|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Električni automobil i budućnost? |
| |
 Prodaja
električnih vozila u Evropskoj uniji ponovo je udvostručena u 2013, četvrtu
uzastopnu godinu, i svaki dvadeseti novi automobil kupljen u Holandiji i
Norveškoj bio je električni, pokazalo je novo istraživanje.
Ipak, električni automobili i dalje imaju mali udeo u ukupnoj prodaji i na
nivou EU je tek svaki 250. prodati automobil u 2013. godini bio električni,
preneo je Euraktiv Srbija.
U izveštaju organizacije Transport i okruženje navodi se da je širom EU u
2013. prodato 50.000 električnih automobila, što predstavlja 0,4 odsto
ukupne prodaje.
Ako se trend iz proteklih nekoliko godina nastavi, u 2015. u EU će biti
prodato 100.000 električnih vozila, do 2021. godine pola miliona a do 2025.
godine milion.
Trenutno Evropska unija apsorbuje četvrtinu svetske prodaje električnih
kola, ali su najveća svetska tržišta američko i japansko.
U analizi organizacije Transport i okruženje ocenjuje se da je cilj EU da
električna vozila učestvuju sa 10 odsto u ukupnoj prodaji do 2025. godine "dostižan".
Inače, nakon dugotrajne borbe koju je Nemačka vodila protiv ostalih zemalja
EU, zakon EU kojim se emisija ugljen dioksida (CO2) iz novih vozila
ograničava na 95 grama po kilometru stupiće na snagu 2021.
Pod pritiskom nemačke industrije automobila, paket propisa uključuje odredbe
o "super kreditu" koji omogućava proizvođaču da smanji ukupnu emisiju CO2
kroz preračunavanja.
Naime, "super kredit" omogućava kompaniji koja pravi vozila sa veoma malom
emisijom CO2 (manjom od 50 grama po kilometru) da na osnovu te "zelene"
proizvodnje nastavi da proizvodi i kola koja su veći zagađivači.
Uprkos tome, nemački proizvođač BMV i italijanski Fijat mogli bi da ne
ostvare cilj EU za emisiju CO2 iz automobila za 2021. godinu, pokazalo je
ranije istraživanje Transporta i okruženja, mreže 50 ekoloških organizacija.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, analize Međunarodnog saveta za čist
transport pokazuju da su se proizvođači mnogo brže usklađivali sa ciljevima
EU i ubrzali su tempo smanjenja štetne emisije sa 1% na 4% godišnje od 2008,
kada su uvedeni obavezujući ciljevi EU. Prosečna emisija CO2 iz novih kola
smanjena je sa 162 grama po kilometru u 2005. na 127 grama u 2013, što je
ispod cilja utvrđenog za 2015. godinu od 130 grama.
Najprodavaniji modeli električnih automobila u EU u 2013. bili su "noviteti"
na tržištu - "reno Zoe", "micubiši autlender" i hibridni "volvo V60".
Godinu dana ranije, najprodavaniji su bili "opel ampera", "pežo sitroen iOn",
i "si-ziro" (C-zero) čija je prodaja u 2013. osetno smanjena.
|
|
Rizik da se epidemija ebole proširi |
| |
Epidemija ebole u zapadnoj Africi se pogoršava i rizikuje da
zahvatiti druge zemlje, upozorio je zvaničnik organizacije Lekari bez
granica (Medecins sans frontieres) Bart Jansens.
"Ova epidemija je bez presedana, apsolutno nije pod kontrolom i situacija se
pogoršava" rekao je jansens u intervjuu objavljenom u belgijskom listu Libr
Belžik .
Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond izjavio je danas uoči
kriznog sastanka posvećenoj toj temi u Londonu, da ebola predstavlja pretnju
za Veliku Britaniju.
Jansens je rekao da se epidemija ebole i dalje širi, posebno u Liberiji i
Sijera Leoneu, gde postoje velika žarišta. Dodao je da ako se situacija brzo
ne popravi, postji realan rizik da će druge zemlje biti zahvaćene.
Svetska zdravstvena organizacija i vlade treba da uvedu nove mere i da se
organizuju da pojačaju napore za suzbijanje ove bolesti, rekao je Jansens.
Epidemija ebole izbila je u januaru ove godine u Gvineji i u martu se
proširila na susednu Liberiju i Sijera Leone. Prema najnovijim podacima
Svetske zdravstvene organizacije od 23. jula, ukupno je 1.201 osoba zaražena
ovom bolešću, od kojih je 672 umrlo. Britanski ministar spoljnih poslova
Filip Hamond izjavio je danas da za sada ni jedan britanski državljanin nije
zaražen ovom bolešću, i da su vlasti prilično sigurne da nema ni jednog
slučaja ove bolesti u Britaniji.
