|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Strah od ruskih kontra-mera odlaže sankcije EU |
| |
 Evropska
unija je politički i samo uslovno usaglasila kakve dodatne sankcije bi mogla
zavesti Rusiji zbog ukrajinske krize, jer neke članice EU smatraju da
odmazda šteti a nema upliva na poteze Moskve, a prete i za Uniju jako loše
uzvratne ruske mere.
To je ocena više zapadnoevropskih medija i analitičara koji ukazuju na to da
visoki zvaničnici Austrije, Kipra, Češke, pa delom i Švedske nisu pristali
na primenu sankcija Rusiji, Italija, koja ima velike ekonomske interese i
poslove s Rusijom je bila veoma uzdržana, isto kao i Finska, a Slovačka je
zatražila da od njih bude izuzeta.
Španski dnevnik "Mundo" navodi da je "strah od ruske odmazde odložio
sankcije EU", a slično je mišljenje još nekih komentatora, mada svi ukazuju
na "zajednički imenitelj" odluke evropske dvadesetosmorice o pooštravanju "kažnjavanja
Rusije" koji je izložio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej,
predočivši da sankcije mogu biti povučene ako se budu sprovodili primirje i
primena mirovnog plana Kijeva i pobunjenika na istoku Ukrajine.
Takođe se kaže da je ova ne lako usaglašena odluka ipak itekako vodila
računa o ključnim interesima cele EU, a posebno nekih jako zavisnih članica
od isporuka ruskog gasa, jer sektor gasa i ruska kompanija Gasprom ne bi
bili na udaru sankcija.
Zapadnoevropski mediji su preneli i ocene OEBS-a da se primirje poštuje, kao
i stav predsedavajućeg te organizacije, Švajcarca Didijea Burkhaltera, da
mirovni plan u Ukrajini može biti sproveden ako se da prilika trajnom
rešenju krize.
Burkhalter je upozorio da se "ukrajinska kriza ne može rešiti samo
sankcijama" i založio se za kontakte na najvišem nivou između ukrajinskog i
ruskog predsednika Porošenka i Putina.
Dosta pažnje u zapadnoevropskim medijima je dato i poruci ruskog premijera
Dmitrija Medvedeva da će Rusija, ako bi EU pooštrila sankcije, zabraniti
prelete aviona država evropske dvadesetosmorice preko ruske teritorije, kao
da "sankcije mogu narušiti svetsku bezbednost".
Francuski mediji su preneli s vidnom pažnjom izjavu ruskih vojnih zvaničnika
da će Rusija sama krenuti u proizvodnju vojnih brodova i, posebno, nosača
helikoptera, ako Pariz odluči da odustane od isporuke Rusiji dva nosača
helikoptera koji su skoro izgrađeni u Francuskoj, a za koje bi Rusija
platila milijardu i trista miliona evra.
|
|
Austrijska policija zaustavila devojčice da se pridruže džihadu |
| |
Austrijska policija sprečila je dve tinejdžerke iz Beča da odu
na Bliski istok i pridruže se džihadistima u Islamskoj državi, objavio je
ruski internet portal RT.
Dodaje se da je njima htela da se pridruži i treća devojčica iz Graca, ali
da je nju u tome zaustavila majka koja je i pozvala policiju koja je nakon
toga pronašla tinejdžerke iz Beča.
Devojčice uzrasta 14 i 15 godina ranije su policiji bile prijavljene kao
nestale, rekao je predstavnik austrijskog ministarstva unutrašnjih poslova
Aleksander Marakovic.
Obe devojčice su rođene u Austriji. Roditelji petnaestogodišnjakinje su
poreklom iz Iraka, ali su i oni u Austriji živeli dvadesetak godina. Mlađa
devojčica je iz hraniteljske porodice.
Još je nejasno kako i zašto su one želele da se pridruže džihadistima u
Iraku i Siriji, ali su policiji kazale da ne vole Austriju.
To nije prvi slučaj da se deca iz Austrije odlučuju da se pridruže Islamskoj
državi. U aprilu su nestale dve devojčice iz Beča bosanskog porekla, Samra
Kesinović (16) i Sabina Selimović (15), a na njihovim Fejsbuk profilima
kasnije su se pojavili postovi i fotografije koje ukazuju da su se
pridružile radikalnim islamistima.
Procenjuje se da je oko 160 austrijskih državljana među stotinama Evropljana
koji su se pridružili Islamskoj državi u Iraku i Siriji.
|
|
Stotinu uhapšenih u akciji protiv evropskog kriminala |
| |
Stotinu osoba uhapšeno je širom Evrope u operaciji čiji je cilj sprečavanje
korišćenja lažnih ličnih dokumenata za obavljanje organizovanog kriminala,
objavio je Evropol koji kaže da se falsifikovana dokumenta prodaju za 250 do
1.500 evra.
