|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Dodik traži da se Hil proglasi personom non grata u BiH |
| |
 Predsednik
Republike Srpske Milorad Dodik tražio je od članova Predsedništva i ministra
spoljnih poslova BiH Zlatka Lagumdžije da pokrenu postupak za proglašenje
otpravnika poslova Ambasade SAD Nikolasa Hila nepoželjnom osobom u BiH.
"Tražim od vas da, shodno zakonima i međunarodnim ugovorima definisanim
procedurama, pokrenete postupak proglašenja Nikolasa Hila za 'personu non
grata', čime bi obezbedili njegov što brži odlazak", naveo je Dodik u
otvorenom pismu.
Dodik je naveo da na taj način traži zaštitu institucije predsednika
Republike Srpske od "neprimerenih napada", ali i digniteta svih institucija
u BiH predviđenih Dejtonskim sporazumom i Ustavom.
"U suprotnom, biće jasno potvrđeno da BiH predstavlja de fakto protektorat
stranih sila i da nema mogućnost da obezbedi zaštitu svojih građana i
institucija od neprimerenog mešanja i napada stranih diplomata u BiH",
istakao je Dodik u pismu.
Dodik je ocenio da je Hil svojim izjavama o korupciji u vrhu vlasti RS "izašao
ne samo iz okvira diplomatskog govora i odnosa prema unutrašnje-političkim
temama zemlje domaćina, nego i iz okvira pristojnog govora uopšte".
"Eksplicitne ocene o karakteru nosilaca najviših funkcija vlasti u RS,
krajnje negativni komentari, nedvosmisleno usmeravanje oštrice takvih
komentara prema funkciji predsednika RS koju obavljam prešli su granice u
kojima su se mogle tolerisati. Pogotovo imajući u vidu da je savršeno jasno
da se te poruke šalju uoči predizborne kampanje, sa očitim ciljem nanošenja
štete političkim subjektima na vlasti u RS, a u korist opozicije", naveo je
predsednik RS.
Dodik je poručio da će shodno daljem postupanju članova Predsedništva i
ministra spoljnih poslova BiH u ovom slučaju javnost steći priliku da se
uveri u karakter BiH i njenih institucija, a da će institucije Republike
Srpske odlučiti o svojim daljim koracima.
Hil je nedavno u Tuzli izjavio da u RS "ključa nezadovoljstvo zbog endemske
korupcije lidera ovog entiteta, kronizma, dilova kojima se bogate članovi
porodice, priča o luksuznim nekretninama u Beogradu i na Kipru, o sudijama
RS koji su pritegnuti kako bi ignorisali mito i osigurali da predmeti
korupcije nikada ne ugledaju svetlo dana u sudnicama".
Dodik je zbog toga nazvao Hila "patološkim lažovom i dokazanim smutljivcem"
i optužio ga da u SAD šalje "lažne izveštaje".
Ljiljana Kovačević,
Banja Luka
|
|
Još jedna presuda Suda u Strazburu protiv BiH |
| |
Evropski sud za ljudska prava drugi put je naložio Bosni i Hercegovini da
izmeni izborni sistem kako bi svim građanima omogućio da se kandiduju za Dom
naroda Bosne i Hercegovine i Predsedništvo.
Predstavku je podnela Azra Zornić koja nije želela da se izjasni o
nacionalnoj pripadnosti, već kao građanka BiH, zbog čega nije mogla da se
kandiduje na izborima jer za Dom naroda i Predsedništvo mogu da se kandiduju
samo pripadnici konstitutivnih naroda - Bošnjaci, Hrvati i Srbi.
Sud je odlučio da ovakav propis predstavlja diskriminaciju i kršenje prava
na slobodne izbore, a odluka još nije konačna jer stranke imaju tri meseca
da slučaj iznesu pred Veliko veće, navodi se u saopštenju Suda.
Ovu reformu je Evropski sud od BiH tražio još krajem 2009. u slučaju
Sejdić-Finci, a ona je i jedan od preduslova da BiH podnese zahtev za
članstvo u EU, što jedina u regionu još nije učinila.
