Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
Toronto na svetskoj listi milionera |
|
U
Torontu je svaki 44. stanovnik milioner, tvrdi finansijski časopis Sper.
Najveći kanadski grad se našao na petnaestom mestu u svetu po broju osoba sa
imovinom koja premašuje milion dolara, ne računajući vrednost kuće u kojoj
žive.
Po procentu milionera u odnosu na broj žitelja ubedljivo prednjači Monako,
gde je skoro svaka treća osoba milioner, ali je Cirih veoma blizu, sa svojih
27,34 odsto bogatih stanovnika.
Još jedan švajcarski grad, Ženeva, ima veliki broj milionera, skoro 18 odsto,
dok svi ostali imaju daleko manji procenat.
Među prvih dvadeset na svetu po ovom kriterijumu, ’najbogatiji’ grad sa
američkog kontinenta je Njujork, sa azijskog Singapur, nema nijednog grada
iz Afrikeni iz Južne Amerike, a najviše svojih predstavnika, čak 13 ima
Evropa.
Analitičar Veltinsajta Oliver Vilijems ističe da gradovi treba da znaju kako
su rangirani, jer bogati pojedinci, više nego ijedna druga grupa ljudi,
utiču na menjanje doma i okruženja, dok rrednik časopisa Sper Džoš Spero
dodaje da ukoliko broj milionera raste, onda dolazi do nejednakosti koja
sama po sebi nije dobra.
|
Kako pobeći iz zaključane sobe za jedan sat |
|
Među osobama sa avanturističkim duhom u Torontu vikendom je sve popularnija
nova vrsta zabave – izbavljanje iz zaključane sobe. Učesnici u igri imaju
zadatak da traže i pronalaze nagoveštaje i znake, odgonetaju šifre, otvaraju
sefove i rešavaju zagonetke koje ih polako vode ka pronalaženju ključa za
izlazak iz sobe, i sve to u roku od jednog sata.
Oni koji su isprobali ovu igru kažu da je veoma izazovna i da se do rešenja
dolazi vrlo teško.
Procene govore da samo do desetak odsto igrača uspe da savlada sve prepreke
i izađe iz sobe uz pomoć brojnih veština, koncentracije, timskog rada, ali i
poprilične doze sreće.
Kažu da je u Torontu svega šest timova uspelo da pronađe izlaz, od ukupno
145 koliko ih je uzelo učešće u Ril iskejp rumu, Real escape room, blizu
Bathursta i Dandasa.
Slične prostorije, zvane Misteriozne sobe, postoje i u Nort Jorku, sa četiri
zasebne tematske celine, psihijatrijsko odeljenje, zamak, zatvor i
prostorija sa mumijom, gde je snalaženje dodatno otežano jer se sve odvija u
mraku, samo uz svetlost baterijskih lampi.
Jedna igra po osobi košta tridesetak dolara, ali ni to nije sprečilo
zainteresovane da razgrabe sve termine za juli, dok je za avgust ostalo tek
nekoliko slobodnih.
|
Torontski studenti predlažu insekte u borbi protiv
gladi |
|
Grupu Aspajr, Aspire, sa sedištem u Torontu, osnovalo je 2013. godine pet
studenata sa Univerziteta Mekgil kao deo nagrade Halt, svetskog najvećeg i
najprestižnijeg takmičenja preduzetnika.
Nagradu su dobili za potencijalno rešenje globalnog svetskog problema oko
nedostatka hrane, posebno u siromašnim delovima.
Svesni činjenice da naša planeta raste, a da se u stvari smanjuje, posebno
po resursima za hranu, oni su razmišljali šta je to što bi moglo nahraniti
gladne. Uslov je da bude hranljivo, dostupno, pogodno za životnu sredinu,
otporno, ukusno i kulturološki prihvatljivo.
Njihov odgovor na sva ova pitanja je – održivo uzgajanje jestivih insekata.
