|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Poseta Berlinu neočekivano dobra |
| |
 Predsednik
Vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je juče, na kraju posete Berlinu, da je
ona bila "neočekivano dobra".
"Kao što su se juče ne samo ovde u Berlinu nego i svi u Srbiji osećali
drugačije, osećali ponosno zbog časti koju smo svi kao građani naše zemlje
doživeli, siguran sam da većim i marljivijim radom možemo još neuporedivo
veće uspehe da postignemo u narednom periodu", istakao je Vučić u izjavi za
medije.
Predsednik srpske vlade je naglasio da kada je reč o daljem putu Srbije u
Evropsku uniju (EU) u razgovorima s nemačkim zvaničnicima nije bilo reči ni
o kakvim novim uslovima.
Razgovaralo se o daljem poštovanju preuzetih obaveza i nastavku dijaloga s
Prištinom, ali, kako je rekao Vučić, "to su stvari koje su se podrazumevale".
Posle političkih i ekonomskih razgovora koje je imao u Berlinu, Vučić je
izrazio nadu "da ćemo pametnom politikom i ozbiljnim radom i trudim uspeti
da privučemo još više nemačke pažnje i podrške" i dodao da se nada da će to
"i ljudi u Srbiji dobro razumeti".
Vučić se juče u Berlinu sastao sa saveznom kancelarkom Angelom Merkel i
šefom nemačke diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom a razgovarao je i s
predstavnicima Odbora nemačke privrede za istok i s nemačkim poslovnim
ljudima.
Srpski premijer je rekao da želi da "Srbija bude što bliža Nemačkoj i da
bude što bolja i što privlačnija destinacija za Nemačku".
"Poseta mi je ulila veliku nadu i veliki teret i obavezu da ispunimo sve što
je u našoj moći od onoga što smo obećali i na tome ću vredno i marljivo
raditi", rekao je Vučić.
Vučić rekao je u intervjuu za nemački i švajcarski "Bild" da Srbija poštuje
Rusiju kao veliku silu i partnera, ali da je cilj Srbije ulazak u Evropsku
uniju (EU).
"Naši odnosi sa Rusijom su potpuno u redu i normalni. Ali naš navažniji cilj
u ovom trenutku je prstupanje EU. Evropa, to je naš cilj. Za to ćemo sve
učiniti. Tu nema povratka", kazao je Vučić za ugledne nemačke i švajcarske
novine, a prenosi list "Blic" u izdanju od petka.
Upitan da li to znači da će Srbija postati članica NATO pakta, on je kazao
da je to "škakljivo pitanje" i podsetio da je NATO bombardovao Srbiju 1999.
godine.
Dodao je i da Srbija ima dobre odnose sa NATO i da ostaje da se vidi "kuda
će nas to odvesti".
Na pitanje da li veruje da će Ukrajina povratiti Krim, on je odgovorio da
Srbija od početka podržava teritorijalni integritet Rusije, što uključuje i
Krim.
Premijer je istakao da "priznanje Kosova nije na dnevnom redu za Srbiju"
kada Srbija postane članica EU.
"Pregovaramo sa Prištinom o poboljšanju odnosa. Rećiću vam isto što sam
rekao i Angeli Merkel: nisam preteran optimista, vidim prepreke koje su pred
nama. Ipak, upravo sada verujem da možemo da rešimo probleme", rekao je
Vučić.
Snežana Bogavac,
Berlin
|
|
Južni tok je problem Brisela i Moskve |
| |
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je
juče da su problemi u vezi sa projektom gasovoda Južni tok problemi na
relaciji Brisel - Moskva i da Srbija neće moći mnogo da utiče na rešavanje
tih problema.
"Ti problemi su na relaciji Brisel - Moskva i mi tu očekujemo da ti problemi
na tom nivou budu rešeni, naročito zbog toga što su neki drugi tokovi
izgrađeni bez problema. Kao što je, na primer, Severni tok", rekao je Dačić
novinarima u Arhivu Jugoslavije. On je ocenio da niko sebi neće uzeti toliko
pravo da ugrozi energetsku bezbednost i stabilnost građana u ovom delu
Evrope, uključujući i Srbiju.
Dodao je da Srbija nije donela odluku da budu obustavljeni radovi i da ona
čeka da vidi šta će se dalje desiti.
"Što se nas tiče, mi smo spremni za realizaciju Južnog toka. On nije uperen
ni protiv koga, on je u interesu svih", naveo je Dačić i podsetio da je, ne
računajući Rusiju, Srbija jedina od zemalja uključenih u taj projekat koja
nije članica Evropske unije (EU).
Dodao je kako "valjda o tome treba da govore i neki drugi", podsetivši da su
i Italija, Austrija, Mađarska i Bugarska sa Rusijom potpisali ugovore o
realizaciji Južnog toka.
