|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Uplaćeno 27,19 miliona evra za pomoć poplavljenima |
| |
 Na
račun Vlade Srbije za pomoć stanovništvu poplavljenih područja uplaćeno je
3,14 milijardi dinara (27,19 miliona evra), objavilo je juče Ministarstvo
finansija Srbije (www.mfin.gov.rs).
Po podacima Ministarstva, do 18. juna u 18.00 na dinarski račun za pomoć
uplaćeno je 1.637.103.926 dinara.
Na devizni račun uplaćeno je 3.349.500 evra, 11.057.523 dolara, 134.656
švajcarskih franaka, 876 britanskih funti, 7.903.000 ruskih rubalja, 122.930
norveških kruna, 23.700 danskih kruna, 270.031 švedskih kruna, 1.771
kanadskih dolara, 160.965 australijskih dolara i 51.540.762 japanskih jena.
Preko računa Pejpal (PayPal) uplaćeno je 684.105 evra za pomoć stanovništvu
poplavljenih područja Srbije.
|
|
Prosečni mesečni prihodi u Srbiji 56.414 dinara |
| |
U Srbiji su prosečni mesečni prihodi, u prvom kvartalu ove godine, iznosili
56.414 dinara, od čega 95,9 odsto čine prihodi u novcu, a 4,1 odsto prihodi
u naturi, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Najveći udeo imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa - 47,8 odsto, penzije -
31,5 odsto, a ostala primanja od socijalnog osiguranja 4,4 odsto i naturalna
potrošnja 4,1 odsto.
Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji iznose 55.240 dinara, od
čega najveći udeo čine hrana i bezalkoholna pića - 37,1 odsto, dok
stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva čine 17,3 odsto
potrošnje.
Izdaci za transport čine 9,7 odsto, odeću i obuću 5,4 odsto, ostali lični
predmeti i ostale usluge 5,1 odsto, alkoholna pića i duvan 4,8 odsto i
komunikacije 4,7 odsto.
RZS je podatke o prihodima, rashodima i potrošnji domaćinstava objavio na
osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava sprovedene u prvom kvartalu 2014.
godine, u kojoj je učestvovalo 1.511 domaćinstava.
|
|
U Srbiji živi više od 43.000 izbeglica |
| |
U Srbiji trenutno živi 43.763 izbeglica, što je najviše u Evropi, saopštio
je juče Komesarijat za izbeglice i migracije povodom Svetskog dana izbeglica,
20. juna.
Od ukupnog broja izbeglica, 32.371 je iz Hrvatske, dok je iz Bosne 11.324.
"Istovremeno, Srbija dočekuje ovaj dan sa razočaranjem nakon nedavne
preporuke Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) da
izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status. Ovakvom preporukom
zanemaruje se stvarni položaj izbeglica i izbegavaju brojni nerešeni
problemi", navodi se u saopštenju Komesarijata.
Oni su dodali da je "u vreme najveće izbegličke krize, Srbija pružila
utočište za čak 618.000 izbeglica".
"Od nekadašnjih 700 kolektivnih centara, koji su pružali utočište za oko
60.000 ljudi, u Srbiji i dalje postoji njih 23 u kojima boravi 1.650
korisnika, većinom interno raseljenih osoba", kazali su.
Komesarijat je najavio "bolje dane za izbegličke porodice koje žive u
neadekvatnom smeštaju", jer će zahvaljujući Regionalnom stambenom programu
Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, 16.780 najugroženijih
porodica u Srbiji dobiti krov nad glavom.
U periodu od 2008. do 2014. godine, Komesarijat je obezbedio 6.864 trajnih
rešenja za izbeglice i interno raseljene, donacijom 4.274 paketa
građevinskog materijala, otkupom 1.166 seoskih kuća sa okućnicom, donacijom
346 montažnih kuća, izgradnjom 927 stambenih jedinica namenjenih socijalnom
stanovanju u zaštićenim uslovima i 151 stambena jedinica za zakup sa pravom
otkupa. U istom periodu donirano je 5.778 paketa za ekonomsko osnaživanje.
Ukupna vrednost Regionalnog stambenog programa četiri zemlje iznosi 584
miliona evra, a Srbije 335 miliona evra.
|
|
Cene odeće u Srbiji gotovo kao u EU |
| |
Cene robe široke potrošnje u Srbiji gotovo su upola niže nego u Evropskoj
uniji pri čemu odeća košta skoro kao u EU ali su cigarete i piće znatno
jevtiniji, pokazuju zvanične evropske statistike.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, cene robe široke potrošnje u Srbiji u 2013.
godini bile su na 54 odsto prosečnih u EU.
