|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Baš kao na filmu... |
| |
 “Ivica
sutrašnjice“ (“Edge of Tomorronj”), režija: Dag Lajman, glavne uloge: Tom
Kruz i Emili Blant
Kako bi to izgledalo kada bi život bio kao video-igra? Da poništite loše što
vam se desilo, da sve “resetujete” i da ponovo krenete ispočetka? Da
neograničeno puta imate “drugu šansu”, dok konačno ne ispravite počinjene
greške i postignete sve što ste želeli? Jednom rečju, da budete jači i od
Sudbine!
Ovakav “koncept” života popularan je u holivudskim filmovima, gde je sve
moguće. Ali, da li bi zaista želeli da živite jedan te isti dan iznova i da
se kalendar ne pomera, da datum uvek ostaje isti? To svakako ima dosta
prednosti ali i mana. Da vam se jedan isti dan, ma koliko bio najlepši,
ponavlja u nedogled, na kraju bi vam to verovatno preraslo u dosadu!
Holivudski rekorder po broju povrataka u istu sadašnjost je cinični komičar
Bili Marej, koji se u filmu “Groundhog Day” (1993.) čak 35 puta zaredom
budio na isti dan! Toliko mu je zapravo trebalo da utvrdi gradivo i nauči
lekciju da je ljubav, u oličenju dražesne Endi Mek Dauel, ipak važnija od
svega!
Isti dan su na velikim ekranima ponovo doživljavali i Majkl Dž. Foks u
“Povratku u budućnost” (1985.), Džejk Džilenhal u filmu “Source Code”
(2011.), Dru Barimor u “50 prvih sastanaka” (2004.), Nemica Franka Potente u
“Trči Lola, trči”(1998.), sledeći mudru izreku da je “ponavljanje majka
učenja!
U filmu “Ivica sutrašnjice” njima se sada pridružio i Tom Kruz, doskorašnji
kolos u “multipleksima” i “dinosaurus” “blokbasterske” sezone, kojem
poslednjih godina baš ne cvetaju ruže na “boks-ofisima”. Najsvežiji dokaz je
upravo “Ivica sutrašnjice”, sa zaradom od svega 29 miliona dolara za
premijerni vikend prikazivanja u severno-američkim bioskopima, što je
mizerna suma u odnosu na utrošenih 275 miliona dolara za produkciju i
propagandu ovoga filma. Tom Kruz je zvezda koja ubrzano tamni!
Leto u Holivudu zvanično ne može da počne dok “sajentologista” Kruz ne skoči
sa kauča da spasi čovečanstvo od toksičnih energija i antidepresanta. Ali,
ovoga puta, on ima ima “zadatak” koji kao da je skrojen iz podsvesti njegove
bivše supruge i glumice Keti Holms: on mora da umre, i to dosta puta, da bi
preživeo rat sa vanzemaljcima!
1967. godine Džems Bond je u otelotvorenju Šona Konerija poručio da “Samo
dva puta se živi”, što su najrevnosnije prihvatili “ratnici Džihada”. Ovoga
leta sve je nadmašio Tom Kruz, koji u “sajens-fikšnu” “Ivica sutrašnjice”
ima čak 23 života! Koliko god puta da umre, uvek ima jedan novi život više!
Nimalo loš “dil”. Baš kao na filmu!
Kruz igra oficira američke vojske Vilijema Kejdža, zaduženog za odnose sa
javnošću, koji je jedine “bitke” doživeo sa predstavnicima medija, u sobi za
novinare. On je marketinški genije koji je svojim porukama nagnao milione
ljudi da se prijave za rat protiv neuništivih vanzemaljaca zvanih “Mimici”,
veličajući herojske podvige legendarne ratnice Rite (uloga Britanke Emili
Blant).
Ali, kad se i on lično iznenada nađe na frontu, prestrašeni i neiskusni
Kejdž momentalno gine. Međutim, to je samo početak, jer on biva uhvaćen u
ciklus “de javu”. Naime, Kejdž se ponovo budi na taj isti dan i ponovo gine,
i tako čak 23 puta, sve dok uz pomoć neustrašive Rite ne nauči trikove borbe
i veštine preživljavanja i postane prekaljeni borac, spasilac ljudske
civilizacije!
Bučno najavljen kao “film Toma Kruza”, “Ivica sutrašnjice”, u režiji Daga
Lajmana (“Bornov identitet”, 2002.), ipak ne donosi “Cruise Control”! Ovo
nije Kruzova solo-vožnja, već film zapravo pripada Emili Blant, koja je od
njega ukrala pažnju publike. Ona dominira kao “bed-es” devojka sa “klikerima
i petljom” u ovom najfeminističkijem akcionom delu proizvedenom u Holivudu u
poslednjih nekoliko godina.
