Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
Letnji odmor političara CG sa gorkim ukusom |
|
Crnogorski
političari, posebno stranački lideri, trebalo bi za koji dan, prema
višegodišnjoj praksi, da odu na letnji odmor, ali, nema sumnje, ove godine,
ako se na to i odluče, sa osećajem veoma gorkog ukusa zbog neprijatnih
dešavanja na političkoj sceni, osobito u samim političkim partijama.
Ako političare još brinu loša ekonomska situacija, mogući neuspeh turističke
sezone, sudbina Kombinata aluminijuma, nezaposlenost, nestabilnost državnog
budžeta, onda će im avgustovski odmor biti slaba "terapija".
Političke sranke, pre svega, nisu uspele da se dogovore o formiranuu lokalne
vlasti u glavnom gradu Crne Gore i u nekoliko opština, nakon majskih izbora,
pa se može desiti da i rana jesen prođe u jalovim razgovorima i međusobnom
nadmudrivanju.
Posledice toga, međutim, mnogo su veće za same lokalne samouprave, ali i za
građane, jer po običaju, u ovakvim situacijama, kada vlast još nije
formirana, praktično sve staje - administracija, rešavanje gradskih i
komunalnih problema, a o razvoju da se i ne govori.
Stranačke lidere, pak, najviše brinu unutrašnji incidenti, pa i elementi
raskola u njihovim partijama.
Socijaldemokratska partija (SDP), koalicioni partner Demokratske partije
socijalista (DPS) na državnom nivou, očigledno, zapetljala se u klupko koje
je sama zamrsila, nastupom na lokalnim izborima u Podgorici sa Pozitivnom
Crnom Gorom (PCG), veoma lošim izbornim rezultatom, a posebno konfuznim i
kontradiktornim postizbornim potezima u vezi sa formiranjem gradske vlasti u
Podgorici.
Mediji spekulišu da u rukovodstvu SDP postoje podele oko saradnje sa DPS.
Navodno, nekoliko istaknutih stranačkih funkcionera ne želi prekid saradnje
sa višegodišnjim koalicionim partnerom i suprotstavljeni su lideru stranke
Ranku Krivokapiću koji pokušava da podigne mostove koalicije sa opozicijom.
Unutrašnji lomovi su pogodili i PCG, predizbornog partnera SDP na
podgoričkim izborima. Devet od 14 članova rukovodstva te stranke upravo je
zatražilo ostavku predsednika PCG Darka Pajovića, kako je obrazloženo, zbog
političkog fijaska ove partije na izborima , ali i opšteg političkog
neuspeha nakon formiranja uoči parlamentarnih izbora 2012. godine.
Pobunjeni "pozitivci" traže vanredni kongres partije, jer nije ispunila
njihova velika očekivanja, da bude navodna okosnica društvenih promena.
Pajović je na zahtev svojih kolega odgovorio teškim optužbama, pominjući
dvojicu istaknutih stranačkih funkcionera, takoreći, u krimanlnom kontekstu.
Za potpredsednika partije Mladena Bojanića je rekao da je "špekulacijama na
berzi punio džepove bogatih", a za Nikolu Koćala iz Nikšića da ga je lider
DPS-a i premijer Milo Đukanović spasio zatvora.
Navodno, Bojanić i Koćalo sada, zahtevom da Pajović bude smenjen, vraćaju
dug Đukanoviću za tobožnje usluge.
Opozicionu Socijalističku narodnu partiju (SNP) i formalno su naustila njena
četiri člana, odbornici u opštinskoj skupštini u Herceg Novom, koji su sa
opozicionom DPS u toj opštini potpisali sporazum o formiranju nove
odborničke većine u hercegnovskoj skupštini.
Lider SNP Srđan Milić nije imao drugog opravdanja za taj potez nego optužbu
da je to "politička korupcija". Navodno, odbegle "esenpeovce" potkupila je
DPS, iako su oni više meseci tražili od rukovodstva svoje partije da
prevaziđe stanje političke žabokrečine u Herceg Novom, gde je upravo SNP
bila dominatni akter.
Politička sloga, kažu upućeni izvori, nije bogzna kakva ni u opozicionom
Dermokratskom frontu (DF), koji su formirali Nova srpska demokratija (NSD) i
Pokret za promjene (PzP).
Politički analitičari uporno tvrde da je PZP praktično nestao u tom savezu,
jer više otvoreno ne zastupa stavove iz vremena kada je bio sam na
političkoj sceni.
Ima dosta elemenata koji ukazuju da jedinstvo DF još uspeva da nekako drži
Miodrag Lekić koji se ponaša kao lider tog političkog saveza, iako formalno
ne pripada ni NSD ni PzP.
