|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Rusija uvela zabranu uvoza hrane iz EU i SAD |
| |
 Ruska
vlada uvela je juče "potpunu zabranu" uvoza velikog broja prehrambenih
proizvoda iz EU i SAD, kao odogovor na sankcije koje su Rusiji uvele zapadne
zemlje zbog ukrajinske krize, izjavio je premijer Dmitrij Medvedev.
Zabrana se odnosi na na uvoz mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda, voća i
povrća iz SAD, EU, Australije, Kanade i Norveške i uvedena je na godinu dana.
Medvedev je rekao i da Moskva razmatra zabranu letenja zapadnim
aviokompanijama preko Rusije na letovima ka Aziji i sa tog kontinenta, što
je potez koji bi mogao da značajno utiče na troškove letova.
On je rekao i da odluka o zabrani letova još nije doneta.
Dokument pod nazivom "O merama za realizaciju Ukaza predsednika Rusije od 6.
avgusta 2014 'O primeni odvojenih specijalnih ekonomskih mera u cilju
osiguranja bezbednosti RF'", utvrđuje da zabrana traje godinu dana.
Dokumentom se utvrđuje odgovornost različitih ministarstava da obezbede
izbalansiranost tržišta i ne dozvole rast cena. Takođe se obavezuju da prate
tržište i razrade mere kako bi se povećala ponuda domaćih proizvoda na
tržištu.
U spisak su ušsli sveže, ohlađeno i zamrznuto meso - juneće i svinjsko,
piletina, sušeno ili dimljeno meso, kobasice, mesne prerađevine, riba i
morski proizvodi.
Zabranjen je i uvoz sireva, tvrdoga i mlečnih proizvoda izrađenih na osnovu
biljnih masti. Od juče je zabranjen i uvoz povrća, voća i oraha iz tih
zemalja. U dokumentu se navodi da se zabrana ne odnosi na dečiju hranu.
Premijer Dmitrij Medvedev danas je na sednici vlade izjavio da su mere o
zabrani uvoza iz navedenih država isključivo odgovor na sankcije uvedene
Rusiji.
"Sve te mere su isključivo odgovor. Mi nisamo želeli takav razvoj događaja.
Iskreno se nadam da će kod naših partnera preovladati ekonomski pragmatizam
i da će razmisliti, a ne plašiti i ograničavati Rusiju. I da će uzajamno
korisna trgovinsko-ekonomska saradnja biti obnovljena u ranijem obimu. Mi to
želimo", rekao je Medvedev.
On je, takođe rekao, da Rusija razrađuje mere kako bi zabranila zapadnim
aviokompanijama preletanje njenog vazdušnog prostora u regione Istočne Azije,
kao i da odredi tačke ulaska i izlaska čarter letova.
Medvedev je naveo da je ukrajinskim kompanijama zabranjen prelet preko
teritorije Rusije.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Gugl špijunira mejlove korisnika |
| |
Gugl je obelodanio identitet jednog korisnika nakon što je na
njegovom nalogu u Hjustonu u Teksasu pronašao fotografije zlostavljanog
deteta, pišu lokalne američke novine, a prenosi britanski Bi-Bi-Si (BBC).
Gugl je obavestio agenciju za zaštitu dece, koja je obavestila policiju i
taj čovek je uhapšen, pišu američki mediji.
Gugl je naveo za BBC da neće komentarisati individualne naloge svojih
korisnika.
Hapšenje pomenutog čoveka, međutim, pokrenulo je pitanja o privatnosti
ličnih mejlova i ulozi Gugla u regulaciji interneta, navodi BBC.
Policija u Hjustonu izjavila je za lokalnu televizijsku stanicu da je Gugl
pronašao eksplicitne slike devojčice u mejlu koji je poslao Džon Henri
Skilern. Nakon što je mejl prosleđen Nacionalnom centru za nestalu i
eksploatisanu decu, policija je pribavila nalog i uhapsila čoveka.
Taj 41-godišnjak optužen je za seksualni prekršaj, odnosno posedovanje
dečije pornografije.
"Ja ne mogu da vidim tu informaciju, ja ne mogu da vidim tu fotografiju, ali
Gugl može", rekao je detektiv Dejvid Netls.
