|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
KAKO TO VIDE DRUGI...
Đoković više od političara uspeo da ujedini ljude |
| |
 Teniseru
Novaku Đokoviću uspelo je ono što nije nijednom političaru od ratova na
prostoru bivše SFRJ 1990-ih godina: da makar privremeno ujedini bivše
ogorčene ratne neprijatelje koji se danas zajedno bore protiv katastrofalnih
poplava, ocenila je agencija AP.
Đoković je širom sveta pokrenuo novčanu i medijsku podršku za žrtve poplava,
koje su u Srbiji, BiH i Hrvatskoj usmrtile najmanje 50 ljudi, a stotine
hiljada ostavile bez domova.
AP piše da je srpski teniser Đoković u prošlosti izazivao gnev u drugim
bivšim jugoslovenskim republikama svojim gestovima koje su mnogi smatrali
nacionalističkim, poput proslavljanja pobeda pozdravom s tri prsta.
Đokovićevu kampanju za pomoć nastradalima u poplavama karakteriše, međutim,
to što on nije zatražio pomoć samo za Srbiju, već i za susednu BiH i
Hrvatsku.
U sve tri zemlje, ukazala je agencije AP, i dalje postoji duboka međusobna
mržnja i nepoverenje posle ratova koji su bivšu Jugoslaviju razdvojili na
sedam nezavisnih država.
"Srce mi se slama kada vidim da je toliko ljudi evakuisano i ugroženo u
Bosni. Više od 950.000. Držite se braćo", napisao je Đoković na Tviteru.
Napisao je i da vidi "da je istok Hrvatske pogođen poplavama... iskreno se
nadam da vas neće pogoditi kao Srbiju i Bosnu. Čuvajte se".
"Neka dugo žive narodi bivše Jugoslavije. Neka je Bog s vama", napisao je
teniser, dodajući kao ilustraciju mapu Jugoslavije sa zastavama sada
nezavisnih država, piše AP.
AP podseća da je Đoković, nakon što je u finalu masters turnira u Rimu
savladao Rafaela Nadala, osvojenih 500.000 dolara poklonio za žrtve poplava,
a njegova fondacija je prikupila još 600.000 dolara.
Ti potezi Novaka Đokovića, piše agencija, izazvali su uglavnom pozitivne
reakcije u celom regionu.
|
|
Češka za poplave dobila od EU 161 milion evra |
| |
Češka je kao pomoć za otklanjanje šteta od razornih poplava od
2002. godine do ovog proleća iz Fonda solidarnosti Evropske unije dobila
ukupno 161 milion evra, a poslednja pomoć prosleđena je u martu ove godine
za prošlogodišnje junske poplave.
Češka je do sredine avgusta 2013. godine procenila štete na 658 miliona evra
i podnela je zahtev za sredstva iz fonda EU za elementarne nepogode na
osnovu regionalnog kriterijuma jer su iste poplave pogodile uz trećinu Češke
krajem maja i početkom juna prošle godine i Nemačku i Austriju.
Sredinom marta ove godine ministar finansija Andrej Babiš potpisao je sa EU
sporazum o korišćenju sredstava u visini od 2,5 odsto procenjene štete i
Češka je dobila iz tog fonda 15,92 miliona evra.
"Fond solidarnosti je izvanredan instrument za finansiranje sanacije šteta
na javnoj imovini, iako ne može da se na taj fond računa kao na brzu pomoć
pogođenim regionima, za to služe drugi instrumenti", kazao je nakon poplava
prošle godine zamenik ministra finansija Tomaš Zidek.
Za sanaciju šteta od najrazornijih poplava koje su zahvatile Češku od 1875.
godine do danas, poplava u slivu Vltave i Labe 2002. godine Češka je iz
Fonda solidarnosti dobila oko 100 miliona evra a 2010. godine kada je
stradala i Moravska sredstva iz fonda solidarnosti za Češku dostigla su 45
miliona evra.
Evropski fond solidarnosti osnovan je upravo kao solidarna reakcija na na
tragične poplave u Srednjoj Evropi koje su regionu nanele ukupne štete od
šest milijardi evra.