Hrana i sokovi su u Srbiji za 25 odsto jevtiniji nego u EU, cena
elektronskih uređaja niža je za 10 odsto a odeće za samo dva procenta.
U Srbiji su osetno jevtinije nego u EU hotelske usluge, čija je cena na 50
odsto proseka za Uniju, i piće i duvan (53 odsto).
Od Srbije je u okruženju skuplja samo Crna Gora, gde su cene robe široke
potrošnje na 56 odsto proseka EU.
U Makedoniji su cene proizvoda široke potrošnje na 47 odsto proseka u Uniji,
u Bosni i Hercegovini na 53 odsto a u Albaniji na 51 odsto.
Širom EU cene robe široke potrošnje u 2013. su se veoma razlikovale pa su
piće i duvan bili najskuplji u Irskoj, za odeću je trebalo najviše izdvojiti
u Švedskoj a za hranu, ali i elektronske uređaje, u Danskoj.
Roba široke potrošnje u EU u 2013. je bila najskuplja u Danskoj, gde su cene
na 140 odsto proseka za EU, a slede Švedska (130 odsto), Luksemburg i Finska
(123 odsto).
Za 10-20 odsto više cene od proseka za 28 članica EU registrovane su u
Irskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji, dok su za do 10 odsto više od
prosečnih bile cene u Belgiji, Francuskoj, Austriji, Italiji i Nemačkoj.
Cene robe široke potrošnje u Španiji bile su nešto ispod proseka EU (na 95
odsto), a za 10-20 odsto niže od prosečnih u 2013. su bile cene u Grčkoj,
Kipru, Portugaliji, Sloveniji, Estoniji i Malti, preneo je Euraktiv Srbija.
Za 30-35 odsto od proseka u EU roba široke potrošnje je bila jevtinija u
Češkoj, Letoniji, Slovačkoj, Hrvatskoj i Litvaniji.
"Najjevtinija" je u 2013. bila Bugarska, gde je roba široke potrošnje
koštala više nego upola manje nego prosečno u EU (48 odsto proseka).
U Poljskoj i Rumuniji su cene robe široke potrošnje bile na 57 odsto
evropskog proseka a u Mađarskoj na 60 odsto.
|
|
Bošković traži još pomoći za sanaciju šteta od poplava |
| |
Ministarka pojoprivrede Srbije Snežana Bogosavljević Bošković, pozvala je
međunarodne institucije da dodatno pomognu poljoprivredi Srbiju u sanaciji
šteta od polava.
"Dosta vremena i sredstava biće potrebno za potpunu sanaciju šteta od
poplava i zato pozivam međunarodne institucije da u okviru svojih
finansijskih i kreditnih mogućnosti pomognu Srbiji i njenoj poljoprivredi",
rekla je ona na otvaranju dvodnevne godišnje konferencije organizacije Agro-istok
u Beogradu.
Boškovićeva je zahvalila Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i
Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujdinjenih nacija (FAO) na dosadašnjoj
pomoći.
Ona je na skupu, na kome će se razgovarati o načinima proizvodnje većih
količina kvalitetnije hrane u regionu Evrope i centralne Azije, rekla da se
srpski proizvođači trenutno nalaze u specificnoj poziciji, jer posluju u
uslovima započinjanja pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU) i
kada agrar i ruralni razvoj mora da se prilagodi pravilima zajedničke
poljoprivredne politike Unije.
"Taj proces će zahtevati od srpskih proizvdojača da se prilagode pravilima i
standardima EU, kako bi se blagovremeno pripremili za zahteve koje nameću
visoko konkurentno evropsko tržište", naglasila je Boškovićeva.
Ona je podsetila da Srbija već godinama ostvaruje suficit u trgovini
poljoprivredno-prehrambenim proizvodima sa EU, te da je svesna visokih
zahteva tog tržišta.
"Kvalitet srpskih proizvoda zadovoljava međunarodne standarde, ali naši
proizvođači često ne mogu da obezbede dovoljne količine, zbog čega plasman
biva ugrožen", rekla je ministarka poljoprivrede.
