|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Za pomoć poplavljenima uplaćeno 27,8 miliona evra |
| |
 Na
račun Vlade Srbije za pomoć stanovništvu poplavljenih područja uplaćeno je
oko 3,22 milijarde dinara (27,8 miliona evra), objavilo je juče Ministarstvo
finansija Srbije ( www.mfin.gov.rs ).
Po podacima Ministarstva, do 25. juna u 18.00 na dinarski račun za pomoć
uplaćeno je 1.707.878.658 dinara.
Na devizni račun uplaćeno je 3.392.393 evra, 11.061.920 dolara, 135.206
švajcarskih franaka, 876 britanskih funti, 7.903.000 ruskih rubalja, 122.930
norveških kruna, 23.700 danskih kruna, 270.231 švedskih kruna, 1.771
kanadskih dolara, 160.965 australijskih dolara i 51.540.762 japanskih jena.
Preko računa Pejpal (PayPal) uplaćeno je 690.611 evra za pomoć stanovništvu
poplavljenih područja Srbije.
Izgradnja kuća srušenih u poplavama u Srbiji trebalo bi da počne u subotu,
na Vidovdan, izjavio je juče premijer Aleksandar Vučić.
Premijer je novinarima na skupu Saveta stanih investitora rekao da će
građanima kojima su kuće oštećene u poplavama biti isplaćeno po 2.000 evra
kada budu završene procene štete.
"Pomoć će biti isplaćena kada budu završene procene i kada budemo imali
liste. Neće to da bude bacano iz aviona. To će dobiti oni koji imaju štetu
od 2.000 evra ili veću od toga, a ne svi građani", rekao je Vučić.
On je rekao da će procene biti završene u najkaraćem mogućem roku da ne bi
bilo "krađi i pljački kao što je bilo u Kraljevu i Valjevu" i dodao da se
procene rade zajedno sa EU i UN.
"Čim to završimo građani će dobiti novac koji smo odredili", rekao je Vučić
i dodao da postoji mogućnost da se i na donacije iz Srbije ukine obaveza
plaćanja poreza, ali da razume Ministarstvo finansija u oklevanju da se to
uradi zbog pokušaja zloupotreba.
Srbiju su polovinom maja pogodile poplave u kojima je oštećen veliki broj
objekata, a preliminarna direktna šteta procenjena je na 600 milona evra.
|
|
Kuća |
| |
Kancelarije za dijasporu više nema. Umesto nje, planirano je
osnivanje Uprave za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova
U vreme kada iseljeni Srbi šalju milione dolara i evra stradalom narodu u
poplavama, kada u Srbiju dovoze ogromnu humanitarnu pomoć, u državnoj
administraciji nema nikog od zvaničnika ko bi dočekao i nagradio humanitarce
iz dijaspore za njihovo požrtvovanje.
Kancelarije za dijasporu više nema. Umesto nje, planirano je osnivanje
Uprave za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova. To se, međutim, još
nije dogodilo. Iseljenici kao da su nestali sa dnevnog reda vlade.
Srbi u rasejanju povređeni su nebrigom matice. Uzalud očekuju da im država
pomogne oko prikupljanja i prijema njihove humanitarne i finansijske pomoći,
oko organizovanog školovanja njihovih potomaka u srpskim školama po svetu,
sa udžbenicima na ćirilici, oko incijative da daju svoje delegate za Narodnu
skupštinu Srbije, i posebno oko podrške u nacionalnim manifestacijama,
kojima obeležavaju državne praznike i značajne datume iz srpske istorije.
Poznato je da dijaspora "hrani i brani Srbiju". Godišnje matici šalje četiri
milijarde evra za izdržavanje svojih porodica, zastupa Srbiju i gradi njen
ugled u svetu. Svi oni se rado odazivaju otadžbini na svaki poziv. Ali traže
da imaju "svoju kuću u Beogradu". Poslovni ljudi iz rasejanja, nemaju u
našoj prestonici, kako tvrde, "adresu gde će svoje ivesticije da pretvore u
posao". Zato iseljeni Srbi iz dijaspore prikupljaju potpise za pismo Vladi
Srbije sa samo jednom porukom:
- Vratite nam Ministarstvo za dijasporu!