Virus ebole međutim "predstavlja pretnju na koju treba da odgovorimo", rekao
je Hamond i dodao da će se razmotriti mere koje treba preduzeti.
Britanska služba za javno zdravlje obavestila je službenike na granicama i
aerodromima o simptomima ove bolesti, kao i britanske lekare da obrate
pažnju pošto simptomi bolesti mogu da se manifestuju i više od 20 dana od
zaraze.
Da bi zaustavile širenje ove bolesti nekoliko zapadnoafričkih avionskih
kompanija obustavilo je letove za Liberiju i Sijera Leone.
Nigerija, takođe u zapadnoj Africi, uvela je pojačane mere granične kontrole
posle potvrde da je jedan Liberijac umro od ebole u Lagosu, što je prvi
slučaj te bolesti u Nigeriji.
Ebola ili hemoragična groznica, veoma je zarazno virusno oboljenje. Oboleli
dobijaju groznicu, praćenu bolovima u mišićima, naglim rastom temperature,
glavoboljom i slabošću organizma, a ponekad se javi unutrašnje krvarenje i
krvarenje iz nosa i ušiju.
Protiv te bolesti i dalje ne postoji vakcina ili neki drugi siguran lek,
tako da stopa smrtnosti može da dostigne i 90 odsto. To oboljenje se
uglavnom širi u kontaktu s obolelom osobom.
|
|
Najoštrije sankcije Rusiji od hladnog rata |
| |
SAD i EU uvele su do sada najoštrije sankcije Rusiji od vremena hladnog
rata, koje bi zemlju mogle da koštaju trećinu goišnjeg budžeta, ocenjuju
moskovski mediji.
"Nova ograničenja su prvi, istinski udarac po ruskoj ekonomiji. Sankcije EU
tiču se celih sektora - finansijskog, naftnog i odbrambenog", piše agencija
RBK.
Portal Njuzru navodi da ruska ekonomija već sada oseća gubitke, jer je
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno odbila da finansira ruske
projekte, što za Rusiju znači da neće dobiti oko 23 milijardi investicija
godišnje.
Portal dodaje da se tome može dodati i odliv kapitala iz zemlje, koji je u
prvom polugodištu ove godine iznosio oko 74,6 milijardi dolara.
"Ruske vlasti su očekivale da Evopljani neće rizikovati da uvedu sankcije za
čitave sektore privrede, bojeći se efekta bumeranga. Ali, pritisak na Rusiju
sa ciljem da promeni strategiju koja odgovara Zapadu, za Brisel je bio
prioritetniji", zaključuje Njuzru. Nezavisimaja gazeta piše da EU izvozi u
Rusiju robe u vrednosti oko 120 milijardi evra godišnje, te da će evropske
zemlje i same osetiti posledice sankcija.
"Koliko god da se bavimo zamenom uvoza, koliko god da sarađujemo sa Indijom
i Kinom, napredne tehnologije se nalaze na Zapadu i ili u zemljama koje su
pod njihovim uticajem, kao što su Izrael i Singapur", smatra Direktor centra
za analize i strategije Ruslan Puhov.
Nikolaj Gračov iz fonda Skolkovo smatra da će zbog sankcija nastradati
najviše "Gasprom" i "Rosnjeft", kojima su neophodne zapadne tehnologije za
vađenje nafte i gasa na Arktiku, te da se proizvodnja nafte u Rusiji može
smanjiti za pet do deset odsto.
Direktor Instituta za strateške studije Igor Nikolajev ocenjuje da će "ograničavanje
pristupa državnih banaka prema jeftinim kreditima značajno i bolno udariti
po domaćoj ekonomiji".
"U Rusiji i tako ne rastu investicije u osnovni kapital, a sada će se
kreditiranje u ekonomiju smanjiti još više. Ruska ekonomija je i bez
sankcija srljala u recesiju a ovo će još više pogoršati situaciju", dodao je
on.
Prema rečima Nikolajeva "EU će takođe osetiti posledice sankcija, ali oni sa
njima mogu da izađu na kraj".
List Komersant piše, pozivajući se na diplomatske izvore da se vlasti Rusije
nadaju da će tokom usaglašavanja na najvišem nivou sankcije biti omekšane.
Moskva računa na podršku EU, koja sama može da pretrpi gubitke od smanjenja
saradnje sa Rusijom, dodaje list.
Pozivajući se na izvor blizak američkom Stejt departmentu, Komersant međutim
navodi da novih slabljenja sankcija EU neće biti.
Moskva smatra da je novi talas sankcija zapadnih zemalja "kontraproduktivan"
i da je "ciničan".
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij F Karasin izjavio je da "besmisleno
razgovarati sa Rusijom jezikom sankcija".
