|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Najavljeni paralelni protesti Albanaca i Makedonaca |
| |
 Policija
u Skoplju u stanju je pripravnosti pošto su i albanski i makedonski
aktivisti za petak najavili proteste, nakon prošlonedeljnih nemira povodom
presuda u slučaju "Monstrum", piše danas Balkanska mreža za istraživačko
novinarstvo.
Kako prenosi BIRN, portparol policije Ivo Kotevski naveo je da policija "pomno
prati društvene mreže" uoči mogućih nedozvoljenih protesta u petak i
upozorio da se "nasilni ispadi ne mogu tolerisati".
Društvenim mrežama se pod naslovom "Makedonija za Makedonce" proširio poziv
na demonstracije u petak popodne ispred zgrade Vlade "kako bi pokazali da
nisu podstanari u sopstvenoj državi".
Taj protest je najavljen kao odgovor na pozive Albancima da se u isto vreme
u petak ponovo okupe u opštini Čair, gde većinom žive Makedonci, i još
jednom demonstriraju protiv presude kojom su šestorica Albanaca osuđena na
kazne doživotnog zatvora zbog ubistva petorice Makedonaca.
Početne tačke oba skupa su međusobno udaljene svega hiljadu metara.
Prošlog petka na ulicama Skoplja izbili su sukobi kada je nekoliko hiljada
Albanaca, uglavnom mladih, nezadovoljnih presudama u slučaju "Monstrum",
pokušalo da upadne u Krivični sud u Skoplju, ali ih je u tome sprečila
policija.
Povređeno je 20 policajaca i nepoznat broj demonstranata, a policija je
upotrebila suzavac, šok bombe i vodene topove kako bi rasterala demonstrante.
Politički lideri Albanaca zatražili su međunarodni monitoring i ponavljanje
suđenja, kao i javno prezentovanje dokaza.
Lider opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA) Menduh Tači podržao je
proteste, ali i pozvao na mir, dok je lider Demokratske unije za integraciju
(DUI), mlađeg partnera u vladajućoj koaliciji, Ali Ahmeti zatražio ponovno i
transparentno suđenje.
Manji protesti zbog presude u slučaju "Monstrum" održani su proteklih dana i
u nekoliko makedonskih gradova, kao i na Kosovu i u Albaniji.
Nekoliko desetina ljudi okupilo se u Tirani s transparentima "Skoplje - srce
Albanije" i "Skoplje je albansko".
Na protestu u Prištini zapaljena je zastava Makedonije.
|
|
U Strazburu 21 tužba protiv Hrvatske zbog Oluje |
| |
Vlada Hrvatske juče je donela odluku o osnivanju radne grupe za podršku
Kancelariji hrvatskog zastupnika pred Evropskim sudom za ljudska prava u
pripremi predmeta koji se odnose na istragu ratnih zločina i drugih
krivičnih dela tokom ili posle akcije "Oluja" 1995. godine.
Ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić izjavio je na sednici vlade da su
pred Evropskim sudom za ljudska prava počeli sudski postupci po 21 tužbi
protiv Hrvatske u kojima podnosioci navode da državna tela nisu sprovela
efikasnu istragu smrti civila, bliskih rođaka koji su poginuli tokom ili
neposredno posle vojno-policijske akcije "Oluja" u avgustu 1995.
Hrvatska do 15. septembra treba da se izjasni o svakom predmetu, što je,
rekao je Ostojić, veoma važno, jer se radi o utvrđivanju da li su povređena
konvencijska prava.
Zadatak članova Međuresorne radne grupe je da pripreme dokumente i izrade
odgovore i podneske u postupcima koji se vode pred Sudom, ali i da po
potrebi učestvuje na usmenim ročištima.
Uz hrvatskog zastupnika pred Evropskim sudom za ljudska prava, članovi Radne
grupe biće predstavnici Državnog tužilaštva Hrvatske i više hrvatskih
ministarstava - unutrašnjih, spoljnih poslova, pravosuđa i odbrane. Njih će,
odlukom Vlade, imenovati resorni ministri, odnosno glavni državni tužilac.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
U Crnoj Gori veći broj ruskih obaveštajaca |
| |
Za Rusiju radi između 25 i 50 crnogorskih obaveštajaca, preneo je podgorički
list "Vijesti" navod američke agencije Asošijeted pres (AP).
