|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Za Srbiju prikupljeno 995 miliona evra |
| |
 Za
otklanjanje posledica poplava u Srbiji, na donatorskoj konferenciji u
Briselu prikupljeno je 995 miliona evra, a za Bosnu i Hercegovinu je za istu
namenu prikupljeno 809 miliona.
Predstavnici 23 međunarodne organizacije i banaka, kao i 60 zemalja obećali
su da će dostaviti ovu sumu, najvećim delom vrlo povoljnih kredita, u roku
od najkasnije šest meseci.
Na konferenciji "Obnovimo zajedno", ocenjeno je da su najpreče potrebe
Srbije za otklanjanje šteta 830 miliona evra a Bosne - 650 miliona evra, dok
je ustanovljeno da je ukupna šteta u Srbiji milijardu i petsto miliona evra,
a u Bosni dve milijarde evra.
Prikupljeno je i 42 miliona evra za prekogranične projekte u regionu, mahom
za izgradnju sistema za sprečavanje poplava i prirodnih katastrofa, a to je
prevashodno uređenje slivova Save i Dunava, izgradnja brana, nasipa, sistema
kanala i irigacije. Najveći deo sredstava biće upotrebljen za obnovu
infrastrukture, energetike, puteva, stambenih objekata, kljucnog sektora
poljoprivrede i malih preduzeća, piše u zaključcima donatorske konferencije.
Zvaničnici Srbije i BiH su potvrdili rešenost da se uključe u Mehanizam
civilne zaštite Evropske unije.
Među najvećim donatorima je bila Evropska banka za obnovu i razvoj koja je
Srbiji već stavila na raspolaganje preko 300 miliona evra za obnovu javnog
sektora, a Bosni 58 miliona evra, dok je obema zemljama odobreno još po 100
miliona evra za potrebe malih i srednjih opština u otklanjanju posledica
poplava.
Evropska investiciona banka je na konferenciji saopštila da je za Srbiju
odobreno 170 miliona evra, a za Bosnu 90 miliona evra, Međunarodni monetarni
fond je najavio 95 miliona za Bosnu, Svetska banka, pored ostalog, 200
miliona evra pozajmica Srbiji za mala i srednja preduzeća, 100 miliona za
obnovu energetike i poljoprivrede, kao i 200 miliona BiH za srednja i mala
preduzeća, Razvojna banka Saveta Evrope je Bosni odobrila pozajmice od 69
miliona, a Srbiji u visini od 32,5 miliona za podršku malim i srednjim
firmama.
Međunarodna finansijska korporacija, članica Svetske banke, je odobrila
zajedno Srbiji i BiH 370 miliona za obnovu infrastrukture i privrede.
Pojedinačno je, recimo, Japan dao po pet miliona nepovratnih sredstava
Srbiji i Bosni, Danska zajedno obema zemljama 7 miliona evra, Švedska, pored
ranijih 15 miliona evra, još po 2 miliona Srbiji i Bosni, Velika Britanija
dva miliona funti, Kina je saopštila da će nastaviti da pomaže.
Turski predsednik je saopštio da je Vlada u Ankari već dala tri miliona evra
Bosni i 400.000 Srbiji, a daće još dva miliona Bosni i 1.350.000 Srbiji.
Rusija je ukazala na veliku pomoć odmah u maju i predočila da je ukupna
ruska pomoć preko 30 miliona evra, uz opasku da se u poplavama koje su
pogodile Srbiju pokazalo koliko je koristan zajednički srpsko-ruski centar u
Nišu za otklanjanje prirodnih katastrofa.
Italija je dala obema zemljama dva miliona evra, Norveška 4,5 miliona evra,
Austrija 4 miliona, Međunarodni crveni krst 4 miliona, Crveni krst Austrije
i ista organizacija u Nemačkoj po 4 miliona takođe nepovratnih sredstava.
Kosovo je takođe, na poziv Evropske komisije, bilo predstavljeno na
konferenciji s tablom na kojoj je bila zvezdica, što je znak posebnog
statusa Kosova za EU.
Ambasadorka vlade u Prištini je rekla da "narod na Kosovu saoseća s narodima
zemalja koje su pogođene poplavama".