Bilo kako bilo, “Ivica sutrašnjice” sadrži pobednički scenario, podjednako
za Kruzove obožavaoce i njegove oponente: ako ga volite, uživaćete ponovo da
ga gledate, a ako ga mrzite, uživaćete u tome da je ubijen toliko puta!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Dženifer Lopes ipak nastupila na otvaranju prvenstva |
| |
Američka pevačica Dženifer Lopes (Jennifer Lopez) ipak je nastupila na
otvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu, iako je Svetska fudbalska federacija
(Fifa) ranije saopštila da ona zbog "produkcionih pitanja" 12. juna neće
biti u Brazilu.
Na otvaranju u Sao Paulu, pre utakmice Brazil-Hrvatska, pesmu "Nje Are One"
sa Lopesovom je otpevao američki reper Pitbul (Pitbull) i Brazilka Klaudija
Lejte (Claudia Leitte).
Lopesova je rekla da je pesmu "Nje are One" aranžirao Pitbul koji ju je
pozvao da učestvuje u realizaciji.
Mnogi Brazilci su razočarani pesmom, pošto kako navode, zvuči isuviše
šablonski i jer je većina teksta na engleskom i španskom, dok Lejte na
portugalskom peva samo par sekundi na kraju.
Ceremonija otvaranja Svetskog prvenstva u fudbalu trajala 25 minuta, a
učestvovaće 600 umetnika.
|
|
Obeležena Noć muzeja širom Srbije |
| |
Manifestacija Noć muzeja koja je ove godine imala pre svega humanitarni
karakter, održana je u 43 grada i mesta Srbije, na 63 lokacije u Beogradu i
45 mesta Novom Sadu.
Kako su saopštili organizatori, muzeji širom Srbije su 7. juna, u
jedanaestoj Noći muzeja, privukli posetioce zanimljivim postavkama uz koje
su brojni ljubitelja muzeja proveli nezaboravno druženje u svojim omiljenim
umetničkim kućama, na trgovima i ulicama .
U Beogradu najveće interesovanje izazvala je Meštrovićeva maketa
Vidovdanskog hrama zbog koje su posetioci Noći muzeja strpljivo čekali u
redu u želji da vide to kontroverzno delo.
Etnografski muzej, sa masonima, masonskim hramom, antijevrejskom i
antimasonskom izložbom bio je jedno od najposećenijih mesta u 11. Noći
muzeja.
Zgrada Jadransko-podunavske banke, koja je premijerno bila otvorena u Noći
muzeja, bila je prava "poslastica" za sve ljubitelje arhitektonske umetnosti
ali i klasične istorije umetnosti, dok su maratonci "trčali" počasni krug u
Jugoslovenskoj kinoteci u okviru koje je nova postavka predstave odigrala
jednu scenu iz ovog legendarnog filma.
U Noći muzeja sinoć od 18 satai do rano jutros u dva sata vođene su ture u
Muzeju na otvorenom, Novom groblju, a posetioci su mogli da vide i Tajnu
lokaciju, Hamam kneginje Ljubice ali i ekskluzivnu lokaciju, Legat Milorada
Pavića.
U Narodnoj biblioteci Srbije i Medija centru "Odbrana" prikupljane knjige za
poplavljenu biblioteku "Vladan Aksentijević" iz Obrenovca, posetioci Rimskog
bunara ostavljali su novčane priloge, dok je u Domu omladine Beograda
prikupljana pomoć u vidu igračaka za vrtiće "Dečja radost" iz Svilajnca i
"Bambi" i "Kolibri" iz Paraćina.
Deo prihoda od prodatih karata namenjen je institucijama kulture pogođenim
poplavama.
Najposećeniji programi u Novom Sadu bile su izložbe o ruskoj emigraciji u
Muzeju Vojvodine, "Breda Beban: Nazovimo to ljubav" u Muzeju savremene
umetnosti Vojvodine kao i izložba pejzaža iz Titove zbirke u Galeriji Matice
srpske.
Veliko interesovanje izazavala je i izložba o jermenskoj crkvi u Zbrici
strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, Bukovčeva "Velika Iza" u
Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, kao i brojni dečji sadržaji.
Nišlijama je najveću pažnju privukla postavka Narodnog muzeja Niš u kojoj je
po prvi put logor "12. februar" prikazan kroz pozorišnu i filmsku umetnost.
U Narodnoj biblioteci "Stevan Sremac" posetioci su otkrivali najlepše
književne kutke iz biblioteka širom sveta i slušali omiljene nišlijske
vinile.