"Sankcije će nam pomoći da se koncentrišemo... i kao rezultat, Rusija će
dobiti efikasniju ekonomiju i zdravije društvo lišeno iluzija", kazao je
Karasin.
Anketa nezavisnog Levada centra pokazala je da većinu Rusa (61 odsto) ne
brine uvođenje sankcija Rusiji zbog Ukrajine. Zbog sankcija brine samo
trećina anketiranih (36 odsto).
Međunarodna izolacija Rusije takođe ne brine suviše građane Rusije, ne brine
se 58 odsto anketiranih, nasuprot 38 odsto koji su rekli da su zabrinuti.
Zorana Bojić,
Miskva
|
|
Poljska prekršila konvencije sporom istragom tajnih zatvora CIA |
| |
Poljska je prekršila međunarodne konvencije koje zabranjuju mučenje i
nehumano postupanje sa zatvorenicima, a zbog neefikasne istrage afere tajnih
zatvora CIA, mora da trojici osumnjičenih za terorizam plati odštetu od po
100.000 evra, presudio je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Poljsku su Evropskom sudu tužili Palestinac Husajn Abu Zubajda i državljanin
Saudijske Arabije Abd Al-Rahim Al-Naširi za povredu njihovih osnovnih
ljudskih prava, kao i prava na život.
Osnova za tužbu je to što su ih američki agenti prebacili nakon hapšenja u
tajni zatvor CIA, u poljsku obaveštajnu bazu Stare Kjejkuti na Mazurskim
jezerima, predatu SAD na korišćenje.
Tu su ih tokom 2002. i 2003. godine agenti CIA saslušavali brutalnim
metodama koje nisu dozvoljene u SAD.
U tajnoj istrazi tog skandala oko tajnih zatvora CIA ,koju je Poljska povela
zbog pritiska Saveta Evrope i Evropske unije, obojica su dobila status
oštećenih lica.
"Nadam se da će evropski tribunal kazniti ne samo učešće Poljske u
zločinačkom sistemu otmica i mučenja već i za to što nije preduzela korake
jedne demokratske države da skandal razjasni", kazao je uoči današnje
presude advokat Al-Naširija Mikolaj Pjetšak.
Prema današnjoj presudi koja još nije pravosnažna, jer Poljska može da se
žali, Ali Naširiju bi poljske vlasti trebalo da isplate od- štetu od 100.000
evra a Abu Zubajdi 130.000 evra.
Istragu o tome da li su poljske vlasti i neko od najviših zvaničnika u to
vreme, premijer Lešek Miler ili predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski
znali za tajni zatvor CIA i da li je neko od poljskih činovnika ili
zvaničnika dao saglasnost za mučenje poljsko tužilaštvo započelo još 2008.
godine i još nije završena.
I Kvašnjevski i Miler priznali su do sada javno da je postojala tesna
saradnja obaveštajnih službi SAD i Poljske, ali da nisu znali i ne znaju u
čemu se sve sastojala.
Daša Pavlović,
Varšava
|
|
Crna lista terorista sačinjena od jednostavnih sumnji |
| |
Mnogi Amerikanci i stranci su tajno upisani u "crnu listu terorista" na
osnovu jednostavnih, "opravdanih sumnji" za koje se ne traži preciziranje, a
imena mnogih su ostala i pošto su umrli, navodi se dokumentu američke vlade
objavljenom na internetu.
Dokument koji nema oznaku "poverljivog", napisao je Centar za borbu protiv
terorizma (National Counter Terrorism Center - NCTC) i sinoć je objavljen na
sajtu "Intercept".
Na 166 strana su uputstva vladama američkih saveznih država za unošenje
imena u bazu podataka za "nadgledanje terorista".
U pet poglavlja "Uputstvo za spiskove za nadgledanje", napisan marta 2013.
godine u saradnji s 19 vojnih, pravosudnih i obaveštajnih agencija, saznaje
se da nije neophodno navesti "neoborive dokaze i konkretne činjenice" za "opravdanu
sumnju da je neko umešan u terorizam" već su dovoljne "usmene informacije" o
tome.
"Intercept" ocenjuje da tekst daje proširena ovlašćenje vladinim zvaničnima
za sumnjičenje za terorizam i to na osnovu "nejasnih i polovičnih
informacija".
Sajt, čiji je jedan od osnivača novinar Glen Grinvald koji je objavio
saznanja bivšeg saradnika Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvarda
Snoudena, navodi da "vodič" omogućava da i pokojnici budu na spisku na kojem
je 464.000 imena.
NCTC strahuje od zloupotrebe identiteta i pasoša i drugih dokumenata
pokojnika, što je "dokazana taktika terorista", rekao je Frans presu
neimenovani zvaničnik Agencije.