Sada bi se reklo da politički najbolje stoji vladajući DPS, u kome nema
otvorenih "ispada" i konflikata. Štaviše, ta partija je u sadašnjoj
zavrzlami oko formiranja lokalne vlasti u Podgorici i u nekoliko opština,
ostavila utisak moralnog pobednika.
Pokazala je da ne želi vlast po svaku cenu, iako joj svuda, uglavnom, fali
po jedan odbornički mandat da bi samostalno mogla da formira lokalnu vlast.
Lider DPS Milo Đukanović je rekao da je DPS, iako sa ubedljivo najviše
odborničkih mandata, spreman da bude i opozicija, ali da neće da pristane na
ucene SDP.
DPS, pak, brine šta će biti sa koalicijom na državnom nivou. Najnoviji
razvoj događaja, koji se tiče odnosa koalicionih partnera, DPS i SDP,
ukazuje da su vanredni parlamentarni izbori bliži danas nego koji dan pre,
iako je Đukanović ocenio da bi to bilo politički neracionalno i neodgovorno.
Nije politička tajna da, ipak, ni u DPS ne cvetaju ruže što se tiče
unutarstranačke ideološke i političke kohezije. Spekuliše se, odavno, da u
toj partiji postoje dve "struje", ona koja je procrnogorska i ona koja je
prosrpski obojena.
Jedinstvo u DPS, takođe, navodno, podrivaju i klijentelistički interesi
njenog članstva, pa i razlike u "bogatstvu" istaknutih pojedinaca.
Ipak, DPS opstaje kao najjaca politička stranka u Crnoj Gori, zahvaljujući
harizmi lidera Mila Đukanovića. Ali, odavno, i sa razlogom, postavlja se
pitanje - a šta će sa DPS biti kad Milo jednom ode.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
Kako će se deliti novac za saniranje posledica poplava u BiH |
|
Ministar finansija i trezora BiH Nikola Špirić izjavio je u Banjaluci da još
nije dogovoreno na koji način će biti raspodeljena sredstva prikupljena za
saniranje posledica poplava u BiH na međunarodnoj donatorskoj konferenciji u
Briselu.
On je dodao da za sada postoji srazmera u okviru preporuka Svetske banke,
UNDP i Evropske komisije, ali da ne zna li će se ta formula primenjivati i
za podelu sredstava entitetima u BiH.
Špirić kaže da ne postoji mogućnost netransparentnog trošenja kreditnih
sredstava sa donatorske konferencije u Briselu, ali da se postavlja pitanje
trošenja grant sredstava.
Pojasnio je da će se kreditni aranžmani realizovati preko institucija na
nivou BiH, dok će grant sredstva biti direktno na raspolaganju međunarodnim
humanitarnim organizacijama i korisnicima.
Osvrćući se na navode japanskog ambasadora u BiH Hidea Jamazakija, Špirić je
rekao da ne prihvata unaprijed olako date optužbe na račun institucija BiH.
"Da li tu ima korupcije ne znam i nije moje da istražujem, ali je nepošteno
blanko optuživati institucije. Koja to međunarodna finansijska institucija
daje 1,5 milijardi kredita korumpiranoj zemlji?", upitao je Špirić.
Komentarišući izdvajanje sedam miliona KM budžetskih sredstava za
poplavljena područja, Špirić je rekao da je Savet ministara BiH uradio
onoliko koliko je bilo moguće te da ne smatra da je to mali iznos.
|
Devetnaest godina od Oluje još 2.000 nestalih |
|
Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije najavio je da će 4. avgusta u
Beogradu biti održan parastos žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije Oluja,
ističući da se i posle 19 godina 2.000 ljudi još vodi kao nestalo.
Komesarijat navodi da je tokom akcije "Oluja" iz Hrvatske u Srbiju za svega
nekoliko dana, proterano više od 200.000 Srba, a ubijeno oko 2.500 ljudi.
U saopštenju se ističe da je Srbija i danas zemlja sa najviše izbeglih i
interno raseljenih u Evropi i jedna od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom
izbegličkom krizom.
Od 610.000 izbeglih, koji su od 1991. utočište potražili u Srbiji, 43.763 i
dalje je u statusu izbeglice, od čega je 32.371 iz Hrvatske, navodi se u
saopštenju.
U saopštenju se takođe ističe da je preporuka Visokog komesara UN za
izbeglice da izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status
neprihvatljiva za Srbiju, "jer se njom zanemaruje stvarni položaj izbeglica
i izbegavaju brojni nerešeni problemi".