Marko Lopušina
|
|
Donatorska konferencija za poplave u Srbiji i Bosni |
| |
U organizaciji Evropske komisije u Briselu će 16.jula biti održana
donatorska konferencija za obezbeđivanje dodatnih sredstava Srbiji i Bosni
za otklanjanje posledice nedavnih katastrofalnih poplava.
To je saopštila Evropska komisija koja je navela da organizatori
konferencije, zajedno s Komisijom EU, biti Francuska i Slovenija, a na ovaj
skup će biti pozvani i zemlje kao međunarodni donator, zatim međunarodne
finansijske institucije i važne organizacije civilnog društva.
Cilj je da se prikupe sredstva za oporavak i obnovu područja koja su teško
nastradala od poplava u Srbiji i Bosni.
Evropski komesar za proširivanje Štefan File je izjavio da EU i zemlje
članice Unije iskazuju solidarnost sa ljudima koji su nastradali u teškim
poplavama na jugoistoku Evrope, naglasivši spremnost da se "iskoriste svi
raspoloživi instrumenti za pomoć građanima Srbije i Bosne i Hercegovine da
se oporave od tih elementarnih katastrofa".
File je dodao da će na donatorskoj konferenciji biti prikupljena "veoma
potrebna sredstva za oporavak tih zemalja".
"Evropska komisija, Francuska i Slovenija", navodi se u saopštenju, "visoku
prednost daju ekonomskom oporavku obeju zemalja i rešene su da obezbede
bitna finansijska sredstva".
"Takođe", kako je istaknuto, "uz obezbeđivanje međunarodne finansijske
podrške, Donatorska konferencija će doprineti i pospešenju saradnje u
sprečavanju i otklanjanju posledica prirodnih katastrofa u region".
Evropska komisija je ukazala na činjenicu da je poplavama neposredno ili
posredno ugroženo preko tri miliona lica u Srbiji i Bosni, a teško su
oštećene kuće, zdravstveni i školski objekti i ključna javna infrastruktura.
"Posledice poplava će dugotrajno pogoditi društveno-ekonomski rast obe
zemlje i bitno mogu uticati na njihovu sposobnost da razviju ili učvrste
reforme", stavila je do znanja Komisija u Briselu.
Srbija i BiH nisu u stanju, kako je predočeno, da sopstvenim snagama i
sredstvima otklone posledice ove katastrofe i zatražile su međunarodnu
finansijsku pomoć za oporavak i obnovu.
Evropska komisija dodaje da EU, Svetska banka i UN rade s vlastima ugroženih
područja na utvrđivanju potreba za pomoć i izveštaj o tome će biti podnesen
Donatorskoj konferenciji za obezbeđivanje sredstava za otklanjanje posledice
poplava u Srbiji i BiH.
|
|
Haški sud hoće da problem Šešelja izveze Srbiji |
| |
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić,
izjavio je u četvrtak da je u slučaju predsednika Srpske radikalne stranke
(SRS) Vojislava Šešelja taj sud sam napravio problem i sada traži način da
ga "izveze" Srbiji.
"Tribunal treba otvoreno da prizna da ne može da izađe na kraj sa Šešeljem,
da su u velikom problemu, da nisu imali odgovor na njegov način ponašanja.
Oni kažu da je to opstrukcija, ali bez obzira na to, on ima pravo da se
brani na način za koji misli da je za njega najbolji", rekao je Ljajić na
televiziji B92.
Ljajić, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, naveo je da Tribunal to treba
da nazove pravim imenom i da kaže da Šešelj iz pritvora u Sheveningenu ide u
kućni pritvor i da je za to nadležna Srbija.