"Mi smo spremni i smatramo da je naš nacionalni interes da realizujemo Južni
tok", zaključio je ministar.
|
|
Nemački biznis daje 1,1 milion evra za suzbujanje posledica |
| |
Nemačka preduzeća obezbedila su 1,1 milion evra pomoći za suzbijanje
posledica poplava u Srbiji, a to je samo prvi korak pomoći, izjavio je u
Berlinu izvršni direktor Odbora nemačke privrede za istok Rajner Lindner
(Rainer) posle razgovora sa predsednikom vlade Srbije Aleksandrom Vučićem.
Istovremeno je najavaio i povećanje angažmana nemačke privrede u Srbiji.
Odbor nemačke privrede za istok organizovao je razgovor srpske delegacije sa
predstavnicima dvadesetak nemačkih firmi, među kojima su bile i velike
kompanije kao Continental, Bayer AG, Bombardier Transportation, SAP i Airbus
Group International.
Linder je posle skupa rekao novinarima da će "nemački biznis pojačati
aktivnost u Srbiji, kako kada je reč o investicijama, tako i o novim radnim
mestima".
Na sastanku se, kako je rekao Lindner, razgovaralo i o tome da bi nemački
biznis mogao da pomogne i kada je reč o medicinskom zbrinjavanju posle
poplava.
Predsednik vlade Srbije je istakao pre svega da je jedna od firmi koje su
već aktivne u Srbiji i čiji su predsatvnici bili na današnjem sastanku
najavila da će do 2016. godine otvoriti 3.000 novih radnihmesta u Srbiji.
Za to im je, kako je dodao Vučić ne navodeći o kojoj je kompaniji reč,
potrebna podrška srpske vlade, zbog čega će razgovori već naredne sedmice
biti nastavljeni u Beogradu.
Vučić je ocenio i da su nemački privrednici "videli veliku dobru volju sa
srpske strane i ne uopšteno, već najkonkretnije moguće rešavanje problema" i
da ih je to "iznenadilo i dopalo im se".
Predloženo je da se slični skupovi organizuju i sa privrednicima u dve
ekonomski najmoćnije nemačke savezne pokrajine, Bavarskoj i Baden-Virtembergu.
Problemi sa kompanijom Continental su, kako je rekao Vučić, "najvećim delom
rešeni, ostatak će biti rešen narednih nekoliko nedelja" i on očekuje "povećanje
njihovih investicvija u narednom periodu".
|
|
Ćuruvija ubijen iz drugog pokušaja |
| |
Vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanin" Slavo Ćuruvija ubijen je iz
drugog pokušaja, navodi se u nepotvrđenoj optužnici koju je podiglo
Tužilaštvo za organizovani kriminal.
To je objavio list "Politika" u izdanju od petka, a na osnovu uvida u
optužnicu koja je podignuta 9. juna i koja je napisana na 126 strana.
Kako piše list, u optužnici se ne navodi ko je nalogodavac, ali stoji da je
naredbe izdavao bivši šef Resora državne bezbednosti (DB) Radomir Marković,
koji je za izvršioce odabrao pripadnike beogradskog centra DB-a, jer je
tadašnji komadant jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek
Legija odbio da ubije Ćuruviju zbog obaveza njegove jedinice na Kosovu.
Tako je Marković, piše u optužnici, odabrao Milana Radonjića, Miroslava
Kuraka, Ratka Romića.
Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio
Ratko Romić, koji je drškom od pištolja udario suprugu Branku Prpu u glavu.
Prema navodima optužnice, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji
i inostranstvu i krtika nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na
javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja
postojeće vlasti".
List piše da je Marković, nakon odbijanja Legije, obavestio Milana Radonjića
o planu za ubistvo, koga je i postavio na mesto načelnika beogradskog centra.
Radonjić je obezbedio službeni automobil i izdao nalog trećem, sedmom i
devetom odeljenju CRDB da prate Ćuruviju i prikupljaju podatke o njemu.
Kuraku i Romiću dodelio je automobil "golf 3" bele boje kojim su se dovezli
do Ćuruvijne zgrade, gde su putem radio stanica slušali izveštavanje
pripadnika devetog odeljenja o njegovom kretanju.
Prema optužnici, Kurak i Romić su Ćuruviji i Prpi 11. aprila 1999. godine,
između 16.38 i 16.45 prišli s leđa, i tada je Kurak pucao u Ćuruviju u kojeg
je ispalio prvo pet metaka.
On se tada zaneo i pao, a Romić je udario Prpu u glavu. Kurak, je potom
prišao na blizinu od 0,8 metara i ispalio još sedam metaka.