Katar je dao "poklon" od 10 miliona katarskih dinara Srbiji i BiH.
A predstavnici SAD su istakli da je američka pomoć Srbiji i BiH dostigla
16,5 miliona dolara, a da će još odobriti 10 miliona dolara, ali su takođe u
jednoj političkoj poruci naglasili da su "impresionirani napretkom Srbije u
pregovorima o članstvu s EU", uz napomenu da još treba dosta da se učini u
bici protiv korupcije i uvreženju vladavine prava.
Američki predstavnici su ukazali i na to da je iduće godine 20. godišnjica
od Dejtonskog sporazuma i da su - iako je međunarodna zajednica uložila više
milijardi evra u BiH - tamošnji politički vođi malo učinili za trajni
napredak te zemlje.
Evropska komesarka Kristalina Georgijeva je na kraju ovog skupa ocenila da
je to bio veliki uspeh i ponovila na srpskom jeziku poruku "Niste sami",
upućenu zvaničnicima Srbije i BiH.
Organizatori donatorske konferencije u Briselu za otklanjanje posledica
majskih poplava u Srbiji i BiH su Evropska komisija, Francuska i Slovenija.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Srbija predsedava OEBS-om |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da će Srbija tokom
predsedavanja OEBS-om težiti ostvarivanju iskrenog dijaloga o izazovima sa
kojima se suočava ta organizacija, radi postizanja saglasnosti o zajedničkom
okviru koji bi je usmeravao u budućnosti.
Na specijalnom zasedanju Stalnog saveta OEBS koji je održan u utorak u Beču,
Dačić je predstavio prioritete predstojećeg predsedavanja Srbije OEBS-om
2015. godine.
Dačić je ocenio da je Ukrajinska kriza otvorila određena ključna pitanja za
evropsku bezbednost, i da je neophodno uložiti sve moguće napore za njeno
rešavanje u cilju ponovnog učvršćivanja odnosa na čitavom području OEBS.
Prisustvo međunarodnih posmatrača na terenu (u Ukrajini) je u ovom trenutku
od najveće važnosti, rekao je Dačić i dodao da Srbija pruža punu podršku
radu Specijalne posmatračke misije i produžetku njenog mandata bez odlaganja.
"Kao naredni predsedavajući, uložićemo sve napore za jačanje aktivnosti OEBS
u Ukrajini, u saradnji sa svim državama učesnicama", rekao je i dodao da je
Srbija snažni zagovornik jačeg prisustva OEBS na terenu.
On je najavio da u sledećih nekoliko meseci namerava da obavi konsultacije
sa kolegama iz država učesnica o svim relevantnim pitanjima za predstojeće
predsedavanje.
Dačić je kazao da će posvetiti naročitu pažnju Zapadnom Balkanu, i pomirenju,
kao delu faze postkonfliktne rehabilitacije.
"Želim posebno da pomenem da je Međunarodna komisija za nestala lica, uz
podršku švajcarskog predsedavajućeg, pozvala predsednike BiH, Srbije,
Hrvatske i Crne Gore da potpišu Deklaraciju o nestalim licima, krajem
avgusta u Mostaru. Podržavamo ovu inicijativu i uvereni smo da bi
potpisivanje Deklaracije dalo značajan doprinos naporima usmerenim na
pomirenje", rekao je Dačić.
On je izrazio punu posvećenost Srbije dijalogu Beograda i Prištine pod
pokroviteljstvom EU, i sprovođenju svih dogovora koji se zasnivaju na
Briselskom sporazumu iz aprila 2013. godine. "Spremni smo da nastavimo ovaj
dijalog i to nam je prioritet".
U pripremi je organizovanje, kako je najavio Dačić, zajedno sa Regionalnim
savetom za saradnju (RŠ), kasnije ove godine, konferencije na visokom nivou
posvećene neregularnim migracijama u regionu Balkana.
"Bili bismo spremni da uspostavimo međuregionalnu saradnju, uključujući
moguću razmenu iskustva koja može da poboljša praktičan učinak misija na
terenu. Nameravam da u svojstvu budućeg predsedavajućeg posetim sve misije
OEBS na terenu u regionu, uključujući i misiju OEBS u Prištini", rekao je.
