|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srbija ne sme da ima neprijatelje među velikima |
| |
 Predsednik
Srbije Tomislav Nikolić je, u belgijskom gradu Liježu, zajedno s šefovima
više od 80 država, učestvovao u obeležavanju godišnjice početka Prvog
svetskog rata i napada nemačkih trupa na Belgiju.
Nikolić je izjavio, nakon obeležavanja godišnjice početka Prvog svetskog
rata, da je Srbija naučila da više ne može da ima neprijatelje među velikim
državama, posebno među onima čije ekonomije mogu mnogo da joj pomognu.
"Srbija će tako i da nastavi. Ja se nadam da se nikada nećemo opredeliti ni
na jednu stranu, posebno ne ako dođe do sukoba koji bi, ne daj bože, mogli
da se završe loše za Srbiju. Srbiji nije mesto u ratovima jer, čini mi se,
više nema šta ni da izgubi", rekao je Nikolić novinarima u Liježu.
Nikolić je dodao da je Srbija, nakon velikih ratova u 20. veku, naučila da
više nema života za bacanje i da je mnogo izgubila u oba rata, iako je bila
na pravoj strani.
"Ali, posle ratova se nekako dešavalo da naši saveznici pomognu svojim i
našim neprijateljima da brže izađu iz posleratne krize nego nama, iako se
nismo svrstali u blok koji bi bio smetnja za one druge", rekao je Nikolić.
Govoreći o današnjem događaju u Belgiji, Nikolić je rekao da on predstavlja
simbolično nastojanje evropskih država da početak Velikog rata obeleže kao
tragediju koja nije smela da se ponovi 1939. godine.
"Belgija je tada nastradala kao neutralna zemlja i koju u istoriji mnogo
toga vezuje za Srbiju", rekao je Nikolić.
On je rekao da su pojedini govornici ukazivali da je ovo vreme kada bi
trebalo da izvučemo opomene, jer i danas postoje određena žarišta u svetu,
ali je dodao da "nije siguran da neka od njih (žarišta) nisu oni izazvali".
Nikolić je ocenio da je danas manja opasnost da se dogodi nešto kao u vreme
izbijanja Prvog ili Drugog svetskog rata, ali i dodao da oprez nikad nije na
odmet, posebno kod ljudi koji predstavljaju male države i male narode.
"Poneko od govornika je pominjao učesnike Prvog svetskog rata, nisu pomenuli
Srbiju, Crnu Goru ni Rusiju pa sam ostao uskraćen za kompletno obeležavanje
početka rata koji nije smeo da se desi i koji bi trebalo da služi kao
opomena da se rat više nikada ne desi", rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je danas, u belgijskom gradu Liježu,
zajedno s šefovima više od 80 država, učestvovao u obeležavanju godišnjice
početka Prvog svetskog rata i napada nemačkih trupa na Belgiju.
Nikolić je položio vence na spomenik belgijskom kralju Albertu Prvom - "Kralju-vojniku",
i na grobove petorice srpskih vojnika koji su pomogli snažan otpor
belgijskih jedinica nemačkim agresorima.
|
|
Počele volonterske radne akcije, prva u Krupnju |
| |
Volonterske radne akcije za obnovu zemlje nakon majskih poplava danas su
počele, a prva radna akcija je u Krupnju, saopštilo je Ministarstvo omladine
i sporta.
Kamp u Krupnju jedan je od 25 volonterskih kampova koji će tokom avgusta i
septembra, u organizaciji Ministarstva omladine i sporta, biti održan u
gradovima i opštinama koje su bile pogođene poplavama.
U svakom gradu biće grupe od po dvadesetak volontera koji će sedam do deset
dana pomagati u obnovi škola, domova zdravlja i drugih javnih ustanova.
"Mladi su tokom majskih poplava pokazali da su najveći oslonac države u
teškim situacijama i ta njihova posvećenost i dalje traje", rekao je državni
sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin u Krupnju.
"Težimo ka tome da ovaj vid volontiranja postane i zvanično vrednovan, što
će biti regulisano kroz Zakon o volontiranju", kazao je Borovčanin.
On je pozvao i druge da se prijave i pomognu za šta se mogu prijaviti u
lokalnim kancelarijama za mlade ili na:
http://volonteri-posle-poplava.blogspot.com/
|
|
Mihajlovićeva pozvala da se brže izdaju rešenja o šteti |
| |
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović pozvala je lokalne samoupprave
i Kancelarju za obnovu da zajedno još intenzivnije rade da bi rešenja za
ispatu štete u narednih 10 dana stigla hiljadama i hiljadama građana.