To je, navodno, glavni razlog što će odluka o prijemu Crne Gore u NATO biti
odložena do kraja 2015. godine.
Posle nedavnog ministarskog sastanka NATO u Briselu je saopšteno da Crna
Gora ne mora da čeka novi samit da bi se odlučilo o njenom statusu, nego da
odluka o njenom članstvu može biti doneta i na drugi način, ali je rok
pomeren na kraj 2015. godine.
Zvanicna Podgorica se, ipak, nadala da će poziv za članstvo u NATO dobiti
već na samitu NATO septembra ove godine, u Velsu.
Premijer Milo Đukanović je ranije ocenio da je odlaganje poziva Crnoj Gori
uslovljeno "geoplitičkim strateškim razlozima" na koje Crna Gora ne može
uticati. To se, zapravo tiče odnosa NATO i Rusije povodom ukrajinske krize.
Više analitičara je ocenilo da je Crna Gora "kolateralna šteta" ukrajinske
krize.
List "Vijesti" je preneo da AP piše da je Crna Gora važila za kandidata
nabližeg članstvu u NATO, ali je preovladalo uverenje da Rusiju ne treba
iritiratri novim širenjem alijanse.
Međutinm, kako je preneto, glavni arzlog odlaganja poziva Crnoj Gori je ipak
"penetracija Rusa" u tu državu.
Neimenovani američki zvaničnik je, kako je preneto, rekao da su preduzete
aktivnosti za "neutralisanje aktivnosti" Rusa, ali da je za to potrebno
vreme.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
|
Bomba ipred tržnog centra na Palama ranila dvoje |
| |
Jedna žena i jedan muškarac ranjeni su u nedelju kada je bačena
"eksplozivna naprava" ispred Tržnog centra "Tom" na Palama, rekla je
portparol Centra javne bezbednosti Istočno Sarajevo Danka Tešić.
"U 14.25 sati bačena je eksplozivna naprava ispred Tržnog centra Tom. Dve
osobe su povređene - jedan muškarac i jedna žena", navela je Tešić.
Po njenim rečima, ranjenicima je prva pomoć ukazana u Domu zdravlja na
Palama, a potom su prevezeni u sarajevsku bolnicu Koševo.
|
|
Dodik kandidat SNSD za predsednika RS |
| |
Kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) za predsednika RS na
oktobarskim izborima je Milorad Dodik, a za srpskog člana Predsedništva BiH
kandidatkinja je Željka Cvijanović, sada premijerka RS, odlučeno je na
sednici Izvršnog odbora ove partije.
Predsednik Izvršnog odbora SNSD Nebojša Radmanović rekao je novinarima u
Banjaluci da će o kandidatima ove stranke za predsedničke funkcije danas
biti razgovarano sa koalicionim partnerima iz Demokratskog narodnog saveza
(DNS) i Socijalističke partije RS.
Lider DNS Marko Pavić izjavio je da ta stranka odustaje od svog kandidata za
člana Predsedništva BiH, dodavši da će u slučaju pobede vladajuće koalicije
na oktobarskim izborima oni tražiti mesto premijera ili predsednika Narodne
skupštine RS.
Na drugoj strani, opozicioni blok, Savez za promene kandidovao je Ognjena
Tadića za predsednika RS, dok još nije doneta konačna odluka o kandidatu
opozicije za srpskog člana Predsedništva BiH.
To mesto traži lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić, ali
se Ivanićevoj nominaciji protivi Srpska napredna stranka RS (SNS RS) Jovana
Hadži Mitrovića.
Koalicije moraju do 14. jula Centralnoj izbornoj komisiji BiH dostaviti
imena kandidata za predsednika Rs i člana Predsedništva BiH.
Opšti izbori u BiH biće održani 12. oktobra.
|
|
Lideri regiona i Angela Merkel 15. jula u Dubrovniku |
| |
Godišnji sastanak predsednika država jugoistočne Evrope, na kojem
će učestvovati i nemačka kancelarka Angela Merkel, biće održan 15. jula u
Kneževom dvoru u Dubrovniku, najavljeno je u Zagrebu.