"Imajući u vidu broj poruka na Gmailu koje se prate, i činjenicu da sve
američke kompanije po zakonu SAD moraju da prijave sumnju na zlostavljanje
dece, teško da je iznenađujuće da se ova individua našla na pogrešnoj strani
zakona", navela je Ema Kar iz lobističkog udruženja "Veliki brat te posmatra".
Ona je, međutim, navela da bi korisnike Gmaila "svakako zanimalo koje akcije
Gugl u praćenju i analizi poruka na Gmailu smatra ilegalnim sadržajima".
"Gugl takođe mora jasno da kaže koje procedure i bezbednosna pravila
primenjuje kako bi se osiguralo da ne kriminalizuje pogrešno ljude", dodala
je Kar.
|
|
Ebola se opasno širi |
| |
Drugi smrtni slučaj od virusa ebole potvrđen je u Nigeriji, državi koja ima
najviše stanovnika u Africi, saopšteno je u Abudži.
Medicinska sestra koja je lečila Liberijca obolelog od ebole u Lagosu i
preminulog 25. jula, sama se potom razbolela i umrla od te bolesti.
"U Nigeriji ima sedam obolelih od smrtonosnog virusa ebole", saopštilo je
nigerijsko ministarstvo zdravlja i dodalo da su svi zarazili od inficiranog
Liberijca.
Predsednica Liberije Elen Džonson pozvala je građane na trodnevni post i
molitve od danas do petka.
Jedan španski 75-godišnji sveštenik, koji je oboleo u Liberiji će
specijalnim letom biti vraćen u Španiju na dalje lečenje.
Zbog izbijanja epidemije ebole koja se širi iz Afrike, u Ženevi je danas
počeo dvodnevni sastanak Odbora za hitna pitanja SZO, koji će odluke
saopštiti u petak.
Prema poslednjim podacima SZO, objavljenim u ponedeljak, tokom sadašnje
epidemije ukupno 887 osoba je umrlo od ebole, a 1.603 su obolele.
U Gvineji je umrlo 358 ljudi, Liberiji 255, Sijera Leoneu 273 i jedna osoba
u Nigeriji. Danas je potvrđen i drugi slučaj u Nigeriji. To je najveća
epidemija ebole od otkrivanja bolesti 1976. godine.
|
|
Obeležena 69. godišnjica napada na Hirošimu |
| |
Nekoliko desetina hiljada ljudi okupilo se u sredu u japanskom gradu
Hirošimi kako bi obeležili 69 godina prvog nuklearnog napada u istoriji
čovečanstva.
Među okupljenima su bili neki preživeli, rođaci žrtava i japanski premijer
Šinzo Abe, i odali poštu žrtvama minutom ćutanja tačno u 8.15 po lokalnom
vremenu (23.15 GMT) kada su SAD 1945. godine bacile atomsku bombu na
Hirošimu i time prinudile Japan na kapitulaciju čime je okonča Drugi svetski
rat.
Tačno u to vreme, 6. avgusta 1945. godine američki bombarder "Enola Gej"
bacio atomsku bombu "Litl boj" na Hirošimu, grad na zapadu Japana.
SAD se nisu izvinile za taj čin, kao ni za drugi atomski napad na Nagasaki
9. avgusta iste godine. Nijedan američki predsednik nikad nije posetio ta
dva grada.
Hirošima je tada razorena, a okolnih 13 kvadratnih kilometara postalo je
pustoš. Poginulo je ili od radijacije umrlo 140.000 ljudi u Hirošimi, a više
od 70.000 u Nagasakiju na koji su SAD nuklearnu bombu bacile tri dana
kasnije.
Gradonačelnik Hirošime, neumorni borac protiv nuklearnog oružja, Kazumi
Macui pozvao je američkog predsednika Baraka Obamu i sve predsednike čije
zemlje imaju nuklearno naoružanje, da posete Hirošimu i Nagasiki, i vide
ostatke stradanja.
"Ako dođete, bićete uvereni da je nuklearno oružje apsolutno zlo i da ne
treba da postoji", rekao je Macui.
Pre nekoliko dana je preminuo Teodor Vankirk (94), poslednji član posade
bombardera koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu.