Dom omladine Kragujevac privukao je posetioce "Galerijom na galeriji",
svojevrsnim umetničkim eksperimentom u koji su i sami mogli da se uključe, a
interesovanje je izazvao lik i delo Jovana Belimarkovića, ličnosti koja je
obeležila DžIDž vek u Muzeju stara Livnica, kao i kolekcija nakita
Slavoljuba Galića Đanija, inspirisana srednjevekovnim relikvijama u Spomen
muzeju "21. oktobar".
U centru pažnje Somboraca bila je provokativna izložba erotskih fotografija
najčuvenijih svetskih fotografa poput Helmuta Njutna, koja je baš u Noći
muzeja otvorena u Kulturnom centru "Laza Kostić.
Zavičajni muzej Jagodina privukao je brojne posetioce putem u prošlost uz
novootvorenu izložbu "Manastir Manasija – šest decenija istraživanja", dok
je Muzej naivne i marginalne umetnosti preispitivao vezu između
psihoterapije i umetnosti.
Leskovac je na jednom kraju grada čuvao i ponosno isticao svoju tradiciju,
uz čuveno "prelo", leskovačke pošalice i dodole, slavske kolače, a s druge
strane, veliku pažnju privukao je i neobičan koncert String art tria "Mi
menjamo dan za noć" koji je doneo hitove Ekaterine velike u novom, gudačkom
maniru.
Narodni muzej Šabac predstavio je najhrabrije, najsvetlije primere žena iz
Srbije koje su svoj život dale u Prvom svetskom ratu,
Pokrovitelj nacionalne Noći muzeja je Ministarstvo kulture i informisanja
Srbije.
|
|
Bluz maraton za otklanjanje štete od poplava |
| |
Humanitarni bluz maraton biće održan u subotu 21. juna od 16.00 sati na ski
stazi u Košutnjaku, a učestvuje osam domaćih grupa, najavili su organizatori.
Ulaznice se prodaju po ceni od 500 dinara i sav prihod biće uplaćen na račun
Vlade Srbije za otklanjanje štete od poplava, navodi se u najavi.
Na festivalu učestvuju Di Luna blues band, Ranj hide, Zona B, Gamblers, Don
Giovanni blues group, Blue family, Desperate Slim and The Nenj Casters,
Cotton Pickers.
Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima Eventima, a više
informacija dostupno je na internet adresi na www.voxstock.info
|
|
Tri dana humanitarnog programa u SKC-u |
| |
Studentski kulturni centar organizuje od 12. do 14. juna
trodnevnu humanitarnu manifestaciju za pomoć stanovništvu ugroženom u
poplavama, a na programu su pozorišna predstava, koncerti i muzički
performansi.
Kao deo programa "Pošalji poruku, pokloni knjigu, kupi kartu", sutra 12.
juna u 20.00 sati u velikoj sali SKC-a biće izvedena predstava Teata Mimart
"Plivati uz reku", a ulaznica je SMS poruka na broj 1003 za pomoć
stanvništvu poplavljenih područja.
U petak 13. juna u 17.00 sati ispred SKC-a biće organizovano prikupljanje
knjiga za biblioteke u Obrenovcu i muzički performans, a polaznici Škole
stripa "Đorđe Lobačev" crtaće stripove za darodavce.
Koncert "Rok (od)brana" na programu je u subotu 14. juna u 19.00 sati, a
nastupaju Disciplina kičme, Ajsbirn, I-plej, Popečitelji, Jarboli, 16 osam
23, Lira vega i Bo.
Ulaznice za koncert koštaju 300 dinara i sav prihod biće uplaćen za pomoć
stanovnicima poplavljenih područja, najavili su organizatori.
|
|
Borisu Liješeviću nagrada Bojan Stupica |
| |
Nagrada "Bojan Stupica" za najbolje rediteljsko ostvarenje na pozorišnim
scenama u Srbiji za 2013. godinu dodeljena je reditelju Borisu Liješeviću za
predstavu "Čarobnjak Fedora Šilija", saopštilo je juče Udruženje dramskih
umetnika Srbije.
Jubilarno 30. priznanje Liješeviću je dodeljeno u konkurenciji 14 premijerno
izvedenih predstava u profesionalnim pozorištima u Srbiji od 1. aprila 2011.
do 31. marta 2013. godine, i biće mu uručeno na početku pozorišne sezone
2014/2015.
Odluku o dodeli nagrade je doneo žiri u kome su bili glumica Tanja Bošković,
prethodna dobitnica rediteljka Iva Milošević (predsednica žirija), glumac
Milan Čaci Mihailović, reditelj Dragoslav Šilja Todorović i dramaturg Željko
Hubač.