On je kazao da će Srbija nastaviti da podržava sve dogovorene formate
uspostavljene u cilju rešavanja zamrznutih konflikata.
"Imajući u vidu iskustva zemalja Zapadnog Balkana, želim da istaknem da se
do konkretnih i održivih rešenja može doći samo putem konstruktivne
političke akcije i dijaloga. Podržavamo obnovljene, sistematičnije napore
OEBS u jačanju aktivnosti posredovanja", kazao je.
Prioriteti srpskog predsedavanja OEBS-om biće i izrada Akcionog plana o
mladima, dodatno promovisanje teme borbe protiv trgovine ljudima i dalji
razvoj implementacije strategije OEBS u vezi sa rodnom ravnopravnošću, teme
kao što su transport i ekonomske migracije, borba protiv korupcije i pranje
novca.
"Kontrola naoružanja i mere za izgradnju poverenja i bezbednosti ostaju od
ključnog značaja za poboljšanje bezbednosti u našem regionu", kazao je
srpski ministar i dodao da se Srbija zalaže i za nastavak sveobuhvatnog
dijaloga u okviru OEBS u cilju održavanja vojne stabilnosti, predvidljivosti
i transparentnosti.
On je ukazao da pretnje poput terorizma, organizovanog kriminala, trgovine
drogom i slični problemi sa kojima se danas suočava OEBS, zahtevaju
koordinisanu akciju zemalja učesnica.
Dačić je još jednom izrazio zahvalnost svim državama učesnicama na pomoći i
podršci koju su ukazale za vreme nedavnih katastrofa na Balkanu izazvanih
razornim poplavama.
|
|
Dijaspora u središtu razgovora Veselinovića i Rigonija |
| |
Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Janko Veselinović razgovarao
je u Skupštini Srbije sa članom Odbora za migracije, izbeglice i raseljena
lica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Andreom Rigonijem.
Rigoni je izvestilac Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope na temu "Demokratsko
učešće dijaspore", a u Srbiji boravi u dvodnevnoj poseti u cilju izrade
izveštaja, saopšteno je iz srpskog parlamenta.
Veselinović je tokom razgovora sa Rigonijem istakao da je Srbija među
zemaljama koje imaju najveću dijasporu u odnosu na broj stanovnika.
On je dodao da jačanje odnosa matične države sa dijasporom i Srbima u
regionu, kao i poboljšanje uslova za njihovo učenje jezika i očuvanje pisma,
kulture, tradicije i verskog identiteta, predstavljaju prioritete rada
Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.
Takođe je podvukao značaj ostvarivanja statusnih i manjinskih prava Srba u
regionu u zemljama iz kojih su izbegli tokom ratnih sukoba.
Veselinović i Rigoni složili su se da bi bilo značajno da to pitanje bude
pokrenuto i na Odboru za migracije, izbeglice i raseljena lica Parlamentarne
skupštine Saveta Evrope.
Predstavljajući zakonsko uređenje prava pripadnika srpske dijaspore, posebno
kada je u pitanju ostvarivanje prava glasa i prava da budu birani u Srbiji,
Veselinović je Rigonija upoznao sa odredbama i primenom Zakona o dijaspori i
Srbima u regionu, donetom 2009. godine.
Rigoni se tokom razgovora interesovao i za status, položaj i zaštitu prava
pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, navodi se u saopštenju.
Veselinović je podsetio da je srpski parlament 2009. godine usvojio Zakon o
nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji omogućava samoupravu
nacionalnim manjinama, i dodao da je u normativnom smislu položaj
nacionalnih manjina u Srbiji u skladu sa međunarodnim standardima.