On je dodao da, međutim, iz Tribunala ne kažu kako da to bude sprovedeno ako
nema saglasnosti onoga na koga se to odnosi i ako taj neko, u ovom slučaju
Šešelj, unapred kaže da ne želi da poštuje nikakve uslove i da ne želi da mu
vlada njegove zemlje daje bilo kakve garancije.
"Država može sve da uradi i to nije nikakav problem... mi smo uvek davali
tipske garancije, s tim što su uvek, u svakom slučaju, to tražili optuženi,
odnosno njihovi branici, oni su uvek bili saglasni sa svim uslovima koje
postavlja tribunal i zato nismo imali nikakvih problema u operacionalizaciji
odluke o privremenom puštanju na slobodu", dodao je Ljajić.
Šešelj, podsetio je, nikada nije tražio garancije, a u ovom konkretnom
slučaju, ne samo da nije tražio i nije podneo zahtev za privremeno puštanje
na slobodu već je rekao da ne želi garancije od države i ne želi da se
ponaša u skladu sa uslovima koje je postavio Haški tribunal. Ljajić je
istakao da je aktuelna situacija u vezi sa Šešeljem jedinstven slučaj za
koji je najvećim delom odgovoran sam Tribunal. Srbija, kako je rekao, ima
rok od nedelju dana da se izjasni o garancijama za Šešelja, ali su te
garancije obesmišljene načinom na koji ih je tražio Tribunal i izjavom
Šešelja da ne želi garancije.
"Naša je obaveza da štitimo te ljude, a ne da im, barem po njihovom
mišljenju, nanosimo još veću štetu nego što su je do sada imali", zaključio
je Ljajić.
Ministarstvo pravde primilo je u utorak zahtev Haškog tribunala da se Srbija
izjasni o garancijama za moguće puštanje optuženog Vojislava Šešelja na
privremenu slobodu do izricanja presude, rečeno je agenciji Beta u
ministarstvu.
Šešelj je ranije saopštio da, ako bude pušten na privremenu slobodu, neće
poštovati ograničenja Tribunala koje se, između ostalog tiču slobode
kretanja i javnih nastupa.
Uobičajene uslove koje je Tribunal do sada propisivao u sličnim slučajevima,
Šešelj je, ranije početkom nedelje, u svom odgovoru na inicijativu sudija
odbio.
Šešelj je odbacio i "bilo kakve garancije izdajničke, prozapadne vlade u
Srbiji". Naglasio je da jedino ograničenje koje prihvata, ako pretresno veće
odluči da ga privremeno pusti na slobodu, to da neće napuštati teritoriju
Srbije.
|
|
Srbima deset mesta u kosovskom Parlamentu |
| |
Član Centralne izborne komisije (CIK) na Kosovu Nenad Rikalo rekao je juče
da su konačni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora pokazali da su
politički subjekti srpske zajednice osvojili oko 45.000 glasova, što znači
da će u budućem sastavu Skupštine Kosova Srbe zastupati deset poslanika.
Prema njegovim rečima, najviše glasova osvojili su kandidati koalicije
Srpska lista koji su sa 38.199 glasova (5,22 odsto) osvojili devet mandata u
budućem sazivu kosovskog Parlamenta.
Deseti mandat pripao kandidatu Progresivne demokratske stranke Nenadu Rašić
koji je osvojio 4.212 glasova.
Rikalo je dodao da će Srbi ukupno imati deset garantovanih mesta u Skupštini
Kosova i da je takva podela mandata u skladu sa novom uredbom CIK-a.
"Cenzus ne postoji za manjinske političke partije, ali je potrebno da
politički subjekt osvoji određen broj glasova da bi dobio neko mesto više od
tih garantovanih deset", rekao je Rikalo.