"Utvrđenje povrede u predmetnom slučaju direktna je posledica neuspeha
vlasti BiH da uvedu ustavne i zakonodavne izmene u cilju sprovođenja presude
Sejdić i Finci, čije izvršenje je od 2009. godine pod nadzorom Komiteta
minsitara Saveta Evrope, tela zaduženog za nadgledanje izvršenja presuda
Suda", navodi se.
Ističe se da je potrebno u što kraćem roku i na najefikasniji mogući način
rešiti ovu situaciju. U predmetu Sejdić i Finci, podnosiocima nije omogućeno
da se kandiduju jer su Rom i Jevrejin.
Podseća se da su odredbe kojima se utvrđuje etničko poreklo predstavnika u
ovim telima unete nakon rata u BiH, obeleženog genocidom i etničkim
čišćenjem.
"Međutim, sada, više od 18 godina od okončanja tragičnog sukoba, ne može
postojati ni jedan razlog za zadržavanje osporenih ustavnih odredbi", navodi
se u odluci Suda.
Istaknuto je da Azra Zornić, rođena 1957. godine, živi u Sarajevu i već duže
vreme učestvuje u političkom životu BiH, pa je i 2002. godine bila kandidat
Socijaldemokratske partije BiH na parlamentarnim izborima.
Kako podseća EurAktiv, ustavne promene su u BiH veoma teške zbog složene
državne strukture i mehanizma odlučivanja, pa je premijer Hrvatske Zoran
Milanović nedavno pozvao da se prema ovoj zemlji zauzme poseban pristup, i
da se ne traže ustavne promene.
Složena državna struktura BiH podrazumeva Republiku Srpsku i Federaciju sa
10 kantona od kojih svaki ima svoju vladu, za svaku odluku je potrebno
zeleno svetlo lidera Bošnjaka, Srba i Hrvata, i zemlja već godinama otežano
funkcioniše. Opširnije na www.euractiv.rs.
|
|
Sabor traži proveru ustavnosti referenduma protiv ćirilice |
| |
Sabor Hrvatske u utorak je doneo odluku da se od Ustavnog suda zatraži ocena
ustavnosti referendumskog pitanja o ćirilici.
Za takav predlog Odbora za Ustav glasalo je 95 poslanika, dok ih je deset
bilo uzdržano.
Odbor je nedavno predložio Saboru da se od Ustavnog suda zatraži provera
ustavnosti referendumskog pitanja pošto je prethodno Vlada objavila da je
prikupljeno dovoljno potpisa za raspisivanje tzv. referenduma protiv
ćirilice.
Odbor je u predlogu naveo da se referendumskim pitanjem krše brojni
međunarodni i domaći propisi i da je neustavno.
Građanska inicijativa Štab za odbranu hrvatskog Vukovara, koja okuplja
uglavnom udruženja branitelja, predala je Saboru krajem prošle godine oko
600.000 punovažnih potpisa za raspisivanje tzv. referenduma protiv ćirilice,
odnosno o izmenama Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina po kojima
bi nacionalna manjina imala pravo na službenu upotrebu jezika i pisma samo
ako čini najmanje polovinu stanovništva.
Sada je to pravo omogućeno pripadnicima manjina kada čine više od trećine
stanovništva, kakav je slučaj sa Srbima u Vukovaru. Upravo je postavljanje
dvojezičnih tabli u Vukovaru u septembru prošle godine bilo povod za
prikupljanje potpisa za referendum.
Iz hrvatske Vlada, koju vodi koalicija levog centra na čelu sa SDP-om Zorana
Milanovića, više puta je poručeno da je neprihvatljivo smanjivanje
manjinskih prava i da referenduma o ćirilici neće biti bez obzira na to
koliko je potpisa prikupljeno.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Nov zaplet u pregovorima DPS i SDP |
| |
Crnogorske vladajuće stranke - Demokratska partija socijalista
(DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP), ne samo da se još nisu dogovorile
o formiranju gradske vlasti u Podgorici, nego je u pregovorima o tome došlo
i do novog zapleta.
Lider SDP Ranko Krivokapić je, kao najnoviji uslov za koaliciju te dve
stranke u Podgorici, izneo da gradonačelnik treba da bude nestranačka
ličnost.
Stranački predstavnici, politički analitičari i mediji sada spekulišu o tome
šta je "nestranačka ličnost" i ko bi to mogao da bude.