Nagrada "Bojan Stupica" sastoji se od plakete sa likom tog reditelja, koju
je izradio vajar Stevan Bodnarov, unikatne diplome na pergamentu autora
Geroslava Zarića i novčanog iznosa.
Dodelu nagrade finansijski podržavaju Ministarstvo kulture i informisanja
Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, dodaje se u saopštenju.
|
|
Šekspir festival u ambijentu velelepne vile na Dunavu |
| |
Prvi Šekspir festival, koji će biti održan od 19. do 25 juna u ambijentu
Vile Čortanovci, ugostiće čuveni Glob (Globe) teatar iz Londona, koji će
predstavom "Hamlet" otvoriti festival u okviru svoje svetske turneje povodom 450
godina od rođenja Vilijama Šekspira.
Program festivala počinje Gloubovim "Hamletom", a gostovaće i Državno dramsko
pozorište Kote Marjanišvili iz Gruzije sa predstavom "Kako vam drago", zatim
Mestno gledališće ljubljansko sa "Ukroćenom goropadi" i Pozorišna trupa Rajska
prica iz Grčke sa projektom "Romeo i Julija za dvoje".
Gostovaće i umetnica Nina Salinen iz Finske koja je osmislila koncept i tekst
predstave "Siroti siroti Lir" prema Šekspirovoj drami "Kralj Lir", a glumci
četvrte godine glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu pripremili su izvođenje
predstave "Muzej Šekspir".
Direktor i selektor festivala Nikita Milivojević nastupiće sa režijom predstave
"Henri VI", koja je rađena u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda, fonda
Laza Kostić i Glob teatra.
Milivojević je na konferenciji za novinare rekao da će festival biti poseban
zbog susreta ljudi koji rade Šekspirove drame po celom svetu i onih koji još
nikada nisu putovali dalje od svojih mesta u kojima žive.
"Ovaj naš koncept može biti zaista susret nespojivih stvari", rekao je
Milivojević i dodao da je ideju dobio upravo u Glob teatru, gde se upoznao sa
potpuno različitim konceptom pozorišta "posvećenog publici i njenom nesputanom
uživanju".
Pokrajinski sekretar za kulturu Slaviša Grujić rekao je da lokacije kakva je
Vila Čortanovci, koja je pod upravom Vlade Vojvodine i zatvorena je za širu
javnost, treba da nađu svoju primenu u ovakvim projektima.
"Ideja jeste i da se izmaknemo iz Novog Sada. Nije teško naći ovako lepe
ambijente po Vojvodini i u budućem periodu vidim sličnu namenu i za tvrđavu u
Baču. Na taj način ujedno promovišemo i našu kulturnu baštinu", kazao je Grujić.
Šekspir festival je jedinstven u ovom delu Evrope i osnovan je sa ciljem da
neguje dela najvećeg svetskog dramskog stvaraoca, ali i izvođenje pozorišnih
predstava pod vedrim nebom, kako je to bilo i u Šekspirovo vreme.
Osim predstava u okviru pratećeg programa biće održane glumačke radionice,
razgovori i projekcije filmova rađenih po motivima drama Viljema Šekspira.
Karte za festivasl su u prodaji po cenama od 400 do 1.600 dinara, ali kako su
organizatori upozorili, zbog velikog interesovanja su rasprodate za pojedine
izvedbe, posebno za nastup Glob teatra.
Festival je podržala Vlada Vojvodine sa 4,9 miliona dinara, opština Inđija sa 3
miliona i Ministarstvo kulture Srbije sa simboličnih 500.000.
|
|
Britanski veteran pobegao iz staračkog doma |
| |
Britanski veteran Bernard Džordan, koji je pobegao iz staračkog doma da bi
prisustvovao komemoraciji u Normandiji, izjavio je da će pobeći i sledeće godine,
prenose danas britanski tabloidi.
Džordan (89), koji je pobegao u četvrtak iz staračkog doma, jer su mu lekari
zabranili kretanje zbog godina, sakrio je ordenje ispod mantila i ušao u autobus
koji je prevozio veterane u Normandiju.
"Lepo sam se proveo i uopšte se ne kajem. Pobeći ću i naredne godine, ako još
budem bio tu", rekao je šaljivo bivši oficir britanske vojske iz grada Houv na
jugoistoku Velike Britanije.
Džordan nije dobio poziv za komemoraciju, pošto je uprava staračkog doma kasno
podnela zahtev.
|
|
Klinton: Sarkozi voli tračeve i da ogovora kolege |
| |
Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton napisala je u svojoj novoj
knjizi, koja uskoro treba da izađe, da bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi
voli da prenose tračeve i da ogovara svoje kolege iz sveta.
