|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Čovečanstvo je prešlo tačku bez povratka |
| |
 Naučnici
sa Univerziteta u Kaliforniji (NASA) upozoravaju da je topljenje ledenog
pokrivača na zapadnom Antarktiku pokrenuto i da je nezaustavljivo.
Američki naučnici upozoravaju da je klima promenjena i da je čovečanstvo „prošlo
tačku sa koje nema povratka“.
Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji (iz NASA) upozoravaju da je topljenje
ledenog pokrivača na zapadnom Antarktiku – nezaustavljivo, nakon što su
proučili podatke sakupljenje u poslednjih 40 godina.
Poslednje ispitivanje pokazuje da šest ledenjaka koji se otapaju u
Admunsenovo more - rapidno nestaju. Ledeni „plašt“ na zapadnom Antarktiku
ključan je za rast nivoa mora i sadrži 2.2 miliona kubnih kilometara leda,
odnosno čini deset odsto ukupnog volumena leda na Antarktiku.
Ako bi se taj led otopio, nivo mora „porastao“ bi za čak 4.6 metara, što bi
dovelo do potapanja obalnih gradova.
Šest ledenjaka u zapadnom Antartktiku sadrže dovoljno vode da nivo mora
poraste za 1.2 metra. Studija objavljena u časopisu „Nauka“ Univerziteta u
Vašingtonu predviđa da će se jedan od ledenjaka urušiti i otopiti za 200 do
500 godina.
Njegov nestanak može, potom, dovesti do nestanka cele zapadne ledene ploče.
Podizanje nivoa mora moglo bi da dovede u opasnost na desetine miliona
domova i da izazove štetu od nekoliko milijardi.
Ranija predviđanja govorila su da će nivo mora porasti za 98 centimetara do
2100. godine. Ipak, nova istraživanja daju malo više vremena čovečanstvu da
nađe način da uspori klimatske promene.
|
|
Iz rudnika izvučene nove žrtve, blokirano još 90 rudara |
| |
Tela novih žrtava izvučena su tokom noći iz rudnika u turskoj
Manisi u kojem je od utorka, posle eksplozije, bilo zatrpano više stotina
rudara, pa se novi bilans žrtava popeo na 282 stradala, saopštili su danas
zvaničnici.
"Imamo 282 mrtva", rekao je novinarima ministar energetike Taner Jildiz.
Prethodni bilans žrtava nesreće u rudniku kod Some, u oblasti Manisa bio je
274 žrtve.
Vlasti smatraju da bi u rudniku moglo da se nalazi još oko 90 rudara
blokiranih pod zemljom, ali i da izgledi da su oni živi gotovo i ne postoje.
"Nismo izvukli nijednog živog rudara u poslednjih 12 sati", rekao je
ministar i dodao da su još dve galerije u tom rudniku i dalje nedostupne
spasilačkim ekipama.
Eksplozija u rudniku uglja u Somi na zapadu Turske dogodila se u utorak,
kada se u njemu nalazilo 787 ljudi. Do sada je iz rudnika izvučeno 363
rudara i 282 poginulih.
Juče su u nekoliko turskih gradova izbili neredi na protestima zbog te
nesreće, a policija je suzavcem, gumenim mecima i vodenim topovima rasterala
demonstrante.
Neredi su izbili u Ankari, Istanbulu i Somi.
|
|
Optužnica protiv kapetana potonulog feribota i još 14 ljudi |
| |
Južnokorejski tužioci podigli su juče optužnice za ubistvo protiv kapetana
potonulog feribota i još tri člana posade, tvrdeći da nisu ispunili svoje
obaveze prema putnicima kojima je bila potrebna njihova pomoć.
Podignute su optužnice protiv još 11 članova posada, odgovornih za
navigaciju broda koji se prevrnuo, usled čega se 300 ljudi utopilo ili se
smatra nestalim.
Kapetan Li Jun-seok, prvi i drugi oficir i glavni inženjer mogli bi da
dobiju smrtnu kaznu ako budu proglašeni krivim. Međutim, niko u Južnoj
Koreji nije osuđen na najtežu kaznu još od 1997. godine.
Ostalih 11 optuženih se terete za nehat i napuštanje putnika u nevolji kada
je brod 16. aprila potonuo, rekli su tužioci.
