|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Vodafon otkriva kako vlade nadziru svoje građane |
| |
 Telekomunikaciona
kompanija Vodafon podnela je izveštaj o državnom nadzoru nad svojim
mušterijama u 29 zemalja, i u njemu se otkriva mnogo više nego što se na
prvi pogled čini u vezi sa tajnim praćenjem mejlova i telefonskih razgovora.
U izveštaju Vodafona se navodi da većina država obaveštava ovu firmu i traži
njenu saradnju kad treba nadgledati razgovore i mejlove korisnika, ali da su
vlade najmanje šest zemalja dale svojim tajnim službama ovlašćenja direktnog
pristupa.
Vodafon nije direktno identifikovao zemlje čije vlade nadgledaju njegovu
korisničku mrežu, ali je izveštaj ipak pružio neke tragove.
U indeksu dokumenta koji ima 88 strana otkriva se da pet zemalja - Albanija,
Egipat, Mađarska, Irska i Katar - imaju propise koji omogućavaju vlastima
tih zemalja da traže neograničen pristup.
Svojim ne baš preciznim rečnikom, izveštaj takođe ukazuje da slična
ovlašćenja postoje u Indiji i Velikoj Britaniji.
Kako Vodafon navodi, u suviše mnogo slučajeva vlade kriju i od kompanije i
od najšire javnosti šta se dešava, pošto im zakoni eksplicitno zabranjuju da
otkriju bilo šta o svom elektronskom nadziranju građana.
Irska je, na primer, odbila da otkrije Vodafonu bilo kakav detalj o tome
kako njena policija pristupa bežičnoj i internetskoj mreži ove kompanije.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da irski zakoni o telekomunikacijama
potiču iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada su mobilni
telefoni i elektronska pošta još bili u povoju.
Irska brani potrebu za elektronskim nadžorom - borbom protiv ostataka Irske
republikanske armije i kriminalong podzemlja.
Međutim, borci za ljudska prava kritikuju irsku vladu za "pravnu lenjost"
kada treba prilagođavati zakone novim vremenima i tehnološkim inovacijama.
|
|
Radikalni islamisti osvajaju Irak |
| |
Irački parlament trebalo bi danas da održi hitnu sednicu na
kojoj će biti proglašeno vanredno stanje u zemlji, pošto su u prethodnih
nekoliko dana radikalni islamistički borci zauzeli nekoliko ključnih iračkih
gradova i približavaju se Bagdadu.
Vanredno stanje treba da podrži dve trećine od 325 poslanika, a time bi
premijeru bila odobrena šira ovlašćenja u upravljanju zemljom, uključujući
uvođenje policijskog časa i cenzuru medija.
Pošto je zauzela dva ključna grada s većinski sunitskim stanovništvom, grupa
Islamistička država Irana i Levanta najavila je da će poći u napad na Bagdad,
sa čijom šiitskom vladom ima "nerašćišćene račune".
U audio saopštenju postavljenom na sajtu koji koristi ta militantna grupa,
portparol ISIL-a zapretio je da će njeni borci zauzeti južne iračke gradove
Karbalu i Nadžaf.
Ekstremisti su u sredu zauzeli Tikrit, rodno mesto pokojnog predsednika
Sadama Huseina. To je drugi veliki grad koji je pao u ruke ekstremista posle
Mosula, drugog grada po veličini u Iraku.
Tikrit se nalazi 150 kilometara severno od Bagdada.
Ekstremisti su pored Mosula zauzeli celu provinciju Niniva, a kasnije i više
oblasti u blizini Kirkuka, na severu zemlje. Oni su u Mosulu oteli 49
turskih državljana iz turskog konzulata.
Preuzeli su kontrolu i nad dva sektora provincije Selahedin, zapadno od
Bagdada.
Posle zauzimanja Ninive, šiitska vlada Nurija el Malikija odlučila je da
naoruža građane spremne da se bore protiv pobunjenika.
Ta pobunjenička grupa kontroliše od januara Faludžu i više drugih oblasti
zapadne provincije Anbar, s većinski sunitskim stanovništvom, kao i susednu
Ninivu.
Islamska država Iraka i Levanta jedna je od najsnažnijih pobunjeničkih grupa
u Iraku, ali deluje i u Siriji i Libanu.
Ta sunitska grupa povezana s Al Kaidom koja ima 10.000 boraca, nastala je
2003. godine posle američke okupacije Iraka.
Organizaciju vodi Abu Bakr el Bagdadi, koji je poznat po velikoj brutalnosti
i nametanju strogih islamskih pravila.