Posle atomskog napada, Japan je kapitulirao 15. avgusta 1945 godine što je
omogućilo da se Drugi svetski rat zvanično završi dve nedelje kasnije, 2.
septembra 1945. godine.
Japan je početkom 20. veka vodio politiku ekspanzionizma i militarizacije,
naročito u Prvom svetskom ratu. Ekspanzionističku politiku nastavio je
okupacijom Mandžurije 1931, a pošto je to naišlo na međunarodnu osudu,
Japanu je demonstrativno istupio iz Lige naroda (preteča UN) dve godine
kasnije.
Japan je 1936. godine potpisao pakt s nacističkom Nemačkom, a pristupanjem
Trojnom paktu je 1940. postao jedna od sila Osovine.
Carski Japan je, posle Mandžurije, 1937. izvršio invaziju drugih delova Kine
i time izazvao i Drugi kinesko-japanski rat.
Japan je 1940. napao francusku Indokinu, a 7. decembra 1941. bombardovao
američku pomorsku bazu u Perl Harboru i proglasio rat čime su SAD ušle Drugi
svetski rat.
Posle sovjetske invazije Mandžurije i nuklearnih napada SAD na Hirošimu i
Nagasaki 1945, Japan je 15. avgusta te godine prihvatio bezuslovnu predaju.
Ekspanzionizam i rat su Japan i njegove posede koštali milione života ljudi,
uz uništavanje velikog dela industrije i infrastrukture.
Saveznici na čelu sa SAD su milione Japanaca vratili u zemlju iz kolonija
širom Azije, eliminišići japansko carstvo i vraćajući nezavisnost
teritorijama koje je ranije osvojila carska vojska.
Saveznici su Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok sazvali 3. maja
1946. radi suđanja nekima od japanskih vođa za ratne zločine. Međutim, od
krivičnog gonjenja su bili izuzeti pripadnici istraživačkih jedinica za
bakteriološki rat i članovi carske porodice.
|
|
Sporovi zbog toponima više od akademske rasprave |
| |
Sporovi o toponimima su više od akademske rasprave i često se oko
geografskih naziva vode "ratovi rečima", piše danas AP.
Da li je deo Indijskog okeana koji razdvaja Iran od Arabijskog poluostrva
Arabijski ili Persijski zaliv? Da li je najviša planina Aljaske i najviši
vrih u Severnoj Americi Makinli ili je to Denali? Da li je najveći grad
Indije Mumbaj ili Bombaj - što je anglikanizovana verzija istog naziva.
Neka geografska imena nam ne govore samo gde se nalazimo, već izražavaju
politički stav koji je često, po mišljenju drugih, pogrešan, piše agencija
AP.
Kina i Japan se spore oko grupe ostrava u Istočnom kineskom moru za koja,
osim što obe strane polažu pravo, imaju i različite nazive - Senkaku ili
Diaoju.
Spor kiparskih Turaka i kipraskih Grka takođe je imao uticaj na toponime na
Kipru. Turska je posle okupacije severnog dela tog mediteranskog ostra
1970-tih zamenila grčke nazive mesta turskim.
Stručnjaci tvrde da su ove debate mnogo više od akademske rasprave.
"Kolonizatori i oni koji polažu pravo na neku teritoriju, obično menjaju
toponime, a onda prethodni vlasnici ponovo vraćaju stare nazive ako im se za
to ukaže prilika", kaže Den Montelo, profesor s katedre za geologiju
Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari.
Tako je Sajgon postao Ho Ši Min 1976, nakon oslobođenja celog Vijetnama, a
bivša francuska kolonija Gornja Volta na zapadu Afrike od 1984. godine je
Burkina Faso.
Poslednju ovakvu "pobedu" dobila je američka država Virdžinija kada je pod
pritiskom Amerikanaca korejskog porekla u udžbenike unela notu da je
Japansko more poznato i kao Istočno more, što je naziv koji Južna Koreja
koristi za more između japanskih ostrva i Korejskog poluostrva.
Promene geografskih naziva mogu da izazivu diplomatske tenzije, ali je
praksa uticala i na pojavu neobičnih toponima.