Ideja je stigla iz Meksika, gde do dve petine stanovništva povremeno ili
stalno konzumira insekte. Razvili su jeftinu i prenosivu tehnologiju uzgoja
ćapulina, jedne vrste skakavaca, a pri tom su imali pomoć vodećih entomologa
iz Meksika, Danske i Holandije.
Prošle godine je i FAO, Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN,
objavila izveštaj u kojem pozivaju na konzumaciju insekata širom planete.
Kako se navodi, insekti sadrže slične nivoe proteina kao govedina, a imaju
više gvožđa, kalijuma, cinka, fosfora i nekih amino kiselina od te vrste
mesa.
Ova grupa mladih kanadskih entuzijasta, predvođena Mohamedom Ašurom, u Gani
već sprovodi u delo svoju ideju o kontrolisanom uzgoju skakavaca u skladu sa
podnebljem i prilagođeno lokalnim sredinama.
Predstoje im projekti i u Keniji i Tajlandu, a u planu je pravljenje i
brašna od ovih insekata.
Inače, tvrdi se da su svi koji su ih probali oduševljeni njihovim ukusom.
|
BLIC VESTI |
|
OTAVA – Kanadska pošta izdala je kolekciju od pet maraka u slavu
kantri muzike i muzičara, sa slikama Tomija Hantera, Reni Martela, Henka
Snoa, k.d. langa i Šanije Tvejn.
OTAVA – Kanadska privreda porasla je za 0,4 odsto u maju u odnosu na
prethodni mesec, što znači da raste tempom od 2,3 odsto. Sektori usluga i
robe, građevinarstvo, proizvodnja, rudarstvo i eksploatacija nafte i gasa su
u porastu, dok su izuzetak javni sektor gde nema promena i sektori finansija
i osiguranja, koji su pali u odnosu na prethodni mesec.
VINIPEG – Provincijski praznik koji se obeležava prvog ponedeljka
avgustu biće preimenovan u Dan Terija Foksa, predložio je premijer Manitobe
Greg Selindžer, koji se nada da će ovaj predlog biti prihvaćen. Foks je
rođen 28. Jula 1958. godine u Vinipegu, a postao je poznat 1980. godine,
kada je hrabro i odlučno trčao svoj Maraton nade i prikupljao sredstva za
borbu protiv raka.
TORONTO – Brod i restoran Kapetan Džon, vlasnika Ivana Džona Letnika,
prodat je za 33.501 dolar i do 22. avgusta mora da bude izmešten iz
torontske luke. Nije precizirano šta će novi vlasnik da uradi sa brodom,
koji je napušten stajao u luci otkako je grad isključio vodu zbog neplaćenih
računa od preko pola miliona dolara.
OTAVA – Nacionalna Agencija za javno zdravlje nije zabranila, ali je
preporučila građanima da, ukoliko nije neophodno, ne putuju u Gvineju,
Liberiju i Sijera Leone, koje su pogođene epidemijom ebole. Svetska
zdravstvena organizacija izvestila je da je do početka avgusta od ove
bolesti preminulo 729 osoba. Ebola virus je veoma zarazan, napada i ljude i
životinje, i širi se direktnim kontaktom sa krvlju ili telesnim tečnostima
zaražene osobe.
TORONTO – Vrhovni ontarijski sud doneo je rešenje po kojem Romeo
Filion, koji je nevin proveo 31 godinu iza zatvorskih rešetaka, može da tuži
sve koji stoje iza njegovog robijanja, od policije, do tužilaštva. Filion,
koji je u svojim sedmadesetim godinama, 1972. godine je osuđen za ubistvo
vatrogasca Liopolda Roja, a oslobođen na osnovu dokaza da je policija još na
prvom suđenju imala njegov provereni alibi o kome nije obavestila odbranu.
TORONTO – Časopis kanadskog medicinskog udruženja smatra da je vreme
da pacijentima bude omogućen lakši i brži pristup nečemu što obično ostaje
nemaju prilike da vide – beleške koje lekari načine tokom pregleda.
Pacijenti imaju pravo da vide svoj zdravstveni dosije, ali uz određene
uslove i čekanje.