Optužnice su podnete juče sudu u Gvangđiu a za nekoliko dana će se znati
datum početka suđenja, rekao je sudski zvaničnik koji je želeo da ostane
anoniman.
Prema njegovim rečima, protiv 15 optuženih vodiće se zajednički postupak.
Oni su bili među prvim ljudima koji su spaseni kada je feribot Seuol počeo
opasno da se krivi. Kasnije su svi uhapšeni.
Kapetan Li je isprva rekao putnicima da ostanu u kabinama, i trebalo mu je
oko pola sata da naredi evakuaciju sa broda, ali nije poznato da li je
njegova poruka ikada stigla do putnika.
Na video snimku koji je načinila obalska straža vidi se Li kako samo u
gaćama beži spasilačkim čamcem dok su mnogi putnici još bili na brodu koji
je tonuo.
Li je posle hapšenja rekao novinarima da je odugovlačio sa naredbom za
evakuaciju zato što spasioci još nisu bili stigli i zato što se plašio za
bezbednost putnika u hladnoj morskoj vodi.
Vlasti smatraju da je katastrofi doprinela pretrpanost broda tovarom.
|
|
Depresija vodeća bolest među mladima |
| |
Depresija je vodeća bolest i hendikep mladih između 10 i 19 godina, pokazuje
juče objavljeni izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
"Depresija je predominantna bolest" mladih u svetu, navodi SZO i dodaje da
su tri glavna uzroka smrti adolescenata saobraćajne nesreće, sida i
samoubistvo.
SZO navodi da je tokom 2012. godine umrlo 1,3 miliona adolescenata u svetu,
a da po 330 mladih svakodnevno pogine u saobraćajnim nesrećama.
Ovo je prvi put da SZO objavljuje kompletan izveštaj o zdravstvenim
problemima adolescenata. Ti problemi su povezani s pušenjem, konzumiranjem
droga i alkohola, sa sidom, mentalnim zdravljem, ishranom, seksualnošću i
nasiljem.
"Svet ne posvećuje dovoljno pažnje zdravlju adolescenata", izjavila je
Flavija Bustreo, pomoćnica generalne direktorke za zdravlje žena i dece u
SZO.
Ona je izrazila nadu da će izveštaj privući veću pažnju na zdravlje mladih
između 10 i 19 godina i da će doprineti pokretanju ubrzane akcije za
rešavanje njihovih zdravstvenih problema.
Depresija je globalno uzrok bolesti broj jedan u toj starosnoj grupi, a
samoubistvo treći uzrok smrtnosti.
Neke studije pokazuju da su kod osoba koje imaju mentalne probleme, prvi
simptomi uočeni već u 14. godini.
Prema SZO, ako se adolescenti leče na vreme, mogla bi da se spreči smrt i
izbegnu "patnje u životu".
SZO navodi da su dijareja i plućne infekcije drugi i četvrti uzrok smrtnosti
mladih od 10 do 14 godina.
Glavne bolesti koje pogađaju adolescente su depresija, povrede u
saobraćajnim nesrećama, anemija, sida, samosakaćenje, problemi s kičmom,
dijareja, anksioznost, astma i respiratorne bolesti.
Glavni uzroci smrtnosti adolescenata su saobraćajne nesreće, sida,
samoubistvo, plućne bolesti, nasilje, dijareja, davljenje, meningitis,
epilepsija, endokrinološki problemi i krvne bolesti.
|
|
Najjači vetrovi na Južnom okeanu za 1.000 godina |
| |
Vetar na Južnom ili Antarktičkom okeanu za 1.000 godina nikada nije bio jači
nego što je sada, jer su ga podstakle promene klime i povećanje količine
ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi, saopštili su juče naučnici.
"Vetar je jači neko ikada pre tokom 1.000 godina. Vetar se posebno pojačao u
poslednjih 70 godina zbog promene klime i povećanja ispuštanja zagađujućih
gasova", navodi se u studiji Nacionalnog univerziteta Australije.
Zapadni vetar koji kreće sa obale Antarktika, lišio je Australiju kiše, te
je tamo sve više suše i požara.
Centralni deo Antarktika i dalje je hladan, a zapadni vetar zagreva ostali
deo u zabrinjavajućoj meri, remeteći ekosistem.