Iz opozicije se, štaviše, čula ideja da bi "nestranačka ličnost" trebalo da
bude - iz redova opozicije.
Po najnovijim porukama SDP, gradonačelnik Podgorice ne mora biti nosilac
izborne liste te partije i stranke Pozitivna Crna Gora (PCG) Dragan
Bogojević.
Na lokalnim izborima 25. maja, SDP i PCG nastupili su zajedno, pod nazivom
"Evropsko lice Podgorice", a Bogojević je bio nosilac te liste. Na izborima
su SDP i PCG osvojile po dva mandata, a Bogojević samostalno raspolaže
svojim mandatom.
Na majskim izborima DPS je dobila 29 odborničkih mesta, jedno manje nego što
je toj partiji potrebno za samostalno formiranje vlasti u glavnom gradu. Po
jedno mesto toj partiji nedostaje i u Pljevljima i Bijelom Polju.
Mada je SDP osvojila malo mandata, sada od nje zavisi formiranje lokalne
vlasti ne samo u Podgorici, nego i u Pljevljima, Bijelom Polju, Kolašinu i
Baru.
Opozicija nudi SDP mesto gradonačelnika u Podgorici i sve druge važne
funkcije u zamenu za odustajanje ta partija od koalicije sa DPS. To bi, kako
se pretpostavlja, bio početak smenjivanja DPS s vlasti na nivou države.
U Podgorici i u opštinama gde su 25. maja bili izbori, rok za formiranje
lokalne vlasti je 25. jul.
Ima čak predviđanja da bi se lokalni izbori u Podgorici mogli ponoviti, ako
DPS i SDP ne uspeju da se do tada dogovore o novoj vlasti.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
|
Svedok saradnik pomogao u rasvetljavanju napada na novinara |
| |
Novinar iz Berana Tufik Softić, koji je pre sedam godina brutalno pretučen
na pragu svoje kuće, saopštio je danas da nije iznenađen hapšenjem osoba
koje tužilaštvo sumnjiči za taj napad.
Softić je novinarima u Podgorici izjavio da je do pomaka u istrazi dovelo
svedočenje "čoveka koji će svedočiti u važnim i krupnim predmetima u Srbiji",
a koji se "nedavno pojavio u Beranama i policiji ispričao sve" o napadnu na
novinara u novembru 2007. godine.
Policija je rano jutros u Budvi uhapsila Vladimira Labudovića i Ivana
Asanovića iz Berana, koje tužilaštvo sumnjiči za pokušaj ubistva novinara
Softića.
Posle saslušanja, oni su pušteni na slobodu, a tokom dana najavljena je
konferencija za medije policije.
Softić je pisao o organizovanom kriminalu i o grupama povezanim s Darkom
Šarićem kome se u Beogradu sudi zbog šverca kokaina.
Podgoričke Vijesti, pozivajući se na izvore iz policije, objavile su da je
ključni svedok tužilaštva, na čijem priznanju su i uhapšeni osumnjičeni za
napad na novinara izvesni Draško Vuković.
On je, po pisanju medija, i svedok saradnik u postupcima koji se protiv
Darka Šarića vode u Beogradu.
Novinar Softić je ispričao novinarima da je, po njegovim saznanjima, svedok
policiji označio i nalogodavce i motiv napada.
Za Softića je dilema kako će pravosduni organi obezbediti dokaze posle sedam
godina od napada, ali ga ohrabruje činjenica da je krivično delo
prekvalifikovano u pokušaj ubistva, a ne kao teška telesna povreda, kako je
do sada kvalifikovano u službenim evidencijama.
Novinar dnevnika Vijesti i nedeljnika Monitor napadnut je i u avgustu prošle
godine, kada je u dvorištu njegove porodične kuće eksplodirala bomba. Softić
tada nije povređen, a napadači, nalogodavac i motiv nisu poznati.
Softić je poslednjih meseci pod policijskom zaštitom.
Napadi na novinare, medije i njihovu imovinu u Crnoj Gori su učestali
poslednjih godina, zbog čega je vlast u Podgorici u više navrata kritikovana
i upozoravana iz relevantnih međunarodnih institucija.