"Kako sam informisana izdato je 226 rešenja, a u Vladu Srbije i Kancelariju
treba da dođe blizu 11.000 rešenja, koje izdaju lokalne samouprave. Ovde
prosto vidim neku lošiju komunikaciju i verujem da ćemo to rešti", rekla je
ona novinarima tokom obilaska gradilište mosta Zemun-Borča, u kojem je bila
zajedno sa ambasadorom Kine u Srbiji Li Mančangom.
Mihajlovićeva je rekla da će, ako treba, biti pozvani predsednici opština i
graonačelnici na razgovor gde će im "obajasniti ako nešto nije jasno", jer
od toga kada posalju rešenje od zavisi kada će biti isplaćena šteta.
"Država Srbija je obezbedila novac. Novac stoji na računu i čeka rešenja da
bi bii isplaćen", rekla je ona.
Mihajlovićeva je objasnila da oštećeni građani koji nisu zadovoljni
rešenjima o porceni štete u roku od osam dana mogu da se žale i da u roku od
osam dana opština mora da reaguje, "da se složi ili ne složi sa tom žalbom'.
"Nakon toga je dužna da to pošaalje kancelariji", rekla je Mihajlovićeva,
koja je i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.
|
|
Antić: Struja i dalje iz uglja, uprkos nalozima EU |
| |
Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je danas će Srbija i u nerednim
decenijama koristiti ugalj za proizvodnju električne energije, bez obzira na
evropske naloge i sugestije, jer je zemlja koja tek treba da se razvija i
reindustrijalizuje.
"Srbija mora da iskoristi prirodno bogatsvo i energiju koju ima. To je naše
pravo i mi ćemo naći način da ga iskoristimo", kazao je Antrić na otvaranju
Muzeja ugljarstva u Senjskom rudniku.
On je rudare tog rudnika uveravao da će se struja proizvoditi iz uglja jer
je to najjefitnije za građane Srbije i politiku Vlade čini socijalno
odgovornom.
Antić je, zajedno sa ministrom za rad Aleksandrom Vulinom, posetio Senjski
rudnik povodom 6. avgusta, Dana rudara.
|
|
Novi zakon o planiranju i izgradnji popravlja rejting Srbije |
| |
Srbija bi primenom novog zakona o planiranju i izgradnji mogla da sa 182.
dospe na 64. mesto liste Svetske banke "Duing biznis" po brzini izdavanja
građevinskih dozvola, izjavila je državna sekretarka Ministarstva
građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović.
A u ukupnom plasmanu na toj listi - po ukupnim uslovima poslovanja, Srbija
bi primenom tog zakona, čije se usvajanje očekuje oko 1. septembra, mogla da
sa sadašnjeg 93. mesta dospe na 73. mesto, kazala je ona u javnoj raspravi o
Nacrtu izmena i dopuna zakona o planiranju i izgradnji u Privrednoj komori
Srbije.
Aleksandra Damnjanović je navela da je simulacija parametara koje
upotrebljava Svetska banka, a koju je koristilo Ministarstvo, pokazala da će
se novim zakonom prosečno vreme za izdavanje građevinskih dozvola smanjiti
sa sadašnjih 269 na 99 dana, od čega se 45 dana odnosi na upis prava svojine
na nepokretnost.
Predstavljajući privrednicima nacrt izmena i dopuna Zakona o planiranju i
izgradnji, ona je kazala da je predviđeno da se građevinska dozvola dobije
za 28 dana.
Istakla je da je promena tog propisa uslov za povećanje ulaganja u Srbiju,
jer su brzina i jednostavnost dobijanja dozvola jedan od prvih pokazatelja
investicione klime u nekoj zemlji.
Objasnila je da će se do građevinske dozvole dolaziti objedinjenom
procedurom na jednom mestu - od izdavanja lokacijskih uslova, do izdavanja
upotrebne dozvole.
Broj procedura za dobijanje građevinske dozvole biće smanjen sa 18 na 13, a
investitori će, uz zahtev za izdavanje dozvole, prilagati samo one dokaze
koje nadležni organi ne mogu pribaviti po službenoj dužnosti.