"Sovjetsko ostrvo" je na primer naziv za ostrvce 500 metara od pacifičke
obale u zapadnom Japanu. Ostrvo za koje žitelji najbližeg grada kažu da je "veličine
dnevne sobe", nije ni blizu Rusije, a ne zna se kako je dobilo naziv.
Američki predsednik Barak Obama je prilikom posete Mjanmaru 2012. naziv "Mjanmar"
koristio u razgovoru s predsednikom, ali je na susretu sa opozicionim
liderkom Aung San Su Ći upotrebljavao reč "Burma" - bivši naziv te azijske
zemlje koji je draži opoziciji.
|
|
Italija ponovo ušla u recesiju |
| |
Italijanska privreda ponovo je ušla u recesiju, pošto je zabeležila pad u
dva uzastopna kvartala, pokazuju objavljleni zvanični podaci.
Bruto-domaći prozvod Italije pao je za 0,2 odsto u drugom tromesečju 2014. u
odnosu na prethodno tromesečje prema prvim procenaama instituta za
statistiku Istat.
To je drugo uzastopno tromesečje pada BDP-a u Italiji što znači da je zemlja
ponovo ušla u recesiju. U prvom kvartalu ove godine italijanska privredna
aktivnost smanjila se za 0,1 odsto. Italijanski BDP je u drugom tromesečju
niži za 0,3 u odnosu na isti period 2013.
Krajem prošle godine izgledalo je da Italija izlazi iz recesije pošto je
zabeležila mali rast od 0,1 odsto u poslednjem tromesečju, mada je za celu
godinu BDP bio u padu 1,9 odsto.
Ovo je, kako navodi Frans pres, loša vest za vladu Matea Rencija koja je
jako računala na ponovni rast da bi napravila budžet, borila se protiv
nezaposlenosti i pokušala da smanji ogroman dug zemlje.
|
|
Sonda Rozeta posle 10 godina stigla do komete |
| |
Evropska svemirska sonda Rozeta stigla je do komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko
posle 10 godina leta kroz Sunčev sistem, što je prva takva misija u istoriji
svemirskih istraživanja, prenose mediji.
"Došli smo do komete", izjavio Silven Lodio iz operativnog centra Evropske
svemirske agencije (ESA) u Darmštatu u Nemačkoj.
Direktor agencije Žan-Žak Dorden rekao je da je dolazak Rozete do komete "sjajan".
"Izgleda jednostavno, ali jednostavno je zato što iza misije stoji
fantastična količina znanja", istakao je on.
Sonda Rozeta lansirana je 2004. godina, dodatno ubrzanje dobila je koristeći
se gravitacijom Zemlje i Marsa, a kako bi se uštedela energija, sonda je
stavljena u stanje hibernacije tokom 31 meseca. Sistem je aktiviran u
januaru kako bi se sonda pripremila za poslednju fazu priblizavanja kometi.
Kometa se nalazi na udaljenosti od oko 550 miliona kilometara od Zemlje, pa
za svaku informaciju je potrebno oko 22 minuta da bi stigla do operativnog
centra.
Sonda Rozeta treba da sprovede više naučnih istraživanja na kometi.
|
|
589 mrtvih od zemljotresa u Kini |
| |
Najmanje 589 ljudi poginulo je od zemljotresa koji se u nedelju
dogodio u pokrajini Junan, na jugozapadu Kine, novi je bilans žrtava, javile su
agencije.
Prethodni bilans žrtava bio je 410.
"Do danas ima 589 žrtava, a devet osoba se vodi kao nestalo", posle zemljotresa
magnitude od 6,1 stepena koji je pogodio planinsku oblast u Junanu, saopštile su
lokalne vlasti.
Oko 2.400 ljudi je povređeno, a 230.000 je evakuisano. Više od 80.000 kuća se
srušilo.
Epicentar zemljotresa bio je na dubini od 12 kilometara u gradiću Longtušan, 23
kilometra jugozapadno od okružnog sedišta Ludijana, grada Džaotonga.
Zemljotresi magnitude od 6,0 do 6,9 smatraju se jakim i mogu oštetiti i dobro
izgrađene zgrade. Godišnje se u svetu dogodi 100 do 150 potresa te magnitude.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