Olivera Nikolić,
Podgorica
|
|
Apelacioni sud u Skoplju potvrdio kaznu Vraniševskom |
| |
Apelacioni sud u Skoplju potvrdio je juče presudu od tri godine
zatvora na koju je prošle godine u Velesu osuđen arhiepiskop Ohridski i
mitropolit Srpske pravoslavne crkve Jovan Vraniškovski.
Vraniškovski je, zajedno sa 18 osoba koje su osuđena na po dve godine uslovne
kazne, osuđen 2. jula 2013. za krivično delo pranje novca, kao i za zloupotrebu
novca Makedonske pravoslavne crkve (MPC) za kupovinu imovine u iznosu od 13
miliona denara, što iznosi oko 211.380 evra.
Vraniškovski je osuđen zbog optužbe da je sa sledbenicima, među kojima su bili i
članovi njegove uže porodice, formirao udruženje građana preko kojeg je pokušao
da novcem neutvrđenog porekla kupi nepokretnu imovinu u skopskom naselju Nerezi
i trgovinskom centru Leptokarija, kao i kuću u Štipu.
Arhiepiskop Jovan Vraniškovski je u žalbi, koju je Apelacioni sud odbio, naveo
da je "presuda diskriminatorska i da je donesena iz političkih razloga", kao i
da je "Ohridska arhiepiskopija 12 godina od osnivanja na različite načine
gonjena od (makedonskih) državnih vlasti i da je odbijan njen zahtev za
registrovanje u sudu čime bi postala legalna verska organizacija".
Vraniškovski je od imenovanja za arhiepiskopa Ohridske arhiepiskopije SPC do
sada četiri puta u Makedoniji osuđivan na zatvorsku kaznu za krivična dela "samovlašće",
"raspirivanje nacionalne i verske mržnje" i "utaja", a ovo mu je peto
izdržavanje zatvorske kazne.
Nekadašnji vladika kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve i sadašnji
arhiepiskop Ohridski i mitropolit SPC Jovan (Zoran) Vraniškovski uhapšen je 12.
decembra 2011. na grčko-makedonskom graničnom prelazu kod Bitolja, pod optužbom
da je proneverio 250.000 evra kojima je kupovao zemljište u Ohridu dok je bio
vladika MPC.
SPC i MPC se decenijama spore oko statusa pravoslavne crkve u Makedoniji, a
mediji u Skoplju su danas naveli da je jedan od uslova SPC za rešavanje spora
bilo i oslobađanje Vraniškovskog.
MPC je 50-ih godina od SPC u čijem je sastavu bila dobila autonomiju, a 1967. je
proglasila autokefalnost. MPC ne priznaje nijedna pomesna pravoslavna crkva, a
SPC je smatra raskolničkom, dok u isto vreme sveštenici SPC nemaju dozvolu da
rade u Makedoniji.
|
|
Protesti u selu Nedakusi zbog razglasa sa džamije |
| |
Imam novosagrađene džamije u selu Nedakusi u opštini Bijelo Polje, Enes
Burdžović, najavio je da će biti smanjena jačina razglasa sa te džamije, nakon
što su zbog velike jačine razglasa protestovali pravoslavni stanovnici tog sela.
Burdžović je, kako su preneli mediji, kazao da je ozvučenje te džamije isto kao
kod svih muslimanskih bogomolja, ali da je spreman da smanji jačinu razglasa.
Džamija u Nedakusima je otvorena početkom jula, nakon čega su protestovali
pravoslavci u tom selu zbog jakog ozvučenja koje, kako su naveli, remeti njihov
mir.
Mediji su preneli tvrdnju jednog meštanina da se razglas sa džamije čuje "tako
da bi čoveka probudio i iz kome".
Pravoslavni stanovnici Nedakusa su protestni zbor odrzali pred džamijom, uz
očekivanje da će im se pridružiti i njihove komšije muslimani, ali oni nisu
došli.
Razglas, takozvani ezan, poziv na versku službu, instaliran je na svim islamskim
bogomoljama i pušta se dva puta dnevno.
Prema navodima nekih pravoslavaca iz Nedakusa, kako su mediji preneli, otkako je
u selu podignuta džamija, muslimani se izoluju od svojih komšija druge vere.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