List navodi i da je Ćuruvija trebao da bude ubijen 10. aprila. Kako je
navedno u optužnici, na osnovu praćenja telefonske komunikacije između
Romića, Radonjića i Kuraka, utvrđeno je da je Radonjić vikao na radnike
pratećeg odeljenja zašto nisu javili svaku promenu kretanja.
Na osnovu toga, Tužilac je utvrdio da je Ćuruvija trebalo da bude ubijen dan
ranije.
Advokat Slobodan Ružić koji je punomoćnik ćerke i sina Ćuruvije, kazao je da
veruje da će ubice biti osuđene.
"Reč je o posrednim dokazima, ali nemam nikakvu sumnju da su ti ljudi ubili
Ćuruviju. Kada postoji 20 posrednih dokaza, onda sud može da utvrdi krivicu
i ja verujem da će biti osuđeni", rekao je Ružić.
Predmet je dodeljen sudiji Rastku Popoviću, a optuženi imaju pravo na
prigovor na optužnicu o kojoj će odlučiti Krivično veće suda.
Kada optužnica postane pravosnažna, biće zakazano pripremno ročište, a potom
i glavni pretres.
|
|
Donatorska konferncija u julu |
| |
Ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio izjavio je juče da su u toku
pripreme za donatorsku konferenciju na regionalnom nivou za rekonstrukciju
područja pogođenih poplavama.
"Pripreme za ovu konferenciju napreduju u saradnji s Evropskom unijom i ona
će se održati u julu", rekao je Denio na prijemu u rezidenciji Ambasade
Francuske u čast francusko-srpskog obeležavanja 100. godišnjice Prvog
svetskog rata.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je rekao da je pomoć koja je stigla iz
Francuske, a naročito lično angažovanje predsednika Fransoa Olanda da
organizuje donatorsku konferenciju za obnovu Srbije, "očekivana i prirodana
za prijatelje", i da će Srbija bna tome uvek biti zahvalna.
"To je dokaz da smo dostojni svojih predaka, da nismo izneverili zavet
prijateljstva koji nam je ostao kao svetlo zajedničkog nasleđa i tradicija
iz Velikog rata", rekao je Nikolić.
Denio je podsetio da su se predsednici Nikolić i Oland nedavno na sastanku u
Parizu dogovorili da Francuska inicira donatorsku konferenciju.
"Mislim da to dobro ilustruje činjenicu da francusko-srpsko prijateljstvo
ima svoje korene u istoriji, ali se takođe projektuje i u zajedničkoj
budućnosti sve tešnjeg savezništva u okiviru naše evropske porodice", rekao
ambasdor.
|
|
Poseta Vučića napredak za nemačko-srpske odnose |
| |
Dalji angažman Nemačke i nemačke privrede u Srbiji zavisiće od toga u kojoj
meri će transparentna, pregledna i pouzdana biti pravna situacija u Srbiji,
izjavila je danas u Berlinu savezna kancelarka Angela Merkel posle razgovora
sa predsednikom srpske vlade Aleksandrom Vuzčićem.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora nemačka kancelarka
je izrazila uverenje da se "na tom planu i radi dosta u Srbiji".
Angela Merkel je ponovila ocenu da je u "normalizaciji odnosa sa Kosovom
Beograd postigao značajan napredak" što je i dovelo do otpočinjanja
pristupnih pregovora o članstvu u Evropskoj uniji (EU).
Savezna kancelarka je istakla da Berlin želi "da da doprinos uspešnom
razvoju celog regiona" zbog čega će 28. avgusta Nemačka biti domaćin
konferencije uz učešće vodećih političara iz svih zemalja Zapadnog Balkana.
Pri tome je za Berlin, kako je naglasila Angela Merkel, "od najvećeg mogućeg
značaja privredno oživljavanje regiona" i pokretanje zajedničkih
infrastrukturnih projekata.
Po oceni Angele Merkel, Vučićeva poseta značiće "napredak za srpsko-nemačke
odnose", a ona očekuje da će "saradnja Nemačke i Srbije narednih godina biti
još tešnja nego što je već do sada bila".
Vučić je zahvaljujući kancelarki što ga je pozvala u Berlin rekao da Srbija
želi "još bolje odnose sa Nemačkom, još veće prisustvo Nemačke na Zapadnom
Balkanu i u Srbiji", kao i povećavanje broja nemačkih investitora u skladu
sa čim će Srbija obaviti svoj posao i uskoro usvojiti više značajanih zakona.
"Mi ćemo naš deo posla ubrzano da završavamo jer želimo da budemo deo Evrope
i razvijenog sveta", rekao je Vučić na kratkoj konferenciji za novinare.