Naučnici smatraju da je ljudska aktivnost uzrok te promene i dodaju da se od
1970. godine situacija pogoršala pojavom rupa na ozonskom omotaču, zbog
ispuštanja industrijskih gasova.
|
|
Ukrajinska vlada počela pregovore o decentralizaciji |
| |
Ukrajinska vlada juče je počela pregovore o decentralizaciji u okvoru
mirovnog plana koji podržava Evropska unija, ali bez prisustva glavnih
protivnika, proruskih pobunjenike koji su proglasili nezavisnost na istoku
zemlje.
Kako navodi agencija AP, zbog toga je neizvesno šta će se postići ovim
pregovorima.
Prelazni ukrajinski predsednik Oleksandar Turčinov je otvarajuući skup rekao
da su ukrajinske vlasti "spremne za dijalog", ali je da neće da razgovaraju
sa separatistima koji su zauzeli državne zgrade i bore se protiv vladinih
snaga širom istočne Ukrajine.
"Ti naoružani ljudi koji pokušavaju da ratuju protiv svoje sopstvene zemlje,
koji sa oružjem u rukama pokušavaju da sprovode svoju volju, ili bolje reći
volju druge zemlje, protiv njih ćemo primeniti pravnu proceduru i biće im
suđeno", rekao je Turčinov.
Turčinov je predsedavao prvim od niza okruglih stolova na kojima učestvuju
duhovne vođe, poslanici, državni i regionalni zvaničnici o mirovnom planu
koji je sastavila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
OEBS-ov plan predviđa zaustavljanje borbi između vladinih snaga i proruskih
separatista na istoku i smirivanje tenzija pre ukrajinskih predsedničkih
izbora zakazanih za 25. maj. OEBS prepušta ukrajinskoj vladi da odluči o
konkretnim temama pregovora.
Ukrajinski prelazni predsednik rekao je, međutim, da vlada neće prekinuti
svoju ofanzivu da povrati kontrolu nad istočnim gradovima koji su sada pod
kontrolom separatista. Separatisti su u ponedeljak proglasili nezavisnost u
dve oblasti u istočnoj Ukrajini, Lugansku i Donjecku, gde živi 6,6 miliona
ljudi.
Vođe separatista na istoku Ukrajine odbacili su ove pregovore kao beznačajne.
"Nismo dobili poziv da se pridružimo okrulom stolu i dijalogu. Ako vlasti u
Kijevu hoće dijalog, moraju da dođu ovde, ako mi odemo u Kijev, uhapsiće nas",
rekao je Denis Pušilin, jedan od pobujneničkih vođa u Donjecku.
Evropski zvaničnici su međutim pozdravili početak pregovora. Evropski
komesar za proširenje Štefan File pozdravio je okrugli stso na svom Tviter
nalogu i izrazio nadu da će sledeći sastanak da se održi u istočnoj Ukrajini.
Portparolka nemačkog ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera
rekla je da ukrajinsko prihvatanje formata okruglog stola predstavlja korak
u dobrom pravcu, bez obzira da li u njemu učestvuju proruski separatisti ili
ne.
"Smatramo da će ovaj nacionalni dijalog pomoći smirivanju situacije", rekla
je ona.
Rusija je podržala plan OEBS-a, a SAD, koje su ocenile da vredi pokušaj,
ipak skeptične prema mogućem uspehu ovih pregovora.
|
|
Uhapšeno 750 osoba zbog malverzacije u Španiji |
| |
Španska policija saopštila je juče da je uhapsila 750 osumnjičenih da su
registrovanjem fiktivnih preduzeća od socijalnog osiguranja izvukli 20,5
miliona evra.
"To je najveća operacija sprovedena u skladu s dogovorom o saradnji
ministarstava za rad, i unutrašnje poslove u borbi protiv ilegalnog
zapošljavanja i malverzacija sa socijalnim osiguranjem", navela je policija.
Za prevaru je osumnjičeno više od 140 preduzeća ugostiteljstva,
građevinarstva i za čišćenje zgrada, u desetak gradova.
Ta preduzeća su prijavila socijalnom osiguranju nepostojeće zaposlene kako
bi dobili novac za slučaj nezaposlenosti, ili dozvole za boravak ili rad za
strane državljane.
Socijalnom olsiguranju je bilo prijavljeno 8.400 fiktivnih radnika, čime su
nepostojeće firme dobile naknade za nezaposlene a nekim strancima je
omogućeno da regulišu svoj status u zemlji.