OTAVA – Gord Braun, konzervativni poslanik, smatra da nema potrebe da
se otvara novo obdanište, već da bi u postojećem objektu Children on the
Hill, mogla da se zbrinu sva deca rođena u poslednjih godina u svojevrsnom
poslaničkom bejbi bumu.
KOKITLAM, Britanska Kolumbija – Sve su glasniji zahtevi da poglavica
Kvikvetlem Prvih naroda Ron Grizbreht treba da podnese ostavku zbog navoda
da je u protekloj fiskalnoj godini ostvario prihode od 930 hiljada dolara.
Treba reći da iako se veruje da ima između 80 i 90 pripadnika ovog plemena,
registrovanih je svega 37 pripadnika, od čega 33 živi u rezervatu.
TORONTO – Sukob šefa torontske policije Bila Blera i braće Daga,
većnika, i Roba Forda, gradonačelnika, i međusobne optužbe o širenju
neistina, traje već neko vreme i možda bi mogao stići i do suda, sudeći po
najnovijim Blerovima najavama.
TORONTO – Desetočlani torontski tim otvarača ostriga upisao se u
Ginisovu knjigu rekorda sa najviše otvorenih školjki u toku jednog sata. Na
Festivalu Tajn Veli ojster, Ostrvo princa Edvarda, oni su uspeli da otvore
8.840 ostriga, čime su za skoro 400 nadmašili prethodni rekord francuskog
tima iz 2002. godine.
TORONTO – Kako pokazuju podaci neprofitne organizacije Kangrends,
koja obezbeđuje pomoć porodicama koje su preuzele brigu o potomcima svojih
srodnika, otprilike 62.500 dece živi, u najvećem broju slučajeva, sa svojim
bakama ili tetkama, u kombinacijama koje funckionišu bolje i uspešnije od
primarnih.
EDMONTON – Federacija kanadskih poreskih obveznika inicirala je on-lajn
peticiju za raspuštanje albertanskog Parlamenta, zbog sve brojnijih navoda o
zloupotrebama bivše premijerke Alison Redford, koja i dalje sedi u
poslaničkoj klupi. Raspuštanjem zakonodavnog tela i birači bi dobili pravo
da opozovu mandat poslanice Redford, ili bi po modelu iz Britanske Kolumbije
naknadni izbori bili raspisani ukoliko bar 40 odsto biračkog tela potpiše
zahtev za to.
KALGARI – Poznata britanska glumica Ema Tompson, kanadska glumica i
aktivistkinja za prava prepadnika Krija Mišel Traš i njena ćerka
četrnaestogodišnja ćerka Imadžin Kardinal, započele su svoje desetodnevno
putovanje brodom u okviru kampanje Grinpisa Spasimo Arktik.
TORONTO – Ako na ulici osetite miris prženog pomfrita, a u blizini
nema radnje za njegovu proizvodnju,onda je gotovo sigurno da je tuda prošao
mercedes benc krem boje, vlasnika Džejmsa Mekkinona, koji umesto na benzin
ili dizel, ide na iskorišćeno ulje iz friteze. To Mekkinonu ne predstavlja
nikakav izdatak, pošto je vlasnik prodavnice brze hrane.
|
Novčanica sa pogrešnom slikom |
|
Profesor sa Univerziteta Rajerson Hiteši Doši je odmah čim je
primetio grešku u opisu nove polimerne novčanice od deset dolara o tome
obavestio Banku Kanade, ali su mu oni odgovorili da nemaju informacije koje
bi mogle da posluže kao objašnjenje.
Nacionalna Banka je novembra na svom vebsajtu objavila da je na levoj strani
novčanice vrh Edit Kavel, kao i Maunt Marmot, planine Piramid i Palisads i
Maunt Zengel.
Profesoru Došiju je, pak, bilo jasno na novčanici nije bila slika Maunt Edit
Kavel, na koju se svojevremeno popeo dok je sa porodicom obilazio Stenovite
planine i bio opčinjen lepotom predela u blizini glečera Ejndžel. Ubrzo je
svom e-mejlu zamolio nadležne da pokušaju da razjasne o kojim se planinama
zapravo radi.