U ime Srpske liste u parlamentu će biti Dejan Mitić sa 8.914 glasova,
Velimir Rakić s 8.861, Slavko Simić 8.586 glasova, Slobodan Petrović 7.528
glasova, Saša Milosavljević sa 7.189 glasova, Milka Vuletić sa 7.074 glasa,
Milena Milićević sa 7.056, Jasmina Živković sa 6.324 glasa i Jelena Boncić
sa 6.311 osvojenih glasova.
Poslanik će biti i politički lider Goranaca Adem Hodža sa 682 glasa.
Rikalo je rekao da svi politički subjekti imaju pravo u naredna 24 sata da
podnesu pritužbe ili žalbe Panelu za pritužbe ili žalbe Kosova.
|
|
Kosovo - izbori - CIK objavio konačne rezultate |
| |
Centralna izborna komisija danas je proglasila konačne rezultate prevremenih
parlamentarnih izbora održanih 8. juna, po kojima je Srpska lista osvojila
devet mandata.
Prema tim rezultatima na prvom mestu po broju osvojenih glasova i mandata za
poslanike je Demokratska partija Kosova sa 37 poslanika, sledi Demokratski
savez Kosova sa 30, dok je na trećem mestu pokret Samoopredelenje sa 16
poslaničkih mandata.
Na četvrtom mestu je Alijansa za budućnost Kosova sa 11 mandata, na petom
mestu je Srpska lista sa devet mandata a na šestom Incijativa za Kosovo sa
šest poslaničkih mandata.
Mandate su osvojili i Kosovska demokratska partija Turaka - dva i Koalicija
Vakat - dva.
Po jedan mandat osvojile su Progresivna demokratska stranka, Demokratska
partija Aškalija Nova demokratska stranke, Liberalna partija Egipćana,
Aškalijska partija za integraciju, Koalicija za Goru i Kosovska nova romska
partija.
Skupština Kosova ima 120 mandata od toga 100 mandata pripadaju partijama
većinskih Albanaca dok je 20 mesta garantovano za manjinske zajednice. Od
tih 20 mesta 10 je za srpsku zajednicu.
Posle današnjeg objavljivanja konačnih rezultata nezadovoljne stranke ili
pojedinci imaju pravo da u roku od 24 sada podnesu žalbe i pritužbe Komisiji
za žalbe CIK-a Kosova.
Komisija za žalbe dužna je da u roku od 48 sati odluči o osnovanosti žalbi i
tek posle toga CIK potvrđuje rezultate izbora.
|
|
Rističević: Komisija da ispita Živkovićev vinograd |
| |
Predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marjan
Rističević danas je zatražio formiranje posebne komisije i pozvao nadležne
da istraže slučaj vinarije predsednika Nove stranke i bivšeg premijera
Srbije Zorana Živkovića.
Rističević je, ispred tog skupštinskog odbora, pozvao nadležne organe, a
posebno direktora policija Milorada Veljovića, da omoguće istragu i ispitaju
na koji način je Živković došao do subvencija.
Rističević je kazao da postoje sumnje da je Živković na nelegalan način
2007. godine dobio subvencije za vinograd u iznosu od 525 hiljada evra.
On je naveo da je Živković podneo zahtev za subvencije, 15. aprila kada nije
imao zemljište, a da je zakup za parcelu, koja je tada bila u državnom
vlasništvu, urađen tek u novembru 2007. godine.
U beogradskoj opštini Rakovica, u poštanske sandučiće građana, u nedelju su
ubačeni plakati protiv Živkovića, naslovljeni "Kako je Živković postao
milioner", a na kojima je njegova fotografija sa vinom u ruci.
U nepotpisanom tekstu tvrdi se da je lider opozicione Nove stranke "koristeći
svoj položaj, dobio iz budžeta 41 milion dinara i za taj novac napravio
vinograd u Krčedinu koji sad vredi 1,5 miliona evra".
Navodi se da je sve to urađeno na državnom zemljištu "koje je Živković dobio
u zakup po višestruko nižoj ceni od tržišne".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