Preneo je da je kancelarki Merkel rekao da "veruje u stabilnost Zapadnog
Balkana i da će Srbija biti sidro stabilnosti". Takođe je rekao da "kancelarka
od Srbije ne treba da očekuje nikakve probleme" jer će ona "naprotiv, sa
svima u regionu graditi dobre odnose, komšijske odnose".
"Nemačka je najveća i za nas najvažnija zemlja u EU. Mi smo mala zemlja da
bismo bili partner Nemačke, ali želimo da budemo saveznik Nemačke. To znači
da ćemo i sebe morati umnogome da menjamo, da ćemo morati da budemo bolji i
da ćemo morati da držimo reč", rekao je Vučić naglašavajući da će se Srbija
ponašati "ozbiljno i odgovorno".
Na pitanje da li je sa kancelarkom razgovarao o pitanjima vezanim za slobodu
medija u Srbiji, Vučić je rekao da "naravno postoje određeni problemi" ali
da Srbija upravo donosi nove medijske zakone. "Mi smo slobodna i demokratska
zemlja ali smo uvek spremni da čujemo primedbe, a ono što su bili konkretni
primeri onih koji su ih napisali, nažalost nisu bili istiniti.
Kao što sam to rekao njima, to sam rekao i gospođi Merkel, jer ja uvek
govorim istinu i uvek je saopštavam svima u lice ioako ta istina nekima ne
bila draga", rekao je Vučić pred novinarima.
Na pitanje da li je za nastavak ili obustavu planova o gradnji Južnog toka
Vučić je rekao da to ne zavisi od Srbije već "pre svega od dogovora EU i
Rusije".
Rekao je da je Srbija u specifičnoj poziciji jer je Gasprom većinski vlasnik
Naftne industrije Srbije. "Gledaćemo da zaštitimo srpske interese, ali to
zavisi i od interesa Evrope", naveo je Vučić.
Tokom popodneva Vučić razgovara sa šefom nemačke diplomatije
Frankom-Valterom Štajnmajerom (Frank-Njalter Steinmeier), a sutra će
razgovore nastaviti u Odboru nemačke privrede za istoik.
|
|
SPC uručila Lukašenku Orden Svetog Save prvog stepena |
| |
Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) dodelio
je predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku visoko odlikovanje SPC -
Orden Svetog Save prvog stepena.
Orden je uručen u četvrtak u svečanom patrijaršijskom salonu povodom
zvanične posete Lukašenka Srbiji, a to visoko priznanje predsedniku
Belorusije uručio je poglavar SPC, patrijarh Irinej, objavljeno je na
zvaničnoj internet stranici SPC.
Kako je navedeno, orden je Lukašenku dodeljen za delatnu ljubav prema SPC i
srpskom narodu, naročito pokazanu njegovim istrajnim zalaganjem na očuvanju
celovitosti države Srbije, pružanjem neophodne humanitarne pomoći
postradalima u Srbiji posle NATO bombardovanja 1999. godine, kao i u
spasavanju ugroženih i pružanju neophodne im pomoći tokom ovogodišnjih
katastrofalnih poplava.
"Naša je velika radost i blagodarnost Gospodu što imamo priliku da dočekamo
vas, predsednika beloruskog naroda i beloruske države, našeg bratskog
naroda, ujedinjenog jednom krvlju i jednom verom i jednom Crkvom, jednom
istinom. Mi smo se uvek osećali bliski tom narodu, kao i beloruski narod
prema srpskom narodu, kako u prošlosti tako u sadašnjosti", rekao je
patrijarh pozdravljajući Lukašenka.
Patrijarh je dodao da je srećan što je u prilici da pozdravi osvedočenog
prijatelja srpskoga naroda, čiji su se prijateljstvo i ljubav pokazali u
vremenu velike tragedije Srbije kada je bila bombardovana.
On je takođe rekao da Srbija nikada neće moći da zaboravi, niti da dovoljno
zahvali stavu Belorusije po pitanju Kosova i Metohije.
Predsednik Lukašenko zahvalio je na uručenom priznanju, rekavši da ga ono
podstiče da još više radi na ujedinjenju "naših bratskih pravoslavnih
naroda".
"Treba da budete uvereni: nikada nećemo izneveriti vas i vaš narod. Koliko
smo u mogućnosti, uvek ćemo stajati rame uz rame sa vama. Tako je bilo u
vreme bombardovanja, tako je bilo posle rata, tako je bilo za vreme
elementarnih nepogoda, tako će biti i ubuduće; uvek ćemo biti pored vas",
istakao je Lukašenko.
Lukašenko je podvukao da će on i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kao i
narodni poslanici i ministri, učiniti sve kako bi narodi Belorusije i Srbije
ostali bliski narodi, kao i da će izgraditi čvrstu osnovu za trgovinsku i
ekonomsku saradnju.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