Boskovićeva je ukazala da je za puno korišćenje izvoznih potencijala srpske
poljoprivrede potrebno maksimalno iskoristiti preferencijalni pristup
najvećim tržištima, poput EU i Carinske unije Rusije, Belorusije i
Kazahstana, povećati plasman tradicionalnih i proizvoda sa geografskom
oznakom.
Kako je dodala, potrebno je raditi i na udruživanju poljoprivrednika, ali i
na unapređenju svih segmenata tržišnog lanca.
Oko 120 vodećih poljoprivrednih proizvođača, stručnjaka, predstavnika agro
kompanija, vlada i međunarodnih organizacija sastali su se danas u Beogradu
na skupu mreže Agro-istok kako bi razgovarali o tome kako podržati
proizvodnju "najbolje hrane" u Evropi i centralnoj Aziji.
Godišnji skup Agro-istok se održava u organizaciji FAO i EBRD, uz
finansijsku podršku Svetske banke.
Agro-istok je neformalna platforma ključnih aktera u poljoprivredi,
finansiranju agro-biznisa i ruralnom razvoju u Evropi i centralnoj Aziji.
Ta mreža postoji od 2002. godine, a osnovali su je EBRD, FAO, Svetska banka
i Centralno-evropska inicijativa (CEI).
|
|
Poplave u Srbiji nanele veliku štetu turizmu |
| |
Nedavne poplave u Srbiji direktno su ugrozile rad 15 turističkih agencija,
iz Obrenovca i jedne iz Krupnja, od kojih tri neće moći da nastave
poslovanje i ići će u likvidaciju, rečeno je danas u Privrednoj komori
Srbije (PKS).
Na sednici Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turizam PKS rečeno je da se
indirektna šteta turizmu u poplavljenim područjima ogleda u otkazivanju
velikog broja ugovorenih aranžmana, a hoteli trenutno beleže pad prometa od
50 do 75 odsto, u odnosu na prošlu godinu.
Načelnik sektora za turizam Ministarstva za trgovinu Srbije Vera Rovčanin
kazala je da je oformljen tim državnih službenika, koji će u naredne četiri
nedelje procenjivati štetu.
Na sednici je rečeno da je turizmu, ali i prehrambenoj industriji načinjena
velika medijska šteta, izveštavanjem o uništenim putevima i nezdravoj hrani.
Posledice poplava, kako je ocenjeno, trpi turizam u celoj Srbiji, a ne samo
u poplavljenim područjima, jer je u svetu "stvorena slika" o Srbiji kao
nebezbednoj destinaciji.
Zbog toga će jedan od predloga za oporavak turističke privrede, koji će
Udruženje dostaviti resornom ministarstvu, biti aktivno angažovanje na
stvaranju medijske slike Srbije kao bezbedne turističke destinacije.
Članovi Udruženja smatraju da bi za sve kojima su u poplavama uništeni
objekti ili dokumentacija, odnosno onima koji beleže pad prometa veći od 50
odsto, trebalo obezbediti mirovanje fiskalnih obaveza u periodu ne kraćem od
šest meseci.
Pored toga, kako je rečeno, njima bi trebalo obezbediti i privremeni
moratorijum za sve kreditne i lizing obaveze, beneficirane kredite za obnovu
delatnosti, ali i oslobađanje od jednog dela komunalnih troškova.
|
|
Nema pravnih smetnji za prijem novca preko Pejpala |
| |
Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da ne postoje pravne
smetnje za prijem novca iz inostranstva internetom preko sistema Pejpal
(PayPal).
Izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju iz 2012. omogućeno je da
građani i privreda u Srbiji mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i
preko strane institucije elektronskog novca, što je bio uslov da Pejpal
počne poslovati u Srbiji.
Pejpal je aprila 2013. godine omogućio da se iz Srbije obavljaju plaćanja
prema inostranstvu (send opcija) i najavio da će kasnije biti moguć i prijem
novca preko tog servisa.
NBS je u saopštenju istakla da je nekoliko puta do sada ukazivala da je
prijem novca preko stranih institucija elektronskog novca u skladu sa
srpskim zakonodavstvom i da su očekivanja da bi Pejpal tu uslugu mogao da
pruži do kraja 2014. godine.
"U ovom trenutku to zavisi pre svega od poslovne odluke Pejpala i vremenskog
okvira njene tehničke realizacije", navela je centralna banka.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