"U važnoj međunarodnoj policijskoj akciji uz podršku Europola, 950
predstavnika zakona (...) pretreslo je 138 objekata i uhapsilo 100
pojedinaca", navodi se u saopštenju evropske policijske kancelarije Europol,
u Hagu.
U ovoj operaciji kojom su upravljale nemačke vlasti, uz podršku Europola, u
utorak je 49 ljudi uhapšeno u Španiji, 28 u Francuskoj, 10 u Švedskoj, šest
u Grčkoj, četvoro u Nemačkoj i jedan u Austriji, Portugaliji i Rumuniji. Na
meti operacija je bio istočnoevropski organizovani kriminal.
Zaplenjeni su 57 falsifikovanih ličnih dokumenata, vatreno oružje, gotovina,
jedno ukradeno vozilo, falsifikovane cigarete, nakit, droga i satovi.
Falsifikovana lična dokumenta omogućavaju stotinama kriminalaca širom Evrope
da "regulišu svoj boravak u EU, primaju socijalnu pomoć i čine dela u
rasponu od krađe do provale, iznude i druge zločine".
Dva glavna osumnjičena za koje se veruje da falsfikuju dokumenta, nisu
uhapšena već su za njima izdate evropske poternice.
"Ta dva osumnjičena su odgovorna za masovnu proizvodnju pasoša, ličnih
karata i falsifikovanih vozačkih dozvola, uglavnom čeških, rumunskih i
bugarskih", rekao je Europol. "Ta dokumenta su koristile stotine kriminalaca
širom Evrope".
Dvojica glavnih osumnjičenih su lažna dokumenta slala poštom ili preko
kurira, pošto od kupaca lažnih dokumenta naplate od 250 do 1.500 evra preko
banke.
Do aprila ove godine dva osumnjičena su širom Evrope poslala 300 paketa s
falsifikovanim dokumentima.
Policijska operacija, opisana kao "težak udar mobilnom organizovanom
kriminalu", pomogla je da se identifikuju izvršioci tridesetak provala u
Španiji i Nemačkoj.
|
|
Betonska ograda na granici s Irakom |
| |
Saudijska Arabija završila je proteklog vikenda izgradnju betonske ograde
koja se proteže duž 900 kilometara granice s Irakom, saopšteno je u Rijadu.
Betonska ograda s pet slojeva izgrađena je kako bi se Saudijska Arabija
bolje zaštitila od ilegalnog ulaska ljudi, oružja i robe.
Ograda je opremljena infracrvenim kamerama, osmatračnicama i ima 50 radara.
Saudijska vlasti strahuju od ekstremista iz Islamske države, kao i od
povratka mladih saudijskih džihadista iz Sirije.
Islamiste delom podržava Katar, istorijski i ekonomski neprijatelj Saudijske
Arabije, a Islamska država je ranije najavljivala da želi da destabilizuje
to sunitskog kraljevstvo.
Saudijska Arabija planira da betonsku ogradu izgradi duž svih svojih granica
od 9.000 kilometara.
|
|
Rusija priprema kontra-mere na sankcije EU |
| |
Rusija planira da na nove sankcije zapadnih zemalja odgovori kontra-merama
među kojima su ograničenje uvoza vozila i proizvoda lake industrije, izjavio
je danas jedan izvor iz Kremlja.
"Ministarstvo ekonomije (Rusije) već je pripremilo, koliko znam, listu
proizvoda" na koje će se odnositi nove zabrane, rekao je savetnik u Kremlju,
Andrej Belousov.
"Ipak, nadam se da će razum prevladati i da nećemo biti primorani da
donesemo te mere", rekao je on.
Zvaničnik je objasnio da će se nove mere odnostiti na niz neprehrambenih
proizvoda od kojih ruski partneri, "pre svega Evropljani, zavise više od
Rusije, nego Rusija od njih".
"To se odnosi, na primer, na uvoz automobila, i na proizvode lake industrije
koje već možemo da proizvodimo i sami", dodao je on.
Odgovarajući na sankcije Zapada koji je smatra odgovornom za krizu u
Ukrajini, Rusija je ranije zabranila uvoz prehrambenih proizvoda iz EU.
Zemlje EU su danas postigle dogovor o pooštravanju ekonomskih sankcija
Rusiji, ali zu mogućnost ukidanja sankcija ukoliko se sprovede mirovni
sporazum Kijeva i proruskih separatista na istoku Ukrajine.