Glavni teret sanacije prošlogodišnjih poplava podneo je državni budžet,
građani solidarno poplavnim porezom u visini od četiri evra mesečno,
osiguravajuće kompanije a pomogle su i donacije, bilo vlada bilo domaće.
Pola godine je bilo dovoljno da se saniraju sasvim štete u gradovima,
dok su i dalje probleme sa obnovom imovine imala sela, kojima postavljeni
kriterijumi ne omogućavaju da dođu lako do dotacija.
Sela i male opštine nisu imale 15 odsto svojih sredstava koja su neophodna
za dobijanje dotacija a žalili su se i na suviše kratak rok da dovrše obnovu
- do kraja 2013. godine.
Daša Pavlović,
Prag
|
|
Holanđani i Britanci glasaju za Evropski parlament |
| |
Otvaranjem birališta u Holandiji i Velikoj Britaniji, juče su počeli izbori
za Evropski parlament koji će trajati do nedelje, 25. maja, u 23.00, kada se
zatvaraju birališta u Italiji.
U petak, 23. maja, glasaće građani Irske, Česi izlaze na birališta 23. i 24.
maja, Letonija, Malta i Slovačka 24. maja, Italijani 24. i 25. maja, a
ostale članice EU glasaju u nedelju 25. maja.
Rezultati izbora biće objavljeni zajedno za sve zemlje, 25. maja uveče.
Novi saziv EP za narednih pet godina biraće oko 380 miliona birača u 28
zemalja članica, a konačan sastav Evropskog parlamenta znaće se na
konstitutivnoj sednici od 1. do 3. jula.
Novi Evropski parlament imaće od ovog saziva 15 poslanika manje nego do sada,
751 umesto 766.
Po najnovijem istraživanju javnog mnjenja, objavljenom na sajtu Evropskog
parlamenta, u novom sazivu Parlamenta vodeću ulogu i dalje će imati i do
sada dve najjače grupe - Evropska narodna partija i Progresivna alijansa
socijalista.
Međutim istraživanja javnog mnjenja ukazuju i na jačanje evroskeptičnih i
populističkih partija, a takođe i na veoma malu izlaznost.
Kako ankete najavljuju partije neprijateljske prema EU mogle bi da ostvare
istorijske rezultate u nekoliko ključnih zemalja.
U Velikoj Britaniji, koja daje 73 poslanika za Evropski parlament,
antiimigraciona i evroskeptična partija UKIP (Stranka nezavisnosti Velike
Britanije) Najdžela Faridža mogla bi da dobije isto toliko glasova koliko i
Laburisti, a više od vladajućih Konzervativaca.
UKIP koji sada ima devet mesta u Evropskom parlamentu mogao bi da dobije
dodatnih deset mesta, prema predviđanjima analitičara.
U novom sazivu parlamenta takođe bi iz Britanije mogli da izgube dosadašnji
broj mesta veliki zagovornici Unije, Liberalne demokrate, ocenjuju
stručnjaci iz London Sćool of Economics (LSE).
U Holandiji, koja će imati 26 mesta u Evropskom parlamentu, antiislamska
Partija za slobodu (PVV) Gerta Vilders želi da "uništi čudovište Brisel
iznutra" i da izvuče zemlju iz EU, a prema anketama ta stranka je među
najjacima uz Liberale premijera Marka Rutea i centriste D66.
Holandski analitičari navode da će sve zavisiti od toga koliko je ta
populistička partija sposobna da mobiliše birače danas, na izborima za koje
je interesovanje Holanđana veoma mlako.
Ovo su prvi izbori na kojima bi gotovo 400 miliona birača moglo prvi put
indirektno uticati na izbor novog predsednika Evropske komisije, koji će da
zameni Žoze Manuela Baroza.