Ovih dana stigao je odgovor, sa objašnjenjem da su u pitanju vrh Lektern i
planina Akila na levoj strani novčanice, u centru Redan, Esplanada i Gargojl,
a na desnoj strani Zengel.
Portparol Banke Aleksanar Deslončemps je rekao Kanadijen presu da je do
greške došlo zbog neodgovarajuće dokumentacije o slikama u procesu pripreme
novčanice i da je opis izmenjen i na vebsajtu Banke.
|
Veru u romantiku vraća priča o ljubavi na prvi let |
|
Na Rajan-erovm letu od Barselone do Dablina upoznali su se njih dvoje, Keti
Moro iz Riverporta, Nova Skotija, i Džejmi Keli, iz Galveja, Irska.
Ona, pričalica po prirodi, bila je oduševljena što je posle dva meseca
provedena u Italiji i Španiji ponovo u prilici da bude sa nekim ko priča
engleski, a njega su na prvi pogled preplavila osećanja.
Bez pozdrava su se rastali u Dablinu kod carinske kontrole, ali tu nije kraj
priče.
Po dolasku kući, on uporno pokušava da je pronađe preko društvenih mreža i
čak preko irskog nacionalnog radija, kroz kampanju koju su njegovi drugovi
naslovili Ljubav na prvi let.
Slično se dešava i sa druge strane okeana i kada su se, napokon, ponovo
našli, nastavili su tamo gde su stali.
Najvažnije je da sada ljubav cveta onlajn i da su već planirali da se sretnu
ovih dana.
|
Pravilan razvoj deteta podrazumeva igru, ali i rizik |
|
’Nije ništa strašno, od toga se raste!’
Koliko li smo samo puta ovu rečenica čuli u detinjstvu i, istini za volju, mnogo
manje puta je izgovorili svojoj deci i unucima, kako bismo im pokazali da
ogrebotina na laktu ili poderotina na kolenu baš i nisu toliko strašne koliko se
u prvi mah čini.
I, za divno čudo, baš te reči su neretko uspevale da zaustave neutešan plač
deteta i da ga vrate u igru.
Sada naučnici tvrde da u toj rečenici ima mnogo istine. Dečja igra podrazumeva
trčanje, skakanje, penjanje, radoznalost, istraživanje, samostalnost, i sve to
kroz određenu dozu rizika, koji može ponekad dovesti i do povreda.
Najkreativnije igre dešavaju se, gotovo po pravilu, onda kada odrasli nisu u
blizini. Međutim, sve češće, odrasli nikako ne ispuštaju decu iz svog vidokruga
i ponašaju se previše zaštitnički, sprečavajući svaku mogućnost rizika i
eksperimenta.
Po mišljenju stručnjaka, to je više nego pogrešno, jer držanje dece pod
staklenim zvonom narušava zdrav i pravilan razvoj deteta.
Marijana Bruskoni, profesor razvojne psihologije sa Univerziteta Britanska
Kolumbija, koja je tokom poslednjih deset godina ispitivala prevenciju povreda,
smatra da je vreme da se shvati da prezaštićenost dece ima i svoju nepovoljnu
stranu.
Roditelji uglavnom vode računa da su deca bezbedna, da ne ulaze u neke sporne
situacije i okruženje, međutim, to povlači za sobom rizike druge vrste, kao što
su gojaznost i razni fizički i mentalni zdravstveni problemi. Bruskoni, stoga
zastupa stav da treba verovati dečjim instiktima i dozvoliti im da budu deca i
da se tako i ponašaju.
Sa njom se slaže i Kem Kolijer, programski direktor nacionalnog neprofitnog
programa Evergrin, koji promoviše zdravo okruženje. Kolijer, koji ističe da je
snalaženje u riskantnim situacijama poput penjanja uz merdevine, i da treba
savladavati prečke jednu po jednu, žali što je pojam rizika neopravdano dobio
negativnu konotaciju.