Sankcije EU će na snagu stupiti sutra, ali, navela je EU, tak paket mera
može biti "preisipitan u svetlu razvoja događaja na terenu".
|
|
Nemoguće sprečavati katalonski narod da donese odluku |
| |
Predsednik Katalonije Artur Mas ocenio je da je "praktično nemoguće" večito
sprečavati katalonski narod da glasa "o svojoj budućnosti", kao što to želi
španska vlada.
"Ako katalonsko stanovništvo hoće da glasa o svojoj budućnosti, praktično je
nemoguće to stalno sprečavati. Mislim da je besmisleno pretendovati na tako
nešto i španska vlada treba da se s tim suoči", rekao je Mas u intervjuu
agenciji Frans pres.
On je to rekao dan pred Dan Katalonije. Tim povodom biće održan skup u
Barseloni, a organizatori očekuju da će mu prisustvovati stotine hiljada
ljudi.
Skup će biti održan nešto manje od dva meseca pred referendum o nezavisnosti
Katalonije, koji je planiran za 9. novembar.
Španska vlada, međutim, namerava da spreči održavanje tog referenduma, koji
smatra neustavnim.
Govoreći o referendumu o nezavisnosti Škotske, zakazanom za 18. septembar,
Mas je ocenio da će u slučaju otcepljenja biti učinjeno sve kako bi Škotska
ostala u EU.
Evropska komisija ranije je saopštila da prema zakonima EU svaka zemlja koja
nastane otcepljivanjem od neke države EU,
|
|
Siromaštvo raste |
| |
Stopa pristupa obrazovanju raste u zemljama Organizacije za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD), uprkos ekonomskoj krizi, ali siromaštvo raste kod
obrazovanih, i najviše pogađa slabo obrazovane mlade, navodi se u
objavljenom izveštaju te organizacije.
Ekonomska kriza iz 2008. nije usporila proces rasta stope obrazovanih, a u
zemljama u razvoju, broj školovanih nastavlja da raste bržim ritmom nego u
razvijenim zemljama, navodi se u poslednjem izveštaju o obrazovanju OECD.
Ipak, rast broja obrazovanog stanovništva nije uvek "bedem" od siromaštva,
koje pogađa i one sa diplomama, pre svega mlade. Brojne vlade sveta
zabrinute su zbog "povećanja siromaštva u najobrazovanijem sloju
stanovništva".
Visoko obrazovanje ima oko 40 odsto mladih između 25 i 34 godine, i 25 odsto
ljudi između 55 do 64 godine. U brojnim zemljama, razlika između te dve
grupe je veća od 20 odsto, dodaje se.
U zemljama OECD, stopa siromaštva među visoko obrazovanim na istom je
proseku kao 2012. - pet odsto. Ipak, siromašnih osoba između 25 i 34 godine
ima 7,4 odsto, dok ih je 2008. bilo 4,6 odsto.
Izveštaj pokazuje da su mladi sa višim i visokim obrazovanjem "najpogođeniji"
ekonomskom krizom.
U pogledu plata jaz "nastavlja da raste" između veoma obrazovanih i manje
obrazovanih. Zarade umereno obrazovanih približavaju se onima slabo
obrazovanih, što potvrđuje navode o "propadanju srednje klase".
|
|
Više od 781 miliona nepismenih ljudi u svetu |
| |
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko)
saopštila je da oko 781 miliona odraslih u svetu ne zna da čita, piše i računa i
dodaje da dve trećine njih predstavljaju žene.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana pismenosti, Unesko je ove godine kao temu
izabrao ulogu pismenosti ljudi "koja omogućava donošenje ispravnih odluka u
oblasti privrednog rasta, društvenog razvoja i integracije životne sredine".
"Pismenost je osnova za učenje tokom celog života i igra ključnu ulogu u
stvaranju održivih, naprednih i mirnih društava", navodi se u saopštenju
organizacije sa sedištem u Parizu.
Unesko navodi da je pismenost "ljudsko pravo, sredstvo lične autonomije i faktor
za dalji razvoj društva".
"Pismenost omogucahava iskorenjivanje siromaštva, smanjuje stopu smrtnosti kod
dece i ohrabruje polnu ravnopravnost", dodaje organizacija UN.
Unesko navodi da pored velikog broja nepismenih odraslih osoba, ima i 250
miliona dece koja ne znaju da pročitaju jednu rečenicu iako su četiri godine
išla u školu.
Nepismenost ili analfabetizam je nepoznavanje pisma i neupućenost u veštinu
čitanja i pisanja. Kriterijum prema kojem se neka osoba svrstava u nepismenu
različit je od države do države.
Unesko svojom rezolucijom iz 1958. godine preporučuje da se nepismenima nazivaju
ljudi koji ne znaju da pročitaju ili napišu jednostavan tekst u vezi sa
svakodnevnim životom.
Najveća stopa nepismenosti je u Africi i Aziji.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