Sastanku je prisustvovao i zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u
regionu Miodrag Linta, koji je posebno naglasio problem ostvarivanja prava
izbeglica i raseljenih osoba, piše u saopštenju.
|
|
Humanitarna organizacija "28. Jun"poslala dodatnih 50 tona pomoći |
| |
Beograd, 15.07.2014. - Humanitarna organizacija "28. Jun" ove nedelje
poslala je dodatnih 50 tona pomoći za postradale u poplavama u Srbiji i
Republici Srpskoj. Kontejner u Torontu je utovaren u utorak, a kontejner u
Čikagu u četvrtak. Pomoć je poslata brodom, a primiće je Crveni krst Srbije
za mesec dana. Pre dve nedelje "28. Jun" je poslao avionom prvih 30 tona
pomoći u Beograd, a Crveni krst je već otpočeo distribuciju pomoći, dok
članovi "28. Juna" redovno obilaze poplavljena područja.
Sa ovom pošiljkom do sad je poslato oko pola prikupljene pomoći iz Severne
Amerike, među kojom su sredstva za higijenu, medicinska oprema kao i
sredstva za raščišćavanje štetete nakon poplava. Ukupna vrednost robe koja
je dostavljena i koja će uskoro biti dostavljena je procenjena od strane
nezavisnog izvora na 1 500 000 dolara.
Milo Dubak, koordinator humanitarne organizacije "28.Juna" u Americi rekao
je: "Želeo bih da zahvalim svima koji su pomagali od prvog dana u ovako
teškim vremenima za ljude u našoj domovini, koji su pogođeni poplavama.
Divno je videti kako su se svi ujedinili i postigli nešto izuzetno. Ovo
treba svima da služi kao primer za Srbe širom sveta da ukoliko radimo
zajedno možemo postići neverovatne stvari i to ne samo u kriznim situacijama
već svakodnevno."
|
|
Irinej: Na ćirlici nije napisano nijedno veliko zlo |
| |
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej izjavio je juče u Karlovcu
da mu teško pada borba protiv ćirilice u delu Hrvatske.
"Ni u jednom pismu nema zla, ali zabranama se možda želi nametnuti nešto
drugo", rekao je poglavar SPC novinarima u Karlovcu gde je osvetio
obnovljenu crkvu svetog Nikole, prenela je agencija Hina.
On je kazao da na ćirlici "nije napisano nijedno veliko zlo".
"U Beogradu je više latinice nego ćirilice, svuda, ali nama je stalo do
našeg pisma. Možda je bolje ni ne govoriti o onome što može da izazove nove
sumnje, ali istoriju treba sagledati objektivno, što je bilo dobro pohvaliti,
a zlo nazvati zlom i to je način da se međususedski problemi uklanjaju",
rekao je patrijarh Irinej.
Upitan o mogućnosti da predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozove papu Franju
da poseti Srbiju, patrijarh je odgovorio da je bio za to da se poglavar
Rimokatoličke crkve pozove i na nedavnu proslavu u Nišu, da papa to zna, ali
da taj predlog tada nije prihvaćen.
"Razlog je tome što i sada u Srbiji živi, najviše u bedi i nevolji, oko
250.000 ljudi koji su, ne znam da li proterani ili napušteni od Hrvatske.
Oni nekako negativno gledaju na ulogu crkve oko toga, a sve se to negativno
odražava i na odnos prema rimskom papi", rekao je patrijarh.
On se založio za nastavak dijaloga pravoslavne i katoličke crkve. Ocenio je
i da su obe crkve pozvane da rade i na normalizaciji odnosa između Srba i
Hrvata. Poglavar SPC je izrazio nadu da će tragična prošlost dati dovoljnu
pouku svima da se takvi događaji više ne ponove nigde u svetu.
Patrijarh Irinej osvetio je danas obnovljenu crkvu svetog Nikole u Karlovcu,
a na svečanosti su bile delegacije Hrvatske, Srbije i Republike Srpske, kao
i predstavnici regionalne i lokalne vlasti, srpske zajednice, Katoličke
crkve i Islamske zajednice u Hrvatskoj.
|
|
Evropska konfederacija sindikata podržala srpske sindikate |
| |
Generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Bernadet Segol
izrazila je solidarnost sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i
Ujedinjenim granskim sindikatom Nezavisnost i zatražila od srpske vlade da
se vrati dijalogu.