Parastos žrtvama Oluje biće održan 4. avgusta u Crkvi svetog Marka u 11.00
sati.
|
Policija i dalje traga za ubicama |
|
U Prijedoru su u toku privođenja i saslušanja kako bi se
pronašli počinioci preksinoćnjeg dvostrukog ubistva u jednom kafiću u
Trnopolju.
Načelnik Sektora kriminalističke policije Centra javne bezbednosti Prijedor
Radomir Dukić potvrdio je na konferenciji za novinare da policija i dalje
intenzivno traga za ubicom, te da je u toku kriminalistička obrada i
kontrola određenog broja osoba i operativne radnje na terenu.
"U toku dana biće izvršen određen broj preteresa i priveden još veći broj
osoba i nadam se da će policija brzo rasvetliti ovo krivično delo i
identifikovati izvršioca", rekao je Dukić.
On je ponovio da se kao motiv ovog dvostrukog ubistva, koje je izvršeno 28.
jula u večernjim satima, isključuje koristoljublje, a u velikom stepenu i
nacionalna mržnja.
Svi ostali motivi se trenutno proveravaju.
Dukić je apelovao na političare, medije i sve druge da ne dižu tenzije i ne
vrše pritisak na policiju dok traje istraga koja bi trebalo da dovede do
hapšenja izvršioca ovog krivičnog dela.
U Banjaluci će biti obavljena i obdukcija tela ubijenih.
Muharem Balić (62) i Almir Redžić (48) ubijeni su, 28. jula u večernjim
satima, u kafiću "San" u Trnopolju kod Prijedora.
Irhan Redžić, vlasnik ugostiteljskog objekta "San" u Trnopolju zatekao je
njihova beživotna tela u svom objektu i slučaj odmah prijavio policiji.
Vlasnik lokala je oko 22.00 sati otišao iz objekta, a Baliću i Redžiću
ostavio je ključ i rekao im da zaključaju lokal kada budu hteli otići, a
ključ ubace na mesto koje im je naznačio.
U momentu njegovog odlaska iz lokala Balić i Redžić ostali su sami.
Nakon nešto više od sat vremena Redžić je čuo dva rafala, a potom zatekao na
podu kafane njihova beživotna tela.
|
NATO izradio smernice da ubedi građane CG u prednosti Članstva |
|
NATO je izradio "Preporuke" i "Smernice" za vladajuće strukture i stranke u
Crnoj Gori s ciljem da se za sada većinom uzdržani građani Crne Gore ubede u
prednosti i podrže ulazak zemlje u članstvo Atlantskog saveza.
To proizlazi iz ovih dokumenata, koji izgleda nisu namenjeni javnosti, a u
koje je imala uvid agencija Beta.
Na pitanje da prokomentariše ove "Preporuke" i "Smernice", posebno zato što
se u njima navodi da "sve države regiona (uključujući vladu Srbije) dele
uverenje da je NATO najbolji garant dugoročne bezbednosti i stabilnosti na
Zapadnom Balkanu", jedan zvaničnik NATO je kratko izjavio da "to nije
dokument NATO" i najavio šire objašnjenje.
Beta je zatražila komentar imajući u vidu da najviši srpski zvaničnici
ističu da će Srbija zadržati vojnu neutralnost, da ne želi u članstvo NATO i
da će bezbednosno sarađivati sa svim svetskim partnerima.
U ovim dokumentima se takođe kaže da je "u okviru povoljnog razvoja u
regionu, najnoviji primer toga pospešenje saradnje Srbije i NATO, posebno u
svetlu sporazuma Beograd-Priština, kojim je utanačeno da će NATO štiti
srpske civile na Kosovu".
Kako se predočava u "Smernicama" i "Preporukama" članstvo u NATO je
postavljeno kao prioritet za većinu stranaka u crnogorskom parlamentu, ali
podrška građana se kreće između 30 i 40 odsto.
To NATO, pored ostalih postavljenih uslova vladavine prava i reformi sektora
bezbednosti, smatra nedovoljnim za poziv Crnoj Gori da uđe u članstvo
Atlantskog saveza.
Takođe se navodi da u Crnoj Gori "nema ustavne obaveze da se održi
referendum o članstvu u NATO", što traži crnogorska opozicija i kaže da "crnogorski
ustav daje mogućnost da se odluka o članstvu u NATO donese u Parlamentu, a
referendum bi zahtevao dodatnu energiju, vreme i novac".
Prema uputstvima NATO, crnogorske građane argumentovanom raspravom, a ne
propagandom, treba uveriti da je "članstvo u Atlantskom savezu dugoročno
jemstvo suvereniteta i teritorijalne celine zemlje, bezbednosti za građane i
državu, kao i preduslov za postojan ekonomski napredak koji takođe otvara
vrata Evropske unije".