Tokom juna biće formirane poslaničke grupe u EP, a konstituitvna sednica
održaće se od 1. do 3. jula, kada treba da bude izabran i novi predsednik
parlamenta. Predsednik Evropske komisije biće izabran na sednici EP od 14.
do 17. jula, a u oktobru bi parlament trebalo da glasa o celoj EK koja bi
dužnost trebalo da preuzme 1. novembra.
|
|
EU pozvala Putina da ne prekida isporuku gasa |
| |
Evropska unija pozvala je danas ruskog predsednika Vladimira Putina da
poštuje dogovore o snabdevanju Evrope gasom, dok Moskva preti da će 3. juna
prekinuti isporuke Ukrajini, saopštila je Evropska komisija.
"Dok traju trojni razgovori između Rusije, Ukrajine i EU, isporuka gasa ne
treba da bude prekinuta. Računam na Rusku Federaciju da će poštovati dogovor",
poručio je u pismu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu predsednik Komisije
Žoze Manuel Barozo.
Putin je 14. maja uputio pismo evropskim liderima navodeći da Rusija nije
dobila nikakav "konkretan predlog" EU u vezi s plaćanjem isporuke ruskog
gasa Ukrajini i pozvao Uniju da se "aktivnije" uključi u taj problem.
"Prioritet je da sve strane nastave da se angažuju konstruktivno u tom
procesu, i da postignu dogovor o ceni koja bi odgovarala stanju na tržištu",
napisao je Barozo.
On je još dodao da ruska kompanija Gasprom ima "odgovornost da obezbedi
potrebne isporuke kako je i predviđeno u prošlim ugovorima sa evropskim
kompanijama".
Novi sastanak tri strane predviđen je za 26. maj u Berlinu.
|
|
17 vojnika ubijeno u napadima prošle noći |
| |
Sedamnaest ukrajinskih vojnika je poginulo, a 36 je ranjeno u napadu
proruskih snaga koji se dogodio u noći između srede i četvrtka na istoku
zemlje, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo zdravlja.
Prema podacima ministarstva, 16 vojnika je poginulo u napadu u selu
Volnovaha, na području Donjecka, a jedan u napadu proruskih snaga na
području Luganska.
Okršaji između proruskih pobunjenika i ukrajinskih bezbednosnih snaga vode
se već nedeljama u Donjeckoj i Luganskoj oblasti koje su proglasile
nezavisnost posle referenduma održanih početkom meseca. Ukrajinske vlasti i
Zapad ne priznaju rezultate tih referenduma.
Napad kod Volnovaha dogodio se noćas kod kontrolnog punka ukrajinske vojske,
a pobunjenici su koristili minobacače, navelo je ranije Ministarstvo odbrane.
Ukrajinske vlasti počele su 13. aprila vojnu operaciju da povrate kontrolu
nad oblastima Lugansk i Donjeck.
U Ukrajini se u nedelju održavaju predsednički izbori koje Zapad smatra
presudnim za smirivanje napetosti u zemlji.
|
|
Ambasada Srbije u Moskvi prikupila tonu i po pomoći |
| |
Ambasada Srbije u Rusiji prikupila je do sada oko 1,5 tonu humanitarne
pomoći i oko 10.000 evra u gotovini za postradale u poplavama u Srbiji.
Prikupljeni su konzervisani proizvodi, voda, odeća, medicinska sredstva i
sredstva za higijenu, i pokrivači.
U prikupljanju pomoći učestvuju i ruski volonteri, a u Ambasadi navode da je
odziv građana i Srbije i Rusije veliki.
Humanitarna pomoć biće prebačena avionima Er Srbije i kamionima.
Za novčana sredstva ambasada izdaje potvrde, a kao jednu od najznačajnijih
ličnih donacija navode 5.000 evra kojih je doneo Vahidin Halilović iz
Prijepolja.
Ambasador Slavenko Terzić pozvao je u više televizijskih nastupa na ruskim
kanalima građane Rusije da pomognu ugroženima u Srbiji uplaćivanjem novca na
tri računa otvorena u Evroaksis banci.
U srpskim poslovnim krugovima u Moskvi se razmišlja o prikupljanju pomoći za
obnovu i izgradnju novih stambenih objekata u Srbiji.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Oglasavanje Marketing
|