Po njegovim rečima, spiskovi ošoba za nadgledanje se redovono ažuriraju i
dodaju elementi koji mogu biti pretnja za bezbednost.
|
|
Argentina ušla u bankrot posle neuspeha pregovora |
| |
Argentina nije uspela da postigne dogovor sa "heks fondovima" koji traže da
im se u punom iznosu isplate dugovi po osnovu argentinskih državnih
obveznica, i ušla je u bankrot drugi put u poslednjih 13 godina.
Neposredno pre nego što je argentinski ministar privrede Aksel Kicilov sinoć
objavio novinarima u Nujorku da nisu uspeli da postignu dogovor sa fondovima,
američka agencija za kreditni rejting "Standard i Purs" snizila je rejting
Argentine na "selektivni bankrot".
Predstavnici Argentine i fondova prvi put su juče oči u oči pokušavali da
reše spor, ali nisu uspeli da se dogovore pre isteka roka u ponoć po
njujorškom vremenu. Od tada je automatski stupilo na snagu proglašenje
nelikvidnosti države.
Posrednik, Danjel Polak, koga je imenovao američki sud da vodi pregovore
sinoć je takođe objavio da dogovor nije postignut i da se odmah proglašava
potpuna nelikvidnost države.
|
|
Države koje su uvele Rusiji sankcije nazvati agresorima |
| |
Ruska Državna duma će uskoro razmotriti predlog da se u rusko zakonodavstvo
uvrsti novi pojam - "država agresor", piše moskovski dnevnik Izvestija.
Predlagači izmena zakona, članovi vlaajuće Jedinstvene Rusije Ejvgenij
Fodorov i Anton Romanov, kao i poslanička grupa "Deputatski suverenitet", u
koju ulaze sve parlamentarne partije, naveli su u obrazloženju da se pod "zemljom
agresorom" podrazumeva država koja je uvela sankcije Rusiji, kao i pojedinim
građanima Rusije i ruskim komanijama.
Autori navode da je spisak "zemalja agresora" neophodan radi "zaštite osnova
ustavnog poretka, obrane zemlje i bezbednosti države, zaštite unutrašnjeg
tržišta Rusije i razvoja nacionalne ekonomije".
U slučaju da izmene zakona budu usvojene fizička i pravna lica, koja su
registrovana u "zemlji agresoru", ili ruske kompanije koje su povezane ili
zavisne od takvih lica, neće moći da se na teritoriji Rusije bave revizijom
ni da pružaju pravne i konsultativne usluge.
Fjodorov je listu rekao da će vlada sama odlučivati koje kompanije će ući u
spisak sankcija.
Po njegovom mišljenju, u njemu treba da budu sve velike američke revizorske
kompanije i konsalting organizacije koje rade u Rusiji - Deloitte, KPMG,
Ernst & Young, PricenjaterhouseCoopers, Boston Consulting Group, Mackenzie.
|
|
Tunis ne može da prihvati veliki broj izbeglica iz Libije |
| |
Tunis neće moći da prihvati masovni dolazak Libijaca ako počnu da
beže od sukoba u njihovoj zemlji i spreman je da zatvori granice ako se pojača
priliv izbeglica, rekao je tuniski šef diplomatije.
"Ekonomska situacija u našoj zemlji je nestabilna i ne možemo da podnesemo (dolazak)
stotina hiljada izbeglica" kao što je bio slučaj 2011. tokom sukoba koji je
doveo do svrgavanja režima Muamera Gadafija, rekao je ministar Mongi Hamdi.
"Zatvorićemo granice ako to bude u našem nacionalnom interesu", dodao je on.
On nije dao podatke o tome koliko ljudi je do sada pobeglo iz Libije preko
tuniske granice, rekavši samo da poslednjih dana granicu dnevno prelazi između
5.000 i 6.000 ljudi.
On je rekao da je zatražio od UN da pojača prisustvo na granicama i pripremi se
za mogući veći priliv izbeglica.
Kada je reč o egipatskim i jordanskim radnicima koji beže iz Libije Hamdi je
rekao da oni mogu samo da koriste Tunis za tranzit i da je tako dogovoreno sa
vlastima te dve zemlje.
Od sredine jula borbe između raznih milicija u Tripoliju, glavnom gradu Libije,
pojačale su se, a kod aerodroma već nekoliko dana besni požar u skladištu
goriva, izazvan sukobima. U Bengaziju, na istoku Libije takođe se vode borbe i
islamističke grupe zauzele su danas glavnu vojnu bazu.
Od svrgavanja Muamera Gadafija 2011. posle osmomesečne pobune podržane od strane
Zapada, libijske vlasti nisu uspele da stave pod kontrolu desetine paravojnih
grupa koje su bivši pobunjenici formirali.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