On smatra da je sve što pruža zadovoljstvo u razvoju tokom detinjstva neizbežno
povezano sa rizikom, uključujući i sam proces učenja.
On kaže da u kampu Evergrina deca imaju mogućnost da se suoče sa izazovima i da
steknu nepoznate veštine, one koje su njihovi roditelji posedovali naprosto zato
što su imali slobodu da isprobavaju, odnosno rizikuju.
Ali, to je jedno od retkih mesta gde se na decu i njihovo odrastanje gleda na
takav način. Skoro neverovatno deluje primer učenika osmog razreda jedne
torontske škole koji nisu otišli na trodnevnu matursku ekskurziju zato što su
aktivnosti kojima je trebalo tamo da se bave, vožnja kanuom i kajakom, logorska
vatra i streličarstvo, ocenjene kao previše opasne.
U pojedinim zemljama Evrope stvari počinju da se menjaju. Britanci su pre dve
godine započeli program koji podstiče uključivanje određene doze rizika u dečje
igre, koji imaju podsticajnu i obrazovnu ulogu, a i Norvežani na sličan način
postupaju.
Treba reći i da u prilog nesputane dečje igre ide i statistika koja pokazuje da
se, na primer, najviše povreda glave dešava dok se deca bave organizovanim
sportskim aktivnostima, a ne dok se slobodno igraju u dvorištu.
Povrede se dešavaju i u saobraćaju, ali uglavnom kada su deca u vozilima, jer su
i oni i vozači mnogo oprezniji u naseljima u kojima se deca šetaju, voze bicikle
ili se igraju.
|
Kanadski fizičar blokira laserske zrake |
|
Fizičar sa Univerziteta Monkton Pandurang Ašrit, koji je specijalista za rad
sa super-tankim materijalima, nada se da će novi ultra tanki prekrivač za
prednje staklo komercijalnih aviona, moći da blokira laserske zrake i tako
zaštiti pilote, ali i putnike u letelicama.
Ašrit i njegova ekipa su sebi postavili veoma zahtevan zadatak da stvore
providnu prepreku koja će blokirati talasnu dužinu laserskih zraka, a da pri
tom, omoguće i dalje dobru vidljivost.
Uspeli su da naprave blago obojenu prevlaku koja blokira zeleni laser, ali je za
sada njihov proizvod u ranoj fazi komercijalnog razvoja. U saradnji sa jednom
privatnom firmom će raditi na marketinškoj kampanji svog proizvoda, koji
nameravaju da testiraju na avionima.
Laserska svetlost zaslepljuje pilota i dovodi do privremenog, pa čak i do
trajnog oštećenja vida.
U Kanadi je tokom prošle godine bio 461 laserski napad na avione, obično u
kritičnom trenutku kada piloti pokušavaju da uzlete.
Po podacima FBI-ja, u poslednjih petnaestak godina broj nesreća izazvanih
uperivanjem laserskih zraka u pilotsku kabinu porastao je za više od hiljadu
procenata. Oni su proletos započeli kampanju protiv lasera i ponudili nagradu od
deset hiljada dolara.
|
Kriminal u zemlji u opadanju |
|
Po prvi put u poslednjih petnaest godina, ni u jednoj metropolskoj oblasti u
zemlji nije uvećan indeks ozbiljnosti kriminala, koji se preračunava na osnovu
obima i težine krivičnog dela, bazirano na kazni za počinioca, saopštila je
Statistička služba.
Prosečan indeks je 69, a najbezbedniji gradovi su Gelf, Beri i Edmonton.
Međutim, iako je na nivou zemlje kriminal u opadanju, u dve provincije je ipak
došlo do porasta i to u Njufaundlendu i Labradoru i Jukonu.
Ridžajna je i dalje grad sa najvećom stopom kriminala, sa indeksom 109, a slede
Saskatun, Vankuver i Vinipeg.
|
|
Oglasavanje Marketing
|