Lokacijski uslovi će se davati u roku od 23 dana od dana podnošenja zahteva
za dozvolu i u slučajevima kada nema detaljnog plana regulacije. Naknada za
gradsko građevinsko zemljište biće ukinuta, a investitori će placahti samo
stvarne troškove za opremanje zemljišta, koje će moći da izmire do prijave
radova.
Predstavnica Ministarstva građevinarstva je rekla da se razmišlja da se u
zakon uvrsti i jednostavnija i brža procedura upisa prava svojine nad
nepokretnostima, tako što bi organ koji izdaje upotrebnu dozvolu po njenoj
pravosnažnosti bio obavezan da je dostavi nadležnoj službi za katastar
nepokretnosti radi upisa prava svojine.
Damnjanovićeva je kazala da je radna grupa za izradu i primenu zakona
napravila plan donošenja podžakonskih akata, od kojih se mnogi već
završavaju.
U prvoj grupi podžakonskih akata koji će biti usvojeni 15 dana nakon
stupanja zakona na snagu, biće ona koja bliže uređuju objedinjenu proceduru
dobijanja građevinskih dozvola i sadržinu planske dokumentacije.
Ostali podžakonski akti, kako je dodala, biće doneti u roku od šest meseci
od dana stupanja zakona na snagu.
|
|
Savet bezbednosti 25. avgusta o Kosovu |
| |
Savet bezbednosti UN razmotriće 25. avgusta situaciju na Kosovu na osnovu
redovnog izveštaja generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, objavljeno je na
sajtu svetske organizacije.
Ban Ki Mun je u prethodnom izveštaju ocenio da ostaje još nekoliko izazova u
primeni Briselskog sporazuma koji su postigli Beograd i Priština u aprilu
2013, posebno kada se radi o uspostavljanju Zajednice srpskih opština (ZSO)
na severu Kosova.
Pored sednice o Kosovu, tokom ovomesečnog predsedavanja Velike Britanije
Savetom bezbednosti UN, biće organizovani sastanci i konsultacije o
situaciji na Bliskom istoku i u Ukrajini.
|
|
I kanadski Srbi obeležili 19. godišnjicu Oluje |
| |
Srpske izbeglice iz Hrvatske i drugi iseljenici srpskog porekla
u Kanadi, obeležili su u Otavi 19. godišnjicu hrvatske vojno-policijske
akcije "Oluja".
Prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", u toj akciji poginule su i
nestale 1.853 osobe, dok je proterano više od 200.000 ljudi.
Parastos postradalima održan je u srpskoj crkvi u izgradnji Sveti Stefan,
dok su u novom Srpskom centru održani tribina-razgovor o "Oluji" i "Benkovačko
veče".
Tribinu je organizovalo Društvo za zaštitu srpske baštine, a govorili su
kanadski general, koji je za vreme rata u Jugoslaviji bio komandant štaba
sektora "Jug" i očevidac granatiranja Knina, ali i jedan od ključnih svedoka
u haškom procesu protiv hrvatskog generala Anta Gotovine Endru Lesli (Andrenj
Leslie) i poslednji ambasador Kanade u bivšoj Jugoslaviji Džems Biset (James
Bissett).
Lesli je na tribini u Otavi rekao je da mu je "to svedočenje bio jedan od
najtežih trenutaka u životu, pod velikim pritiskom da se istina iskrivi i ne
otkrije".
Tribini je prisustvovao i ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu koji
je kanadskim učesnicima zahvalio na rasvetljavanju istine o ratu u bivšoj
Jugoslaviji.
Na 15. "Benkovačkom prelu", najstarijoj krajiškoj priredbi te vrste u Kanadi,
prikupljeno je gotovo 10.000 dolara za izgradnju prvog srpskog crkvenog
hrama u istoriji prestonice.
Krajiške manifestacije održavaju se i u drugim gradovima Kanade, a
najpoznatie su "Veliko krajiško prelo" u Vindzoru i "Krajiško veče" u
Kalgariju. Sve uvek imaju i humanitarni karakter.
"Sa otavskog Prela je prošle godine upućena pomoć od 2.000 dolara
izbegličkoj benkovačkoj porodici u Srbiji čija su se dva sina utopila, a
Benkovčani i prijatelji su ranije prikupili 5.000 dolara za lečenje jednog
deteta iz starog kraja u Zagrebu", izjavio je za Betu glavni organizatator
Davor Lakić.
Milomir Niketić,
Otava
|
|
Oglasavanje Marketing
|