Ta grupa želi da stvori islamsku državu u Iraku kao i na Levantu, što je bio
zajednički naziv za zemlje koje leže uz obale istočnog Meditarana - Turske,
Sirije, Libana, Izraela, Jordana i Egipta.
|
|
Budući predsednik Slovačke platu daje siromašnima |
| |
Budući predsednik Slovačke Andrej Kiska koji na funkciju stupa 15. juna
svoju predsedničku platu deliće siromašnim Slovacima kojima u teškoj
situaciji država nije u stanju da pomogne.
"Moj plan je da mi najveće dobrotvorne organizacije, kao što je Liga protiv
raka, koje poznaju neposredno porodice koje se bore protiv sudbine, a država
nije u stanju da im pomogne, odaberu nekoliko slučajeva kojima će se deliti
moja plata", kazao je Kiska slovačkoj agenciji SITA.
Novi predsednik, koji će na čelu države zameniti Ivana Gašparoviča kome
drugi, poslednji mandat ističe 15. juna, bogati je biznismen i filantrop a
humanitarna organizacija "Dobri anđeo" koju je osnovao pomaže ljudima u
Slovačkoj i Češkoj koji su u teškoćama zbog bolesti.
Plata predsednika Slovačke dostiže sa svim stalnim dodacima oko 8.000 evra.
Kiska se najverovatnije neće useliti u rezidencijalnu vilu slovačkih šefova
države, pošto njegova supruga sa decom ostaje u Popradu, a pojavljivaće se
uz Kisku samo kada je neophodno da predsednika prati i prva dama.
"Na sreću finansijski sam obezbeđen i stanovanje za mene nije problem. Ipak
mislim da bi šef države trebalo da ima svoju rezidenciju koju može da
koristi u reprezentativne svrhe kao u ostalim državama", kazao je Kiska.
Kiska nije jedini predsednik u Srednjoj Evropi ko se odriče plate, pošto
predsednik susedne Češke, Miloš Zeman daje mesečno 2.400 evra, što je
trećina njegove predsedničke plate za otplatu državnog duga Češke.
|
|
Intel kažnjen sa 1,06 milijardi evra za narušavanje konkurencije |
| |
Evropski sud pravde juče je potvrdio odluku Evropske komisije kojom je
američki proizvođač mikročipova Intel kažnjen sa 1,06 milijardi evra zbog
narušavanja konkurencije, što je najviša kazna koju je Brisel ikada propisao
pojedinačnoj kompaniji zbog narušavanja konkurencije.
Konkretno, Intel je kažnjen zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu
procesora i namere da sa tržišta istisne jedinog ozbiljnog konkurenta
Advansd Mikro divajsiz (AMD).
Optužbe Komisije se odnose na period od 2002. do 2007. godine, kada je
Intel, kako se navodi, bio dominantan na tržištu sa udelom od oko 70 odsto,
zbog čega je konkurentima bilo veoma teško da uđu na tržište i da se šire.
U tako dominantnom položaju, Intel je odobravao popuste najznačajnijom
proizvođačima - Del, Lenovo, HP i NEC - pod uslovom da isključivo, ili
gotovo isključivo, od ove kompanije kupuju procesore h86 CPU, a slične
povlastice davane su i evropskom prodavcu Medija Saturn pod uslovom da
prodaje isključivo kompjutere sa Intelovim procesorima.
Time su prema oceni Suda smanjeni i izbor za potrošače i podsticaj za
inovacije.
Pored toga, Intel je platio proizvođačima HP, Acer i Lenovo uz uslov da
odustanu od proizvoda zasnovanih na procesorima AMD ili odlože nihov izlazak
na tržište, kao i da ograniče distribuciju tih proizvoda.
Sud je u današnjoj odluci odbacio sve argumente kojima je Intel pokušao da
dokaže da je kazna od 1,06 milijardi evra neproporcionalna i ocenio da je u
potpunosti odgovarajuća.
Posebno se ističe da je kazna jednaka 4,15 odsto godišnjeg obrta Intela, što
je daleko ispod limita od 10 odsto.
|
|
Češka se sprema da blokira Albaniju na putu ka EU |
| |
Češka se sprema da blokira Albaniji priznavanje statusa kandidata za
članstvo u Evropskoj uniji zbog spora poludržavnog češkog elektroenergetskog
giganta ČEZ kome je u Albaniji prošle godine oduzeta licenca, a spor sa
Tiranom vodi se pred međunarodnim arbitražnim sudom.