Postupak se vodi protiv 750 ljudi, a istraga protiv 1.256.
|
|
Upozorenja na klimatske promene ignorisane u SAD zbog izbora |
| |
Američki kongres se i dalje kloni usvajanja zakona koji bi suzbio
efekte globalnog zagrevanja, ignorišući nova, izuzetno ozbiljna upozorenja
naučnika da je topljenje leda na Antarktiku prešlo tačku bez povratka i da je
postalo nezaustavljivo.
Kako ukazuje agencija Asošiejted pres, ovakva situacija u Kongresu ostavlja
predsednika SAD Baraka Obamu sa ograničenim oruđima za borbu protiv emisije
ugljendioksida koji je delimično odgovoran za topljenje lednika, polarnih kapa i
dizanje nivoa mora.
SAD su drugi najveći proizvođač ugljendioksida na svetu, posle Kine. Taj gas je
nusproizvod sagorevanja uglja, korišćenja nafte i prirodnog gasa.
Smanjenje ovih emisija i prelazak na energetske izvore kao što su vetar i
sunčeva energija bile bi skupe i negativno bi se odrazile na ekonomiju u nekim
američkim državama, pre svega onim koje su vrlo zavisne od rudarstva i vađenja
nafte.
S obzirom na takvu realnost i predstojeće izbore za Kongres u novembru,
republikanski poslanici američkog Kongresa - uključujući pojedine Demokrate -
nevoljniji su nego ikada da naprave zakon koji bi nametnuo ograničenja emisija
ugljendioksida i drugih gasova staklene bašte.
Republikanci imaju dobre šanse da osvoje većinu u Senatu, gornjem domu Kongresa,
a Demokrate vode žestoku predizbornu borbu u konzervativnim državama SAD poput
Luizijane, Arkanzasa, Kentakija, Zapadne Virdžinije, Aljaske i Montane, čija
privreda mnogo zavisi od energetske industrije.
Konzervativne organizacije, uključujući Američku energetsku alijansu, troše
milione dolara u kampanju optuživanja demokrata u tim saveznim državama da se
zalažu za energetsku politiku koja bi negativno uticala na zaposlenost i
ekonomski razvoj na lokalnom nivou.
Obamina administracija bi sledećeg meseca trebalo da objavi paket novih zakona
koji regulišu emisije gasova iz termoelektrana, a protivnici tih predloga tvrde
kako su predsednik i demokrate objavili rat uglju kao energentu i navode da će
se ovo pitanje stalno postavljati budući da je ovo godina izbora za Kongres.
Ali nije samo politika u pitanju. Mnogi republikanci uopšte ne veruju naučnicima
koji ukazuju da su za klimatske promene krivi ljudi i da su one ogromna pretnja
po civilizaciju.
Senator Marko Rubio, jedan od verovatnih republikanskih kandidata za predsednika
SAD, izjavio je prošlog vikenda kako on lično ne veruje da "ljudska aktivnost
izaziva te drastične promene po klimu na način na koji naučnici to predstavljaju".
Ovaj odgovor je uobičajen, uprkos ozbiljnim upozorenjima, koje pored ostalog
dolaze iz NASA, kako SAD i ostatak sveta već gube bitku sa klimatskim promenama.
U ponedeljak je obelodanjena šokantna studija da se masivni ledeni pokrivač na
zapadnom Antaktiku raspada, i da topljenje leda više ne može da se zaustavi, što
bi moglo da podigne nivo mora i do tri metra u predstojećim vekovima.
U jednom prošlonedeljnom izveštaju federalnih vlasti u SAD navodi se kako su
Amerikanci već zahvaćeni klimatskim promenama, za koje se ranije tvrdilo da su
još uvek stvar budućnosti.
U izveštaju se ističe da su se zimske oluje intenzivirale i postale učestalije
od pedesetih godina prošlog veka naovamo, a da će se toplotni talasi, poput onog
koji je 2011. godine zadesio Teksas, osećati širom SAD.
Nivo mora je od 1880. godine porastao za 20 centimetara, a predviđa se da će do
2100. godine porasti za 30 centimetara, po optimističkim prognozama, do 1,2
metra po pesimističkim.
Ovakav razvoj događaja ugroziće gradove na obalama širom planete i populacije u
ostrvskim državama u Tihom Okeanu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