Reč je o nastavku dijaloga lidera regiona, u okviru procesa Brdo-Brioni, koji je
u tom formatu počeo u Zagrebu 1. jula 2013., prvog dana hrvatskog članstva u
Uniji, a nastavljen je sastankom Brdo procesa s predsednikom Francuske Fransoaom
Olandom 25. jula na Brdu kod Kranja u Sloveniji.
Redovne susrete lidera država regiona inicirali su predsednici Hrvatske i
Slovenije, Ivo Josipović i Borut Pahor, da bi se ojačala regionalna saradnja.
"Procenjeno je da su ključni problemi u regionu takvi da se mogu rešavati samo
na najvišem nivou", rečeno je novinarima u kabinetu hrvatskog predsednika i
istaknuto da će lideri regiona i ovog puta naglasak staviti na potrebi konačne
konsolidacije evropskog prostora.
Teme ovogodišnjeg sastanka su politička situacija i odnosi u regionu, nastavak
politike proširenja EU, infrastrukturni projekti poput završetka
Jadransko-jonskog autoputa i železničkog koridora Minhen-Istanbul, kao i
energetika.
Uz predsednike Hrvatske i Slovenije, na skupu lidera na kojem neće biti državnih
obeležja učestvovaće predsednici Srbije, Kosova, Crne Gore, Makedonije, Albanije
i trojica članova Predsedništva BiH.
Pridružiće im se i nemačka kancelarka Angela Merkel koja će, kako se očekuje,
naglasiti važnost regionalne saradnje, jer na toj saradnji počiva i EU.
Lideri regiona će 14. jula uveče učestvovati na poslovnom Samitu 100 biznis
lidera jugoistočne Evrope pod nazivom "Dogovor za novo doba" u Cavtatu kod
Dubrovnika.
To je treći poslovni skup te vrste u regionu i baviće se mogućnostima saradnje u
svrhu jačanja konkurentnosti nacionalnih ekonomija, ali i potencijala jugoistoka
Evrope.
Dubrovnik će biti domaćin i devetog Croatia Foruma, koji će tradicionalno biti
posvećen temama vezanim za napredovanja država zapadnog Balkana prema članstvu u
EU.
Taj skup počinje u četvrtak kasno posle podne i traje do subote, a svoje učešće
je potvrdilo 18 ministara spoljnih poslova iz EU i regiona, kao i brojni
evropski funkcioneri i predstavnici Amerike, Kine, Japana, Rusije i Novog
Zelanda.
Kako je najavljeno u Zagrebu, od šefova diplomatije iz regiona, na Croatia
Forumu biće Ivica Dačić iz Srbije, Igor Lukšić iz Crne Gore, Enver Hodžaj s
Kosova, Zlatko Lagumdžija iz BiH i Nikola Poposki iz Makedonije.
Na skupu je najavljeno i prisustvo visoka predstavnica za spoljnu politiku i
bezbednost EU, Ketrin Ešton.
|
|
Demokratski front nudi SDP svu vlast u Podgorici |
| |
Opozicioni Demokratski front (DF), kako je najavljeno, spreman je da
Socijaldemokratskoj partiji Crne Gore (SDP) ustupi svu vlast u Podgorici, te i
sve najviše funkcije, samo ako ta partija hoće da razvlasti Demokratsku partiju
socijalista (DPS).
U utorak je saopšteno da su SDP i DPS blizu dogovora da zajedno formiraju
gradsku vlast u Podgorici, ali je bilo informacija da SDP o tome uporedo
razgovara i sa DF.
Odluka o gradskoj vlasti u Podgorici, po najavama, biće poznata do kraja ove
sedmice.
Na izborima 25. maja DPS je u Podgorci osvojila 29 mandata, samo jedan manje
nego što je potrebno za samostalno formiranje vlasti. Međutim, SDP je, sa svega
dva osvojena mandata, u poziciji da od nje zavisi da li će DPS i dalje biti
glavni politički akter u Podgorici.
Slična je situacija i u Pljevljima, Bijelom Polju i Kolašinu, dok u Baru DPS
nedostaje više mandata da bi mogla samostalno formirati opštinsku vlast.
Na majskim izborima u 11 opština, kao i u Podgorici, DPS i SDP koje su
koalicioni partneri na državnom nivou, nastupile su u većini opština bez
predizbornog saveza.
U Podgorici je na izborima SDP učestvovala u savezu sa opozicionom strankom
Pozitivna Crna Gora.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
|
Oglasavanje Marketing
|
