehanizacijom pokušavaju da ih zaštite.
|
|
Nikšić: Sve resurse iskoristiti za pomoć ugroženima |
| |
Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić izjavio je juče povodom poplava koje
su zahvatile BiH, da je u ovom trenutku najvažnije angažovati sve resurse
kako bi se spasili životi građana i da to mora biti prioritet.
Nikšić je rekao da je Vlada FBIH jutros razmatrala informaciju Federalne
uprave Civilne zaštite i da su na njegov poziv sednici prisustvovali i
ministar odbrane BiH Zekerijah Osmić i zamenik ministra sigurnosti BiH
Mladen Ćavar.
Dogovoreno je, kako je rekao, angažovanje svih nadležnih na nivou FBiH i BiH
i uspostavljen je zadovoljavajući nivo koordinacije.
"Situacija je dosta teška, suočeni smo sa najvećim kišama otkako postoje
merenja količina padavina. Vlada FBiH je u nekoj vrsti stalnog zasedanja.
Dat je nalog da se angažuju sredstva i oprema javnih preduzeća i već se
koriste u spasavanju ljudi i imovine", istakao je premijer FBiH.
Najavio je da će Vlada Federacije BiH osigurati pola miliona evra iz
budžetske rezerve vlade za hitnu pomoć u saniranju šteta.
Naši ljudi uvek daju najbolje od sebe u najtežim trenucima i siguran sam da
će Bosanci i Hercegovci i ovaj put pokazati solidarnost te da ćemo uspeti
staviti situaciju pod kontrolu, poručio je federalni premijer Nikšić.
Brankica Rudan,
Sarajevo
|
|
Crveni alarm zbog očekivanog orkanskog vetra |
| |
Slovenačka agencija za životnu sredinu juče je izdala upozorenje
zbog očekivanog orkanskog vetra, posebno u severnom delu zemlje gde se očekuju i
udari vetra od 100 kilometara na sat.
Takozvani "crveni alarm" - najviše upozorenje o opasnosti, na snazi je u
severozapadnom delu Slovenije, a u ostalim delovima na snazi je uglavnom "narandžasti
alarm" nižeg stepena, prenosi agencija Hina.
Očekuje se da će nevreme s jakim vetrom potrajati i u petak.
Stanovništvo u krajevima u kojima se očekuje najjače nevreme, pozvano je na
oprez zbog mogućeg lomljenja drveća i rušenja krovova.
|
|
Hrvatska će aplicirati za šengen sredinom 2015 |
| |
Hrvatski premijer Zoran Milanović najavio je danas da će Hrvatska 1. jula
iduće godine aplicirati za članstvo u šengenskoj zoni.
"Pre godinu sam najavio da je jedan od važnijih ciljeva naše Vlade da u
najkraćem mogućem roku od pristupanja EU, a to je rok od dve godine, Hrvatska
bude u stanju da formalno aplicira za članstvo u šengenskoj zoni", rekao je
Milanović na konferenciji za novinare posle sednice Odbora za koordinaciju i
kontrolu šengenskog instrumenta.
Prema njegovim rečima, to znači da 1. jula 2015. Hrvatska treba da bude spremna
da se direktno podvrgne konačnoj evaluaciji EU da li je za to spremna ili nije.
Milanović je izrazio uverenje da je Hrvatska za to spremna i dodao da ocenu EU
očekuje u roku od pola godine od apliciranja, kao što je to bio slučaj s
Mađarskom pošto je ušla u Uniju.
Prema njegovim rečima, ulazak u zonu Šengena je važan cilj, jer se time dokazuje
da je Hrvatska uređena država koja je u najkraćem mogućem realnom roku ispunila
sve kriterijume i ispravno i namenski potrošila sredstva iz fonda za primenu
Šengena. Milanović je objasnio da je to niz ozbiljnih tehničkih kriterijuma.
"Lično ću nadžirati taj proces, kao što sam i do sada", poručio je premijer.
On je podsetio da će ulazak u šengensku zonu građanima omogućiti da se unutar
nje kreću slobodno i gotovo bez ikakve kontrole.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Oglasavanje Marketing
|