Pored ostalog se navodi da argument za članstvo mora biti i to "što Crna
Gora nema nikakvog razloga da se oseća krivom za NATO intervenciju 1999", da
je to bila "reakcija na politiku bivše Jugoslavije na koju Crna Gora uopšte
nije imala upliva, kojoj se protivila većina građana Crne Gore, ali je bila
i protiv NATO intervencije".
Dragan Blagojević,
Brisel
U dokumentima se kaže da istraživanja pokazuju da "etnička i politička
pripadnost građana snažno utiču na formiranje mišljenja o članstvu Crne Gore
u NATO".
"Većina 'neodlučnih' su", dodaje se, "Crnogorci, zatim pristalice Bošnjačke
stranke i Pozitivne Crne Gore, dok su većina 'umerenih' protivnika iz redova
srpske zajednice i pristalica partije NOVA".
|
Kostajnica: Poplavljeno više od stotinu objekata |
|
Opštinu Kostajnica u Republici Srpskoj je zahvatilo jako nevreme,
praćeno obilnim padavinama, a bujične vode poplavile su više od stotinu
stambenih i nekoliko proizvodnih objekata.
Kanali i vodotoci u gradu su se izlili i izazvali štetu, kako kažu meštani, veću
i od one tokom majskih poplava.
Rečice Mačkovac, Strigova i drugi manji potoci sa okolnih brda srušili su se na
grad u roku od 15 minuta i voda je prodrla u veći broj objekata nego tokom
majskih poplava, uključujući i dva veća privredna subjekta, potvrdio je
Aleksandar Pašić, portparol opštine Kostajnica.
Meštani su ispričTali i da je voda iza sebe ostavila mulj, blato i otpad.
Načelnik Civilne zaštite opštine Kostajnica Zoran Kos je potvrdio da se usled
jakih padavina izlila reka Tavija te poplavila veliki broj stambenih objekata.
Ekipe Civilne zaštite su odmah izašle na teren kako bi pružile pomoć
stanovnicima, a i pripadnici elektrodistribucije i komunalnih usluga čine sve da
pomognu poplavljenima, nakon što se voda polako povlači.
Opština Kostajnica je smeštena u severozapadnom delu Republike Srpske, odnosno
Bosne i Hercegovine, na desnoj obali reke Une. Njenu severnu i severozapadnu
granicu čini reka Una, koja je ujedno i državna granica sa Republikom Hrvatskom.
|
Nimic: Bez napretka u razgovorima o imenu Makedonije |
|
Nema napretka u razgovorima Atine i Skoplja o imenu Makedonije, rekao je
danas izaslanik UN Metju Nimic posle sastanka sa šefom grčke diploamtije
Evangelosom Venizelosom, prenosi Makedonska informativna agencija (MIA).
Nimic, koji posreduje u razgovorima dve strane, rekao je da nisu izneti nikakvi
novi predlozi o imenu Makedonije, koje Grčka osporava, navodeći da ga vlast u
Skoplju ne samo uzurpira, već i da njime izražava teritorijalne pretenzije na
istoimenu pograničnu grčku pokrajinu.
"Predstavio sam neke ideje u prošlosti, neke je prihvatila jedna ili druga
strana. Verujem da je ovo pitanje koje svi žele da vide rešeno. Imajući u vidu
obostranu želju za rešenjem i činjenicu da postoje ideje koje bi mogle da
posluže kao temelj za njega, verujem da ovo pitanje može biti rešeno", poručio
je Nimic.
On je dodao da mu je Venizelos ponovio stav Grčke o tom pitanju.
Upitan kada je poslednji put razgovarao sa grčkim predsednikom ili premijerom o
tom pitanju, Nimic je kazao da predsednik Papuljas nikada nije bio deo
razgovora.
"Koliko ja znam, grčki predsednik nije uključen u ovo pitanje. Razgovarao sam sa
premijerom Andonisom Samarasom u prošlosti. Znam njegovu poziciju, imali smo
direktne razgovore", naveo je izaslanik UN.
Nimic je juče u Skoplju o tom pitanju razgovarao sa makedonskim zvaničnicima
koji su mu ponovili da Skoplje želi nalaženje uzajamno prihvatljivog rešenja.
Grčka se od 1991, kada je Makedonija proglasila nezavisnost od Jugoslavije, s
njom spori oko prava da koristi to ime.
Zbog nerešavanja spora, za šta okrivljuje vladu u Skoplju, Atina je sprečila
prijem Makedonije u NATO i njene pristupne pregovore sa EU.
|
|
Oglasavanje Marketing
|