"Prenosi tračeve i nonšalantno opisuje druge svetske lidere kao 'ludake i
nesposobnjakoviće. Jedan lider je tako 'lud jer je narkomanski zavisnik', a
drugi ima vojsku koja ne zna da se bori, ili mu je porodica neotesana", piše
Hilari Klinton, a prenose francuski mediji.
Prema njenim rečima, Sarkozi je kritikovao diplomatiju u kojoj su pretežno
muškarci. "Uvek se pitao zašto mu stalno dolaze starci i pripiti muškarci (diplomate)",
navodi se u knjizi.
"Većina svetskih lidera su mirni kako privatno tako i u javnosti. To nije slučaj
sa Sarkozijem. On je teatralniji i zabavniji privatno. Stalno skakuće i
teatralno gestikulira, a njegov prevodilac je uvek savršeno prevodio Sarkozijeve
reči s njegovom intonacijom i gestikulacijom", napisala je Hilari Klinton.
Ona je rekla da su uvek na kraju uspevali da se dogovore i da je Sarkozi, i
pored svega, "pravi džentlmen".
Knjiga Hilari Klinton "Teški izbori" (Hard Choices) opisuje podele u američkoj
administraciji tokom arapskog proleća 2011. godine.
|
|
Festival Lubav i bes u Zrenjaninu |
| |
Nov muzički festival u Zrenjaninu, pod nazivom "Ljubav i bes", biće održan u
petak i subotu u organizaciji Banathardkore zadruge.
Kako je najavljeno, nastupiće oko 20 bendova i di-džejeva iz Srbije, Hrvatske,
Nemačke i Rumunije.
Milan Čekrdžin Cef, jedan od organizatora iz Banathardkore zadruge, rekao je da
se zrenjaninskoj publici ne pruža često prilika za slušanje andergraund zvuka i
da će na bini pod nazivom "Bes" nastupati bendovi, dok će na drugoj, koja ima
naziv "Ljubav", nastupati di-džejevi.
Na periferiji grada, gde će biti održan festival, obezbeđen je i kamp.
Banathardkore zadruga poznata je po organizovanju koncerata domaćih i stranih
bendova, kao što su američki Kultur šok i francuski Džouk.
|
|
Barak Obama žvakao žvaku na ceremoniji u Normandiji |
| |
Američki predsednik Barak Obama žvakao je žvaku tokom glavne ceremonije
obeležavanja 70 godina od savezničkog iskrcavanja u Normandiji, prenose
francuski mediji.
"Obama je od sinoć meta korisnika interneta na društvenim mrežama, pošto je
snimljen kako žvaće žvaku tokom ceremonije u Normandiji", naveli su mediji i
dodali da su mnogi osudili njegov gest ocenivši da je nepristojan.
Obama je verovatno imao žvaku na bazi nikotina, pošto je bivši pušač.
Mediji podsećaju da Obamu svi kritikuju jer često žvaće žvaku na javnim
mestima.
Američki predsednik je posebno kritikovan kada je u decembru 2013. godine
žvakao žvaku na sahrani bivšeg južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele.
Obamino okruženje navodi da on to radi kako ne bi pušio i da je razvio
diskretnu tehniku da se oslobodi žvake pre držanja govora.
|
|
Potvrđeno da je donirana slika Rembrantov autoportret |
| |
Naučna testiranja potvrdila su da je slika koju je britanskom Nacionalnom
fondu poklonio jedan bogati donator, autoportret čuvenog holandskog slikara
Rembranta, vredan nekoliko desetina miliona funti, saopšteno je iz te ustanove.
Za portret umetnika koji nosi kapu na kojoj je belo pero dugo se verovalo da je
rad jednog od Rembrantovih učenika i bila je klasifikovana kao slika rađena u
stilu holandskog slikara iz 17. veka.
Međutim, prošle godine je vodeći svetski ekspert za Rembranta i njegova dela,
Ernst van de Vetering, potvrdio da je Rembrantov autoportret autentičan.
Britanski Nacionalni fond saopštio je da testovi rađeni na slici, potpis i
drveni panel potvrđuju autentičnost portreta naslikanog 1635. godine, kada je
Rembrant imao 29 godina.
Proveru autentičnosti dela radili su eksperti sa britanskog univerziteta
Kembridž.
Vrednost slike procenjena je na oko 30 miliona funti (50 miliona dolara), ali
Nacionalnom fondu, zaduženom za čuvanje britanske baštine, nije dozvoljeno da
proda sliku.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