Segol je ocenila u saopštenju da je "novi Zakon o radu ključni element
reformskog procesa u Srbiji, a to iziskuje odvažan socijalni dijalog i
ozbiljan proces konsultacija sa socijalnim partnerima".
"Ad hok politika srpske vlade vlade i nedovoljno uključivanje Saveza
samostalnih sindikata i Nezavisnosti služi samo pogoršanju konflikta",
navela je Segol.
Povodom tekućih protesta zbog stavljanja izmena i dopuna Zakona o radu i
najavljenog generalnog štrajka, Segol je izrazila punu podršku i solidarnost
Evropske konfederacije sindikata sa srpskim sindikatima.
"Svesna sam da staza pridruživanja Evropskoj uniji predstavlja izazov za sve
i da je popločana sukobljenim interesima", navodi se u saopštenju i dodaje
da je "funkcionalan, operativan socijalni dijalog, koji uključuje sve,
najbolji instrument za borbu sa izazovima sa kojima će se Srbija suočavati".
"Pozivam Vladu Srbije da se vrati za pregovarački sto i ozbiljno razmisli o
svom metodu vođenja socijalnog dijaloga koji se u ogromnoj meri pokazao
manjkavim. Štrajk je apsolutno legitiman i korespondira sa kriterijumima
važećeg radnog zakonodavstva", doala je Segol.
Evropska konfederacija sindikata je osnovana 1973. godine i predstavlja 85
sindikalnih organizacija iz 36 evropskih zemalja.
|
|
Zeleni: Uzrok poplava nepošumljenost slivova reka |
| |
Parlamentarna stranka Zeleni Srbije saopštila je da je poplava
koja je nedavno zadesila Srbiju posledica klimatskih promena, a njen osnovni
uzrok je nepošumljenost delova slivova bujičnih reka.
Lider Zelenih Srbije Ivan Karić kazao je da je jedan od uzroka poplava i
erodiranost terena koji nije zadržavao vodenu masu u odgovarajućoj meri, što
je dostiglo razmere ekološke katastrofe.
"Ozbiljan problem je nepripremljenost institucija i službi države da deluju
preventivno, kao i permanentna kriza javnog upravljanja i lošeg menadžmenta
od lokalnih samouprava do samog vrha", navodi se u saopštenju.
Karić je naveo da sistem upravljanja u vodoprivredi ne funkcioniše na
potrebnom nivou, kako u pogledu sredstava, tako tehničkih i ljudskih resursa.
On je dodao da ne postoje stabilni i dovoljni izvori finansiranja, što može
da izazove mnogo veće probleme od trenutnih, navodeći da pre poplave,
pojedina vodoprivredna preduzeća nisu primila plate i po šest meseci.
Narodni poslanik Zelenih Srbije ocenio je Republički Hidrometeorološki zavod
Srbije kao najhrabriju i najstručniju instituciju koja je dala pravovremenu
prognozu i najavu katastofe.
Karić je podsetio da je prošle godine na raspravi za rebalans budžeta podneo
amandman i zahtevao da se sredstva Sektora za vanredne situacije povećaju za
tri puta, što bi prema njegovom mišljenju doprinelo boljoj opremljenosti i
osposobljenosti za reagovanje u kriznim situacijama.
Karić je na jučerašnjoj skupštinskoj raspravi o Zakonu o otklanjanju
posledica od poplava i Izveštaja o poplavi predložio da se osnuje Fond "Solidarnost
za razvoj" koji bi podstakao privrednu aktivnost na poplavljenim područjima
bespovratnim sredstvima.
On je pozvao banke da osnuju Konzorcijum banaka i odvoje deo kapitala za
beskamatno kreditiranje građana, male privrede i poljoprivrede poplavljenih
područja.
Lider Zelenih Srbije naveo je da su nedostaci Izveštaja o elementarnoj
nepogodi - poplavi, to što ne sadrži analize zagađenosti voda, zemljišta,
namirnica, voća i povrća.
Najveći ekološki rizik, prema Karićevom mišljenju je loše upravljanje u
oblasti životne sredine i prirodnih resursa, te je kako je predložio hitno
uspostaviti samostalno Ministarstvo za životnu sredinu i prirodne resurse.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