Evropska komisija preporučila je da se Albaniji prizna status zemlje
kandidata za EU o čemu će odlučivati samit EU krajem juna a Češka se sprema
da to blokira zato što u razgovorima između ČEZ-a i Albanije u Beču nema
nikakvog pomaka, javlja češka novinska agencija ČTK.
Češkoj agenciji to su izjavili neimenovani visoki izvori u EU, ali Češka je
i ranije upozorila Albaniju da taj spor oko ČEZ-a može da ima uticaja na
evrointegraciju Albanije.
Krajem prošle godine tadašnji privremeni premijer Češke u ostavci Jirži
Rusnok izjavio je da je bio spreman da stavi veto na dalji korak u
evrointegraciji Albanije zbog tog privrednog spora.
ČEZ je u maju prošle godine pokrenuo međunarodnu arbitražu protiv Albanije i
zahteva odštetu zato što nije zaštićena investicija vredna 102 miliona evra
u albanskog distributora električne energije Šperndarje.
U svojim danima balkanske ekspanzije posle Bugarske i Rumunije ČEZ je ušao i
na albansko tržište kada je 2009. godine kupio 76 odsto Šperndarje, dok je
24 ostalo u vlasništvu albanske države.
Za ČEZ je to ulaganje bilo profitabilno bez obzira na masovna krađe struje i
veliki procenat neplaćenih računa za električnu energiju i od najvećih
albanskih preuzeća. Sve dok početkom 2012. godine godine albanski regulator
nije povećao dva puta cenu struje koju je češko-albanski distributor plaćao
državnoj albanskoj elektroprivredi ali zabranio da se to odrazi na cenu
struje potrošačima.
Spor je eskalirao i završio tako da je Ured za regulaciju u Tirani oduzeo
ČEZ licencu, u ČEZ Šperndarje uveo prinudnu upravu te je tako ČEZ ostao bez
kontrole kompanije koju je kupio.
Spor se odrazio i na političke odnose Albanije i Češke kada su vlasti u
Tirani optužile ČEZ da nije ispunio svoje obaveze iz ugovora a navodne štete
koje je ČEZ naneo svojim poslovanjem u Albaniji izračunao na čak milijardu
dolara.
Daša Pavlović,
Prag
|
|
Više od 500.000 civila napustilo Mosul u Iraku |
| |
Više od 500.000 civila napustilo je Mosul, drugi grad po veličini u Iraku,
koji su zauzeli ekstremisti, saopštila je juče Međunarodna organizacija za
migracije.
Ekipe na licu mesta procenile su da je posle sukoba koji su izbili proteklog
vikenda, kada je organizacija Islamska država Irak i Levanta zauzela Mosul i
okolinu, grad napustilo više od 500.000 civila.
Džihadisti od jutros patroliraju gradom i pozivaju zaposlene da idu na posao.
Uprkos tom relativnom miru, civili i dalje beže iz grada.
Ekstremisti su juče zauzeli Mosul i celu provinciju Niniva, a kasnije i više
oblasti u blizini Kirkuka, na severu zemlje. Preuzeli su kontrolu i nad dva
sektora provincije Selahedin, zapadno od Bagdada. U sukobima je poginulo
više desetina ljudi.
Posle zauzimanja Ninive, šiitska vlada Nurija el Malikija odlučila je da
naoruža građane spremne da se bore protiv pobunjenika.
Ta pobunjenička grupa kontroliše od januara Faludžu i više drugih oblasti
zapadne provincije Anbar, sa većinski sunitskim stanovništvom, kao i susednu
Ninive.
Islamska država Iraka i Levanta nastala je iz Al Kaide u sunitskom delu
Iraka, gde napada šiite.
To je jedna od najsnažnijih pobunjeničkih grupa u Iraku, ali deluje i u
Siriji i Libanu.
|
|
Pet miliona dolara za informacije o avionu |
| |
Porodice malezijskog aviona nestalog pre tačno tri meseca nude nagradu od
pet miliona dolara (3,7 miliona evra) za informacije o avionu.
Kampanja prikupljanja novca za nagradu počela je na sajtu Indiegogo,
saopštile su porodice.
Boing 777 s 239 putnika i članova posade nestao je 8. marta i verovatno se
srušio u Indijski okean. Posle tri meseca intenzivne potrage nije
lokalizovana olupina aviona i ne zna se ništa o njemu.
"Ubeđeni smo da negde, neko zna nešto, i nadamo se da će nagrada biti
podsticajna", rekao je Itan Hant, odgovoran za projekat "Nagrada MH370" (Anjard)
na internetu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
